Nešto je trulo u srpskom IT-ju: Zašto i dalje pljušte otkazi?

Nakon “visokog leta” tokom korona perioda, tehnološka industrija “nisko je pala” 2023. godine. Balon je pukao, nastupila je kriza, a sa njom masovna otpuštanja u kompanijama širom sveta. Faktori poput inflacije, globalnih političkih previranja i restrukturiranja kompanija doveli su do naglog smanjenja broja radnih mesta.

Najteže su pogođene velike kompanije, posebno one koje se oslanjaju na outsourcing. U svemu ovome srpska tech industrija nije pošteđena pa smo, nažalost, tokom prošle godine imali prilike da pišemo o pandemiji IT otkaza u različitim kontekstima. Usledio je period zatišja, i taman kada smo se iznova zapitali da li se IT otkazi nastavljaju, dobili smo potvrdan odgovor.

Uglavnom neformalno, ali potvrđeno u zajednici, svako malo dobijamo informacije o otpuštanjima iz domaćih, pretežno outsourcing, kompanija. Iako otpuštanja nisu masovna kao pre, dešavaju se, posla za juniore skoro uopšte nema, zbog čega vlada anksioznost među mladima na početku karijere. Danas, umesto pitanja “Koliku najvišu početnu platu mogu da dobijem?” na Reddit-u sve više imamo “Da li sam pogrešio u karijernom odabiru?”

Gde je zapelo i zašto kriza u srpskoj IT industriji ne jenjava razgovarali smo sa predstavnicima kompanija koje se usko bave zapošljavanjem i imaju uvid u stanje na tržištu rada. Svoju ekspertizu dali su: Nikola Mijailović (CEO, Joberty), Milan Milošević (IT & Gaming Specialist Recruiter BPS TECH), Olja Ovšek (HR, Inspira Group) i Đorđe Golubović (CEO, Omnes Group).

Šta uzrokuje ovako dugotrajnu krizu u srpskoj IT industriji?

Prema mišljenju Nikole Mijailovića, dugotrajna kriza u IT industriji posledica je makroekonomskih faktora, političke situacije i zavisnosti domaće IT industrije od globalnih ekonomija koje su najviše pogođene krizom — SAD i zapadna Evropa. Nadalje, on objašnjava:

Novac je postao skup i smanjuje se ulaganje u digitalizaciju i IT projekte. Mnoge ‘outsourcing’ kompanije čiji su klijenti sa globalnog tržišta, ostali su bez projekata ili je smanjen njihov obim. Startapi koji imaju izazov da dobiju novo finansiranje od VC fondova, smanjili su obim angažovanja naših ‘outsourcing’ kompanija.

Zatim, naš sagovornik ističe da nas je sve navedeno dovelo u situaciju u kojoj lokalno imamo mnogo manje IT projekata nego ranije, pa samim tim se i smanjila potreba za angažovanjem naših outsourcing kompanija:

Mnoge ‘outsourcing’ kompanije ranije nisu imale prodajne timove zadužene za dovođenje novih projekata, već su taj posao radili osnivači i top menadžment. Sada vidimo trend da se formiraju ozbiljni Business Development timovi, što će svakako pozitivno uticati naš ekosistem u narednim godinama.

Gde greše IT kompanije u Srbiji, pa dolazi do otpuštanja?

Nikola smatra da je trend u kome su poslovale outsourcing kompanije pre krize bio takav “da si uvek morao da imaš spremnog programera, a projekat će se već lako naći”. Uz to, kako kaže, proces zapošljavanja u IT-ju je dugo trajao u odnosu na potrebe tržišta, pa su kompanije imale strategiju velikog broja IT stručnjaka na bench-u:

Kriza nas je okrenula oko svoje ose, i sada vidimo jos više ljudi na ‘bench’-u a projekata nema ni na vidiku. Zbog toga postoje toliko veliki talasi otpuštanja. Lako je pričati iz ove perspektive da smo neke stvari mogli bolje da uradimo, ali ovakvu krizu je retko ko planirao.

Svako je uradio najbolje što je mogao u datom trenutku. Mere za smanjivanje troškova poslovanja su morale da se dese. Razliku je napravio način na koji su se mere sprovele u kompanijama.

Naš sagovornik zaključuje da otkazima nije kraj, ali jeste onim masovnim jer možemo da očekujemo period stabilizacije. Sve kompanije su već preduzele prve korake u borbi s krizom koja traje već skoro dve godine i svi se nadaju da će uskoro napustiti ovaj negativni trend.

Od svih sektora, gejming najmanje pogođen

Milan Milošević, koji je specijalista za regrutovanje u gejming industriji, uočava da su najviše pogođene velike kompanije i outsourcing kompanije, koje su prethodno imale talas masovnog zapošljavanja. S druge strane, on uviđa da su manje kompanije, koje imaju svoje proizvode i timove koji se čvrsto drže, daleko stabilnije.

Što se tiče gejming sektora u kojem je i sam zaposlen, on primećuje najmanje loših posledica trenutne krize, ali da je i tu primetna slaba potražnja za juniorskim pozicijama:

Kada je reč o igrama, prvenstveno smo popunili rukovodeće pozicije. Potrebne veštine su uglavnom bile C++ i iskustvo sa Unity i Unreal Engine 4 za AAA igre. U opštoj IT regrutaciji, dobijamo samo zahteve za seniorske, a ponekad i mediorske pozicije, nikada mlađe. Čini se da se popunjavanje juniorskih pozicija obavlja interno bez agencija, ali moj utisak je da ih ima vrlo malo dostupnih na tržištu.

Na kraju dodaje da je i u okviru njegove agencije bio primetan hiring freeze period, ali da je okončan — četiri do pet klijenata, koji nude sedam do osam otvorenih pozicija.

Šta nam govore oglasi za poslove?

Na pitanje da li se i u kojoj meri smanjila potražnja za novozaposlenima u IT kompanijama, te koji nivoi senioriteta su i dalje traženi, a za koga “nema posla”, odgovorila nam je Olja Ovšek. Analizirajući podatke sa sajta HelloWorld-a, ona primećuje da još od početka 2023. godine i oglasi za posao govore da se zaista smanjila potražnja za novozaposlenima u IT-u.

Kao primer, navodi činjenicu da je broj oglasa za IT u 2023. godini bio manji za čak 52% u odnosu na 2022. godinu. Takođe, trend smanjene potražnje za novozaposlenima u IT industriji se nastavlja i u 2024. godini, i dalje je prisutan pad, 26% manje oglasa u odnosu na 2023. godinu. Na osnovu navedenog, Olja izvodi sledeći zaključak:

Možemo reći da IT industrija sada funkcioniše sa mnogo obazrivijim pristupom u zapošljavanju, u odnosu na period od 2020. do 2022. godine kad smo imali veliku potražnju za IT stručnjacima, i kada su kompanije bile mnogo lagodnije u zapošljavanju, pa čak i zapošljavale više od trenutne potrebe, kako bi bile spremne za veći obim posla.

Usled krize koja je nastupila, smanjenog obima posla i velikog zapošljavanja u prethodnim godinama, sada imamo malo drugačiju situaciju sa nažalost većim brojem otkaza i drugačiji pristup u zapošljavanju.

Što se tiče potražnje po senioritetima, naša sagovornica dodaje da je najveća potražnja i dalje za mediorima oko 63%, preostali udeo u IT oglasima dele seniori, a zatim juniori.

Kako kriza na tržištu rada utiče na psihu zaposlenih?

Pored toga što je stručnjak iz oblasti ljudskih resursa, Olja je psiholog, pa smo je zamolili da nam kaže kako otkazi utiču na moral i psihu zaposlenih i kako im pomoći da prebrode neprijatno iskustvo kakvo je iznenadni gubitak posla — naročito kada su u pitanju mladi, na početku karijere. Ona nam je na ovo pitanje odgovorila sledeće:

Gubitak posla je svakako jedan od najstresnijih životnih događaja, pogotovo ako to bude iznenadno i neočekivano. Uticaj gubitka posla i posledice mogu biti zaista razne. Gubitak posla može izazvati značajnu anksioznost, nesigurnost i brigu o budućnosti, naročito kod mladih koji tek započinju karijeru i nemaju dovoljno radnog iskustva ili finansijskih rezervi.

Takođe, može negativno uticati na samopouzdanje, posebno ako ga zaposleni dožive kao lični neuspeh. Zaposleni na početku karijere često tek razvijaju svoj profesionalni identitet i ovakvi događaji mogu poljuljati verovanje u sopstvene sposobnosti.

Iznenadni gubitak posla može izazvati osećaj tuge, besa ili čak depresije. Zaposleni se mogu osećati izdano ili necenjeno.

Zbog svega toga, Olja smatra da je veoma važno da organizacije prepoznaju značaj emocionalne i praktične podrške u ovim trenucima i da olakšaju tranziciju ka novim prilikama:

Kompanije zaista mogu pomoći zaposlenima i pružiti im podršku u ovakvim situacijama i to najviše, po mom mišljenju, kroz transparentnu komunikaciju. Važno je da se zaposlenima otvoreno i iskreno razgovara o razlozima otkaza.

Na taj način može da se smanji osećaj nepravde i pomoći im da bolje razumeju situaciju. Ukoliko je moguće, da se omogući određeni period za prilagođavanje pre nego što prestane radni odnos. Ovo može uključivati produženi period obaveštenja o otkazu ili otpremnine.

Kompanije treba da štite svoje zaposlene

Naša sagovornica naglašava da zaposlenima kompanije mogu pružiti emocionalnu podršku kroz organizovanje susreta podrške sa psihologom ili HR stručnjakom, što im može pomoći da procesuiraju svoje emocije i dobiju profesionalnu podršku. Pored emocionalne podrške, prema njenom mišljenju važno je pružanje praktičnih resursa, jer može uključivati pružanje pomoći u pisanju CV-a, davanje preporuka i umrežavanje:

U situaciji gubitka posla korisno je razmišljati o umrežavanju, posetiti događaje koji su namenjeni umrežavaju, pohađati obuke o tehnikama za traženje posla, konsultovati stručna lica, kontaktirati poznanike, saradnike i prijatelje, obavestiti ih o svojim namerama i raspitati se o prilikama… Sve to može povećati šanse za brži pronalazak novog posla.

Uzevši u obzir sve gorenavedeno, Olja zaključuje da je otkaz veoma težak i stresan događaj, ali da uz pravu podršku i pristup resursima, zaposleni, naročito mladi na početku karijere, mogu da prebrode ovu prepreku i nastave svoj profesionalni razvoj.

Domaća zajednica pruža veliku podršku

Slično mišljenje kao Olja ima i Đorđe Golubović, koji uviđa da su kompanije, koje aktivno rade na održavanju otvorene i iskrene komunikacije sa svojim zaposlenima, u boljoj poziciji da podrže svoje zaposlene u izazovnim vremenima.

Zbog toga je njegova kompanija, Omnes Group, nedavno pokrenula Ppl House, zajednicu koja omogućava HR menadžerima da se povežu i razmene iskustva i resurse. Upravo snažnu zajednicu, on vidi kao ključ podrške u izazovnim vremenima:

Videli smo značajne napore profesionalnih mreža poput Garaže i SaaStanak zajednice da pruže podršku startapima i kompanijama u kasnijim fazama koje razvijaju sopstvene proizvode. Ovakve zajednice omogućavaju razmenu iskustava, ideja i resursa, a to je od neprocenjive važnosti u prevazilaženju izazova. Takođe smo videli podsticaje startap ekosistema kroz programe podrške poput Startech i Katapult za rane faze razvoja proizvoda.

Međutim, Đorđe dodaje da uprkos očiglednim naporima cele zajednice da izgradi svoje proizvode, ne smemo zanemariti ulogu servisnih kompanija i ekonomskog uticaja koje imaju. On ističe da veći deo IT sektora čine kompanije koje pružaju usluge, pa je kriza praćena istekom subvencija za novozaposlene, neminovno izvršila dodatni pritisak na servisne kompanije u sektoru. Zato, kao moguće rešenje vidi nove finansijski podsticaje, koji bi kroz poreske olakšice pomogli sve niše domaće industrije jednako.

Lek od krize: Uspostavljanje veza sa zrelijim tržištima

Što se tiče budućnosti domaće IT industrije, Đorđe ima optimističan stav. Iako su izazovi usled ovog ekonomskog ciklusa realni, veruje da postoji mnogo potencijala za oporavak i rast:

Cela industrija deluje kao jedno veliko gradilište na kom svi radimo sa zajedničkim ciljem: da budemo jedan od glavnih IT centara u Evropi. Fokus radi oporavka i dugoročne održivosti leži upravo u ostvarivanju partnerstava sa zrelijim tržištima, kako u pogledu angažovanja iskusnog prodajnog kadra, tako i razmeni znanja.

Na taj način ćemo “diverizfikovati industriju, i ostvariti stimulativno okruženje i podršku za razvoj domaćih talenata”, zaključuje Đorđe.