Brendovi u Srbiji treba da poštuju autentičnost svakog influensera

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Brendovi treba da poštuju autentičnost svakog influensera – i tu leži ključ kvalitetnijeg sadržaja

Ako ste se barem jednom iznervirali kada ste prelistavajući Instagram Story isti proizvod videli na deset različitih profila - ovo je tekst za vas. Sa predstavnicima agencija i influenserima razgovaramo o ovoj praksi.

Ukoliko aktivno pratite domaću influens scenu, pogotovo u oblastima kao što su modni, beauty i lifestyle segment, verovatno ste do sada naišli na situaciju u kojoj proizvod nekog brenda u istom trenutku možete videti na bezbroj različitih profila, uglavnom predstavljen u istom stilu, ponekad i doslovno istim rečima.

Ta situacija vas je, pogotovo ukoliko vas te oblasti interesuju, verovatno i iznervirala, a kao potencijalnog kupca možda i navela da “iz inata” ne kupite pomenuti proizvod. Jer, ukoliko je dobar, da li mu je potrebno baš toooliiko promocije i reklame po istom scenariju?

Upravo o tome razgovarali smo sa Branislavom Antović Aleksić, kreatorkom bloga Brana’s Divine World, i Dinom Rudić, Digital Account direktorkom u agenciji New Moment New Ideas.

Fashion, lifestyle i beauty su industrije sačinjene od ciklusa trendova – i takav sadržaj može delovati jednolično

“Kreativnost je uvek bila imperativ, ali danas ju je mnogo teže postići jer je sve već toliko puta viđeno i prikazano”, započinje razgovor Brana, sa kojom smo se najpre vratili deset godina unazad, u trenutak kada ona započinje pisanje svog bloga Brana’s Divine World i ono što je kasnije preraslo u karijeru influensera. Sadržaj koji se tada kreirao, priseća se ona, imao je za cilj vođenje stilskog dnevnika od strane autorki i autora koji su pokretali takve blogove, a Facebook stranice bile su dobar kanal za promociju tog sadržaja. Brana dalje objašnjava:

Nakon par godina, beauty teme postaju sve zastupljenije, raste broj blogova koji se bave tom tematikom, a lifestyle postaje opisna odrednica za sve one koji su pored mode i lepote uveli i životne teme. U to vreme stiže i Instagram koji vremenom preuzima primat kada je reč o promociji sadržaja koji se i dalje prevashodno kreira na blogovima.

YouTube scena počinje da raste i video sadržaj postaje sve zanimljiviji, posebno mlađoj publici, a kroz par godina on postaje dominantan vid forme obraćanja kreatora svojoj publici. Instagram tada defintivino postaje dominantna društvena mreža i u senku baca ne samo Facebook, već i blogove. Nailazi period potpune dominacije YouTube kanala i perfketnih Instagram profila. Instagram Story opcija pravi malu revoluciju i zauvek menja karakter ove mreže.

A onda, od pre godinu dana, blogovi ponovo dobijaju na značaju, mlađa publika napušta YouTube i fokusira se na TikTok, Instagram prestaje da bude savršen i akcenat se stavlja na prirodnost, spontanost i naizgled slabo obrađene fotografije. Video sadržaj i na ovoj mreži postaje sve traženiji i bitniji, otud i pojava Reelsa.

YouTube nastavlja svoj život, ali vlogovi postaju najtraženiji tip videa, dok oni klasični “sedi ispred kamere i pričaj” gube na značaju. Tviter ponovo postaje zanimljiv široj publici, Pinterest ostaje odličan izvor inspiracije, LinkedIn se budi, Snapchat odlazi u zaborav, a Facebook gubi svaki značaj za influencer marketing – i tu smo gde smo.

Ipak, nisu samo trendovi u pogledu preferiranih platformi drugačiji – drugačije su i potrebe korisnika, od kojih mnogi gotovo čitav svoj odrasli život žive u digitalnom dobu, naviknuti na built-in tool-ove, touch screen-ove, objašnjava Dina i dodaje da nekim korisnicima zaista može izgledati da je sadržaj influensera u određenoj niši jednoličan – što ga ne čini manje interesantnim ili vrednim.

“Takav sadržaj nosi informaciju koja mnoge od nas interesuje, pojavilo se nešto novo i o tome se priča. Ljudi koji prate grupu određenih influensera tačno znaju šta da očekuju od njih i publika se već navikla gde šta može da pronađe, šalta po mrežama, negde pronađe zabavu, negde edukaciju, informacije, servis…”, navodi Dina i dodaje:

U tom smislu, influenseri jesu platforme putem kojih se plasiraju informacije, s tim da sadržaju veliku prednost daje i činjenica da je kanal komunikacije dvosmeran i da možeš sa njima da stupaš u interakciju na razne načine. Sa bilbordom teško da možeš da napraviš interakciju, dok sa influenserima taj “jednoličan” sadržaj menja svoj oblik i nastavlja svoju priču, tj. transformiše se dalje kroz interakciju sa njima.

Jednostavno, fashion, lifestyle i beauty su industrije koje su sačinjene od ciklusa trendova, pa nam se zato čini da oni koji o njima pričaju mogu izgledati jednoobrazno, ali oni zapravo komentarišu, prate i doprinose postavljanju trendova, što je i postulat takvih industrija.

Da li je uniformisanost sadržaja neminovna posledica influenser marketinga?

U međuvremenu, u odnos kreator sadržaja – publika umešali su se i brendovi, postavši neizostavan deo ovog miksa i, kako Dina dodaje, sam influenser marketing je itekako uticao i na to kako društvene mreže danas izgledaju.

Izašli smo iz make-the-logo-bigger ere i kompanije su sadržaj koji plasiraju približile jeziku i prirodi društvenih mreža. Brendovi su se opustili, a pritom su dobili sjajan način da predstave sve vrednosti i kvalitete svojih proizvoda i usluga. Kroz različite kanale sada mogu da plasiraju različite poruke sve u zavisnosti sa kojom publikom žele da komuniciraju i na koji način. Negde je poenta da logotipa čak i nema, što je za korporacije i brendove ogroman iskorak, a benefiti takve komunikacije su veći nego ranije.

Era digitalnog marketinga, i influenseri pre svih, pomogli su kompanijama da postanu kreativnije u kreiranju day-to-day sadržaja, što je jako velika promena i za domaći marketing, a bitna stvar je i da se brendovi više trude da nam zaista ispričaju svoju priču i samim tim mi dobijamo kvalitetniji sadržaj.

Brana je, sa druge strane, takođe mišljenja da je u određenim segmentima sadržaj obogaćen, ali smatra i da je u mnogim drugim došlo do spomenute uniformisanosti koja je definitivno jedna od negativnih nuspojava jačanja influenser marketinga.

Krivca za to, ocenjuje naša sagovornica, treba tražiti na svim stranama –  i na strani brendova koji zahtevaju uniformisanost, na strani agencija koje kreiraju uniformisane kampanje i istovetne brifove prosleđuju influenserima kojih neretko ima i više destina po kampanji, ali i na strani samih influensera kojima je nekada najlakše da se drže onog što im je napisano:

I sama sam se našla u takvim situacijama zbog čega sam pre određenog vremena donela odluku da pre krajnje potvrde zatražim informaciju o broju koleginica i kolega koji u kampanji učestvuju. Ukoliko je taj broj visok, makar prema mojim merilima, kampanju ne prihvatam.

Istovremeno, trudim se da aktivno učestvujem u osmišljavanju same kampanje i da svojim predlozima angažman učinim što autentičnijm. Ne kažem da će biti najbolji, ali makar ću se potruditi da ne bude identičan svim drugim objavama.

Influenseri treba da koriste svoj glas ne samo u odnosu sa publikom, već i sa brendovima

Pored pomenute uniformisanosti, korisnicima društvenih mreža neretko smeta i goreopisana i pomalo paradoksalna situacija kada se PR paketi ili kampanje zavrte na više različitih profila koje pratimo, pa kao rezultat na različitim profilima slušamo o istom proizvodu- u isto vreme, na isti način. Dina objašnjava:

Kada se vest koju je plasirala kompanija nađe u velikom broju tradicionalnih medija to nije loša stvar. Na koji način će neko tu vest preneti, to zavisi od samog medija, a tako je i sa influenserima.

Informacija da imate novi proizvod ili uslugu doći će do velikog broja ljudi, ali način na koji će se to uraditi zavisi samo od načina na koji taj influenser plasira i kreira svoj sadržaj i tu je jako bitno dati slobodu da svako uradi plasiranje novotarija na način sa kojim je komforan, a koji je u skladu sa vrednostima kompanije i brenda. Autentičnost se mora negovati, za to se zapravo korisnici mreža i vezuju, ne zbog proizvoda o kojima pričaju, već zbog nečije ličnosti, interesovanja koje ima, načina na koji im se obraća, estetike itd. 

Kada želimo da podignemo svest i skrenemo pažnju na neki društveni problem ne postoji bolji način nego da što veći broj influensera objavi takve vesti ili sadržaje, čak i kada masovni mediji ne govore o tome takva poruka može dopreti do mnogih ljudi i to u vreme kada se dešava, a to korisnici društvenih mreža znaju da cene.

Što se tiče masovnosti prilikom predstavljanja novih proizvoda, Dina dodaje da taj sistem funkcioniše jer je njegov cilj da zainteresovani saznaju što više o samom proizvodu iz više različitih izvora – kako je nastao, koja je filozofija iza brenda, da li mi sebe vidimo u toj priči. “Nekada nije nužno ni odlučiti se za kupovinu, već da saznamo način na koji određena kompanija posluje, kao i kada se ističu atribuditi nekog proizvoda koji su važni za društvo kao što su organic, cruelty free, less plastic, itd. ovo je zaista dobar metod i da ove bitne poruke budu ponovljene i istaknute na više mesta”, ističe ona.

Brana, sa druge strane, ipak smatra da neretko takve kampanje mogu dovesti i do kontraefekta, te je važno da influenseri skrenu pažnju svojim klijentima na tu činjenicu:

To je nešto što sam ja do sada nebrojano puta uradila: unapred bih ih upozorila na negativne posledice nedovoljno promišljene kampanje i njenog tajminga. Dobra je vest da su uglavnom voljni da poslušaju i zato apelujem na svoje koleginice i kolege da češće koriste svoj glas ne bi li se izborili za svoju autentičnost i ekskluzivnost svog sadržaja. Naša publika to zaslužuje. Mi to zaslužujemo.

Zbog toga, Brana bi u domenu influenser marketinga volela da vidi transparentnost i jasno naznačen sponzorisan sadržaj. “Volela bih da poštujemo Zakon o oglašavanju i da ozbiljnost u pristupu prenesemo i na sastanke sa klijentima te da im damo do znanja da imamo svoje ideje i vizije u vezi sa zajedničkim kampanjama. Da se ne plašimo da istupimo van zacrtanog. Da na prvo mesto stavljamo potrebe naše publike i nas samih, pa tek onda potrebe klijenata. Jedino takvi možemo im biti dobri saradnici. U protivnom, postajemo bilbordi”, zaključuje naša sagovornica.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kultura 2.0

Da li ćemo zbog anglicizama u IT industriji zaboraviti maternji jezik? Razgovarali smo sa profesorkom engleskog jezika

Bojana Stanojević, profesorka engleskog jezika i književnosti u intervjuu za Netokraciju govori o upotrebi anglicizama u savremenom poslovanju, o tome koje su reči i izrazi neprevodivi, a za koje postoje adekvatni prevodi na srpski jezik.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom 26 država izabrana za članicu ove organizacije.

Startapi i poslovanje

Investiciona prognoza: Evropski fond menadžeri predviđaju ‘zahlađenje’ u VC industriji

Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.

Startapi i poslovanje

TS Ventures investirao u domaće startape Anari AI, Bitebell i Brush Galaxy

TS Ventures Fond je nakon temeljnog procesa i detaljne analize idejnih rešenja, novu rundu sredstava dodelio za čak tri nova startapa i time nastavio da pomaže razvoj startap industrije u našoj zemlji.

Tehnologija

Unapredite svoje DevTools veštine na ‘masterclass’ radionici svetski poznatog developera

Sajt HelloWorld.rs 9. decembra u 17h organizuje veliku 'masterclass' radionicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, gde će govoriti jedan od najboljih svetskih front-end developera Heri Roberts.

Startapi i poslovanje

Raising Stars: Do 20.000 švajcarskih franaka bespovratno za startape u ranim fazama razvoja

NTP Beograd raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak treći poziv za Raising Starts, prvi pre-seed akceleratorski program u Srbiji koji startap timovima obezbeđuje stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj.

Intervju

GOstudy — platforma koja uvodi ljude u svet digitalnog marketinga

Za ostvarivanje poslovnog uspeha na internetu ne treba da posedujete formalno obrazovanje, ali je važno da ste željni znanja i naoružani disciplinom, savetuje Vladimir Mladenov, osnivač GOstudy platforme. U okviru 20 emisija na nacionalnom servisu gledaoci će imati priliku se upoznaju s radom platforme.