Edukacija zaposlenih u IT kompanijama u Srbiji - kako joj pristupiti?

Programeri, da li vam je zaista bitno da vam poslodavac obezbedi priliku za edukaciju – ili to možete i sami?

O tome da li su interni treninzi i budžeti za samousavršavanje 'nice to have' ili stvar bez koje se danas ne može, razgovaramo u nastavku teksta.

Bez pominjanja benefita u vidu profesionalne edukacije ne može proći ni jedan oglas za posao u oblasti tehnologije. I da, to se i dalje navodi kao benefit, ne kao osnovna HR funkcija (kako ističu naši sagovornici u nastavku teksta).

Kada bismo, sa druge strane, morali da sumiramo tu edukativnu kompanijsku ponudu, reč koja se, po mišljenju Dragana Stojanovića, Senior Full Stack inženjera, sama nameće je – čudno. Zašto?

Zato što zaista postoji dosta inicijativa u tom pogledu „ali su uglavnom pokrenute zbog toga što kompanije ne mogu da obezbede adekvatne projekte svojim inženjerima, pa im omogućavaju da biraju na koje seminare žele da idu ili da naručuju knjige koje žele“.

O tome kako kompanije koje posluju na domaćem tržištu pristupaju edukaciji svojih zaposlenih, i u pogledu mekih i tehničkih veština, u nastavku teksta razgovaramo sa programerom, regruterom i predstavnikom kompanije.

Edukacija se nudi – ali ne sistematski i strukturisano

„Iz moje perspektive, na domaćem tržištu postoje kompanije koje ulaganje u razvoj i edukaciju zaposlenih vide kao način da očuvaju konkurentnost i one koje će do tog uvida tek doći“, započinje razgovor Milica Marković, Talent Acquisition Specialist u kompaniji Grid Dynamics, dodajući sledeće:

Međutim, i dalje tek neznatan broj kompanija ovom zadatku pristupa sistematski i strukturisano što je veoma bitno, jer se bez jasno definisanih ciljeva i precizne metrike ne može utvrditi koliko određeni programi i treninzi zaista doprinose unapređenju znanja zaposlenih.

Ipak, ohrabruje činjenica da kompanije koje nude ovakvu vrstu benefita (i, da, to je i dalje u domenu benefita) počinju da se interesuju za povratnu informaciju o tome koliko su očekivanja zaposlenog ispunjena i koliko je primenjivo u praksi novostečeno znanje.

Ipak, u anketi koju je sproveo Omnes Group, svega 18% ispitanika se izjasnilo da je neformalno obrazovanje steklo na poslu, a trening se ispostavio kao često zapostavljena HR funkcija kojom se zaposlenima obezbeđuju potrebne veštine i znanja za obavljanje posla.

„Jednostavno, stiče se utisak da su individualni budžeti najčešći oblik razvoja zaposlenih koji viđamo u organizacijama, ali su često predstavljeni kao benefit, a ne deo osnovne HR funkcije, kao što smo već spomenuli“, navodi Miloš Stanojević, regruter u ovoj agenciji. Ali, i pored toga, ljudi zaduženi za donošenje odluka u IT organizacijama u 95% slučajeva veruju da sertifikacija zaposlenih donosi benefite kompaniji.

Budžeti su tu, ali se u praksi ne koriste najbolje

Situacija je, dakle, takva, da veliki broj kompanija pokriva troškove samoedukacije ljudi i bavi se organizacijom internih treninga. Međutim, začkoljica se krije u tome što vrlo često taj budžet za profesionalno usavršavanje ostane neiskorišćen, da se pogrešno upotrebljava ili je dozvoljeno koristiti ga samo ako je u interesu poslodavca, smatra Dragan:

Meni je, recimo, potpuno nebitno da li kompanija obezbeđuje neki vid edukacije ili ne. Štaviše, smatram da postoje poslodavci koji prikrivaju niže nadoknade svojim zaposlenima mahanjem perjanicama beneficija i pogodnosti i to je nešto što bi, po mom mišljenju, inženjeri trebalo da izbegavaju. A, ako neko čeka da mu drugi ponudi nekakav tip usavršavanja, očigledno im nije dovoljno potrebno i ta edukacija neće ostaviti nikakav trag, samo će se potrošiti vreme i novac.

Ipak, postoje i određeni tipovi edukacije koje Dragan smatra i više nego korisnim i isplativim, a koje bi kompanije trebalo da uvrste u svoju ponudu. „To su sertifikacije kod poznatih tela kao što su Cisco, Microsoft, SAP ili Salesforce sertifikati, a s obzirom da je to poprilično obimno, skupo i traje skoro kao i semestar na nekom fakultetu, retko koja firma se fokusira na to“, objašnjava on dodajući da taj tip edukacije poslodavci obično posebno istaknu ukoliko ih nude, ali je i pored toga omogućeno samo za određene pozicije.

Miličino iskustvo je, sa druge strane, potpuno drugačije: inženjerima je edukacija u okviru kompanija jedna od bitnijih stvari prilikom biranja novog posla, posebno za kolege koji su seniori. Sa druge strane, dodaje ona, za kolege koji su na početku karijere, svako okruženje je prilika za učenje.

Isto pokazuju i rezultati ankete koju je sproveo Omnes: budžeti za konferencije i edukaciju na trećem mestu benefita (što je, podsećaju naši sagovornici, pogrešno, jer je razvoj zaposlenih deo HR funkcije), čime se razvoj zaposlenih pokazao kao jedan od motivatora kod 33% ispitanika.

Ipak, smatra Milica, iako to jeste bitna stavka i za kompaniju i za zaposlene, nije uvek neophodno posedovati velike budžete – naročito u ranim fazama implementacije ovih programa i u manjim kompanijama, ukoliko postoje jasni ciljevi i dobro osmišljen i strukturisan plan (podsetimo se da je većinu kurseva na Udemy-ju većim delom godine moguće kupiti po simboličnim cenama). Pod budžetom, naglašava ona, podrazumeva i konkretne finansijske pakete koje kompanije stavljaju na raspolaganje svojim zaposlenima, ali i budžete u vidu PTO-a (personal time off ili broja sati koje zaposleni ima na raspolaganju, u toku radnog vremena, najčešće na godišnjem nivou, za lično usavršavanje i učenje).

Hard skill ili soft skill – pitanje je sad

I taman kad se postigne konsenzus o tome da li su edukacije potrebne ili ne, otvara se još jedno pitanje – kojim veštinama bi trebalo dati prednost u slučajevima kada treninge organizuje poslodavac? Mekim ili onim tehničkim?

„Iz moje perspektive ih ne treba razdvajati, ni prilikom procenjivanja u procesu selekcije ni u toku planiranja njihovog daljeg razvoja i usavršavanja“, odgovara Milica, dok Miloš dodaje da se, po njegovom mišljenju, na domaćem tržištu više pažnje posvećuje hard skill-ovima, veštinama potrebnim za obavljanje nekog posla.

Dragan, međutim, smatra da obavezni interni treninzi nikada ne mogu da budu dovoljno efektivni da bi se opravdalo uloženo vreme i novac u iste. „Uglavnom, na tim internim treninzima, ukoliko su obavezni, ljudi idu protiv svoje volje i bez entuzijazma, a ako su dobrovoljnog karaktera ne pojavi se ni približno ljudi koliko kompanije očekuju. Uzrok tome bi možda mogla biti i promašena tematika„, ocenjuje on i dodaje:

Mekim veštinama se prilično retko poklanja pažnja i, ako se poklanja, ona je neadekvatna. Prva i osnova meka veština koja je zapostavljena u skoro svim kompanijama, kako kod nas tako i u svetu, je komunikacija. Retko kada se pridaje pažnja nečemu što treba da bude osnovni preduslov za skladno funkcionisanje i organizaciju. Pritom, na tim internim događajima ima dosta „razbacivanja“ skraćenicama i aktuelnim sloganima, a premalo fokusiranja na pravilnu internu edukaciju.

Sve to se, na kraju, stapa u vrzino kolo – kompanijama nije isplativo da dovedu adekvatne edukatore jer isti koštaju i neće prisustvovati dovoljno ljudi da bi se to isplatilo i tako u krug.

Ne znate odakle da počnete? Pitajte svoje zaposlene

Prepoznali ste se u nekoj od navedenih situacija? Onda je pravo vreme da ovoj temi pristupite iz drugog ugla – ali kako? Milica otkriva:

Najbitnije je ustanoviti za kojim treninzima postoji potreba i mislim da se u ovom slučaju treba osloniti na osluškivanje želja zaposlenih i potreba konkretnog biznisa. Ukoliko u organizaciji postoji motivacija i želja zaposlenih da organizuju interne meetup-e ili „Knowledge Sharing“ sesije – iskoristite to! Na taj način podstičete proaktivnost i kreativnost zaposlenih i ohrabrujete slična ponašanja.

Pritom, dodaje ona, setite se da su vam ciljna grupa odrasli učenici – i da kao takvi dolaze sa određenim iskustvom, znanjem, mišljenjem i, najvažnije, očekivanjem na treninge. „Ključan trenutak je da zaposleni shvati šta je u konkretnom programu njemu/njoj lično bitno i novo i kako će to uticati na unapređenje njihovih svakodnevnih aktivnosti. Ovo je naročito važno za soft skill treninge: ukoliko umete da predstavite konkretan cilj i objasnite zašto je određena tema relevantna – na odličnom ste putu“, navodi ona.

A ako u tome ne uspete, dodaje Dragan, i to je ok, jer nije svako zainteresovan za edukaciju, interne treninge i slične stvari:

Dakle, nemojte trošiti vreme i zaposlenih i predavača na stvari koje ne žele. Takođe, bilo bi krajnje vreme da se izgubi (ili makar da se umanji) praksa nuđenja nižih nadoknada zbog beneficija. Time se neće napraviti atmosfera da ljudi žele da ostanu u istoj firmi duže od godinu dana.

Previše je slučajeva gde inženjer pređe kod novog poslodava, opčinjen silnim beneficijama, sobama za igre, “vannastavnim” aktivnostima i kakvim sve ne imitacijama Silicijumske doline, da bi na prvoj godišnjoj reviziji na pitanje povišice dobio odgovor „Pa, imate beneficije koje vam dajemo!“

Zbog toga, zaključuje Miloš, krenite od sledećeg: ako ste kompanija koja ima interni HR, počnite od procene učinka i anketiranja zaposlenih kako biste utvrdile njihove potrebe i potrebe svoje organizacije. „Ukoliko organizacija ima loš učinak zaposlenih, sva je prilika da je to posledica zanemarenog razvoja zaposlenih i onda radite na tome“, dodaje on i ističe da se, na kraju, ipak sve svodi na obostranu želju za napretkom – i vas i vaših zaposlenih.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

E-commerce

Zanateria je nova ‘online’ robna kuća iz Srbije koja okuplja preko 180 zanatlija, malih proizvođača i njihovih unikatnih proizvoda

Domaća scena izrade zanatskih proizvoda je u ekspanziji, pa je sve više manjih proizvođača koji traže svoje mesto na 'online' i 'offline' tržištu. U tome im može pomoći Zanateria - nova Internet robna kuća, čiji su osnivači za Netokraciju podelili svoju poslovnu priču.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Propustili ste

Kultura 2.0

Teško je zaobići Netflix u Srbiji kada su TV okupirali rijaliti i politika

'Streaming' servisa je sve više, pa se zato pitam da li će se tradicionalna televizija svesti na sportske prenose, politiku i rijaliti programe ili će i dalje imati šta da ponudi?

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?