$43 miliona investicija u 2025. za srpske startape – ko danas zapravo dobija kapital?

Autor naslovne fotografije: Branislav Jovanović

Upravo u tom trenutku, inicijative poput Garaže, pokušavaju da mapiraju kako kapital zaista cirkuliše i šta razlikuje uspešne startape od onih koji to još nisu postali. Najnoviji Serbian Startup Funding 2025 izveštaj Garaže upravo ide korak dalje od prethodnih analiza i pokušava da objasni ne samo zašto neki startapi ne uspevaju da podignu kapital, već kako investicioni tokovi zapravo funkcionišu u praksi.

Podaci pokazuju rast investicija, ali i polarizaciju: pre-seed runde rastu i sve više timova dobija priliku već u prvoj godini postojanja, dok seed faza postaje kritična tačka do koje manje foundera dolazi. Istovremeno, mali broj kompanija uspeva da napravi iskorak ka većim rundama, dok ostatak traži načine da produži runway i pronađe održiv model rasta.

U intervjuu koji sledi sa Milenom Milić koja vodi organizaciju Garaža, razgovaramo o tome zašto je brzina postala ključna konkurentska prednost, kako izgleda novi balans moći između investitora i osnivača i šta zapravo znači graditi startap u periodu koji dolazi. Ako postoji jedna konstanta koja se provlači kroz sve uvide, to je da ideje više nisu dovoljne, a da kapital sve češće prati one koji brzo izlaze na tržište, iteriraju i okrenuti su rastu.

Rast investicija od 35% prati globalni trend rasta kapitala

Podsećanja radi, Garaža je još ranije objavila “Why Investors Say No”, izveštaj fokusiran na greške koje srpski startapi prave pri traženju investicija. Ove godine okreću se ka analizi celokupnog investicionog pejzaža, a Milena objašnjava šta ih je navelo na tu promenu pristupa i šta su želeli da postignu novim formatom:

Garaža nekoliko godina prikuplja podatke o lokanim investicijama, i nalazimo se u jedinstvenoj poziciji da to uradimo jer startapi sa nama dele poverljive podatke. Promena pristupa dolazi iz potrebe da se ode korak dalje od pojedinačnih grešaka i sagleda šira slika. “Why Investors Say No” je odgovarao na pitanje zašto timovi ne podižu investicije i služio je kao ček-lista kako pravilno pristupiti fundraisingu, dok novi izveštaj pokušava da objasni kako kapital zapravo teče kroz ceo ekosistem.

Kako naša sagovornica dodaje, cilj je da se founderima pruži širi kontekst, ne šta startapi rade pogrešno, već kako funkcioniše startap finansiranje danas. Štaviše, ovaj izveštaj takođe sadrži bitne uvide iz iskustva drugih foundera iz zajednice u uspešnom fundraisingu kao i iz ugla investitora.

Pomenuti izveštaj koji je Garaža objavila, pokazuje da su ukupne investicije u srpske startape porasle sa 32 na 43 miliona dolara u 2025, što je rast od skoro 35%.  Istovremeno, to je i dalje preko 100 miliona dolara manje nego u rekordnoj 2021. Komentarišući ove brojeve, Milena ističe sledeće:

Ovo je kombinacija oba faktora, dakle jeste refleksija globalnog oporavka. Kapital se vraća u venture nakon pada 2022. i 2023, posebno uz AI talas, i lokalni ekosistemi to prate. Definitivno postoji napredak lokalne zajednice jer imamo više kvalitetnih timova i veći rani deal flow, kako zbog dodatne aktivacije studenata tako i zbog pojave većeg broja serijskih foundera. Ključna stvar je da rast dolazi više iz većih rundi nego iz većeg broja kompanija.

Možda najupečatljiviji podatak u izveštaju pokazuje da su se pre-seed runde udvostručile, i po broju (sa 4 na 8) i po volumenu (sa 7 miliona na 14 miliona dolara). Čak osam startapa je dobilo pre-seed u prvoj godini postojanja. Milena smatra da iza ovog trenda stoji nekoliko stvari: više je second time foundera, više operatora koji prelaze u foundere i generalno niža barijera za pokretanje startapa što znači i više mladih foundera koji ulaze u ekosistem.

“Sve ovo jeste signal sazrevanja ekosistema, pokazuje da se razmišljalo globalno i da investitori prave više founder betova u regionu. Takođe, investitori ulažu ranije nego pre, što je tačno i internacionalno, ne samo kod nas”, ističe Milena za Netokraciju.

Takođe, treba pomenuti da su seed runde pale za 50% po broju, ali ne i po volumenu. U Garažinom izveštaju ovaj momenat se opisuje kao “missing middle”. Milena objašnjava zašto je baš taj segment toliko važan i šta se dešava sa startapima koji ne uspeju da dođu do seed faze:

Bitno je naglasiti da se red veličina investicija promenio i da bi se neke pre-seed investicije vodile kao seed po ranijim kriterijumima. Ono što vidimo za one koji jesu podigli investicije prethodnih godina jeste da nema dovoljno brzog progresa pa samim tim se i teže dolazi do sledećih investicionih rundi.

Seed je faza prelaska iz eksperimenta u skaliranje. Pad u toj fazi znači da deo startapa ne uspeva da napravi sistem i ostvari ponavljajuće prihode. Ovo nije neobično jer su u našem ekosistemu dve oblasti u kojoj ima najmanje iskusnog talenta jesu baš i ključne oblasti za startap rast, marketing i prodaja. Potrebno je da startapi više testiraju i brže iteriraju kako bi došli do zaključaka kako uspešno dolaze do kupaca, ali i kako bi izgradili sisteme koji kontinualno proizvode rezultate i dovode do rasta.

Podizanje kapitala prati aktivnost korisnika

U nastavku razgovora sa Milenom, dotakli smo se i teme brzine koja je sada najvažniji “moat” (konkurentska prednost), kao i da tehnologija, pa čak i ekspertiza u industriji, mogu postati irelevantni ako se krećete presporo. Milena dalje objašnjava:

Brzina kao moat u praksi znači sposobnost da tim brzo testira, uči, menja pravac i dolazi do kupaca. Za foundere to znači što ranije izaći na tržište, stalno biti u kontaktu sa korisnicima i donositi odluke na osnovu signala koje dobijaju, ne pretpostavki.

Konkurentska prednost više nije u tehnologiji, jer je pravljenje proizvoda generalno mnogo jednostavnije i nije važan kod već distribucija. Pravo takmičenje je u tome ko će brže steći veći tržišni udeo. Naši founderi u 2026. treba da se fokusiraju na brzo iteriranje na tržištu.

Na osnovu razgovora sa VC fondovima i startapima koji su uspešno prikupili sredstva, zanimalo nas je šta ih najviše razlikuje od onih koji nisu uspeli? Naša sagovornica dodaje da je najveća razlika u ambiciji, nivou pripreme i bliskosti sa tržištem:

Uspešni timovi duboko razumeju problem, imaju rane signale trakcije i jasno znaju zašto targetiraju baš određene investitore. Ne postoji jedan recept, ali se ponavljaju obrasci: fokus, brzina, jaka veza sa korisnicima i strateški pristup fundraisingu.

Zanimljiv podatak iz istraživanja koje je Garaža sprovele jeste da 14 od 24 deal-ova koristi SAFE instrumente, što signalizira više founder-friendly uslove. Milena kaže da SAFE kao dominantan instrument znači da se u ranim fazama sve više gradi na poverenju i brzini, umesto da je fokus na kompleksnim pregovorima oko valuacije:

Za foundere, to znači lakši i brži pristup kapitalu, manje frikcije u procesu i više fokusa na dolazak do kupaca i izgradnju proizvoda. Takođe im daje fleksibilnost da odlože valuaciju dok ne dobiju jače signale sa tržišta, što može rezultirati boljim uslovima u narednim rundama.

Pred sam kraj, govorili smo o tome kako narednih godinu-dve zavise od toga koliko će se dobro sadašnja pre-seed generacija konvertovati u seed kompanije. Govoreći o tome šta je potrebno da se desi i od strane foundera i od strane ekosistema da bi se ta konverzija ostvarila, Milena kaže da founderi moraju brže izlaziti na tržište, izgraditi poverenje kupaca i doći do ponavljajućih prihoda:

Startap zajednica može da doprinese samo usmeravanjem kroz deljenje iskustva uspešnih foundera i njihovih investitora, što mi kroz Garažu radimo. Ipak, heavy lifting je na founderima koji treba da što pre dođu do velikog broja korisnika i od njih naplate svoje rešenje.

Naša sagovornica dodaje i to da startapi koji razmišljaju o fundraisingu u 2026. godini treba da se fokusiraju na to da u kontinuitetu dolaze do svojih korisnika i imaju proizvod koji su oni spremni da plate.

“Ovo podrazumeva stalan kontakt sa korisnicima, dokazan realan interes tržišta odnosno korisnike koji plaćaju i razvijanje strategije ponavljajućeg rasta. Kapital postoji, ali ide onima koji već pokazuju da mogu da izgrade brzorastući biznis, ne samo da imaju interesantnu ideju”, zaključila je Milena na kraju.