Siniša Raković o preduzetništvu, povratku u Srbiju i razvoju svoje treće kompanije – Hunch

Siniša Raković većinu svog života proveo je u Okrugu Orindž (Kalifornija, SAD) u kome je život zaista kao u istoimenoj seriji. Jedino što mu je nedostajalo, kaže, bila je ljubav jedne žene iz Beograda. Taj osećaj 'what if' vratio ga je natrag i sada u Srbiji pokreće svoju treću kompaniju.

Poput mnogih, i Sinišinu porodicu put je početkom devedesetih odveo daleko od tadašnje Jugoslavije (konkretno Ljubljane) u Los Anđeles. „Tamo sam odrastao, završio srednju školu i fakultet, a baš u tom trenutku Srbija je bila u žiži javnosti zbog bombardovanja“, započinje Raković razgovor. „Srpska zajednica u SAD-u tada je protestvovala na ulicama Santa Monike sa Divcem, a ja sam počeo da razmišljam mogu li nečim da doprinesem da se u Srbiji pokrene neka pozitivna priča i izgradi most između naših ljudi, američkog tržišta i kapitala“, priseća se on.

Budući da je studirao mešavinu kompjuterskih nauka i menadžmenta, a zatim radio u finansijskom sektoru, Siniša je za kratko vreme došao do investitora spremnog da pomogne novooformljenom timu u Srbiji – timu koji je razvijao softver za izgradnju građevinskih objekata. Raković tada započinje novo poglavlje u svom životu i vraća se nazad:

To je bio moj prvi uvid u proces stvaranja nečega ni iz čega. Kada jednom uđeš u taj svet i vidiš koliko je on zahtevan, zanimljiv, nikada dosadan – jednostavno ne možeš da ga uporediš sa bilo čim drugim i on za tebe postaje nezamenljiv.

Uprkos činjenici da mladi tim tada nije imao iskustvo Venture kapitalom, osiguranu investiciju iskoristili su kako bi upravo u Srbiji napravili uspešnu firmu. 2005. godine Siniša osniva svoj prvi startap – iako tada nije ni znao šta to znači.

Zašto je Srbija dobro mesto ako želite da pokrenete startap?

„Ideja za koju smo obezbedili investiciju razvili smo u saradnji sa lokalnim partnerima“, kaže Siniša, dodajući da je ta firma koja je na kraju preuzela proizvod izuzetno uspešna u onom što radi, kao i da je proizvod proširila globalno. „Taj tim bio je zaista poseban“, priseća se on.

Sam razvoj takve organizacije, kaže Raković, za njega je bila najveća životna lekcija. Naučio je da bez dobrog i posvećenog rada u složnom timu inovacija ne može da se rađa. Uz to, moraju se poznavati prednosti i mane tržišta na kome se posluje i dobro proceniti gde će to tržište biti za deset godina.

Kada se svi ti aspekti izvagaju, zapitali smo se – šta ga je nateralo da se odluči za Srbiju?

Vraćanje ovde skup je dva faktora: činjenice da sam ovde upoznao svoju suprugu i činjenice da sam uvideo potencijal naših ljudi da naprave sjajne proizvode. Nije tajna da je ovde lakše razviti startap. Zašto? Nemate puno velikih kompanija i startapa kao konkurenciju koja dolazi do najboljih ljudi. Ovde je neuporedivo lakše napraviti nešto što se zove MVP (Minimum Viable Product) ili MSP (Minimum Sellable Product).

Međutim, i pored talentovanih ljudi, Srbija i ostatak regiona nisu tržište za prodaju digitalnih proizvoda. „Za razliku od pre 15 godina, kapital za kojim su u potrazi oni koji trenutno pokreću tech kompaniju postoji i može se naći i kod domaćih i kod stranih investitora – može se doći i do pravih ljudi. Ipak, ovo tržište može da posluži za prvu grupu klijenata sa kojima dalje razvijete proizvod, ali ne postoje uslovi za značajnije skaliranje i prodor kompanije.

Tržište je jednostavno limitirano“, naglašava on.

Potreban nam je novi model za izgradnju startapa

Da nije samo kapital taj koji pokreće ideju, već znanje i network, Raković objašnjava ističući da mladim timovima sa ovih prostora nedostaju mentori – ljudi koji su već razvili uspešne kompanije. „To je najveća razlika u odnosu na SAD“, kaže on, dodajući da je ta vrsta altruizma po kom ljudi žele da pomognu jedni drugima ono što razlikuje Silicijumsku dolinu od ostatka sveta. To je razlika između win-win i win-lose mentaliteta i dodaje da na ovim prostorima win-win situacije nisu čest slučaj, te ne možemo imati preterano velik broj uspešnih priča.

Ali, i u tome postajemo sve bolji.

„Mišljenja sam da bi u Srbiji mogle da budu uspešne Venture Building kompanije, poput onih u Francuskoj (npr. The Family), Danskoj, Nemačkoj koje čine uspešni ljudi koji su napravili proizvod, pronašli tržište, uspešno plasirali taj isti proizvod i sada su spremni da nekome ponude svoje znanje„, kaže naš sagovornik, ukazujući da takve organizacije skladište iskustvo i znanje koje je preko potrebno mladim timovima:

To je zapravo organizovano kreiranje produkcije jednog startapa. Venture Building timu daje novac, ali te dve strane najpre sednu, razmotre ideje, vide da li fali neki član tima, nađu ono što je potrebno i na kraju startap izlazi sa proizvodom. To je neka vrsta mentorskog rada tokom rađanja jedne ideje. Zato smo mi sa različitim uspešnim startap liderima u Srbiji razgovarali o pokretanju nečeg sličnog i to je nešto što će se možda dogoditi u budućnosti.

SC Ventures i još nekoliko angel investitora podržali su razvoj Hunch-a i tim koji proizvod razvija iz Beograda.

Uspešnih ljudi koji bi mogli biti mentori kod nas, kaže on, ima, ali ih nešto sprečava da se pokažu:

Možda se plaše, možda ne žele javno da se eksponiraju i to je razlika u odnosu na Ameriku. Međutim, stvari se ovde polako menjaju – zajednica nastaje, a njenim rastom smanjivaće se i jaz u pogledu mentorstva koji postoji između nas i razvijenih država.

Ipak, Siniša podseća da kada neko i pokrene kompaniju, ma koliko podrške dobio, ta osoba mora da bude svestrana – mora biti jack of all trades. „Najveći deo mog prethodnog posla sastojao se iz istraživanja i izgradnje tima, tržišta i proizvoda, skaliranja akvizicije korisnika…

Tada smo se prvi put suočili sa gomilom podataka koje smo morali da analiziramo kako bismo uopšte shvatili šta tačno radi, a šta ne.“ Raković kaže da je to period u kom je njegov tim morao poslu da pristupa krajnje tehnološki, razmatrajući kako automatizovati ovaj i druge procese – procese koji mogu biti ogroman zadatak za mali tim koji prolazi kroz fazu rasta.

U tom trenutku javlja se potreba za uslugama koje pruža Hunch, Sinišin trenutni startap.

Šta je to Hunch i kako automatizuje oglašavanje?

„Niko ne voli loše reklame. Reklame koje nisu relevantne, one koje nisu u kontekstu. Da bi jedan brend plasirao svoju ponudu pravom čoveku u pravo vreme na pravi način, brend mora da skalira kreativu, testira više strategija i prilagodi kontekst u kome daje ponudu”, objašnjava nam Raković.

Ručno pokrenuti i održavati taj proces više nema smisla, a svedoci smo da kompleksnost digitalnog oglašavanja dodatno raste iz godine u godinu (što je prepoznao i Jan Kobler iz fonda SC Ventures i angel investitori koji su investirali u ovaj startap):

Da bi jedan brend pronašao profitabilnu online strategiju suočava se sa sve kompleksnijim zahtevima, što je i tehnološki i procesno sve kompleksnije. Sam proces zahteva sve više ljudskog resursa: čovek sa druge strane želi da vidi ponudu koja je prilagođena njegovim željama.

Upravo taj jaz ovaj softver smanjuje.

Brendovi koji imaju velike budžete, recimo za Facebook i Instagram oglašavanje, suočavaju se sa ogromnim brojem pojedinačnih kampanja, slika, videa koje se moraju ručno praviti i podešavati. Ono što Hunch u svojoj osnovi radi jeste da omogućava da reklama koja stigne do krajnjeg korisnika bude reklama na pravom mestu u pravo vreme i za pravog korisnika, a da proces izrade i postavke te reklame bude automatizovan. Osim toga, on na pametan način omogućava da brend pronađe i skalira profitabilne strategije, a da pritom ne skalira svoj tim:

Naš proizvod nije za sve. Nije za frizera, stomatologa ili nekog sličnog malog oglašivača – što je kompleksniji taj proces, to je korisniji. Ako se, recimo, bavite online prodajom obuće i imate ženske, muške i dečije modele, vaš dizajner će napraviti tri grafike prilagođene muškim, ženskim i dečijim cipelama. Hunch će pretvoriti statičku grafiku u dinamičnu kreativu i ubaciti sve ostale tipove obuće koji odgovaraju. Dok dizajner napravi tri grafike, softver napravi preko deset hiljada.

Siniši je Hunch treći startap, a ovaj put cilj mu je da uz pomoć softvera automatizuje online oglašavanje.

U Srbiji klijenti Gigatron i Direct Media

Hunch već primenjuju najveće agencije i brendovi u Americi i Latinskoj Americi, a tim je upravo potpisao i ugovor sa agencijom Direct Media. „Trenutno sarađujemo samo sa inovativnim marketing timovima u Srbiji koji imaju potrebe za advertising automatizacijom“, kaže Raković.

U Srbiji, na mesečnom nivou, ovaj softver generiše više od nekoliko stotina hiljada reklama koristeći kreativnu automatizaciju i personalizaciju. A kako Siniša dodaje, nedavno u Buenos Airesu za potrebe Cyber Monday ponude, desetak vodećih e-commerce šopova koristilo je naš proizvod da napravi 30.000 unikatnih reklama za jedan dan.

Idealni klijent? Onaj koji gađa ’performance’ marketing

Sam Facebook, kaže Siniša, trenutno ima oko 6 miliona advertajzera i oko 50 milijardi dolara utroška na oglašavanje, a uprkos turbulentnom vremenu za ovu društvenu mrežu oglašivači sve više ulažu novca i u nju i u Instagram. To za Hunch znači ogroman broj potencijalnih klijenata i ogroman broj kompanija koje za optimizaciju oglašavanja ne koriste nikakav softver:

Problem Facebooka je taj što i mali i veliki oglašivači koriste isti sistem za oglašavanje uprkos evidentnim razlikama u budžetu, broju reklama, i na kraju dana – potrebama. To je šansa za Hunch i naši potencijalni klijenti su upravo one firme koje svoje poslovanje baziraju na performance modelu – e-commerce šopovi, agencije i slično.

Softver je, dakle, namenjen određenoj ciljanoj grupi – jer ne možeš da napraviš jedno rešenje za sve, ali dodaje on, možeš da izabereš prave partnere i napraviš dobar tim.

„Ključna stvar kada želite da pokrenete uspešan startap jeste da pronađete ljude koji su motivisani, posvećeni i spremni da se odreknu nekih stvari. Kada je Igor Simović, naš suosnivač i CTO,  na početku godine uprkos teškim okolnostima uspeo da uspostavi tehnički pravac za Hunch i kada ga je u tom pravcu pratio Nikola Milenković, glavni inženjer, takođe suosnivač, prepoznao sam da opet imamo nešto posebno” kaže Siniša.

Šta je sledeće za Hunch?

Siniša kaže da ih u svakoj sferi poslovanja očekuju veliki potezi: lokalno širenje tima, otvaranje kancelarije u Nju Jorku za izlazak na tržište u SAD, u Buenos Airesu za prodor u Latinskoj Americi. „Tek sada smo napravili proizvod na osnovu kog možemo da se poigramo. Hunch završava posao klijentima, ali je itekako u planu da se razvija u pravcu deep learning-a„, ističe on.

Primena AI tehnologije za veliku količinu podataka, odnosno kreative, jeste ono što očekuje Hunch tim u narednom periodu, a to je i ujedno prednost koja će olakšati izlazak na globalno tržište, zaključuje Raković.

Siniša će biti jedan od predavača na Netokracijinoj OMGcommerce konferenciji posvećenoj elektronskoj trgovini, a njegova tema predavanja nosi naslov – „How To Use Creative Automation & Acquire Customers at Scale“. 

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

SEO i pretraga

Kako izvršiti migraciju jednog od najvećih oglasnika u Srbiji – iz SEO ugla

Sajt nekretnine.rs mesečno poseti i do 590.000 korisnika. Njegove posetioce nedavno je dočekao novi izled sajta, a evo kako je tekao proces migracije.

Internet marketing

Influenseri nekad i sad – priča o ljubavi, prohibiciji i prostituciji

Sve je krenulo tako nevino. Ljudi počnu da se bave nečim iz ljubavi, u slobodno vreme, ugledajući se na druge. Ljubavi prema tom nečemu ili ljubavi prema pažnji koju dobijaju zbog toga. Nevino i iskreno. Dobro, možda ne baš potpuno iskreno, ali...

Digitalni mediji

Zašto je YouTube Rewind 2018. najomraženiji video – ikada?

Pre nešto manje od mesec dana YouTube je objavio godišnji pregled najpopularnijih klipova, mimova i jutjubera za 2018. godinu - ali taj video postao je za kratko vreme jedan od najomraženijih sa čak 14 miliona dislajkova.

Propustili ste

Gaming

Mihajlo Jovanović-Džaril: Nema daljeg razvoja regionalnog esporta dok se timovi ne izgrade u prepoznatljive brendove

Četvrta sezona popularne regionalne esport lige EBL u organizaciji Fortune esports startuje 28. januara. U razgovoru sa direktorom ove organizacije otkrivamo više detalja o predstojećoj sezoni i koje su to promene na esport sceni Balkana.

Startapi i poslovanje

Zašto srpske kompanije ne izlažu na CES-u?

Consumer Electronics Show (CES), najveći sajam potrošačke elektronike u Las Vegasu, završen je prošle nedelje - opet bez nastupa srpskih kompanija. U razgovoru sa preduzetnicima analiziramo razloge ovog trenda.

Intervju

Četiri pitanja o digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća

Mogu li se male i srednje kompanije nositi sa promenama koje sa sobom nosi digitalizacija poslovanja?

SEO i pretraga

Kako izvršiti migraciju jednog od najvećih oglasnika u Srbiji – iz SEO ugla

Sajt nekretnine.rs mesečno poseti i do 590.000 korisnika. Njegove posetioce nedavno je dočekao novi izled sajta, a evo kako je tekao proces migracije.

Gaming

Roditelji Gejmera: Mame i tate moraju da promene mišljenje o video igrama – u tome im pomažemo

Koliko god gejming danas bio popularan, mnogi roditelji i dalje imaju niz predrasuda o igranju video igara. Projekat 'Roditelji Gejmera' nastoji da promeni tu činjenicu - edukujući roditelje kako da razgovaraju sa decom o video igrama.

Karijere

Prekvalifikacije za nezaposlene se nastavljaju – javna nabavka za izvođače opozvana u narednih 6 meseci

Kabinet Vlade Srbije saopštio je da se program prekvalifikacija za IT nastvlja - trenutno je obustavljena samo javna nabavka koja se odnosi na ugovaranje škola koje bi realizovale deo programa prekvalifikacija, a koju organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje.