Ekonomsku krizu osetiće i startapi, ali fondovi nastavljaju da ulažu u kvalitetne projekte

Popularno verovanje je da su investitori ključni za zdrav startap ekosistem. Investitori svih vrsta, svih vertikala i van svih faza – ovaj panel se upravo fokusirao na regionalne i globalne izglede ulaganja u startape, bilo da oni dolaze iz fondova ili iz korporacija, bilo da su fokusirani na određene vertikale, faze ili regione.

Na ovu temu kroz panel predavanje na Infobip Shift konferenciji čiji je moderator bila Tena Šojer Keser (Global Developer Content Expert), govorili su Jan Haberman (Partner, Credo Ventures), Jure Mikuz (Managing Partner, SCV) i Kristijan Giepes (Investment Manager, Elevator Ventures).

Investicioni fondovi tek treba da pokažu potencijal u ovom delu Evrope

Već na samom početku panel diskusije, na pitanje o tome koliko je trenutna finansijska kriza uticala i koliko utiče na startap ekosistem, Jan Haberman je, govoreći o investicijama, istakao da su investicioni fondovi već od ranije svesni na trenutnu ekonomsku situaciju kao i da su seed i pre seed investicije i dalje dostupne talentovanim startap timovima.

Između ostalog, on dodaje da je veoma optimističan u vezi toga da startapi mogu da prebrode ovu krizu a sve veći broj prisutnih fondova u našem regionu spremni su da im na putu napretka pomognu ulažući novac u kvalitetne projekte.

Sa druge strane, Jure smatra da osnivači startapa treba da već sada polako započnu sa kreiranjem strategije pregovora sa investitorima i u vezi investicija, uz cilj da tu investiciju i zatvore u doglednom vremenu. Prema njegovim rečima, važno je da osnivači čvrsto rade sa svojim timovima, unapređuju projekat i prate svoj cilj.

Na isto pitanje koje je bilo vezano sa produbljivanje ekonomske krize na globalnom nivou, Kristijan je istakao da u vreme kovida, digitalizacija i napredovanje tehnologije nisu stali i da naprotiv beleže rast:

Upravo zbog ovog podatka, ali i zbog činjenice da u državama Istočne Evrope postoji porast broja investicionih fondova koji su spremni da podrže određene projekte, treba biti optimističan. Ono što treba napomenuti jeste da vreme investicionih fondova tek treba da dođe u ovom delu Evrope.

Poredeći neki raniji period investiranja, tačnije vremensko razdoblje od 2008. do 2010. godine, Jan i Jure dodaju kako je u prošlosti veliki deo novca prošao kroz startap ekosistem i njihove osnivače, kao i da su mnoge institucije bile voljne da ulažu u projekte koji su u svojoj početnoj fazi razvoja i evaluacije ideja. Međutim to je danas veoma redak slučaj, posebno u slabije razvijenijim zemljama.

Vremena se menjaju i potrebno je prilagoditi se

U nastavku ovog razgovora bilo je nešto više reči o tome koje bi oblasti i vertikale u startap ekosistemu mogle da zabeleže rast u nadolazećem periodu. Tom prilikom, Kristijan ističe da oblasti tehnologije koje bi mogle da na neki način oblikuju startap ekosistem su fintech, health i cyber security i da će to generalno, ne samo u IT svetu, biti popularne teme o kojima će se diskutovati.

Iako startap ekosistem u regionu nastavlja da beleži određeni rast i efikasnost u odnosu na neke ranije godine, činjenica je da i dalje postoje momenti prepreka i problema za sve one koji žele da krenu ovim putem IT preduzetništva. Otuda je i Tenino pitanje o pojedinim poteškoćama u vezi investicija u startape iz Istočne Evrope bio logičan nastavak razgovora.

Jure je tom prilikom rekao da ovdašnje tržište u pomenutom domenu počinje da sazreva uz svoje pozitivne i negativne strane. On dalje napominje da je u ovom trenutku rast broja startapa u CEE i dalje dosta veliki, ali da isti neće doveka trajati. “Jednostavno, potrebna je podrška na više nivoa kako bi se određeni startap projekat pogurao u ranoj fazi razvoja“, ocenio je Mikuz, dok se Jan više fokusirao na to kako iskoristiti novonastalu situaciju:

Određeni sistem država i ekonomska situacija umeju da budu prepreke, ali startapi ne treba da odustanu u svom cilju potrage za investicijom. Oni treba da se fokusiraju i orijentišu na svoj organski rast i interni rad. Jedna od osnovnih stavki u nizu planova ka dobijanju investicije jesu upravo trud, kao i kvalitetan i konkurentan proizvod.

Složivši se sa njim, Kristijan je između ostalog dodao da startapi treba da ulože u svoje marketinške aktivnosti, uz osvrt da je ovo i te kako važan deo strategije danas, s obzirom na to da startapi treba da se fokusiraju ka prodaji svog proizvoda i ka konstantnoj težnji ka rastu, makar on bio postepen.

On kaže i da na ovom podneblju ima dosta talentovanih ljudi i ovu činjenicu treba iskoristiti u smislu zapošljavanja kvalitetnog kadra i ulaganja u ljude koji će kasnije i graditi taj isti startap kako na lokalnom, tako i na globalnom tržištu.

Na samom kraju, Jan Haberman je zaključio ovaj panel rekavši da je svakako potrebno prilagoditi se trenutnoj situaciji, dodajući to da smatra kako su ljudi danas sposobni da iz teških situacija izvuku najbolje, to važi i za startape i za venture fondove.