Duni: IT nije za one koji traže sigurnost na poslu, već za ljude koji vole izazove i spremni su da ih prevazilaze

Ilija Duni, direktor kompanije Foursquare u Srbiji, prvi programerski posao dobio je 2002. godine, nakon završetka studija na FON-u, kada se internetu pristupalo putem dial up modema, kada su se berze još uvek oporavljale od Dot-Com Bubble kraha, a Facebook, Twitter, Gmail i YouTube nisu postojali.

Naš sagovornik se priključio startapu pod imenom Omni-Explorer, čiji je osnivač, ETF-ovac dr. Borislav Agapiev, živeo u Portlandu, dok je tročlani inženjerski tim bio lociran u Beogradu:

Kao startap koji pazi na svaki dinar, radili smo od kuće, što je bila neuobičajena praksa. Razvijali smo vertikalni pretraživač koji je, za razliku od Google-a kao generalnog pretraživača, indeksirane web stranice razvrstavao i prezentovao kroz kategorije kao što su poslovi, polovni automobili, nekretnine, kućni ljubimci i sl.

Njihov prototip zainteresovao je investicioni fond iz Kalifornije i 2005. godine podižu prvu rundu od $5M, otvaraju kancelarije u San Francisku i Beogradu, menjaju ime u Vast, a tim organizuju po ugledu na timove iz Silicijumske doline.

U međuvremenu, kako dodaje naš sagovornik, u tehnološkom svetu stvari su se razvile u pravcu koji većina nije očekivala, ali koji je bio neminovan, s obzirom na ogromnu finansijsku moć koju je IT industrija generisala. U nastavku teksta, Duni komentariše aktuelnu krizu i daje svoje prognoze daljeg razvoja industrije.

Vremenom si napustio strogo tehničke pozicije i karijeru nastavio u smeru menadžmenta. Šta te je motivisalo na tu promenu?

Ilija: Vast je u početku zapošljavao samo inženjere, pa sam kao prvi među jednakima izabran za direktora, jer volim da brinem o ljudima. Pored tehničkih zadataka, bavio sam se zapošljavanjem i poslovnom logistikom, a kako je tim rastao, skroz sam prešao iz programerske u menadžment ulogu, gradeći most između timova u Srbiji i SAD.

Sam izbor mi je bio prirodan, jer sam želeo da doprinesem efikasnijem razvoju proizvoda. Firma u Srbiji je tokom godina narasla na 150 ljudi, Vast je postao AI lider na tržištu pretrage automobila i nekretnina, uz patentirane recommendation algortime. Uspešnom akvizicijom od strane kompanije Vroom 2021. godine, završila se jedna epoha u životu Vasta, koji je početkom dvehiljaditih postavio temelj za razvoj srpske startap scene, rešavajući najizazovnije inženjerske problem kao partner nekim od najvećih firmi iz tech industrije.

Kroz tim je prošlo preko trista ljudi, a mnogi od njih su kasnije formirali svoje kompanije, kao npr. Igor Bogićević, jedan od osnivača firmi Seven Bridges Genomics i Orgnostic, ili preuzeli vođstvo etabliranih timova, kao npr. Aleksandar Bradić, CTO firme Supply Frame.

U godinama koje su usledile, došao si na vodeće mesto jedne IT kompanije. Kako je izgledalo graditi Foursquare od nule u Srbiji, pogotovo kada je konkurencija u oblasti zapošljavanja senior IT stručnjaka veoma velika?

Ilija: Foursquare je 2009. godine započeo svoj život kao check in aplikacija i socijalna mreža, a u međuvremenu smo postali geolokacijska platforma, koja povezuje preko 200 miliona fizičkih lokacija iz celog sveta, kao što su restorani, prodavnice, bioskopi, itd, sa milionima korisnika koji interaguju sa tim lokacijama.

Gary Little, CEO, i ja smo razgovarali o formiranju kancelarije u Srbiji početkom 2022. godine, a u kompaniji je već postojala svest o talentima u našoj zemlji, jer je akvizicijom Unfolded startapa u tim došlo par kontraktora iz Srbije. Rešio sam da se pridružim Foursquare-u privučen proizvodima, kulturom i idejom o izgradnji tima u Srbiji, što je za mene posao iz snova.

Na počeku smo radili na uspostavljanju legalnih i finansijskih aspekata poslovanja, jer smo bili prva Foursquare kancelarija van SAD-a, a centralna aktivnost bila je formiranje inženjerskog tima. Većina senior kandidata je znala za nas, što nam je olakšalo zapošljavanje, kao i to što su geolokacijski problemi koje rešavamo privlačni inženjerima, pa je tim brzo narasto na 40 članova. Konkurencija na tržištu je dobra za sve, jer motiviše poslodavce i zaposlene da uče i napreduju, svako na svoj način.

Mi se trudimo da povežemo zajednicu kroz TechTalks@Foursquare događaje otvorenog tipa, gde se okupljamo da vodimo dijalog o temama vezanim za razvoj tehnologija. Naredni se dešava 23.11. od 18h u našoj kancelariji na VI spratu Doma sindikata, kada će kolega iz njujorškog ofisa Runxin Li pričati na temu How Foursquare Captures and Validates Real-World Movements of Millions of People Every Day, dok će tema kolege iz beogradskog ofisa Dragana Okanovića biti Studio Map SDK – A Library for Planetary-Scale Data Visualisations, pa pozivamo vaše čitaoce da nam se pridruže.

Danas, iz ugla nekog ko je odgovoran za napredak cele kompanije, možeš li nam reći šta je potrebno da bi se uspešno vodila jedna IT firma?

Ilija: Na prvom mestu je ispunjenje potreba korisnika, kao misije firme, što znači negovanje otvorene i efektne komunikacije sa korisnicima, kao i između članova timova unutar same kompanije. Takođe, spremnost zaposlenih da grade sve što je potrebno da bi se problemi korisnika rešili, uz dublja promišljanja o rešenjima. Pomenuo bih i želju za eksperimentisanjem, učenje kroz greške i razumevanje šta je od suštinske važnosti za proizvod. Uz sve ovo potrebna je kultura dobrih međuljudskih odnosa, zdrava i opuštena atmosfera u timu, uz mogućnost da se slobodno i odgovorno donose odluke.

Hajde da se osvrnemo na trenutno stanje na IT tržištu u Srbiji. Kakva je tvoja procena uticaja aktuelne krize na domaći tehnološki sektor?

Ilija: Kao i ranijih godina, svaka kriza i oporavak koji se dese u SAD, kod nas stižu sa zakašnjenjem. Obzirom da se IT industrija u SAD stabilizovala, nakon talasa otkaza krajem prošle i početkom ove godine, to je krenulo da se reflektuje i na naše tržište. Sa druge strane cena kapitala je visoka, nema značajnih investicija, osim u AI sektor, narativ o rastu po svaku cenu više nije aktuelan.

Sada je u trendu profitabilnost, pa je ovo prilika da se zbiju redovi, smanje troškovi i optimizuju proizvodi. Negativni efekat na domaći IT se kratkoročno ogleda kroz pad produktivnosti, a dugoročno kroz uticaj na moral u timovima koji su pogođeni otkazima, kao i kroz atmosferu nelagode koja krene da provejava kroz zajednicu na vesti o otkazima.

U isto vreme, domaći IT je po prvi put zahvatio i talas otkaza, posebno u outsource firmama. Da li je to destabilizovalo tržište rada ili je jednokratni fenomen koji nije ostavio velike posledice?

Ilija: IT industrija je po svojoj prirodi žilava, u njen DNK su upisane nesigurnosti i krize, iz kojih se kao feniks iznova rađa i razvija. Sa druge strane, tu industriju na leđima nose ljudi koji imaju porodice, kredite i realne životne priče, koje u trenucima talasa otkaza umeju da budu obespokojavajuće. Kriza jeste ostavila posledice, i koliko god one bile teške, moramo se pripremiti na slične situacije kojih će biti u budućnosti.

Možeš li nam predstaviti i koliko je izazovno voditi kompaniju u turbulentnim vremenima? Kako to izgleda iz tvog ugla?

Ilija: Treba sa naoružati strpljenjem i empatijom. Direktna iskustva tog tipa nosim iz Vasta, koji je kao i u mnogim drugim stvarima, nažalost, bio pionir i u masovnim otkazima na našoj IT sceni.

Prvi put se to desilo krajem 2011. godine, što je za mene bio jedan od najtežih perioda u karijeri. Vest je brzo odjeknula kroz zajednicu, moral tima je dugo bio na niskom nivou, tokom par meseci nakon otkaza iz firme je otišao podjednak broj ljudi kao broj koji je dobio otkaze, na kraju smo ostali bez 30% tima. Imali smo probleme sa reputacijom i zapošljavanjem dok smo se oporavljali.

Igrom slučaja, talasi otkaza su počeli da se dešavaju i u drugim firmama, pa je to u međuvremenu postala maltene uobičajena praksa.

Stručnjaci očekuju da će zaposleni u IT-u u narednom periodu veći naglasak stavljati na stabilnost kompanije. Kakva su tvoja očekivanja u tom pogledu?

Ilija: Iako IT domen ima različite sektore, manje i više stabilne, ovo nije industrija za ljude koji traže sigurnost na poslu. Videli smo to kada su giganti kao što su Google, Microsoft i Facebook morali da redukuju broj zaposlenih. Čak se i tradicionalna uverenja da je državni sektor stabilan menja. Ljudi će morati sami da odluče koji miks izazova i sigurnosti žele na poslu. Nema uzbudljivije, ali istovremeno i neizvesnije stvari od rada u startapu.

Za kraj, kako gledaš na budućnost IT-ja u Srbiji? Zvanični podaci pokazuju da izvoz IKT usluga i dalje raste. Očekuješ li da se taj trend nastavi?

Ilija: Očekujem da se taj trend nastavi, jer imamo izuzetno talentovane pojedince, i iako je sistem dugo kaskao za njima, imam utisak da se to menja. Ulaže se u modernizaciju obrazovanja, a kada se na to naslone akumulirana znanja i iskustva, naročito iz poslednjih 20 godina, dobijamo kombinaciju koja sugeriše svetlu budućnost za IT sektor, a samim tim i za našu zemlju.