IT u Srbiji i korona virus: Kakve posledice očekujemo po domaće tržište?

Kakve će posledice korona virus ostaviti na kliničku sliku domaće IT industrije?

Sa članovima domaće IT zajednice razgovaramo o tome da li je pandemija do sada ostavila posledice na njihovo poslovanje i kakvi nas izazovi očekuju na nivou tržišta.

Visokotehnološka industrija spada u red onih koje nisu direktno pogođene aktuelnom pandemijom. Prognoze idu dotle da će, na duže staze, ova industrija biti i jedna od onih koje bi mogle da profitiraju ukoliko nisu u direktnoj vezi sa najpogođenijim sektorima – turizmom, ugostiteljstvom, saobraćajem itd.

Međutim, koliko god ta predviđanja bila ohrabrujuća, svesni smo činjenice da domaće tržište u svim granama kaska za onim vodećim, da glavni trendovi uglavnom kasne (i to se nekad meri godinama), te da i dalje važi pravilo – može da bude al’ ne mora da znači.

Iz tog razloga, razgovarali smo se predstavnicima domaćeg IT sektora – velikim kompanijama, firmama srednje veličine i agencijama, koje su nam iz svog ugla otkrile da li ih je trenutna kriza pogodila i kakav dalji razvoj situacije očekuju na nivou IT tržišta u Srbiji.

Domaća IT scena nije osetila velike posledice pandemije – bar za sada

Da li se (i kako) aktuelna kriza odrazila na domaće IT tržište? Odgovori Netokracijinih sagovornika su gotovo jednoglasni: ne ili u veoma maloj meri – barem u ovom trenutku. Nenad Mladenović, osnivač i direktor kompanije Neopix, objašnjava:

Ako govorimo o opštem poslovanju, najveća promena je to što se sva komunikacija i svi sastanci dešavaju „online“. I mi, kao i sve naše kolege, radimo od kuće, ali nam to nakon dugog niza godina investiranja u „in-house“ kulturu i uređivanja procesa za funkcionisanje u kancelariji, nije lako palo. Ceo tim aktivno radi na tome da se što lakše prilagodimo ovoj situaciji i dodatnom emotivnom pritisku koji je prisutan kod svih.

Osim toga, poput svih drugih kolega iz industrije, morali su da otkažu sva poslovna putovanja što bi, kako dodaje Nenad, potencijalno moglo da utiče na business development.

Ipak, uprkos tome, uspeli su da obezbede nove projekte i u pogledu biznisa nisu previše pogođeni ovom krizom – makar za sada. „Svega par klijenata, koji srećom nisu predstavljali veliki udeo u našem poslovanja, je direktno pogođeno ovom situacijom i potpuno su stopirali projekte dok sve ovo ne prođe. Osim toga, situacija je dobra“, ocenjuje naš sagovornik.

Njegove kolege iz agencija Kroon Studio i Superawesome takođe potvrđuju da do ovog trenutka takođe nisu imali nikakve poslovne turbulencije.“Projekti na kojima smo bili angažovani se odvijaju nesmetano, broj upita za nove projekte je malo opao, ali nije presušio„, objašnjava Dragan Babić iz osnivač agencije Superawasome, a njegov kolega Ognjen Škobo koji vodi Kroon Studio dodaje da njihovi partnerima spremaju za dip, ali i dalje insistiraju na rad punim kapacitetima.

Sa druge strane, kompanija ActiveCollab nalazi se u čudnoj poziciji: sa jedne strane njihov alat je jedan od onih koji su u ovoj situaciji veoma traženi jer olakšavaju rad od kuće, ali su doneli odluku da žele da pomognu koliko mogu te je ovaj alat besplatan za nove korisnike u narednih 90 dana. Ilija Studen, jedan od osnivača ove kompanije, pojašnjava:

Za postojeće korisnike takođe imamo niz mera pomoći: 50% popusta za novopozvane članove, pauziranje i besplatni meseci za korisnike koje je kriza skroz izbacila iz šina. Sve to zajedno čini da su neki brojevi u „slobodnom padu“, ali na to smo bili spremni kada smo odlučili da pomognemo na ovaj način.

Ipak, i dalje je rano govoriti o konkretnim posledicama ove situacije koje bi mogle da pogode IT kompanije – što potvrđuje i Nebojša Bjelotomić, direktor kompanije Saga. „Mislim da će ih sigurno biti, a cilj je da nas kriza ne pogodi nego samo okrzne“, navodi on i dodaje:

Pratimo razvoj situacije u društvu, na tržištu, pratimo tokove novca, pokušavamo da se povučemo iz oblasti koje će presušiti i da pređemo u one oblasti koje će biti unosnije.

Sigurni smo da je bazično znanje naših inženjera potrebno i sve potrebnije, sigurni smo da će oblasti u koje smo investirali (machine learning, prediktivna analitika) postati još bitniji. Neminovne su promene u navikama ljudi, u načinu kako će trošiti novac, kako će države trošiti novac. Cilj našeg menadžmenta je da što više promena isprati i pravovremeno reaguje. Reaguje pre svega novim uslugama, novim proizvodima.

Najviše posledica na duže staze osetiće mala preduzeća i boutique agencije

Iako smo na početku razgovora sa sagovornicima utvrdili da trenutnih posledica na domaću tehnološku scenu skoro i da nema, neminovno je da nastupa recesija, a Dragan iz agencije Superawesome predviđa da će ona možda biti čak i gora od one iz 2008. godine:

Tada je samo finansijski sektor bio u kolapsu, dok je sada manje-više sve stalo. IT sektor, ako govorimo o ljudima zaposlenim u njemu iz aspekta usluga (jer mi drugu „scenu“ praktično ni nemamo) će, po mom mišljenju, pre svega biti pogođen posledično, a mi ćemo osetiti gubitke kao posledice gubitaka koje snose naši klijenti direktno.

Ta predviđanja dele i ekonomisti širom sveta koji savetuju da malo stegnemo kaiševe, a pošto su globalna tržišta povezana, na ovaj ili onaj način će to stezanje kaiševa doći do svih nas – ističe Studen. „Najveći udar će doživeti oni koji zavise od ljudi u pokretu i skupova – turizam, transport, organizatori događaja i slično. Njima će ova sezona u velikoj meri propasti, a to će se odraziti i na ostale koji podržavaju te industrije“, podseća on.

Međutim, situacija će se verovatno preliti i na druge sektore, a Ilija očekuje i da će puno projekata biti otkazano, ali da će ih, bar delimično, zameniti neki novi koji tim organizacijama nude mogućnost da uštede ili postignu više sa manje ulaganja.

Njegov stav deli i Nebojša koji takođe očekuje da će IT industrija zastati – kao i uostalom celo društvo i ekonomija:

IT kompanije koje su povezane sa sektorom turizma i putovanja će se nositi sa velikim nedaćama. Ako prihodi domaćinstava i fizičkih lica padnu, potrošnja mimo one osnovne će takođe pasti, što može uticati i na IT kompanije iz oblasti zabave – da tako široko kažem. Istovremeno očekujem da IT kompanije u oblasti zdravstva, obrazovanja i poljoprivrede vide i nove šanse i nove fondove i ovo je njihova šansa za napredak.

Recesija je, dakle, neminovnost. Ne može godina koja ima 10 radnih meseci biti ista kao godina u kojoj se radi svih 12. Mnogo toga u društvu i na tržištu je ili u potpunoj hibernaciji ili je bar ometeno da normalno funkcioniše. Kriza poverenja će dovesti do pada potrošnje i tu ni IT neće biti pošteđen.

Ipak, kako ističe Ognjen iz Kroon-a, na deo IT tržišta koji sebe smatra softverskim kućama i outsourcing agencijama, veliki uticaj imaće i ključna tržišta kao što su SAD, Kanada i Velika Britanija i to kako će ona primiti ovaj udarac. „Ako posmatramo iz perspektive da su tehnološka rešenja i dalje u epicentru ljudskog razvoja, verujem da ćemo u njima tražiti odgovor i na novonastale probleme. Iz tog ugla, verujem da outsourcing neće pretrpeti velike udare, bar ne na duži vremenski period“, navodi on i dodaje:

Neki „vrući“ outsourcing regioni su tokom ove krize pokazali i svoje slabosti, i takav je slučaj sa Indijom gde je princip rada od kuće imao solidan (negativan) uticaj na produkcijiske kapacitete američkih firmi koji koriste usluge indijskih agencija.

To nam govori da će te kompanije razmišljati o „povratku kući“ ili promeni outsourcing destinacije i partnera, što je svakako šansa za Srbiju i ovaj region.

Pored toga, ono što bi trebalo da nas u Srbiji takođe ohrabri, a što posebno ističe Nenad iz Neopix-a, jeste da se posledice svetske ekonomske krize najmanje osećaju na marginama, a tu se se nalazimo mi kao tržište. „Ali, kako se pandemija preklopila s novim zakonom o paušalu, pretpostavljam da je dobrom delu IT kompanija sve ovo došlo kao so na ranu. Zato verujem da će kriza ostaviti najviše posledica malim kompanijama ili kompanijama čije poslovanje nije dovoljno diverzifikovano, te sve zavisi od svega nekoliko klijenata“, ocenjuje on.

Recept za uspešno zaobilaženje krize ne postoji, ali treba biti iporan i tražiti nove prilike

Na kraju razgovora, naše sagovornike pitali smo i šta bi savetovali kolegama – kako da se postave u situaciji koja sledi, ne bi li spremno dočekali očekivanu ekonomsku krizu. Bjelotomić navodi sledeće:

Kompanije će morati još jednom da razmisle o svojim strategijama, da procene da li i dalje žele da prate ono što su smislili pre pola godine, godinu. Saga je odlučila da pored svoje tradicionalne uloge na tržištu investira u razvoj proizvoda i njihov plasman na inostrana tržišta. Od te strategije nećemo odustati.

Kada su praktične menadžerske mantre u pitanju podsetio bi na izreku koja mi je puno pomogla u profesionalnom životu: „Ne propadaju firme koje loše posluju već firme koje ostanu bez novca“.

Ipak, to neće biti lako jer, kako navodi Ilija iz ActiveCollab-a, stalni rast izaziva nekakav oblik zavisnosti kada smo mu izloženi duže vreme. „IT je u ekspanziji toliko dugo da ne znamo šta znači usporenje, ali možemo da pogledamo neke druge industrije koje su se susrele sa krizom posle dužeg perioda rasta (posleratna auto industrija i naftni šok 1973. godine)“, ističe Ilija.

U tim uslovima krize, kada rast uspori ili čak prestane, fokus se, dodaje on, stavlja na tehničke veštine, brzinu isporuke, kvalitet i sistematično smanjenje troškova (i to ne kroz otpuštanja) i to kompanije stavlja u mnogo bolju poziciju. „Na kraju, ova pandemija je izbacila na videlo sve ono što smo radili do sada – da li je to dobro ili loše“, objašnjava Nenad i dodaje:

Pokazala nam je gde pravimo greške, šta nismo adresirali na vreme i na čemu treba da radimo, kao i šta smo sve dobro radili do sada. Pokazala nam je koliko je važna diverzifikacija u poslovanju, koliko je važno biti finansijski konzervativan, kao i šta je ono što je osnova našeg poslovanja i bez čega ne možemo.

Međutim, dati dobar savet prilično je izazovno, ne može se reći ništa konkretno, ali svi naši sagovornici ističu da u ovom procesu treba biti oprezan, strpljiv i tražiti prilike.“Neizvesnost je sastavni deo preduzetnistva. Kao u igrici, na nama je da budemo kreativni i uporni da predjemo i ovaj nivo. Izazova ce uvek biti, pitanje je samo kako na njih gledamo i kako možemo da ih okrenemo u našu korist“, zaključuje Ognjen.


Ostavi komentar

  1. Dragana Petrovic

    Dragana Petrovic

    27. 9. 2020. u 11:13 Odgovori

    Stabilne pozicije i prezivljavanje su sebi obezbedile one firme koje su na vreme uvele opcije online rada. Sa klijentima, komunikacija medjusobno itd. Realno, svi oni koji sa tim inovacijama krenuli sad, prinudno, imali su period prilagodjavanja uporedo sa nedostatkom posla.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Poreski raj ili pakao? (gost Milan Trbojević)

Da se odmah razumemo, nema te online peticije koja će naterati državu za pregovarački sto sa frilenserima. Radnici digitalne ekonomije moraju se udružiti i ozbiljno shvatiti ambicije države za naplatom poreza za svaku deviznu doznaku.

Karijere

Regruteri nam otkrivaju koje su trenutno najtraženije pozicije u IT-ju

Kako bismo saznali koji kadrovi su trenutno najpotrebniji domaćoj tehnološkoj industriji kontaktirali smo predstavnike agencija FatCat Coders, ManpowerGroup i Omnes Group. U nastavku teksta slede njihova iskustva.

Startapi i poslovanje

Poreska uprava poziva građane da prijave svoje inostrane prilive – posebno ističu programere i influensere

Poreska uprava Republike Srbije poziva sva fizička lica koja su propustila da podnesu poreske prijave priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Propustili ste

Karijere

CENTAR predstavio svoj predlog za rešavanje poreskog pitanja frilensera – Branka Anđelković otkriva detalje

Suosnivačica Centra za istraživanje javnih politika analizira aktuelnu situaciju i predstavlja predlog rešenja koji bi zadovoljio obe strane - i frilensere i državu.

Društvene mreže

Anđeli Milošević Instagram je ugasio biznis nalog. Zašto?

Da li poslovni i privatni profili na Instagramu mogu da budu ugroženi zbog 'third party' aplikacija za merenje metrika? Otkrivamo na realnom primeru naše sagovornice čiji je poslovni profil izbrisan usled povezivanja sa pomenutim aplikacijama.

Office Talks Podcast

Odsustvo društvene odgovornosti (gost Nikola Parun)

19. epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Nikolom Parunom, politikologom i marketing stručnjakom u agenciji Ovation BBDO sa kojiim smo se dotakli teme društvene odgovornosti i aktivizma kompanija i organizacija u izazovnim vremenima.

Startapi i poslovanje

Predstavljen ekspoze nove Vlade: Najavljena ulaganja u dalji razvoj tehnološkog sektora u Srbiji

Ana Brnabić, mandatarka za novi sastav Vlade Republike Srbije, predstavila je pred Narodnom Skupštinom svoj ekspoze tj, plan rada buduće Vlade. Sledi dalja digitalizacija privrede, obrazovanja i uprave.

Intervju

Što je pametnija tehnologija, pametniji su i napadači – i zato vodite računa o vašoj ‘cyber’ bezbednosti

U poslednje vreme sve više se govori o sajber bezbednosti, a ove godine smo bili i svedoci ozbiljnih 'phishing' napada na domaće institucije. Kako stati na put ovim napadima u cilju zaštite i stabilnosti poslovanja? 

Gaming

Čime se bavi Game Level dizajner i šta je potrebno za uspeh u gaming industriji?

Nastanak jedne video igre je složen proces u kom učestvuje više različitih profesionalaca - od programera do dizajnera. Otuda smo se odlučili da detaljnije uđemo u svet nastanka igara predstavljanjem različitih aktera koji u tom procesu učestvuju. Ovaj put otkrivamo čime se bavi Game Level dizajner.