Može li potencijalna promena zakona u SAD uticati na Internet kakav poznajemo?

Može li potencijalna promena zakona u SAD uticati na Internet kakav poznajemo?

Iako se u prvi mah činilo da se borba za Internet neutralnost u SAD-u završila njenim zakonskim garantovanjem, vreme je pokazalo da se pružaoci Internet usluga neće lako pomiriti sa sudbinom. Stupanjem republikanca Adžita Paija na mesto šefa Trampovog kabineta ponovo je pokrenuta rasprava o ovom pitanju, a 14. decembra Federalna komisija za komunikacije ponovo će glasati o pomenutoj regulativi.

Internet neutralnost (Net Neutrality) zapravo predstavlja normu koja Internet provajderima zabranjuje da svojim korisnicima na bilo koji način uskraćuju ili remete pristup online sadržajima i informacijama – njihovom blokiranjem, usporavanjem ili ubrzavanjem. To znači da je svima garantovano isto pravo da pristupe Internetu.

Ovaj princip posebno je aktuelan na prostoru Sjedinjenih Američkih Država, gde se o njemu diskutuje već duži niz godina, a koji je usled ogromnog broja prijava korisnika postao deo zakonske regulative. Tim postupkom američkim građanima garantovana je sloboda na online nebu, čime je ujedno i sprečeno stvaranje dominantne pozicije pružaoca Internet usluga.

Dok je god ova regulativa na snazi provajderi će biti sprečeni da postanu monopolisti prilikom određivanja ko i pod kakvim uslovima može da pristupi nekom sadržaju. Međutim, šta će se desiti ukoliko ova brana online slobode nestane?

Surfuje li Srbija zaista slobodnim Internetom?

Internet neutralnost u Srbiji, iako ne eksplicitno, garantovana je Zakonom o elektronskim komunikacijama, a potencijalna nova regulativa u SAD, prema oceni Adriane Minović, pravnice specijalizovane za IT pravo, u najvećoj meri se neće odraziti na Srbiju:

Ono što moze biti negativna implikacija je porast cena za pristup određenom sadržaju koji pružaju kompanije iz SAD (kao rezultat prelivanja povećanih troškova sa jednog tržista na drugo), kao i veći trošak za domaće firme koje nude sadržaj u SAD, ako nameravaju da budu konkurentne. Pored toga, ovo može biti i opasno kao primer ne tako dobre prakse koju će možda odlučiti da slede i neke druge zemlje.

Adriana smatra da iako predsedavajući Federalne komisije za komunikacije jasno zagovara ovaj pristup, to na kraju neće biti baš tako jer se veliki deo stručne javnosti pobunio protiv ovoga predloga. „Americki građani sve više dobijaju svet o tome šta bi značilo da se odstupi od principa neutralnosti Interneta. Ono što je svakako činjenica da je trenutni razvoj događaja jasan pokazatelj da će, bar u Americi, morati da se nađe neko srednje rešenje koje će biti bazirano na Net Neutrality regulativi, ali isto tako ostaviti i prostora za dalje razvoj novih biznis modela“, zaključuje Adriana.

Mnogobrojni protesti u SAD ponovo su aktivirali temu o kojoj se pre samo nekoliko godina govorilo. Može li Amerika zadržati pristup otvorenom Internetu?

Iako bi se neke stvari poput regulisanja autorskih prava usvajanjem ove odredbe mogle relativno lako regulisati (jer se ne bi moglo pristupiti nelegalnim sadržajima), s druge strane bi se otvorila Pandorina kutija koja bi omogućila manipulaciju političkim porukama, negativno uticala na konkurenciju i slično. Da li će se ovo zlo raširiti na prostoru SAD, a i dalje u svet – ostaje da vidimo 14. decembra kada će se odlučivati o ovom principu.

Kakva je situacija u Evropi?

Na lokalnom nivou, telekomunikacione kompanije u mogućnosti su da ponude daleko konkurentnije usluge unutar svog poslovanja. Slični primeri mogu se videti u susedstvu, ali i u Srbiji (primer Telenora i Deezer servisa).

U zemljama Evropske unije stvar je za sada, prema oceni Tene Šojer, urednice Netokracije u Hrvatskoj, prilično jednostavna – u zemljama članicama je na snazi Zakon o neutralnosti Interneta odnosno „Uredba (EU) 2015/2120 Evropskog parlamenta i Veća iz 25. novembra 2015. o utvrđivanju mera u vezi sa pristupom otvorenom Internetu, te o izmeni Direktive 2002/22/EZ o univerzalnoj usluzi i pravima korisnika u vezi sa elektronskim komunikacijskim mrežama i uslugama”.

Iza dugog naziva zapravo stoji vrlo jasno načelo neutralnosti Interneta. To u praksi znači da uredba nalaže kako pružaoci usluga ne smeju blokirati ili usporiti neku uslugu ili korišćenje nekog servisa ili aplikacije, osim u posebnim slučajevima, što znači da se scenario kog se pribojavaju stanovnici SAD-a ne može preslikati na EU.  Kako je reč o uredbi, a ne regulativi, to ujedno znači i da je obavezujuća za sve države članice i da im se ne prepušta vlastita interpretacija ili sprovođenje.

Tena dodaje da, s druge strane, ostaje činjenica da veliki broj servisa koje svakodnevno koristimo ima sedište u SAD-u, te postoji mogućnost da će pristup istim biti otežan. „Ipak, Evropski sud već je izvojevao da se globalne kompanije koje posluju u Evropi prilagode zakonima Unije – jedan od primera je i pravo da budemo zaboravljeni, kojem se morao prilagoditi Google“, navodi ona.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Mobilno

Google i u Beogradu omogućio pregled javnog gradskog prevoza!

Google Maps od danas su konačno omogućile korisnicima u Beogradu da na svojim pametnim telefonima dobiju uvid u kretanje gradskog prevoza, cene karte i druge bitne informacije o GSP-u.

Kultura 2.0

Mogu li dva prijatelja iz IT-ja pozicionirati Srbiju na mapi evropskih biciklista – kroz projekat Serbia Upside Down?

Dvojica kolega i prijatelja koji rade u IT industriji svoju ljubav prema biciklizmu i putovanjima spojili su u projekat pod nazivom 'Serbia Upside Down'. Njihova ideja je da se kroz velike biciklističke ture u Srbiji naša zemlja približi njihovim kolegama IT-jevcima iz Zapadne Evrope kao vredno turističko mesto. O čemu se tu zapravo radi?

Propustili ste

Kultura 2.0

CM-ovi su oči, uši i glas vaših brendova i kompanija na Internetu – i neće skoro nestati

Danas se obeležava dan Community Manager-a i zato smo se zapitali dokle ćemo slaviti ovu profesiju i gde su uopšte CM seniori.

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Gaming

Igre niškog gaming studija Peaksel preuzete su više od 300 miliona puta, a njihov kvalitet prepoznao je i Google

Niški gejming studio Peaksel može se pohvaliti sa čak 330 miliona preuzimanja svojih igara sa poznatih prodavnica kao što su App Store i Google Play. Ovo je njihova priča.

Ekskluzivno

Ako želimo dalji rast srpskog startap ekosistema, potrebna nam je podrška institucija – pokazuje Startap skener

Srpski startap ekosistem, iako je i dalje po veličini, resursima i iskustvu mali i nalazi se tek u prvoj fazi razvoja, jedan je od najbrže rastućih u odnosu na ekosisteme koji se nalaze u istoj fazi - zaključak je istraživanja Startap skener. Šta moramo promeniti kako bismo održali taj rast?

Startapi i poslovanje

Startap Shyft zahvaljujući development timu u Srbiji podigao investiciju od $15 miliona

Kalifornijski startap Shyft podigao je Serija A investiciju u iznosu od 15 miliona dolara što je, gledano sa lokalnog stanovišta, posebno važno jer se njegov kompletan development tim nalazi upravo u Srbiji.

Kultura 2.0

Razumete podatke koji objašnjavaju zašto ljudi odlaze iz Srbije? Prijavite se na konkurs čiji je nagradni fond 40.000 dolara

UNDP i UNFPA su pripremili nagradni fond od 40.000 dolara za timove koji predlože inovativna rešenja koja doprinose razumevanju izazova koje donosi depopulacija.