IT otkazi u Srbiji – gde smo sada i šta nas očekuje do kraja godine?

Analizirajući naslove popularnih poslovno-tehnoloških medija, jasno je da IT industrija pamti i bolje dane. Vest da su najveće tehnološke kompanije otpustile značajan broj radnika krajem 2022. godine, a potom i početkom 2023. godine, naterala nas je sve da se zapitamo da li je magiji konačno došao kraj i da li je pred nama “IT recesija”.

Veliki broj ispovesti bivših radnika na društvenim mrežama kao što su TikTok i Instagram, dao nam je unikatan uvid u to da su otkazi deljeni nasumično, u mnogim slučajevima čak i bez prethodnog obaveštenja. Među otpuštenim radnicima našli su se i top performeri (radnici koji su imali dobre rezultate), te čitava odeljenja koja su zarađivala i prihodovala daleko više nego što su koštali kompaniju.

Ukoliko ste se pitali, da – otpušeni su i oni (ne)radnici koji su više vremena proveli snimajući sebe kako ispijaju kafe i uživaju u avokadu, umesto što rade nešto produktivno.

Od tihog otkaza do glasne panike

Da li su masovni otkazi zapravo opravdani? Potpun i nedvosmislen odgovor na ovo pitanje, nažalost nemamo. Međutim, delimičan odgovor može se potražiti u dve činjenice:

1. Evidentno je da su se tehnološke kompanije u proteklih nekoliko godina konstantno širile, pri čemu je rast posebno primetan od izbijanja pandemije u kojoj su ljudi konzumirali više tehnologije (od društvenih mreža, preko video servisa, pa sve do internet trgovine). Takav rast, međutim, nije se nastavio nakon što su se države otvorile i nakon što su se ljudski životi, barem u većoj meri, vratili u normalu. Kompanije su se suočile sa izazovom da u svojim redovima imaju daleko više radnika nego što im je potrebno za vođenje svakodnevnog posla, stoga je nivelacija broja zaposlenih negde i prirodan proces, iako nimalo ugodan.
2. Inflacija je ostavila svoj pečat na cenu novca. Rat u Ukrajini i poljuljana ekonomija koja se i dalje oporavlja od pandemije, učinili su investicije i zaduživanje skupljim, a za tehnološke kompanije koje su se oslanjale na eksterne investicije za pokrivanje operativnih troškova, to je jasan bio jasan znak da se OpEx mora smanjiti po cenu preživljavanja privrednog društva.

Pojedine kompanije već su krenule sa otkazima, ali se o tome ne govori previše

Razmišljajući o ovom tekstu i prikupljajući informacije sa različitih strana, zapitao sam se kako će se i kada ove globalne promene odraziti na srpsko tržište. Prvi ću priznati da sam krajem 2022. godine bio daleko više optmističan kada je rast srpskog IT tržišta u pitanju, a nebrojeno je razgovora u kojima sam isticao da su IT poslovi u Srbiji sigurni i da su masovna otpuštanja nešto što viđamo isključivo na zapadu.

Na kraju krajeva, naše tržište je bogato velikim brojem servisnih kompanija koje ne zavise od spoljnih investicija (barem ne direktno), ali i startapa koji nisu podizali multimilionske runde sa prenapumpanim valuacijama, što barem donekle govori o potencijalnoj otpornosti naše IT industrije na globalne trendove.

Danas, pak, stičem utisak da su ljudi daleko više zabrinuti za budućnost i da se o temi otkaza u IT-ju sve više priča – nažalost u uskim krugovima, retko kad i javno. Negativnoj percepciji ne idu u prilog ni informacije koje dolaze od bliskih ljudi da je pronaći novi posao danas teže nego što je bilo pre par godina, kao i da je određeni broj kompanija zamrznuo zapošljavanje u ovom trenutku.

S druge strane, ne treba zanemariti ni vesti da su pojedine strane IT kompanije koje posluju u Srbiji smanjile broj zaposlenih. U razgovoru sa njihovim predstavnicima došao sam do informacija da je “nivelacija broja zaposlenih u skladu sa izmenjenim poslovnim ciljevima za 2023. godinu”. Na sreću, ovakvih slučajeva za sada ima malo, ali Reddit post na /programiranje otkriva neke od primera.

Ako osetite krizu, u pravu ste – a to pokazuju i brojke

Kako bismo što bolje shvatili trendove koji se tiču zapošljavanja u IT-ju, potrebno je analizirati podatke koji se odnose na prethodne godine. Zahvaljujući ekipi sa sajta za zapošljavanje HelloWorld.rs, dobio sam uvid u broj oglasa za 2021. i 2022. godinu kada je industrija i videla najveći rast.

Marko Vučetić, menadžer za odnose s javnošću u ovoj kompaniji, otkrio mi je da je 2022. godina krenula zaista sjajno. Tim je već u januru primetio skoro 50% više oglasa u odnosu na isti period 2021. godine. Ovaj trend se nastavio i tokom godine, pri čemu je od marta do oktobra zabeleženo preko 2.000 oglasa na mesečnom nivou. “Kada govorimo o ukupnom broju oglasa, tokom 2022. godine ostvaren je rast od 27% u odnosu na 2021. godinu” izjavio je Vučetić.

Govoreći o poslednjem kvartalu prošle godine, Marko kaže da je zabeležen pad od 17% u broju oglasa, pri čemu je takav podatak skrenuo pažnju na opresnost poslodavaca, ali i uvod u očekivani krizu zapošljavanja koja je krenula da se oseća početkom 2023. godine:

U decembru 2022. godine broj objavljenih pozicija je opao na 1.400, što predstavlja pad od 13% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Takođe, treba napomenuti i povećanu aktivnost kandidata krajem 2022. godine, što se lepo oslikava u porastu broja konkurisanja u novembru od čak 27% u odnosu na 2021. godinu.

Situacija sa oglasima nastavila se i u prvim mesecima 2023. godine. Vučetić otkriva da je u januaru zabeleženo 18% manje oglasa u odnosu na isti period prošle godine, te dodao da moramo biti optimistični i da se očekuje povećana aktivnost poslodavaca kasnije u toku godine, a najranije od drugog kvartala.

Globalni trendovi neće zaobići Srbiju, ali su naše kompanije ipak pametnije zapošljavale

Pokušavajući da dobijem odgovor na pitanje da li smo dostigli vrhunac kada je IT zapošljavanje u pitanju, razgovarao sam i sa Nikolom Milosavljevićem, osnivačem i partnerom u kompaniji HR Fabrika koji je izjavio da smo na nivou industrije trenutno u mirnijem periodu kada se stvari preslažu na globalnom nivou, ali je isto tako napomenuo i da je stagnacija kratkotrajna:

Neminovno je da potrebe za IT stručnjacima postoje, a ubrzanom digitalizacijom u gotovo svim industrijama stvaraju se dodatna radna mesta. Odnos ponude i potražnje je i dalje u ogromnoj disproporciji jer tržištu još uvek nedostaju kvalifikovani IT stručnjaci i to najviše u oblastima kao što su cloud computing, cybersecurity, data science, AI i mašinsko učenje.

Kako Nikola kaže, očekivanja pojedinih kompanija ukazuju na to da bi se situacija mogla smiriti u trećem kvartalu ove godine kada bi potražnja za IT stručnjacima ponovo mogla da zabeleži rast.

Na pitanje kako u ovom trenutku globalni trendovi utiču na domaću IT industriju, Milosavljević ne skriva da se globalna kriza prelila i na region, ali ne u meri kao što je to slučaj na Zapadu. On ističe da su IT otkazi rezultat borbe za IT talente koja je u protekle dve godine rezultovala prevelikim zapošljavanjem i pravljenjem backup pozicija – novac je bio jeftin i imalo se resursa za zapošljavanje, pa se i na višak kadra nije gledalo kao na trošak.

Međutim, globalna kriza i inflacija doveli su do toga da kompanije počnu da razmišljaju o uštedama i zaštiti poslovanja:

Matematički gledano, trošak zarada je drugi najveći trošak u kompaniji, imamo previše ljudi, produktivnost je pala i dolazimo do toga da su se potrebe za zapošljavanjem svele na realne potrebe kompanije i tako je nastao višak radnika. Ipak, potrebe na tržištu za IT proizvodima i uslugama se nisu smanjile i samim tim se ne očekuje da će ova kriza dugo trajati.

Što se tiče našeg tržišta, mislim da su kompanije više na oprezu i da posmatraju velike igrače i čekaju kako će se kod njih situacija odvijati, a kada pričamo o veličini tržišta, smatram da smo isuviše mali da bismo osetili zaista veliki udar.

Ako izuzmemo možda dve-tri kompanije u Srbiji, ovde je retko ko zapošljavao van svojih potreba i svi su bili ozbiljni u smislu potreba tržišta, čak su se zbog nedostatka kvalitetnog IT kadra i borili da zatvore neke pozicije, tako da samim tim neće biti ni većih promena. Jednostavno sada svi gledamo ka zapadu i čekamo šta će oni veliki uraditi pa ćemo se onda i mi prilagoditi.

Manje optimističan pogled na situaciju ima Marko, koji napominje da je samo u januaru globalno otpušeno preko 100.000 ljudi u IKT sektoru, stoga je nemoguće da se globalni trendovi neće osetiti na lokalu. On smatra da su domaće outsourcing kompanije trenutno u najvećem problemu jer je manji broj projekata na kojima rade, samim tim pojedine zaposlene su morali da bench-uju (da ih pošalju “na klupu”). “Za sada nije sigurno koliko će kompanije kod nas moći dugo da se nose sa takvom situacijom”, dodaje Vučetić.

Lojalnost na ceni, ali koliko će kriza trajati – to možemo samo da pretpostavimo

Kao što sam već naglasio na početku teksta, 2021. i 2022. godina bile su rekordne kada su profiti u pitanju – mahom zbog ubrzane digitalizacije i veće količne vremena koju su korisnici proveli konzumirajući digitalne servise. Da je takvom rastu došao kraj vidimo i prema kompanijama koje su svesne da će u 2023. godini biti teško ponoviti rezultate iz 2022. godine, otuda i veći oprez kada je novac u pitanju.

“Ako pogledamo finansijske izveštaje i saopštenja kompanija, dosta njih je objavilo da su imali svoje rekordne godine kada su poslovanje i profit u pitanju i sada je jako teško ponoviti takve rezultate”, ističe Nikola i dodaje da nas taj oprez vodi ka “stezanju kaiša” u svim industrijama – ne samo u IT-ju.

Iako je nezahvalno davati predikcije u trenutku kada se oseti to “stezanje kaiša”, zanimalo me je kako sagovornici vide period koji je pred nama i da li u 2023. godini možemo očekivati stabilizaciju.

Vučetić naglašava da postoji mogućnost da je ovo samo privremeno usporavanje tržišta nakon perioda izraženog rasta, ali da će najbolji pokazatelj biti praćenje samog tržišta i faktora koji dovode do promena, te njihova konstantna analiza. Prema njegovim rečima, on smatra da je ovo period iz kojeg će IT kompanije izaći još jače, ali i pametnije.

Sa optimističnim stavom slaže se i Nikola koji kaže da iako je nezahvalno baviti se prognozama, postoje indikacije da će se situacija promeniti i da nas čeka uzbudljiv kraj godine. Za kraj, on savetuje menadžmentu da nastavi da se brine o ljudima, jer se nebrojeno mnogo puta pokazalo da kvalitetni i motivisani timovi mogu da prebrode svaku krizu.