Šarena istina: Zašto naši influenseri ćute na društveno odgovorne teme?

Život na brdovitom Balkanu je kao da živite ispod vulkana koji svakog časa može da eksplodira i da vas zapljusne ne lavom nego različitim društvenim nepravdama. Neke su strašne, neke su kao noćna mora, a neke nas do te mere ostave bez teksta da potpuno izgubimo moć govora.

Nakon toga, kada malo dođemo sebi, postaje kao u košnici – razmenjujemo informacije (i proverene i neproverene) i najnovije vesti, a sa godinama su se tu kao jedan od kanala komunikacija našle i društvene mreže i ljudi od uticaja. Ne sećam se da je prošao ni jedan društveno-relevantan događaj, a da se ljudi koje pratim na mrežama nisu oglasili i svojim stavom pokušali da prošire vesti o temi koja je u tom trenutku za nas kao društvo relevantna.

Ipak, ovo je trenutak da podvučem da su influenseri koje pratim do sada bili odgovorni, pronicljivi i hrabri ljudi, i da su njihove poruke odmerene, ali sa jasnim stavom. Tu razliku pravim i zato što se pod srpskim influenserskim nebom uvek može naći neko ko različite situacije može da zloupotrebiti za ličnu promociju, ili pak da zbog imidža određene stvari prećuti.

I sada dolazimo do glavnog pitanja zbog kog i pišem ovaj tekst: da li su influenseri zaista društveno-odgovorni ili previše (ili premalo) očekujemo od njih?

Odgovor na ovo pitanje potražili smo u razgovoru sa Natalijom Čorbić iz agencije Pioniri Communications i Branislavom Antović Aleksić, novinarkom, influenserkom i urednicom BDW magazina.

I ćutanje se čuje – pa zato pratioci reaguju i kada su influenseri neaktivni

Koliko su domaći influenseri aktivni po pitanju društvenih tema koje okupiraju javnost? Natalijino iskustvo kaže da su većinski neaktivni – sa izuzetkom samo nekoliko retkih primera. “Trigeruju ih verovatno identične pojave kao i većinu drugih građana, ali razlika je u odabiru onih koje će komunicirati javno. Najčešće biraju da se oglase na neku društveno-odgovornu temu koja ne izaziva polarizaciju u javnosti, već nailazi na opšte odobrenje. Ili onda kada se radi o globalnim, a ne lokalno relevantnim događajima. Drugim rečima, onda kada je to lako uraditi”, započinje razgovor Natalija i dodaje:

Sa druge strane, suzdržati se od oglašavanja na određenu temu ume da bude i stvar odgovornosti. Recimo onda kada za nju niste stručni, a zahteva poznavanje. Desetine hiljada pratilaca nečijeg sadržaja usmerenih ka recimo preporukama za kupovinu ili trening, ne daje po defaultu kredibilitet stavovima te osobe u nekoj drugoj oblasti.

Javnost, sa druge strane, sve češće kritikuje i javno upućuje pitanja influenserima koje prate, kada reakcija istih na goruće društvene teme izostane. “Pratioci traže od influensera da iznesu stav i da se oglase. Dakle, i ćutanje se čuje. Još uvek je premali broj primera za izvođenje zaključka, ali je lepo videti da će ljudi ipak reagovati kada postoji nesklad između njihovih i uverenja onih koje prate”, dodaje Natalija.

Sa druge strane, Brana objašnjava da su reakcije njenih pratilaca kada se oglasi na neku društveno odgovornu temu, uvek dominantno pozitivne – čak i kada piše na ne tako popularne teme, odnosno kada iznosi ne tako popularna mišljenja. “Desi se da tada neki manji broj ljudi otprati profil i to smatram poželjnom pojavom jer ljudi koji ne veruju u, na primer, vakcinu ili pravo svake žene na abortus, zaista nisu publika kojoj se moj sadržaj i inače obraća”, ističe ona i dodaje:

Moja angažovanost na društvenim mrežama zapravo je uvek pozitivno uticala na broj pratilaca. Uzeću samo primer julskih protesta 2020. godine kada me je u sedam dana zapratilo više od 20 hiljada ljudi. Ali, ja ne mogu samo da se bavim isključivo političkim temama i aktuelnim društvenim dešavanjima, iako znam zasigurno da bi mi to donosilo veću čitanost i broj pratilaca. Kao što ne mogu ni da ćutim u vezi sa temama zbog kojih bi me neko otpratio. Ponašam se onako kako se u trenutku osećam ne obazirući se mnogo na broj novih pratilaca, već isključivo na to da ne izneverim sebe i poverenje onih koji su već tu i to jako dugo.

Postoje li dvostruki aršini u svetu influensera?

Na pitanje zašto bi influenseri trebalo da se izjašnjavaju na aktuelne društvene teme, Brana isitiče da oni u rukama imaju medij čija je moć osetna – i šteta je da taj glas ne iskoriste, ali ne tako što će pod pritiskom pisati ili pričati o temama o kojima nemaju dovoljno informacija i znanja:

To nije način i on može dovesti do pogoršavanja situacije, širenja neproverenih informacija, lažnih vesti i slično. Umesto toga trebalo bi da prošire sadržaj onih pojedinaca, grupa i organizacija koji su relevantni za datu temu. To svako može i to bi svako trebalo da uradi.

Te teme mogu biti nešto što njih ili njima bliske ljude lično pogađa ili pak nešto što ima trajne negativne posledice po društvo kojem pripadaju. Samo je bitno da ne ćute i da ne negiraju realnost samo zato što im je lakše da okrenu glavu. Okretanje glave nas nikud nije odvelo. Posebno ne u vremenima kakva su aktuelna.

Takvo ponašanje kontent kreatora sa velikim brojem pratilaca je, kako dodaje Natalija, u nekim državama redovna stvar – u skladu sa razvojem brojnih drugih aspekata. “U mnogima se reakcija zapravo i očekuje i njen nedostatak biće možda i više primećen i komentarisan nego prisustvo”, dodaje ona i ističe da se još jedan strani trend preneo na domaće tržište – brendovi su postali oprezniji u izboru influensera:

Dešavalo se više puta poslednjih godina da brendovi raskidaju saradnje sa influenserima nakon većih ekscesa, upućuju javna izvinjenja, ograđivanja itd. Ponekada se takav razvoj situacije mogao predvideti, a ponekad nije. No, na domaćem prostoru i dalje “radi” igranje na kartu neutralnosti i nemam-stav stava.

Zato je, kako ističe Brana, izuzetno važno poštovati osnovne granice – granice etike, profesionalizma i lepog vaspitanja. “Ja lično sebe nekada ograničim u pogledu oglašavanja ako osetim da bi to moglo da mi negativno utiče na mentalno zdravlje, ali to su isključivo granice zarad mog dobra, a ne zbog bilo čijeg pritiska ili straha od tuđeg mišljenja”, dodaje ona.

Branu smo pitali i kako komentariše slučaj kada pojedini influenseri komentarišu aktuelnosti iz sveta, a ćute na događaje iz Srbije. “To je slavna opaska: “Znali su da objavljuju za Black Lives Matter, a za naše ljude ne znaju”. Ipak, mislim da ta opaska nije potpuno istinita”, navodi ona i ističe da oni koji su objavljivali sadržaj u vezi sa dešavanjima u SAD-u tokom 2020. godine uglavnom su isti ljudi koji se i inače bave ovim temama. “Oni koji i inače ćute, ćutali su i tada. Retki su oni koji su aktivni po pitanju inostranih događaja, a u vezi sa domaćim ćute, baš retki”, dodaje naša sagovornica i ističe sledeće:

Poenta je da oni koji ćute, ćute skoro uvek, bez obzira odakle dešavanja stižu. Neretko to jeste strah, mada mislim da je on sada mnogo, mnogo manji no ranije. Mislim da je češće slučaj potpuno ignorisanje svega što nije deo njihovog mikro-sveta. I to se može razumeti do jedne granice.

Ali, ako vam se u zemlji dešavaju ozbiljni problemi, kakvim mi svedočimo godinama unazad, onda naprosto nema opravdanja. I ovo ne važi samo za influensere, već i za sve online medije, portale, magazine. Odavno ne živimo u svetu u kojem se vrednuje ignorisanje realnosti. Sada smo u svetu koji zahteva reakciju na realnost i na osnovu nje vrednuje i vas i vaš rad.

Za kraj, hajde da u kratkim crtama, koristeći se znanjem i iskustvom našh sagovornika odgovorimo na pitanje sa početka teksta – da li su influenseri društveno-odgovorni? Jesu! Ali, na tom putu deljenja sadržaja moraju poštovati pravila etike, profesionalizma i lepog vaspitanja, kako je Brana to sročila. I, ukoliko nisu stručnjaci na datu temu, bila to upotreba agresivnih preparata za lice ili politička previranja u zemlji, neka prenesu savete stručnjaka. Zvuči jednostavno, ali – da li je?