Šta je potrebno kragujevačkom IT ekosistemu ne bi li nastavio da raste?

“IT scena u Kragujevcu, po mom mišljenju, nije se naročito promenila poslednjih godina”, započinje razgovor Đorđe Đokić, jedan od osnivača kragujevačkog startapa BeeWeb. On smatra da je došlo do “prekompozicije” tehnološke scene pokretanjem novih kompanija koje su osnivali ljudi koji su odlazili iz već postojećih firmi ali, kako dodaje, struktura je manje-više ista – i dalje je veoma malo startapa a većina su zapravo samo kompanije koje rade za partnere.

Ipak, kako dodaje naš sagovornik, svakako je i kovid je uticao na IT scenu u ovom gradu – i to ne nužno na loš način: “Čini mi se da je kovid uslovio da deo kompanija počne da razmišlja o side proizvodima, još uvek kao bekap za opciju da im partner pošalje otkazni majl, ali nisam primetio da je neko sve bacio na tu kartu”. To je, kaže on, svakako dobar korak, pošto bez njega nema sledećeg:

Dobra vest je i da postoji veći broj ljudi koji su u IT industriji, da su kompanije sa strane otkrile da postoji “pool” talenata u Kragujevcu do koga mogu doći lakše nego do istih u većim sredinama. Pogotovo tokom kovida, sa prelaskom na gotovo 100% rad od kuće, ovo se jos drastičnije menja i moglo bi usloviti promene na bolje što se scene u gradu tiče.

Dalji razvoj IMI-a kao fabrike novog kadra je takođe dobra stvar. Studenti ovog fakulteta zapravo su ti koji mogu najviše da povuku napred.

Naš drugi sagovornik, Stefan Kostić, developer u firmi 4IT, takođe deli mišljenje da je IT scena u Kragujevcu i dalje nedovoljno razvijena i veoma podložna promenama usled ekonomsko-političkih dešavanja, ali je evidentno da ubrzano raste poslednjih godina.

“Svedoci smo kako gašenja malih i većih lokalnih IT firmi, isto tako i dolaska “većih igrača” u Kragujevac, promene se dešavaju svakodnevno i teško ih je ispratiti. Dešava se ukrupnjavanje scene – što nije neophodno loša stvar. Jednostavno, ti veći igrači nude uglavnom povoljnije uslove za rad”, primećuje i on i dodaje:

Što se konkretno startapova tiče, broj autohtonih startap kompanija je jako mali i mogu se pobrojati na prste, međutim, zbog komparativno jeftine radne snage raste broj razvojnih centara stranih kompanija od kojih su neke startapovi, koji svojim dolaskom šire startap kulturu. Iskreno se nadam da će se ta startap kultura proširiti i u našem gradu i smanjiti malo udeo outsourcing načina poslovanja.

Najavljeno građenje NTP parka moglo bi da dodatno unapredi kragujevački ekosistem

Kako je početkom godine u Kragujevcu otvoren državni Data Centar, naše sagovornike pitali smo i da li je to imalo uticaja na lokalnu IT scenu. “Iskreno, ne bih rekao. Možda postoje planovi ali su osujećeni koronom”, ističe Đorđe, a Stefan dodaje da je to slučaj i po njegovom mišljenju. “Mislim da je pomoglo marketinški da se u medijima spoje pojmovi IT i Kragujevac“, ali resursi u Data centru se nude državnim organima po modelu IaaS (Infrastructure as a Service) što znači da lokalna IT scena, osim ukoliko ne radi direktno za konkretan državni organ, nema pristup resursima državnog Data Centra.

Sa druge strane, naše sagovornike pitali smo i kako će najavljena gradnja naučno-tehnološkog parka podstaći razvoj IT-ja u Kragujevcu. Đorđe navodi sledeće:

Ovo je teško pitanje pre svega jer mi je malo toga poznato o čitavom projektu. Proteklih godina je bilo dosta priče o različitim lokacijama i različitim konceptima. Koliko vidim, poslednja odluka je da se NTP poveže sa privatnim MIND parkom i izmesti u Sobovicu, petnaestak kilometara od Kragujevca. Dok sa jedne strane mislim da je MIND park potencijalno sjajna stvar i imam ogromno poštovanje za to što je Milanović napravio sa svojom kompanijom u proteklih dvadesetak godina, nisam siguran da je ovo u potpunosti dobra odluka.

Praktično, ova odluka NTP “gura” u jednu granu industrije. Pretpostavljam da je to promišljena odluka države, zasnovana na nekim podacima u koje nemam uvid. Ukoliko se MIND park razvije na način na koji je planirano, to može biti uspešna priča.

Sa druge strane, postoji veliki broj ljudi koji u Kragujevcu radi u IT industriji i kojima ovo uopšte nije interesantna prica, pre svega mislim na developere koji nisu vezani za mašinsku industriju. Takođe, lokacija potpuno izmešta NTP iz grada i on samim tim ne moze biti centar bilo kakvog okupljanja zajednice, i pogotovo ne mlađe populacije. Verovatno to nije bila ni ideja, što je po meni pogrešno.

Stefan, sa druge strane, smatra da je najavljena gradnja, po njegovom mišljenju, nešto što zaista može veoma pomoći lokalnoj IT sceni. “Koncentracija u, uslovno rečeno, istom poslovnom prostoru će svakako stvoriti mnogo pozitivnih dešavanja u smislu zbližavanja i unapređenja komunikacije između akademskih institucija, privrede, kao i bržeg deljenja informacija i pospešivanja saradnje između kompanija”, navodi on.

Ako svi rade u ličnom interesu, nema ekosistema

Pri kraju razgovora naše sagovornike pitali smo i šta je potrebno uraditi kako bi se startap ekosistem u njihovom gradu dodatno razvio i brže napredovao, a Stefan ističe da je, po njegovom mišljenju, najveća prepreka daljeg razvoja IT scene, pogotovu razvoju startap kompanija (mikro, malih privrednih društava i preduzetnika), kako u Kragujevcu tako i u celoj Srbiji, Zakon o paušalnom oporezivanju.

Sa druge strane, Đorđe dodaje da je potrebno puno entuzijazma koji generalno nedostaje, manje ega i gledanja usko sopstvenih potreba i koristi. “Zapravo, potrebno je postojanje jasnog cilja oko koga se možemo složiti. Nisam siguran da je jasna vizija šta želimo da vidimo u ovom gradu za pet ili deset godina. Fokusirani smo na danas i na lično, a to onda nema veze sa ekosistemom. Ako je fokus isključivo na tome šta je dobro za našu kompaniju, na naš Fakultet, onda ne možemo pričati o ekosistemu”, navodi on i dodaje:

Mi smo kao organizacija KG Code pokušali da pokažemo šta mislimo da je način i svakako nećemo prestati da radimo na tome jednom kad kovid restrikcije prođu. Okupili smo određeni broj ljudi koji su spremni da dele svoje znanje i vreme, nadajući se da će neko iz toga uspeti da iskoriste nešto za sebe, na način koji misli da je najbolji i da će, kada budu mogli, vratiti zajednici na način na koji smatraju da treba.

Za sam kraj, Đorđe je istakao i sledeće: potrebno je i da obrazovni sistem prepozna da IT nije samo kodiranje. “IMI se dobro razvija u tom smeru, uvode nove smerove, okreću se više na tu stranu što će dati rezultate pre ili kasnije. Potrebno je i da nađemo način i mesto da se skupimo i komuniciramo, jer gde nema komunikacije nema ni nade za povezivanje, razmenu ideja, napredovanje, poverenje”, zaključio je on.