Fudbalska Liga++ okuplja IT kompanije u Nišu sa jednostavnim ciljem – pomoći zdravstvenim institucijama

U toku su prijave za učešće u 4. sezoni lige i prijave će trajati do 18. septembra. Zvanični sajt lige je itliganis.rs, dok su prijave za novu sezonu već sada direktno dostupne. Dakle, učešće u ligi je besplatno – kotizacija ne postoji, ali postoje tri glavna uslova za takmičenje:

• Kompanija mora biti iz IT sveta i mora se nalaziti u Nišu;
• Kompanija se obavezuje da će na kraju sezone donirati sredstva humanitarnoj organizaciji po izboru;
• Kompanija ima rezervisan “termin” svake nedelje u nekom od balona/sala u gradu za svoje zaposlene (na ovom terminu se igraju utakmice kao domaćin u ligi) Najčešće se firme odlučuju za direktno doniranje novac humanitarnim organizacijama, ali takođe se doniraju nekad i fizičke stvari, poput inventara u bolnicama (toplomeri, posteljine, itd), najčešće državnim klinikama u Nišu.

Format takmičenja je takav da se prvo igra ligaški deo, a zatim najbolje plasirane ekipe prolaze u nokaut fazu takmičenja tačnije u plejof. “Zamislite organizaciju grupa i plejofa u Ligi Šampiona i to je u suštini kao kod nas – s tim što u grupi kod nas, namerno, imamo veći broj ekipa, ponajviše kako bi se međusobno upoznalo što više ljudi iz raznih firmi, što je jedna od dobrih stvari u vezi sa ovom ligom”, otkrio nam je Nenad Ilić, idejni tvorac lige i naš sagovornik u intervjuu koji sledi.

Kako nam je rekao, sa Ligom (Liga++ zvanični naziv) on je krenuo 2018. godine i kroz ligu je do sada prošlo više od 30 ekipa. Ove godine ulazi se u četvrtu sezonu i očekuje se baš veliki odziv – u drugoj sezoni je bilo 20 ekipa, a sada je cilj da se taj rekord nadmaši.

Iskustvo starijih kolega kao pomoć za formiranje lige

S obzirom na to da je u predstojećoj IT Ligi u fudbalu poseban akcenat stavljen na humanost, što je i sam koncept ovog projekta, sve ekipe učesnice lige se obavezuju da će nakon završetka iste donirati novčana sredstva humanitarnoj organizaciji po izboru.

Naš sagovornik nam je otkrio da postoji neki minimum za doniranje, a maksimum ne postoji. Kako je ovde reč o ligi koja je nastala u Nišu i pravo učešća imaju samo firme iz Niša, preporuka organizatora svake godine je da se doniraju sredstva u lokalu, ako je to ikako moguće:

Iako je preporuka donirati u lokalu, dosta firmi se odlučuje za doniranja novca nekim nacionalnim organizacijama, koje nisu konkretno iz Niša, poput Nurdora ili Budi Human organizacije – prvenstveno zbog nepoverenja ili smanjenja rizika da taj novac ode negde gde ne treba. I zbog toga na listi predloga uvek postoje i te nacionalne organizacije, jer znamo da će se dosta firmi odlučiti baš za njih.

Sem gore pomenutih, prošle sezone na listi predloženih su se nalazile ustanove iz Kliničkog Centra Niš (Odeljenje za hemato-onkologiju Dečije interne klinike u Nišu, Dečija klinika KC Niš – Odeljenje Neonatologije i Klinika za ginekologiju i akušerstvo), kao i “Lokalna Fondacija Niš”.

Problem koji imamo sa državnim ustanovama je taj što sam proces doniranja nije direktan i jasan kao što je u drugim organizacijama – recimo, nije moguće direktno donirati nekoj klinici već mora sve preko zajedničkog računa kliničkog centra, a to sve ko zna gde će završiti.

Nenad između ostalog kaže da se zbog toga, umesto novčanih sredstava, kompanije opredeljuju za doniranje inventara (toplomeri, čaršavi, posteljine i slično), jer na taj način su sigurne da taj novac neće otići na neko drugo mesto, već će biti iskorišćen u prave svrhe. On dodaje kako se iskreno nada da će u narednim godinama taj proces biti dosta poboljšan i pojednostavljen.

Na pitanje o tome da li je imao pomoć određenih organizacija i kompanija prilikom pokretanja i osnivanja lige, Nenad ističe da je na samom početku dobijao dosta saveta od starijih kolega iz firme (pre svega onih koji su se bavili sportom a pritom imali iskustva u menadžmentu), kao i kapitena nekih drugih ekipa (iz drugih firmi), za koje je i on sam znao da će biti sigurni učesnici:

Oni su svi pomogli oko uobličavanja pravila, formata takmičenja, širenju priče o postojanju lige, takođe videli su neke potencijalne probleme koje ja nisam, i da nije bilo njih, pitanje je da li bi prva sezona bila toliko uspešna kao što je bila. Ne kažem da ne bi postojala danas, ali sigurno ne bi bila na toliko dobrom glasu i sa tolikim brojem ekipa.

Srećan sam što su ti ljudi koji su pomagali u početku i dalje tu kao savetodavci, oni su deo posebnog internog savetodavnog organa lige koji postoji pre svega radi rešavanja problematičnih situacija koje se kad-tad moraju dogoditi.

Recimo, nekoj firmi fale igrači za učestvovanje, ali ta firma ima firmu sa kojom sarađuje i koja bi takođe učestvovala, ali i ona nema dovoljno igrača, i sada je pitanje da li dozvoliti učešće tih firmi pod zajedničkim imenom.

U takvim situacijama, kada postoje i pozitivne strane (više ekipa u ligi što znači na kraju sezone i više donacija), ali i negativne (neko to može zloupotrebiti i napraviti dream-team ekipu što ne bi filo fer prema drugima), pristupa se glasanju unutar savetodavnog organa, nakon kojeg ma koja opcija pobedi, takvu odluku i donesemo.

Naš sagovornik ističe da je i njemu lakše zbog organizacije kada neke “loše” vesti mora da saopšti ekipama.

Međugradske humanitarne IT lige kao novi plan

U nastavku Nenad dodaje da su se najveći izazovi u početku ticali činjenice da je sve ovo bilo tada novo i da ekipe koje su želele da učestvuju nisu znale kako se prijaviti, gde se igraju mečevi, ko može da učestvuje, gde su granice (šta je IT a šta nije IT), kao i hiljadu drugih “edge case-ova” koje bi samo programerima pali na pamet:

Zaista, na stotine pitanja je bilo svakog dana, svaka ekipa je dolazila sa nečim novim što je nemoguće bilo predvideti. Međutim, vremenom se sve to iskristalisalo, napravio sam dokumente sa pravilima, skapirao šta uglavnom nije jasno ljudima i onda je odjednom sve to “kliknulo” i posao organizacije postao dosta lakši.

Menadžment je generalno za mene bio dosta nova stvar, ali koja me je oduvek zanimala. Evo sada, nakon skoro pet godina, kada bismo ponovo pravili ligu, mislim da bismo sve organizovali za nedelju dana.

Pred sam kraj razgovora, sa Nenadom smo imali priliku da nešto detaljnije porazgovaramo o budućim planovima koje pravi za pomenutu IT ligu, kao i da li će ona nastaviti da postoji u godinama koje dolaze. S obzirom na to da se broj učesničkih ekipa povećava iz godine u godinu, naš sagovornik smatra da sve firme koje su zainteresovane za učešće su do sada saznale da postoji liga i da su učestvovale ako su imale mogućnosti za tako nešto:

Mislim da smo dostigli savršen broj ekipa i da tu ne treba težiti nekom nezdravom povećanju samo zarad broja ekipa, nema potrebe za time. Međutim, u planu imam organizaciju neke vrste međugradskog turnira, sa ekipama iz BG-a, Novog Sada i drugih gradova, koji bi možda bili zainteresovani za učešće.

To bi moralo da bude nešto kraćeg oblika, recimo neki humanitarni mini turnir tokom vikenda (što bi gostujućim kompanijama to ujedno bio i neki vid mini team-buildinga). Naravno to sve bi bilo dosta teško organizovati sa logističke strane, ali nadam se da to možemo ostvariti ove godine.

Dok god ima interesovanja među IT firmama, biće i lige. Sa svakom novom sezonom ekipe u fudbalu su sve kvalitetnije, vidi se da je igračima stalo do učešća, što pokazuje i činjenica da tokom celog leta (kada je letnja pauza između sezona) dobijam svakodnevno pitanja kada će krenuti nova liga. Siguran sam da entuzijazma neće faliti, uveren sam u to, tako da mislim da će humanitarna IT liga u malom fudbalu postojati i u godinama koje dolaze bez ikakvih problema.

Takođe, Nenad je od mnogo ljudi saznao da su pored fudbala, stoni tenis i basket izuzetno zastupljeni kod zaposlenih u IT-u. I on sam zna da u gradu postoje IT turniri tog tipa, ali nije siguran da ima humanitarnih. “Upravo zato, veoma je moguće da će se ova ideja o humanitarnoj ligi u buduće proširiti i na neke druge sportove, jer kako vidim, tu je najveća šansa za rast ovog “pokreta”. Ako neko ima želju za organizovanje tako nečeg, uvek sam spreman za razgovor”, zaključio je Nenad na kraju.