Brendovi u Srbiji treba da poštuju autentičnost svakog influensera

Brendovi treba da poštuju autentičnost svakog influensera – i tu leži ključ kvalitetnijeg sadržaja

Ako ste se barem jednom iznervirali kada ste prelistavajući Instagram Story isti proizvod videli na deset različitih profila - ovo je tekst za vas. Sa predstavnicima agencija i influenserima razgovaramo o ovoj praksi.

Ukoliko aktivno pratite domaću influens scenu, pogotovo u oblastima kao što su modni, beauty i lifestyle segment, verovatno ste do sada naišli na situaciju u kojoj proizvod nekog brenda u istom trenutku možete videti na bezbroj različitih profila, uglavnom predstavljen u istom stilu, ponekad i doslovno istim rečima.

Ta situacija vas je, pogotovo ukoliko vas te oblasti interesuju, verovatno i iznervirala, a kao potencijalnog kupca možda i navela da “iz inata” ne kupite pomenuti proizvod. Jer, ukoliko je dobar, da li mu je potrebno baš toooliiko promocije i reklame po istom scenariju?

Upravo o tome razgovarali smo sa Branislavom Antović Aleksić, kreatorkom bloga Brana’s Divine World, i Dinom Rudić, Digital Account direktorkom u agenciji New Moment New Ideas.

Fashion, lifestyle i beauty su industrije sačinjene od ciklusa trendova – i takav sadržaj može delovati jednolično

“Kreativnost je uvek bila imperativ, ali danas ju je mnogo teže postići jer je sve već toliko puta viđeno i prikazano”, započinje razgovor Brana, sa kojom smo se najpre vratili deset godina unazad, u trenutak kada ona započinje pisanje svog bloga Brana’s Divine World i ono što je kasnije preraslo u karijeru influensera. Sadržaj koji se tada kreirao, priseća se ona, imao je za cilj vođenje stilskog dnevnika od strane autorki i autora koji su pokretali takve blogove, a Facebook stranice bile su dobar kanal za promociju tog sadržaja. Brana dalje objašnjava:

Nakon par godina, beauty teme postaju sve zastupljenije, raste broj blogova koji se bave tom tematikom, a lifestyle postaje opisna odrednica za sve one koji su pored mode i lepote uveli i životne teme. U to vreme stiže i Instagram koji vremenom preuzima primat kada je reč o promociji sadržaja koji se i dalje prevashodno kreira na blogovima.

YouTube scena počinje da raste i video sadržaj postaje sve zanimljiviji, posebno mlađoj publici, a kroz par godina on postaje dominantan vid forme obraćanja kreatora svojoj publici. Instagram tada defintivino postaje dominantna društvena mreža i u senku baca ne samo Facebook, već i blogove. Nailazi period potpune dominacije YouTube kanala i perfketnih Instagram profila. Instagram Story opcija pravi malu revoluciju i zauvek menja karakter ove mreže.

A onda, od pre godinu dana, blogovi ponovo dobijaju na značaju, mlađa publika napušta YouTube i fokusira se na TikTok, Instagram prestaje da bude savršen i akcenat se stavlja na prirodnost, spontanost i naizgled slabo obrađene fotografije. Video sadržaj i na ovoj mreži postaje sve traženiji i bitniji, otud i pojava Reelsa.

YouTube nastavlja svoj život, ali vlogovi postaju najtraženiji tip videa, dok oni klasični “sedi ispred kamere i pričaj” gube na značaju. Tviter ponovo postaje zanimljiv široj publici, Pinterest ostaje odličan izvor inspiracije, LinkedIn se budi, Snapchat odlazi u zaborav, a Facebook gubi svaki značaj za influencer marketing – i tu smo gde smo.

Ipak, nisu samo trendovi u pogledu preferiranih platformi drugačiji – drugačije su i potrebe korisnika, od kojih mnogi gotovo čitav svoj odrasli život žive u digitalnom dobu, naviknuti na built-in tool-ove, touch screen-ove, objašnjava Dina i dodaje da nekim korisnicima zaista može izgledati da je sadržaj influensera u određenoj niši jednoličan – što ga ne čini manje interesantnim ili vrednim.

“Takav sadržaj nosi informaciju koja mnoge od nas interesuje, pojavilo se nešto novo i o tome se priča. Ljudi koji prate grupu određenih influensera tačno znaju šta da očekuju od njih i publika se već navikla gde šta može da pronađe, šalta po mrežama, negde pronađe zabavu, negde edukaciju, informacije, servis…”, navodi Dina i dodaje:

U tom smislu, influenseri jesu platforme putem kojih se plasiraju informacije, s tim da sadržaju veliku prednost daje i činjenica da je kanal komunikacije dvosmeran i da možeš sa njima da stupaš u interakciju na razne načine. Sa bilbordom teško da možeš da napraviš interakciju, dok sa influenserima taj “jednoličan” sadržaj menja svoj oblik i nastavlja svoju priču, tj. transformiše se dalje kroz interakciju sa njima.

Jednostavno, fashion, lifestyle i beauty su industrije koje su sačinjene od ciklusa trendova, pa nam se zato čini da oni koji o njima pričaju mogu izgledati jednoobrazno, ali oni zapravo komentarišu, prate i doprinose postavljanju trendova, što je i postulat takvih industrija.

Da li je uniformisanost sadržaja neminovna posledica influenser marketinga?

U međuvremenu, u odnos kreator sadržaja – publika umešali su se i brendovi, postavši neizostavan deo ovog miksa i, kako Dina dodaje, sam influenser marketing je itekako uticao i na to kako društvene mreže danas izgledaju.

Izašli smo iz make-the-logo-bigger ere i kompanije su sadržaj koji plasiraju približile jeziku i prirodi društvenih mreža. Brendovi su se opustili, a pritom su dobili sjajan način da predstave sve vrednosti i kvalitete svojih proizvoda i usluga. Kroz različite kanale sada mogu da plasiraju različite poruke sve u zavisnosti sa kojom publikom žele da komuniciraju i na koji način. Negde je poenta da logotipa čak i nema, što je za korporacije i brendove ogroman iskorak, a benefiti takve komunikacije su veći nego ranije.

Era digitalnog marketinga, i influenseri pre svih, pomogli su kompanijama da postanu kreativnije u kreiranju day-to-day sadržaja, što je jako velika promena i za domaći marketing, a bitna stvar je i da se brendovi više trude da nam zaista ispričaju svoju priču i samim tim mi dobijamo kvalitetniji sadržaj.

Brana je, sa druge strane, takođe mišljenja da je u određenim segmentima sadržaj obogaćen, ali smatra i da je u mnogim drugim došlo do spomenute uniformisanosti koja je definitivno jedna od negativnih nuspojava jačanja influenser marketinga.

Krivca za to, ocenjuje naša sagovornica, treba tražiti na svim stranama –  i na strani brendova koji zahtevaju uniformisanost, na strani agencija koje kreiraju uniformisane kampanje i istovetne brifove prosleđuju influenserima kojih neretko ima i više destina po kampanji, ali i na strani samih influensera kojima je nekada najlakše da se drže onog što im je napisano:

I sama sam se našla u takvim situacijama zbog čega sam pre određenog vremena donela odluku da pre krajnje potvrde zatražim informaciju o broju koleginica i kolega koji u kampanji učestvuju. Ukoliko je taj broj visok, makar prema mojim merilima, kampanju ne prihvatam.

Istovremeno, trudim se da aktivno učestvujem u osmišljavanju same kampanje i da svojim predlozima angažman učinim što autentičnijm. Ne kažem da će biti najbolji, ali makar ću se potruditi da ne bude identičan svim drugim objavama.

Influenseri treba da koriste svoj glas ne samo u odnosu sa publikom, već i sa brendovima

Pored pomenute uniformisanosti, korisnicima društvenih mreža neretko smeta i goreopisana i pomalo paradoksalna situacija kada se PR paketi ili kampanje zavrte na više različitih profila koje pratimo, pa kao rezultat na različitim profilima slušamo o istom proizvodu- u isto vreme, na isti način. Dina objašnjava:

Kada se vest koju je plasirala kompanija nađe u velikom broju tradicionalnih medija to nije loša stvar. Na koji način će neko tu vest preneti, to zavisi od samog medija, a tako je i sa influenserima.

Informacija da imate novi proizvod ili uslugu doći će do velikog broja ljudi, ali način na koji će se to uraditi zavisi samo od načina na koji taj influenser plasira i kreira svoj sadržaj i tu je jako bitno dati slobodu da svako uradi plasiranje novotarija na način sa kojim je komforan, a koji je u skladu sa vrednostima kompanije i brenda. Autentičnost se mora negovati, za to se zapravo korisnici mreža i vezuju, ne zbog proizvoda o kojima pričaju, već zbog nečije ličnosti, interesovanja koje ima, načina na koji im se obraća, estetike itd. 

Kada želimo da podignemo svest i skrenemo pažnju na neki društveni problem ne postoji bolji način nego da što veći broj influensera objavi takve vesti ili sadržaje, čak i kada masovni mediji ne govore o tome takva poruka može dopreti do mnogih ljudi i to u vreme kada se dešava, a to korisnici društvenih mreža znaju da cene.

Što se tiče masovnosti prilikom predstavljanja novih proizvoda, Dina dodaje da taj sistem funkcioniše jer je njegov cilj da zainteresovani saznaju što više o samom proizvodu iz više različitih izvora – kako je nastao, koja je filozofija iza brenda, da li mi sebe vidimo u toj priči. “Nekada nije nužno ni odlučiti se za kupovinu, već da saznamo način na koji određena kompanija posluje, kao i kada se ističu atribuditi nekog proizvoda koji su važni za društvo kao što su organic, cruelty free, less plastic, itd. ovo je zaista dobar metod i da ove bitne poruke budu ponovljene i istaknute na više mesta”, ističe ona.

Brana, sa druge strane, ipak smatra da neretko takve kampanje mogu dovesti i do kontraefekta, te je važno da influenseri skrenu pažnju svojim klijentima na tu činjenicu:

To je nešto što sam ja do sada nebrojano puta uradila: unapred bih ih upozorila na negativne posledice nedovoljno promišljene kampanje i njenog tajminga. Dobra je vest da su uglavnom voljni da poslušaju i zato apelujem na svoje koleginice i kolege da češće koriste svoj glas ne bi li se izborili za svoju autentičnost i ekskluzivnost svog sadržaja. Naša publika to zaslužuje. Mi to zaslužujemo.

Zbog toga, Brana bi u domenu influenser marketinga volela da vidi transparentnost i jasno naznačen sponzorisan sadržaj. “Volela bih da poštujemo Zakon o oglašavanju i da ozbiljnost u pristupu prenesemo i na sastanke sa klijentima te da im damo do znanja da imamo svoje ideje i vizije u vezi sa zajedničkim kampanjama. Da se ne plašimo da istupimo van zacrtanog. Da na prvo mesto stavljamo potrebe naše publike i nas samih, pa tek onda potrebe klijenata. Jedino takvi možemo im biti dobri saradnici. U protivnom, postajemo bilbordi”, zaključuje naša sagovornica.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

9 razloga zašto žene ne (p)ostaju preduzetnice

Čula sam više puta da žene preduzetnice njihove kolege muškarci doživljavaju 'neozbiljno' i 'da se ne bave pravim biznisima'. Zašto postoji takva reputacija, i da li je zaista tako? 

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Startapi i poslovanje

Novi Zakon o inovacionoj delatnosti bitan je za osnivače startapa – ali i za investitore

Startap kao pojam po prvi put je prepoznat jednim zakonom Republike Srbije. O pravnom okviru za dalji razvoj srpskog startap sistema razgovaramo sa direktorom Inicijative „Digitalna Srbija“.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi Zakon o inovacionoj delatnosti bitan je za osnivače startapa – ali i za investitore

Startap kao pojam po prvi put je prepoznat jednim zakonom Republike Srbije. O pravnom okviru za dalji razvoj srpskog startap sistema razgovaramo sa direktorom Inicijative „Digitalna Srbija“.

Kultura 2.0

Roditelji, Snapchat nije samo aplikacija za filtere – vodite računa koje opcije su uključene vašoj deci

Ako imate dete uzrasta osnovne škole, velika je verovatnoća da ima instaliran Snapchat u telefonu (ako poseduje telefon) i da skuplja 'vatrice' sa drugarima. Ipak, morate preduzeti određene korake da ih zaštitite.

Startapi i poslovanje

Američki Rho sa novih $75 miliona zaposlio više od 30 ljudi u Beogradu i najavio novo širenje

Njujorški 'fintech' nedavno je zatvorio Series B investiciju, a kompanija je od letos prisutna u srpskoj prestonici gde aktivno radi na razvoju lokalnog tima. Cilj je zaposliti top talenat, pri čemu iz kompanije kažu da nude plate u rangu globalnih razvojnih centara i druge benefite.

Gaming

Boško Đorđević je pozorišni reditelj koji stoji iza najvećeg regionalnog sajma video igara GamesCon

Ako pomislite na igranje video igara, prosto je nemoguće a da vam jedna od asocijacija ne bude GamesCon. Ovo je jedan od najvećih domaćih i regionalnih događaja posvećen gejming industriji, a sa njegovim osnivačem imali smo priliku da popričamo.

Office Talks Podcast

Gde je Novak Đoković pogrešio?

Tenzije u vezi čitave situacije oko Novaka Đokovića se ne smiruju. Prvu epizodu u novoj godini otvaramo pričom o tome zašto je ova tema podelila Srbiju i svet, gde je zakazao krizni PR i da li ga je u početku uopšte i bilo, ali i koji su nam najdraži mimovi.

Startapi i poslovanje

Quantox akvizirao beogradski Bstorm – stiže pojačanje iz ‘mobile dev’ i startap redova

Trideset novih kolega pridružuje se Quantox-u. Iz kompanije najavljuju i dve nove akvizicije u toku 2022. godine.