Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

Uzrok manjoj zainteresovanosti za upis na specijalizovane računarske smerove u gimnazijama, svakako možemo pripisati krizi u IT industriji i velikom broju otpuštanja u domaćim tehnološkim kompanijama, što je unelo skepsu među đake.

Međutim, važno je istaći da otkako postoji trenutni obrazovni sistem u Srbiji, interesovanje za neke smerove i škole variralo je iz godine u godinu, a tako i broj bodova koji je potrebno ostvariti prilikom upisa. Uz to, broj prijavljenih kandidata za IT smerove u Srbiji umanjen je za svega 10% do 12% u odnosu na prošlu godinu, što nikako ne odražava nezainteresovanost za IT smerove, koju mediji pokušavaju da plasiraju.

Ono čime bi javnost trebalo da se pozabavi jeste činjenica da su pojedina IT odeljenja u Srbiji ostala nepopunjena zato što učenici nisu ostvarili zadovoljavajući broj bodova, neophodan za upis. Takođe, dostojanstvo nastavničke profesije ozbiljno je ugroženo, te je neophodna reforma školstva u korist učenika i onih koji se brinu za njihovu budućnost.

Pravi uzrok smanjenja broja upisanih đaka na IT smer u gimnazijama, ali isve detalje vezane za pomenuti smer analizira Branko Vrhovac — profesor programiranja i još nekoliko informatičkih predmeta u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

Uvodnu reč, i komentar na opšte stanje školstva u Srbiji dao je Dejan Ilić — kolumnista Peščanika — koji je značajan deo svoje karijere posvetio školskom sistemu, te nam podario knjige “Škola za ‘petparačke’ priče: predlozi za drugačiji kurikulum” i “Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika”.

Škola bez nastavnika — ne postoji

“Bez nastavnika nema škole. Dakle, kada više ne bude nastavnika, nećemo imati školu. Škola može bez svega, ali ne može bez dece i nastavnika”, izričit je bio Dejan Ilić, komentarišući činjenicu da iz godine u godinu alarmantno mali broj budućih studenata upisuje fakultete koji obrazuju buduće nastavnike. Prema njegovom mišljenju, materijalni status i ugled nastavnika su “uništeni”, pa je jasno da đaci — koji svakodnevno svedoče tom uniženju — beže od nastavničkih zanimanja:

To je poražavajuće i za same nastavnike, jer time što neće da krenu njihovim stopama, deca im jasno poručuju šta misle o njima. Svakako, rešenje ne treba tražiti u školi bez nastavnika, jer takve nema, nego naprosto treba podići plate nastavnicima i srediti škole da izgledaju pristojno.

Prema Dejanovom mišljenju, motiv za rad u školi može biti samo vera u smisao obrazovanja i želja da se dati svet popravi. A to su, kako kaže, veoma apstraktni i visoki zahtevi.

Upravo te visoke zahteve, ispunjava naš drugi sagovornik, Branko Vrhovac. Po vokaciji diplomirani inženjer elektrotehnike — koji se prvih deset godina karijere bavio isključivo inženjerskim poslovima, narednih deset bio menadžer u jednoj računarskoj kompaniji, a usput i novinar u IT časopisu — odlučio je da pređe u prosvetu!

Poziv prijatelja, inače dugogodišnjeg profesora računarstva i informatike u Prvoj gimnaziji, da se priključi nastavnom osoblju i pomogne u procesu održavanja stručnog dela nastave u okviru novoosnovanog IT smera, isprva ga je iznenadio:

Iskreno, nisam bio siguran da li sam prava osoba za taj posao. Ipak, sećanje na nekadašnja studentska iskustva kada sam, bar prema mišljenju drugih, stečena znanja uspešno prenosio kolegama i srednjoškolcima, ulilo mi je samopouzdanje i dalo hrabrost da prihvatim izazov. Takođe, smatrao sam da moje do tada stečeno životno i profesionalno iskustvo u novoj situaciji može biti od velike pomoći.

Danas, nakon petogodišnjeg druženja sa nekoliko generacija, prema njegovim rečima, veoma talentovanih i uspešnih učenika, Branko je siguran da za sebe “ništa pametnije nije  mogao da uradi”:

Vreme provedeno s mladim ljudima oplemenjuje i podmlađuje. Oni su iskreni i pametni, lako prepoznaju trud, napor i zalaganje i, na sebi svojstven način, uvek velikodušno vraćaju mnogo više nego što im je dato. Na kraju, moj najveći strah je da, nakon rastanka, slučajno saznam kako su u našem zajedničkom putovanju kroz gradivo i godine oni manje uživali i napredovali od mene.

Uvođenje IT smerova izazvalo buru u javnosti

S problemom ukidanja jednog odeljenja društveno-jezičkog smera, suočila se Prva beogradska gimnazija godinu dana nakon uvođenja IT smera kada je, zbog velikog interesovanja učenika i roditelja, trebalo oformiti dva nova odeljenja prvog razreda. Nelagodnu situaciju koja je digla na noge deo nastavnog kolektiva, ali i roditelja i đaka, Branko je opisao na sledeći način:

Zbog ograničenih prostornih kapaciteta Prve beogradske gimnazije (konkretno, nedostatka prostora za izvođenje nastave fizičkog vaspitanja) bilo je neophodno ukidanje jednog odeljenja i izbor je, zbog trenda uočenog prethodnih godina, pao na odeljenje društveno-jezičkog smera.

Sve to je među nastavnim osobljem izazvalo nedoumice i preispitavanja o budućem smislu i ulozi gimnazija, kao i o njihovom daljem razvojnom putu. Na kraju je predloženo i prihvaćeno kompromisno rešenje po kome se dve uzastopne godine u prvi razred upisuju dva IT odeljenja i smanjeni broj odeljenja društveno-jezičkog smera, a naredne dve godine se u prvi razred upisuje jedno odeljenje IT smera i standardan broj ostalih odeljenja.

Najzad, problem ostaje sistemski, a škola će morati da se dovija sve do trenutka kada će konačno dobiti dugoobećavanu modernu sportsku salu i da će onda biti moguće trajno povećanje ukupnog broja odeljenja.

Prema mišljenju Dejana Ilića, ovaj problem bi trebalo rešiti s hitnošću, jer društvene nauke igraju krucijalnu ulogu u razumevanju sveta, i da bi savremeno društvo ostalo na pravom putu ne samo da ih ne treba zapostavljati, već i pojačati u školama:

Moralo bi se s decom u školama mnogo više govoriti o tome šta je društvo, kako se zajednički živi i kako se sklapaju društveni aranžmani. Ali, kada novac postavite iznad svega, logično je da to ne sme biti tema u školama, jer se tako podriva uspostavljeni poredak.

Dakle, nepromišljena jurnjava za profitom dovela je do ogromne navale na IT odeljenja, uz zanemarivanje činjenice da nisu svi predodređeni da se bave kompjuterskim naukama, i da neko mora biti zadužen za opstanak društva. On, takođe, u školskom sistemu prepoznaje izvestan paradoks kada je reč o upotrebi tehnologije u nastavi:

Vi uvodite IT smerove, gasite društveno-jezičke, i istovremeno zabranjujete mobilne telefone u školama. Zloupotrebu društvenih mreža i mobilnih telefona nećete sprečiti zabranama nego obrazovanjem.

Napravite od mobilnih telefona obrazovnu alatku, objasnite deci društvene mreže, i onda im pokažite kako se one mogu koristiti za dobre stvari. Nemojte zabranjivati nešto što je nemoguće zabraniti. To su njihovi životi, van škole, najgore što možete da uradite je da im napravite sliku o školi koja nema nikakve veze s njihovim životom van škole.

Interesovanje za IT smer neznatno opalo zbog krize u industriji

Branko Vrhovac smatra da je zaključak o padu interesovanja za IT smer, koji se ovih dana plasira u javnosti, “samo delimično tačan i zasnovan na potpuno pogrešnim premisama, dok se praktično ignoriše činjenica zbog koje bi se zaista moglo diskutovati o pomenutom padu interesovanja”. Stoga, predstavio nam je stvarno stanje, uzevši kao primer gimnaziju u kojoj predaje:

Prva beogradska gimnazija je, kao i prethodnih godina, u potpunosti popunila sastav svog ovogodišnjeg IT odeljenja kandidatima čiji su se poeni kretali od maksimalnih 316,25, pa sve do 244,25. Ovi brojevi su u proseku za oko 20% manji u odnosu na prošlogodišnje vrednosti.

Jedini validan podatak koji ukazuje na tačnost tvrdnje da IT smer možda gubi na popularnosti je informacija da je broj prijavljenih kandidata za ovogodišnji prijemni ispit bio 10% do 12% manji u odnosu na broj prijavljenih kandidata prethodne godine.

Prema Brankovim rečima, razlog za ovakav pad može biti demografske prirode, pošto se skoro svake godine smanjuje broj ukupno upisanih đaka u škole u Srbiji, ali i “oportunistički, vezan za trenutno stanje u kome se nalazi cela IT industrija”.

“Kada god školu podredite novcu i tržištu rada, grešite”, kazao je Dejan Ilić komentarišući potencijalnu manju zainteresovanost za računarske smerove na ovogodišnjem prijemnom ispitu zbog krize u IT industriji. Takođe, on ističe činjenicu da nisu sva deca predodređena da se bave kompjuterskim naukama, ali i da je mnogima od njih prerano da odrede svoj put već u srednjoj školi. Zato smatra da kurikulum treba da bude multidisciplinarno određen.

Odnosno, da digitalna pismenost treba da bude zastupljena i na drugim smerovima. Na taj način, ne bi nužno morala da se ukidaju postojeća odeljenja, da bi se uvela nova. Upoznavši se s različitim disciplinama, đaci bi tokom trajanja srednjoškolskog obrazovanja imali vremena da se opredele za ono što im najviše odgovara:

Ovde se naprosto ne razume da pismenost podrazmeva i korišćenje računara i snalaženje u virtuelnom svetu. To bi se moglo postići tako što se deci naprosto dozvoli da se igraju kompjuterskih igara u sklopu obrazovanja. Pa se oko tih igara ispletu i sve druge teme – od toga kako se i zašto pričaju priče, do, recimo, zaštite životne sredine. Kada bi se tako gledalo na stvari, onda ne bi bilo razloga da se bilo šta izbacuje da bi se nešto uvelo.

On dodaje i da “škola treba da pruži osnovu da ohrabri i mlade i odrasle ljude da traže šta im odgovara, da menjaju dok to ne nađu, i da se zbog toga ne osećaju loše”.

Loše koncipiran prijemni ispit: Pravi ‘krivac’ za manji broj upisanih na IT smerove

“Drugi razlog zbog koga je u celoj Srbiji, a i u Beogradu, ostalo toliko nepopunjenih mesta u odeljenjima IT smera ne leži u činjenici da je premalo kandidata bilo zainteresovano za upis, već da je premalo kandidata uspelo da uradi prijemni ispit sa bar 50% uspešnosti i time sebi obezbedi pravo da konkuriše za mesto u tim odeljenjima”, istakao je Branko.

Kako dalje objašnjava, problem je u samoj koncepciji prijemnog ispita. Naime, svi kandidati za IT smer pored tog završnog ispita (koji svima može doneti najviše 40 poena), moraju još polagati prijemni ispit iz matematike, koji im može doneti najviše 240 poena i koji je neophodno uraditi sa bar 50% uspešnosti (120 poena) da bi kandidat uopšte učestvovao u rangiranju za IT odeljenja. Naš sagovornik smatra da je to paradoksalno jer “učenici sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku” polažu test iz matematike:

Ovako koncipiran prijemni ispit dovodi do toga da je određen broj uspešnih kandidata narednog dana polagao i prijemni ispit za upis u odeljenja za “učenike sa posebnim sposobnostima za matematiku”. Takvi kandidati su, u slučaju još jednog uspeha, imali priliku izbora i sigurno je značajan broj najuspešnijih učenika upravo upisao matematički smer kao, objektivno, izazovniji i elitniji.

“Učenici sa posebnim sposobnostima za matematiku” koji su polagali dva prijemna ispita, jer se u oba slučaja rade i testovi iz matematike, stvorili su privid popunjenosti na smeru za učenike “posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku”. Uspešno položivši oba prijemna ispita, većina njih opredelila se za “matematički smer”, dok kandidati za IT smer svejedno nisu ispunili kriterijume. Otuda nepopunjena mesta na smeru za “učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku”. Branko zaključuje da su ovogodišnji zadaci iz matematike na prijemnom ispitu bili “neadekvatni i preteški za ovu uzrasnu kategoriju”, pa ih je neophodno prilagoditi za narednu godinu:

Pre šest godina, kada se upisivala prva generacija IT smera, zadaci na prijemnom ispitu su po težini bili na nivou ovogodišnjih, ali se tada u celoj Srbiji upisivalo samo par odeljenja. Narednih godina, kako je broj odeljenja postepeno rastao, težina prijemnih ispita je postepeno opadala i upravo je to pravilo bilo uočeno i očekivano i od strane ovogodišnjih kandidata. Oni su se za svoj prijemni ispit spremali na osnovu kompleksnosti zadataka koji su prethodnih godina bili na prijemnim ispitima i uglavnom su pogrešili.

Upravo to rezultovalo je činjenicom da je od predviđenih 47 odeljenja IT smera, kompletirano 32 odeljenja u Srbiji, što je u javnosti plasirano kao neuspeh i pad interesovanja za upis na IT smer. “A u stvari, prava istina je potpuno drugačija. Možemo reći da je veliki uspeh što smo u uslovima kada je rađen prijemni ispit težinom prilagođen potrebi upisa najviše 15 do 20 odeljenja IT smera uspeli da dobijemo dovoljan broj uspešnih kandidata za upis čak 32 odeljenja“, ističe naš sagovornik.

Kako izgleda IT smer u Prvoj beogradskoj gimnaziji?

Branko nam je objasnio da je IT smer specifičan po tome što su na njemu tokom četvorogodišnjeg školovanja zastupljene razne računarske discipline kroz značajan broj izdvojenih stručnih predmeta. Tako učenici ovog smera tokom tri godine školovanja pohađaju predmete “Programiranje” i “Primena računara” i dve godine predmet “Baze podataka”, dok po jednu godinu uče predmete “Računarski sistemi”, “Operativni sistemi i računarske mreže”, “Web programiranje”, “Diskretna matematika”, “Objektno orijentisano programiranje” i “Programske paradigme”.

Takođe, ističe da svi navedeni predmeti jesu donekle pojednostavljeni, ali se obimom ne razlikuju mnogo od onih redovno predavanih na Matematičkom fakultetu. Zbog količine stručnih predmeta, učenici IT odeljenja ne izučavaju pojedine standardne gimnazijske discipline i nauke, dok su neke i dalje prisutne u smanjenom broju časova:

Naravno, kako je vreme apsolutna kategorija, trajanjem podjednaka za učenike svih smerova, neumitno je da postojanje većeg broja stručnih predmeta dovodi do značajnog smanjenja broja časova nekih standardnih gimnazijskih predmeta karakterističnih za prirodno-matematički smer, ili, u nekim slučajevima, do njihove potpune eliminacije. Zbog toga učenici IT smera nemaju drugi strani jezik, latinski jezik i izborne predmete, dok neki uobičajeno četvorogodišnji predmeti u njihovom slučaju postaju jednogodišnji ili dvogodišnji.

Ko su nastavnici koji predaju računarske nauke u gimnazijama?

Što se tiče nastavnog osoblja, Branko objašnjava da kvalifikacije nastavnika koji mogu držati nastavu iz specifično računarskih predmeta detaljno su propisane “Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika”. Pojednostavljeno, radi se o nastavnom kadru koji dolazi sa praktično istih fakulteta sa kojih dolaze i nastavnici za predmet “Računarstvo i informatika”, a to su Elektrotehnički, Matematički, Fizički, FON, Mašinski i Ekonomski fakultet. Nadalje, on izdvaja i dodatne sposobnosti koje bi trebalo da ima zaposleni na ovom smeru:

Dodatno, nastavnici koji u IT smeru predaju računarsku grupu predmeta moraju konkretno imati završene smerove sa značajnijim brojem računarskih predmeta. Naravno, pored neophodnih akademskih kvalifikacija poželjno je i da imaju praktična radna iskustva na različitim projektima u IT sektoru.

Kako se radi o izuzetno dinamičnoj i promenljivoj delatnosti, stalna obuka nastavnika nije stvar dobre volje već opstanka u učionici. Učenici IT smera su izuzetno nadareni i zahtevni i često se dešava da u nekim specifičnim nišama znanjem nadmaše predavača. Da bi nastavnici održali autoritet znanja (a ne zvanja) moraju neprestano, iz dana u dan, da rade na svom usavršavanju.

U tu svrhu im na raspolaganju stoji zaista veliki broj kvalitetnih seminara propisanih od strane Ministarstva prosvete, ali čak ni oni nisu dovoljni da u potpunosti zadovolje te potrebe, pa je i dalje neophodna sopstvena inicijativa u istraživanjima i samoedukaciji.

Upis na IT smerove naredne godine, zavisiće od volje Ministarstva

Što se tiče upisa i realizacije prijemnog ispita za IT smerove u školskoj 2025/26 godini, Branko Vrhovac predviđa dva moguća scenarija, oba vezana za odluke koje donese Ministarstvo prosvete:

Prvi je da će Ministarstvo prosvete pravovremeno objaviti kako smanjuje broj odeljenja IT smera u gimnazijama i nakon toga će svi događaji vezani za ovogodišnju upisnu politiku dobiti svoj smisao. Gimnazije će imati dovoljno vremena da se prilagode novom stanju, kao i da reorganizuju informatički nastavni kadar. Prijemni ispit će sledeće godine biti veoma sličan ovogodišnjem.

Po drugom scenariju, Ministarstvo će prepoznati probleme koji su se pojavili na ovogodišnjem upisu u odeljenja IT smera i preduzeće sve potrebne aktivnosti da se oni otklone pre prijemnog ispita sledeće godine. Neće biti značajnijih promena u brojnom stanju odeljenja IT smera, osim, možda, u odeljenjima koja se upisuju ove godine, a nemaju dovoljno učenika.

Naravno, moguće je i da se tim odeljenjima odobri rad bez obzira što ne ispunjavaju zakonski brojčani minimum ili da im se dodatni učenici obezbede snižavanjem eliminacionog praga na ovogodišnjem prijemnom ispitu.

Prva gimnazija najavljuje pojačanu saradnju sa lokalnim IT kompanijama

Što se tiče planova za unapređenje nastave u Prvoj beogradskoj gimnaziji i organizacije dodatnih aktivnosti, Branko navodi da u narednoj školskoj godini nameravaju da intenziviraju kontakte sa lokalnim IT firmama u cilju unapređenja mogućnosti za organizaciju učeničkih praksi na raspustima i tokom školske godine. On ističe da za sada po ovom pitanju veoma uspešno sarađuju sa firmom LEVI 9, ali i da interesovanje učenika za ovu aktivnost nadmašuje trenutne mogućnosti.

Takođe, posebna pažnja biće posvećena do sada zanemarenim oblastima robotike, razvoja elektronskih uređaja i mikrokontrolerskog programiranja. Stoga, cilj je da svim zainteresovanim učenicima obezbede neophodne materijalne i nastavne resurse kako bi se oni kroz aktivnosti u robotičarskoj i PFE sekciji u potpunosti ostvarili na ovim poljima. Navedene aktivnosti Prva gimnazija će realizovati u okviru Mejkerslab projekta, “intenzivno koristeći njegove prostorno-materijalne i socijalne mogućnosti”, zaključuje Branko.