Kako je pandemija uticala na IT tržišta u Berlinu, Londonu i San Francisku

Programeri nam otkrivaju kako je pandemija uticala na IT tržišta u Berlinu, Londonu i San Francisku

Analizirali smo da li se i na koji način promenilo IT tržište u inostranstvu iz ugla naših stručnjaka koji rade u Engleskoj, Nemačkoj i SAD.

Sa njima smo, između ostalog, razgovarali o tome kako su se oni snašli u toku čitave ove krize i sa kojim su se izazovima suočavali sa poslovne strane. Govoreći iz različitih uglova, naši sagovornici su dali neke od saveta kako održati kontinuitet i na poslovnom i na privatnom planu u ovim izazovnim vremenima i šta se dešavalo sa IT tržištima na kojima posluju.

Na pomenutu temu za Netokraciju su govorili Branko Đurković (Oetker) koji je zaposlen u Nemačkoj, Dragana Čalija (SaintDi) koja posluje u Velikoj Britaniji kao i Nenad Božidarević koji radi u kompaniji Facebook u San Francisku.

Branko Đurković, Senior Developer u Berlinu

Tekuća godina je definitivno donela više obaveza, ali i razne nove izazove u odnosu na prethodne godine. Sam IT sektor je oduvek bio spreman na rad sa udaljene lokacije, ali to nije slučaj sa ostalim sektorima koje IT službe opslužuju.

Činjenica je da je pandemija uzdrmala sve sfere života, pa samim tim i IT tržište i rekao bih pozitivno, jer je sa jedne strane većina mojih kolega zadovoljno radom od kuće dok su, sa druge strane, kompanije postale otvorenije za fleksibilnost izbora lokacije i organizovanja timova koji nisu nužno na istoj lokaciji. Da je Srbija član EU, mnogi naši ljudi bi direktno bili konkurentni na evropskom tržištu rada, bez potrebe da napuštaju svoje mesto boravka.

Međutim, ako u ovom slučaju govorimo o nekim pozitivnim primernima, tu bih izdvojio činjenicu da većina može da kreira svoje radno vreme i radni tempo tokom dana. Na primer, kolega koji ima malu decu se, na primer, organizovao sa suprugom da rade po četiri sata na smenu, dok ono drugo provodi vremena sa decom. Negativno potencijalno može biti ako kompanije ne veruju svojim zaposlenima pa žele da uvedu nove kreativne vrsta praćenja aktivnosti, produktivnosti, pa samim tim i ograničavanje privatnosti.

Ako govorimo o nekim izazovima sa kojima sam se ja susretao, moram da napomenem da sam ja lično ranije radio kao frilenser što od kuće što sa raznih mesta gde se zateknem, pa nisam imao uobičajne izazove sa kojima su se kolege suočavale, kao što su ergonomija radnog prostora, kvalitetan sto, stolica, monitori i slično. Ali sam imao dosta problema sa promenjenom rutinom tokom dana.

Kako sam sada ceo dan na istom mestu, posle radnog vremena imam potrebu da promenim okruženje, a sedenje za istom računarom mi stvara utisak da sam i dalje na poslu. Zato sam uveo dnevne šetnje posle posla, čime presečem rutinu i imam utisak da sam ušao u drugi deo dana. Pratim svoje aktivnosti, najčešće pređene korake i “takmičim” se sa prijateljima. Takođe sam primetio da sam u tom drugom delu dana sve manje pred velikim ekranima i da mi više prija čitanje. PlayStation sam tokom cele pandemije uključio četiri puta, ali sam zato pročitao dvadesetak knjiga.

Slično očekujem i od IT industrije u narednom periodu, globalno gledano: fleksibilnost, prilagođavanje situaciji, korišćenje i poboljšavanje alata koji su već dostupni i, naravno, fokus na ono što ljudima prija da se osećaju bolje i rasterećenije. IT-jevci, kao i svi drugi ljudi, žele dobru organizaciju, balans između posla i privatnog života, a ne šarene kancelarije, lazy begove i stolove za stoni fudbal.

Dragana Čalija, osnivač i CEO startapa SaintDi u Londonu

Što se tiče naše kompanije u 2020. godini, mi imamo isti trend rasta kao i prethodnih godina bez nekog većeg negativnog uticaja. Sagledavajući trenutnu situaciju, ne mogu da kažem da je bilo fluktuacija u obimu posla već je prosto stil rada drugačiji. Kao i svi, i mi smo morali da se optimizujemo i prebacimo na režim rada od kuće, i svakako da postoji adaptacija na promene, ali to se nije odrazilo na sam profit.

Početkom ove godine je bio dogovoren prvi klijent koji je trebao da testira našu aplikaciju, OrderEngine, na londonskom tržištu i to je trebalo da predstavlja naš početak proboja tamo. Takođe sam bila u pregovorima za investicije, ali sve je to zaustavila korona. Fokus smo, ipak, vratili na srpsko tržište koje je sada prilično sporo jer je naša aplikacija vezana za ugostiteljstvo, a oni su trenutno jedni od najugroženijih. Shodno situaciji, u martu smo doneli odluku da prenamenimo našu aplikaciju u B2C, što je rezultiralo i novim kanalom prodaje, a to je prilagođavanje naše aplikacije za druge potrebe.

Sa druge strane, mislim da se situacija promenila, za jedan deo tržišta. Međutim, da li je došlo do promena ili ne, zavisi dosta od toga da li su kompanije imale klijente u industrijama koje su pogođene pandemijom. Iako je u ovoj godini bilo dosta neaktivnih perioda i prekida projekata u pogođenim industrijama, mislim da nam sledi povoljan period za IT industriju, a pogotovo za outsourcing. Mnoge kompanije su donele zabranu zapošljavanja, i ukoliko budu morale da nastave sa razvojem, moraće za taj posao da unajme nekoga sa strane.

Sa druge strane, odluke kompanija da se pređe na remote režim rada takođe stvaraju povoljnu klimu za outsourcing jer su navele određene kompanije koje su bile protiv takvog režima rada da sada preispitaju svoju odluku. Prilagođavanje novom režimu rada unosi određenu dozu fleksibilnosti koja ranije nije postojala, što će stvoriti povoljne uslove da IT kompanije ugrabe nove delove tržišta.

Nenad Božidarević, Engineering Manager u Facebook Reality Labs timu

Odgovor na pitanje kako je korona uticala IT tržište u SAD dosta zavisi od industrije u kojoj se neka tehnološka kompanija nalazi. S obzirom na to da ljudi mnogo ređe, kompanijama čiji se poslovni modeli zasnivaju na tome su ruke svakako pune posla – Amazon i Zoom su ovde odlični primeri, a verujem da bi i bioinformatika upala u ovu kategoriju. Pored njih, imamo i kompanije koje na prvi pogled ne bi bile uspešne tokom pandemija, ali koje nalaze novi načine da budu uspešne, što opet iziskuje više truda – Uber, na primer, se sada dosta bavi dostavom hrane. Najzad, tu su i kompanije koje su u velikom problemu i ne mogu lako da promene poslovni model – recimo one koje se bave prodajom odeće – pa je za očekivati da kod njih bude manje posla.

Naravno, bitno je pomenuti i da IT industrija zapošljava mnogo ljudi koji ne mogu svoj posao da obavljaju od kuće, i oni su očigledno na velikom udaru. Bilo koja osoba koja radi sa hardverom sada verovatno nema pristup laboratorijama koje su im neophnodne, pomoćno osoblje koje održava kancelarije ima daleko manje posla ili nema uopšte šta da održava, itd. Možda možemo reći da postoji određena ravnoteža između ljudi koji moraju više da rade i ljudi koji imaju manje posla, ali mislim da nam efekat koja ova pandemija ima na ekonomiju neće biti jasan barem još neko vreme.

Što se promena tiče, najočiglednija je masovan rad od kuće (ili, pak, sa nekog egzotičnog tropskog ostrava), što ima i prednosti i mane. U Silicijumskoj dolini, na primer, većini ljudi je vožnja do posla od barem sat vremena (u jednom smeru!) normalna stvar, i taj problem više ne postoji. Ne samo da mnogo manje ljudi ide na posao prevozom, nego su i poslovna putovanja smanjena, što ima (već očigledan) pozitivan uticaj na okolinu.

S druge strane, rad od kuće donosi nove izazove i za mnoge počinje 5 minuta nekon što ustanu iz kreveta. Osobe se mlađom decom ili starijim članovima porodice sada moraju da paralelizuju posao i razne porodične dužnosti. I, naravno, sto ljudi sto ćudi – rad od kuće neće svima odgovarati, i čitava situacija može da ima ozbiljne posledice po mentalno zdravlje.

Što se samog tržišta tiče, mislim da se programerima situacije nije mnogo promenila, ali svakako jeste startapovima. Dok velike kompanije uglavnom imaju rezerve keša i u stanju su da zaposlenima omoguće rad od kuće, kao i sve ostalo što je potrebno da dobro obavljaju saj posao, manje kompanije nemaju taj luksuz, i mnogo im je lakše da propadnu. Nemam nikakvu statistiku iza ove tvrdnje, ali verujem da dosta ljudi bira da pređe u veću kompanije ne bi li dobili sigurnost koju one mogu da ponude.

Pored toga, značajno se izmenio i proces zapošljavanje imigranata. IT industrija je možda i jedna od najjačih industrija kada je u pitanju zapošljavanje ljudi sa svih strana sveta – znanje je univerzalno, a engleski jezik de facto standard – i ova pandemija je na to drastično uticala. Ne samo da su ljudi manje voljni da se presele zbog posla, već su i imigracioni zakoni mnogih zemalja izmenjeni ne bi li otežali zapošljavanje imigranata (ne zato što vlada ima nešto protiv imigranata, mada je i ta tema Pandorina kutija, već zato što to povećava rizik širenja bolesti).

Što se mog posla tiče, budući da radim kao menadžer i vodim tim od nekoliko ljudi koji sarađuje sa drugim timovima, najveći izazov je bila komunikacija i održavanje tempa koji inače imamo. Dosta inženjera u ovoj situaciji uživa zato što mogu da se fokusiraju na svoj rad i budu u kontaktu samo sa ljudima sa kojima sarađuju, ali menadžerima je daleko teže jer oni ne kodiraju već provode mnogo vremena na sastancima. Da ne bude da se žalim, ja sam zadovoljan onim što radim i uspeo sam da nađem dobar ritam tako što blokiram vreme na svom kalendaru kada ne želim da imam sastanke (npr. u vreme ručka ili rano ujutru), ali i zahvaljujući dobrom okruženju. Jedino što mi i dalje fali jeste kontakt sa ljudima uživo, ali to će morati malo da sačeka – iako se sa distribucijom vakcine ta stvar promeni za nekoliko meseci.

Međutim, verujem da će dosta ljudi odlučiti da nastavi sa radom od kuće (kao i da će većina kompanija to dozvoliti, jer je pokazano da funkcioniše), kako na kratko ukoliko ne žele da rizikuju, tako i na duže staze. Kao posledica ovoga, očekujem da tehnologija koja omogućava rad na daljinu brže napreduje, da krenu da se formiraju IT habovi na novim mestima koja postanu popularne destinacije, a i da se promeni šta kompanije nude zaposlenima u vidu nadoknade, jer gde neko živi dosta utiče na njihove potrebe.

U svakom slučaju, sigurno je da stvari neće biti iste kao ranije, ali verujem da će krajnji rezultat biti pozitivan. Tokom ove pandemije smo dosta naučili (a i dalje učimo) ne samo o radu na daljinu, već i o infrastrukturi različitih gradova/zemalja i ljudskom mentalitetu, pa se nadam da ćemo uspeti iz svega toga da izvučemo bitne i korisne lekcije.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

E-commerce

Pošta Srbije i eCommerce Asocijacija potpisale Memorandum o razumevanju

Saradnja sa Poštom Srbije u programskim sadržajima eCommerce Asocijacije ključna je za razvoj i unapređenje internet poslovanja u Srbiji - pre svega kroz razmenu iskustva radi edukacije mikro i malih preduzeća.

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.