Kupovina pregleda na opciji Instagram Story – nova taktika influensera za rast profila

Instagram korisnici širom sveta, pogotovo oni sa većim brojem pratilaca i javnim profilima, poslednjih meseci primetili su značajno povećan broj pregleda svojih storija odn. Instagram priča.

Iako je većina njih skoro pa došla do ispunjenja sna svakog influensera o sve većem interesovanju za sadržaj koji kreiraju, bunila ih je jedna stvar: pregledi nisu došli od njihovih pratilaca već od velikog broja ljudi koje su identifikovali kao Ruse.

O čemu se tu, zapravo, radi?

Nema straha za politički sistem SAD, ali ima za industriju

Direktorka događaja u TechCrunch-u jedna je od korisnika ove društvene mreže koja je primetila povećan broj pregleda storija od strane tih “ruskih” profila, što je bio jedan od povoda da ovaj medij postavi Instagramu pitanja o tome šta se dešava

A, ako se prisetimo šta se desilo prošli put kada su Rusi upleli prste u društvene mreže, razumećemo otkud panika.

Iz Instagrama, pak, javljaju da u pitanju nije ništa slično, samo novi oblik growth hacking taktike za influensere koji trećem licu mogu platiti ne bi li njihov profil nastavio da raste i niže pratioce, lajkove i komentare, a sada i Story preglede.

Kako dalje za TechCrunch navode iz ove kompanije, to je izazov čijim će se rešavanjem pozabaviti u narednom periodu, te će u narednim mesecima predstaviti mere koje će regulisati ovakve aktivnosti (iako nisu precizirali šta su pod tim tačno podrazumevali).

Dakle, građani i političari u SAD mogu da odahnu, ali brendovi i influenseri ne.

Brojke jesu bitne, ali samo ako nisu lažirane

Zašto je, dakle, važno da, iako se mi verovatno plašimo Rusa mnogo manje nego građani SAD, ove growth hacking tehnike shvatimo ozbiljnije nego trenutno? Zato što direktno utiču na industriju, sa čime je saglasan i Miloš Skokić , Managing Partner u agenciji Žiška:

Ovo je još jedna u nizu taktika koje štete industriji i koje ne donose nikakvu realnu vrednost ni jednom učesniku u lancu. Brend ne dobija rezultat, niti zaista gradi zajednicu ljudi koji su strastveni u vezi sa njihovim sadržajem, agencija ne evaluira realno svoj rad i feedback koji dobija od te zajednice, a zajednica takođe gubi, jer su novac, vreme i energija koji su mogli biti uloženi u osmišljanje i produkciju relevantnog sadržaja protraćeni negde drugo.

U trenutku kada sve više marketing stručnjaka smatra da influenser marketing upravo zbog ovakvih malverzacija više ne završava posao i kada Instagram pokušava da smanji značaj lajkova, važno je podsetiti se da bi kvalitet u svakom domenu trebalo da bude pravilo broj jedan.

I zato, kompanije i influenseri, ne zaboravite da industrija koja počiva na obmanama bilo koje vrste ne raste na stabilnoj osnovi – a kupovina folovera, lajkova i ostalih tipova interakcija je upravo to, iako, dodaje Miloš, to nije nešto što će uskoro zakucati i na naša vrata:

Ne bih očekivao da će se ova praksa uskoro omasoviti kod nas, prvenstveno zato što se ni merenje uspešnosti Instagram inicijativa na našem tržištu ne shvata preozbiljno. Bojim se da smo daleko od toga da ozbiljno analiziramo koliko dobro prolaze naši story-ji u smislu pregleda, moraće i botovi da nas pričekaju u tom smislu.

Stoga je za nas ovo samo opomena i prilika da se podsetimo da brojke na društvenim mrežama jesu bitne, ali samo ako su prave. Kupljen pratilac nema nikakvu vrednost, ni za influensera ni za brendove koje predstavlja.