Tajne uspešne trgovine kriptovalutama: Kako izabrati 'onu pravu' i ostvariti profit?

Tajne uspešne trgovine kriptovalutama: Kako izabrati ‘onu pravu’ i ostvariti profit?

Kombinacija ekonomije i tehnologije dovela je do jedne od trenutno najpopularnijih stvari na Internetu - Bitcoina. Skoro da nema osobe koja danas nije čula za ovu digitalnu valutu, pogotovo otkako je njena vrednost počela da raste (iako je ona nastala još 2009. godine). Ipak, tek mali broj ljudi zna da pored nje postoji preko hiljadu drugih kriptovaluta. Koje su najpopularnije i (možda) u budućnosti najprofitabilnije i kako ih nabaviti?

Definicija digitalnih valuta Evropske centralne banke u izveštaju Virtual currency schemes – a further analysis iz 2015. godine kaže da ova vrsta elektronskog novca zapravo predstavlja digitalni prikaz vrednosti koji nije izdat od strane neke banke, kreditne institucije ili neke institucije e-novca, i koji se (u određenim slučajevima) može koristiti kao alternativa za standardne oblike novca.

Fintech zajednica koja se ovim poljem bavi, pak, već optimistično očekuje da ova alternativa u budućnosti postane mainstream, te u potpunosti zameni fizički novac. Jer, ko se ne bi odlučio na brzu i pouzdanu transakciju koja se beleži u blockchain lancu –  bazi podataka koja se ne nalazi na jednom mestu, sadrži podatke o svim izvedenim transakcijama i, što je najvažnije, oni se ne mogu izmeniti.

Kako je štampanje novčanica skupo, a one relativno lake za falsifikovanje, ne čudi što je zaključak nekih učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu još 2016. bio da se fizičkom novcu bliži kraj, te da dolazi vreme novih finansijskih instrumenata i njihove legitimacije, među kojima su i digitalne valute. I to samo za deset godina, kako tvrdi Džon Krajan, CEO Deutche banke.

BTC, ETC, DASH, XRP, LTC, XRP. Šta to sve znači i čemu to služi?

Dakle, kako digitalne valute „ne idu nigde“, sledeći korak je, kako ocenjuje Đorđe Đorđević, koambasador kriptovalute Dash za Srbiju pored Nebojše Jovića, stabilizacija postojećeg tržišta kriptovaluta. To bi značilo da se od trenutnog broja koji iznosi blizu 1.500 njihov broj drastično smanji, usled čega će se stvoriti jasna granica između uloga koje svaka od kriptovaluta ima.

Pored neizbežnog Bitcoina (BTC) (čija vrednost u velikoj meri oscilira, iako je više puta u toku prošle godine dostizao svoju rekordnu vrednost), jedna od najdominantnijih i najpopularnijih digitalnih valuta je Ether (ETC), valuta softverske platforme Ethereum, koju je pre tri godine stvorio Vitalik Buterin (i za to pobedio Cukerberga i 2014. dobio Svetsko tehnološko priznanje u oblasti IT softvera) i koja omogućava realizovanje peer to peer pametnih ugovora. Uz pomoć njih se na bezbedan način može vršiti transfer novca, imovine ili bilo kojih drugih vrednosti, bez potrebe za posrednikom, a svaka transakcija se beleži i gotovo se ne može izmeniti.

Još jedna kriptovaluta koja se sve češće spominje je i Dash, digitalna valuta koja „za razliku od Bitcoina, omogućava gotovo instant transakcije, dok je njihova cena zanemarljiva i često iznosi svega par centi“, kaže Đorđević. Pored obezbeđivanja brze, jednostavne i bezbedne transakcije, naš sagovorik navodi da je cilj Dash zajednice da konstantno radi na projektima unapređenja stabilnosti i funkcionalnosti valute. U tu svrhu u junu 2018. očekuje se i lansiranje projekta Dash Evolution koji će „predstavljati nadgradnju postojećih payment sistema poput PayPal-a, ali kroz blockchain i Dash mrežu“.

Među najperspektivnijim kriptovalutama najčešće se navode Bitcoin, Ether, Dash, Ripple, Litecoin i Monero.

Krajem prošle godine, pažnju medija i javnosti privukao je Ripple (XRP), čiji je kreator istoimena kompanija, a koji u sve većem broju koriste kompanije poput UniCredit-a i UBS-a. Njen cilj je, kako iz ove kompanije iz San Franciska navode, da „odmah i skoro besplatno omogući globalne finansijske transakcije bilo koje veličine i bez povraćaja“. Ovo je ujedno i jedna od valuta koja je u toku godine doživela najveći rast i njena vrednost se u prvoj polovini 2017. povećala za 3,977%.

Još jedna valuta koja dominira na svetskim listama najznačajnih digitalnih novčića je i Litecoin, valuta koju je stvorio bivši inženjer Google-a i za koju se kaže da je prva pratilja Bitcoinu, iako je ova valuta kreirana upravo ne bi li ispravila njegove nedostatke. U njene prednosti ubraja se to da je bezbednija od Bitcoina i usled rasta njene vrednosti predstavlja dobru investiciju.

Poslednja valuta koja se najčešće pominje na svetskim listama top 5 kriptovaluta je Monero (XMR), kriptovaluta nastala 2014. godine koja, za razliku od svojih „rođaka“ teži potpunoj privatnosti i anonimnosti transakcija i to je razlog zašto se ne može pristupiti detaljima razmene (ko je ovu valutu poslao, ko ju je primio i sl.). Pored toga, njena skalabilnost je čini sve primamljivijom opcijom za ulaganje i njena vrednost nastavlja da raste.

Šta predstoji bezbednoj kupovini?

Još jedno od aktuelnih pitanja koje prati „bum“ koje su kriptovalute izazvale jeste i večita dilema onih koji bi na ovaj način želeli da se obogate: „rudariti“ ili kupovati?

Kako je „rudarenje“ prilično skup posao jer zahteva računare velike snage, jedini izbor koji imaju entuzijazisti u ovom polju koji se nalaze na početku svoje „karijere“ u domenu kriptovaluta jeste kupovina. Brojni marketi poput BitMEX-a, UpCoin-a nude mogućnost kupovine/prodaje raznih kriptovaluta, a zauzvrat jako često traže brojne informacije o vama, a sve u svrhu poboljšanja „slabe tačke“ ove vrste trasakcije – bezbednosti. Đorđe kaže:

Prvo i osnovno jeste razumeti da osnovni smisao kriptovaluta nije brza i laka zarada novca – kreatori blockchain tehnologije to nikada nisu imali u planu. Međutim, u trenutnoj situaciji se kroz trgovinu različitim valutama može brzo zaraditi, ali je neophodan veliki oprez.

Dobro poznavanje samih kriptovaluta i provera informacija iz više izvora su ključ bezbedne trgovine digitalnim valutama.

Prvo pravilo, kako Đorđe navodi, jeste – dobro informisanje pre upuštanja u bilo kakvu kupovinu. „Učestalost prevara sa kriptovautama leži upravo u tome što jako malo ljudi razume kako one funkcionišu i stoga predstavljaju laku metu“, kaže on.

Drugo – „koristite zdrav razum i uvek proveravajte sve informacije koje dobijate na više izvora„. Osim toga, naš sagovornik posebno ističe da ne treba nikako ulagati novac koji niste spremni da izgubite – „tržište je veoma nestabilno i svakog trenutka se može desiti veliki pad kao što smo i videli pre par dana kada su gotovo sve kriptovalute izgubile dosta svoje vrednosti“.

Pored online načina kupovine, pojedine kriptovalute moguće je kupiti i putem bankomata, a najbolji način za njihovo čuvanje je digitalni novčanik. Dakle, kao i uvek kada je reč o sigurnom načinu trgovine sve se svodi na temeljno istraživanje, praćenje trendova, berze (poput CoinMarketCap) i sreću, jer berza kriptovaluta je isto što i ona regularna – kocka. Jedina sigurna stvar u toj „igri“ jeste da kriptovalute predstavljaju gotovo sigurnu budućnost.

Ostavi komentar

  1. MarkoSS

    MarkoSS

    20. 9. 2018. u 13:38 Odgovori

    Dobar clanak, cak i u danasnjim danima kada kriptovalute nisu vise toliko unosne za vecinu ljudi. Ali postoji mnogo alternativa BTC, novih i interesantnih projekata koji nam samo govore da je block chain buducnost i da treba verovati u celu kripto pricu. Jedan od projekata koji je meni privukao paznju je MobileGo, proverite https://priceprediction.info/coin/MGO kad budete imali vremena

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.

Startapi i poslovanje

Domaći Teodesk omogućava interno praćenje poslovnih aktivnosti za 1.000 korisnika u Srbiji – od komunikacije do organizacije

I kompanije i mali timovi u digitalnoj industriji gotovo da ne mogu da funkcionišu bez kolaboracionih i menadžerskih aplikacija. U gomili tih softverskih rešenja, beogradski Teodesk u jednoj platformi nudi čitav niz alata koje zadovoljavaju različite poslovne potrebe jedne firme.

Karijere

Devojke, želite praksu u agenciji Namics? Prijavite se za programerski hakaton!

Takmičenje namenjeno svim ženama zainteresovanim za programiranje u organizaciji agencije Namics zakazano je za 14. decembar, a na njega se mogu prijaviti i učesnice koje nemaju profesionalno programersko iskustvo.

Kultura 2.0

Tekst koji treba da pročitate pre odlaska u Kinu

Sve je više ljudi koji me u poslednje vreme pitaju kako da se pripreme za (kratki) put u Kinu. Kapiram da me niko to ne bi pitao da pre dva meseca nisam pomislio da je baš sjajna ideja da odem kao novinar na Svetsko prvenstvo u košarci i provedem tri nedelje u nekoliko kineskih gradova.

Startapi i poslovanje

Najbrže rastuća evropska development agencija dolazi u Srbiju – i u startu zapošljava 20 developera

Q, zagrebačka development i dizajn agencija, na čuvenoj Deloitte Technology Fast 500 EMEA listi zauzela je 20. mesto, što je čini najbrže rastućom development agencijom u Evropi. Uskoro otvaraju i kancelariju u Srbiji, povodom toga razgovaramo sa njihovim osnivačem.

Kultura 2.0

Naš digitalni imunitet je narušen. Ko je kriv za to i kako ga izlečiti?

U okviru ovogodišnjeg Foruma Kreativna Evropa 2019, Desk Kreativna Evropa Srbija u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja organizovao je panel diskusiju na temu 'Kritičko mišljenje i digitalni imunitet' koja je juče održana u Nordeus Habu.