Programiranju niko ne može da vas nauči, to morate sami – ali uz podršku mentora

Sanja Krstić koja danas radi na poziciji Front End developera u kompaniji TradeCore završila je farmaciju i do 2017. godine radila je u apoteci tačno sedam godina. U tom poslu je uživala sve dok konačno nije shvatila da joj je svaki dan gotovo isti, te da nema prilika za napredovanje – zbog čega, priznaćete, verovatno ni vi ne biste voleli da se takvim poslom bavite do penzije.

Sa druge strane, objašnjava nam naša sagovornica, njen suprug je radio u IT industriji i svakodnevno je pokušavao da je zainteresuje za tu oblast. “Nekoliko puta je probao da me nauči osnovama programiranja, ali ja sam počinjala sa učenjem i vrlo brzo odustajala“, priseća se Sanja.

Međutim, jednom prilikom uložila je više strpljenja u proučavanju gradiva i tada je, kaže, nešto u njenoj glavi kliknulo. U tom trenutku počinje da uči programiranje, a o tome kako je tekao proces prekvalifikacije, sa kojim izazovima se suočava svako ko je na tom putu i kako da nakon toga pronađe odgovarajuću kompaniju, otkriva nam Krstić u intervjuu koji sledi.

Prvi korak za one koji žele da savladaju programiranje je?

“Svako ko želi da se prekvalifikuje u oblast softverskog razvoja najpre mora da zna da je programiranje obimna materija i da kada želiš da počneš sa učenjem uglavnom nemaš predstavu odakle da kreneš”, objašnjava nam naša sagovornica na početku razgovora.

Zato je, ističe ona, najbolja strategija da za početak osmislite konkretan i jednostavan projekat prilikom čijeg razvoja ćete učiti osnove:

Moja strategija je, recimo, bila sledeća: najpre bih sa suprugom osmislila aplikaciju koju bi trebalo da napravim, a zatim bih o programiranju učila rešavajući praktične probleme. Na primer, ako je potrebno da se doda neko dugme, ja moram najpre da vidim šta je dugme, a onda i kako se dodaje. Vremenom sam tako napravila tri aplikacije i smatram da je to dobra strategija jer učiš da kreiraš stvari koje su ti zaista potrebne u realnom poslovnom okruženju.

Pritom, dodaje ona, budući da joj je suprug iz iste branše, veliku pažnju obraćali su i na to da se Sanja prilikom učenja pridržava principa koji su prisutni u kompanijskom načinu rada – na pravljenje taskova, code review i slično. “To u praksi znači da sam uz učenje programiranja učila i kako zaista izgleda proces izrade aplikacija u kompaniji ili startapu i to mi je veoma značilo kada sam dobila prvi posao u kompaniji TradeCore”, ističe Sanja.

Ipak, do tog realnog poslovnog okruženja delilo ju je godinu dana intenzivnog učenja, a taj put, priseća se naša sagovornica, nije bio nimalo lak:

Ja se, recimo, nisam susrela sa izazovima tipa da li ovo zaista želim ili ne, da li je programiranje za mene i slično, jer nije bilo sumnje da mi se ovaj posao veoma sviđa. Međutim, bilo je veoma teško organizovati svoje vreme, posebno ukoliko učite samostalno.

Da pojasnim: ja sam u tom trenutku bila na porodiljskom bolovanju, nisam radila i vreme sam provodila kod kuće sa decom. Zbog toga mi je najveći izazov bio da se stvarno tome posvetim, da ne bude “radila sam danas sat vremena, pa ću za šest dana opet” jer sam znala da na taj način nikad ništa neću naučiti. To je značilo da najvažnija stavka za mene mora biti disciplina – bez obzira na kućne obaveze.

To je po, njenom mišljenju, najveći izazov za svakog ko želi da se prekvalifikuje – da tome zaista posvetiš svu svoju pažnju. “Naravno, svako ima prekide u učenju, pogotovo kada ima dete, i to je nešto što je normalno, ali je bitno zadržati fokus i disciplinu i ne odustajati jer je to dug proces koji ne može da se završi za mesec dana, već godinu, pa i više”, kaže Sanja.

Na ovaj put ne krećite bez mentora

U čitavom tom procesu naša sagovornica imala je sreću da pored sebe ima nekog iskusnog iz oblasti IT-ja ko ju je usmeravao da uči kroz praksu i realne projekte, a to je još jedna stvar na koju morate obratiti posebnu pažnju, ističe Sanja – mnogo je lakše ukoliko imate nekog da vas uputi odakle da krenete i u kom pravcu možete da se razvijate:

U mom slučaju to je bio moj muž, ali potrudite se da nađete nekog ko je iz ove oblasti i ko će vam dati smernice za učenje jer je zaista jako teško ako ne znate nijednog stručnjaka. Čak i da nemate nekog u bližem okruženju ko bi mogao da vam pomogne i za to postoji rešenje – razni meetupi i događaji koji se organizuju širom Srbije, a tu su i stručne grupe, forumi i društvene mreže na kojima možete pitati za pomoć i savet.

Moj utisak, generalno, jeste da profesionalci koji rade u oblasti IT-ja zaista hoće da pomognu i podele znanje, ali ključ je u tome da vi sami morate da se potrudite i dođete do njih jer to niko drugi neće uraditi za vas.

Značaj mentorstva, naravno, nije primetan samo u procesu učenja – već i kada pronađete prvi posao. U stvari, posebno tada, jer vas količina informacija na početku zaista može preplaviti, a sada ste zaista na poslu. “Ja lično nisam imala jednu osobu kao mentora, ali sam imala ceo tim kao podršku i u tehničkom smislu i u pogledu razvoja karijere, a to se nije promenilo ni kada smo se uigrali. I tada i sada bilo kog člana tima mogu da pitam za pomoć i to je osnova svake kvalitetne kompanije”, objašnjava nam Sanja dodajući:

Kada pronađete posao verovatno će vam, kao i meni, najveći izazov biti razumevanje organizacije u firmi, ne samo pisanje koda. Ima tu i dosta alata koje morate zapamtiti i njima ovladati – za praćenje događaja, zaposlenih, za čuvanje dokumentacije itd. U tom smislu neko definitivno mora da vam pomogne i pruži podršku, bio to ceo tim ili osoba koja će biti zadužena da vam pomogne na početku i zato bi trebalo da obratite pažnju na to koju kompaniju birate.

Osim toga, ukoliko ste žena, vodite računa i o tome da pronađete kompaniju koja će imati razumevanje za sve obaveze koje deca i porodica nose sa sobom, ukoliko ih imate ili želite da ih osnujete, naglašava Sanja. “To je, moram da istaknem, ogromna prednost kompanije u kojoj radim – to što žene ni u jednom segmentu nisu sputane zbog svojih privatnih izbora”, dodaje ona:

Pored toga što zaista svi imaju razumevanja za porodične živote svojih koleginica (i kolega), TradeCore je omogućio i plaćeno porodiljsko odsustvo, privatno zdravstveno osiguranje za sve članove porodice i druge benefite koji, verujem, itekako doprinose kvalitetu života.

Muškarci imaju više vremena da se dodatno edukuju kod kuće i to je jedina prednost u odnosu na žene

Sanja je danas, kao i mnoge njene koleginice, jedina žena u timu ali se nikada nije osećala kao manjina. Međutim, kako i ona sama ističe, dobra vest je da u ovoj industriji u Srbiji ima sve više dama – čak 14,5 procenata u 2019. godini što znači da je njihov udeo u odnosu na 2015. porastao za 3,5%. Ako bi mogla da pruži jedan savet devojkama pred kojima je izbor karijere, to je da obrate pažnju na development:

Ja iskreno mislim da je ključan razlog zašto devojke ne ulaze u svet IT-ja neinformisanost jer apsolutno nema nikakvih realnih prepreka da se devojke bave developmentom ili da isključio zauzimaju netehničke pozicije u ovoj industriji. Tako je bilo u mom slučaju: kada sam upisivala fakultet nisam znala da programiranje uopšte postoji, ali dobra stvar je da to više nije u tolikoj meri tako, devojke imaju više izvora odakle mogu da se informišu, a i svest o ovoj industriji je na mnogo većem nivou. Međutim, smatram da i dalje možemo dosta toga da uradimo po tom pitanju.

Sa druge strane, jedna od stvari koje u ovoj industriji mogu biti izazovne jeste činjenica da je programiranje oblast u kojoj konstantno mora da se uči i napreduje. “Jednostavno, kada pronađeš posao tek tada shvataš da ako želiš da ga zadržiš moraš nastaviti da napreduješ i usvajaš nove veštine i znanje, a vreme da to uradiš kod kuće je, po mom mišljenju, možda jedina prednost muškaraca jer, čini mi se, obaveze oko domaćinstva i dece, pogotovo kada su mala, nekako više spadnu na žene”, primećuje Sanja.

Ali ipak, dodaje naša sagovornica, napraviti balans između privatnog i poslovnog nije jednostavno ma u kojoj industriji da radite i u svakoj morate naučiti da se snalazite – a kada imate klizno radno vreme, imate veliku olakšicu, ističe ona za Netokraciju.

Ako pak development nije za vas, pronaći ćete nešto drugo što vam ide od ruke

Sanja se danas nalazi sa druge strane mentorskog odnosa – više nije mentorina, već je ona ta koja pomaže devojkama i ženama koje ulaze u svet IT-ja i to kao mentorka u sklopu nedavno završenog Netokracijinog Ladies of New Business programa mentorstva koji je ove godine podržala kompanija TradeCore. Iskustvo prekvalifikacije koje je relativno skoro prošla omogućava joj da u potpunosti razume njihov položaj:

Mentorine su sada u nekoj fazi učenja kada bi im dosta značilo neko praktično znanje sa realnih projekata koje bi ih usmerilo da tačno znaju šta da uče i šta im je tačno potrebno. Jer, kada krećeš u novu oblast ili želiš da se prekvalifikuješ, ne znaš odakle da kreneš ni šta da učiš jer ima toliko informacija. To je situacija u kojoj lako mogu da se pogube konci i u tom smislu je svaki oblik mentorstva sjajan jer može da te vrati u kolosek.

Ukoliko i vi razmišljate o programiranju, Sanjin savet je sledeći: prvi i neizostavni korak da utvrdite da li nešto jeste ili nije za vas jeste da probate – čak i nekoliko puta ukoliko je potrebno. “Ako nakon toga utvrdite da vam se programiranje ne sviđa, nije nikakav problem, ali najpre morate izdvojiti neko vreme za učenje i informisanje“, navodi ona.

Međutim, ako u to krećete samo zato što je to sad popularno i zato što su plate više od proseka, a vama ne leži, nema potrebe siliti jer ćete pronaći nešto što vam se mnogo više dopada, savetuje naša sagovornica. “Ako pak shvatite da vam to ide, da vam je interesantno i da ste dobri u tome, onda je najvažnije da budete veoma uporni i istrajni, da stalno radite i tražite pomoć u smislu usmeravanja, ali poenta je sledeća: programiranje niko ne može da te nauči, moraš da naučiš sam”, zaključuje ona.

*Ovaj tekst urađen je u saradnji sa kompanijom TradeCore.