Humanost u doba lajkova

Humanost, za razliku od politike, startela i sporta, zauzima one strane u novinama koje najčešće preskačemo. Nekada ne završi ni u vikend specijalu. Poslednjih godina, Internet i društvene mreže omogućile su nam da nesebično darivanje i odricanje ne ostanu samo na nivou ideje, već i da se konkretnim primerima ukaže na potrebe onih koji nemaju dovoljno. Onih čiji su životi ugroženi ili još gore, čiji su životi prepušteni takozvanoj “SMS humanosti”.

Međutim, šta se dešava kada humanost ostane u drugom planu i nadjača je naš egoizam? Želja za priznanjem, lajkovima, šerovima. Da li tada darivanje i odricanje ostavljamo po strani ili smo kao društvo konačno prelomili – nije bitan put, već isključivo cilj, pa makar sakupljali desetine hiljada lajkova na Instagramu kako bismo naočigled pomogli bolesnoj deci?

Ukoliko ste i vi primetili najnoviji trend koji je zahvatio domaće tržište, onda ste već prepoznali priču s početka teksta. Poslednjih dana, sve je više akcija i kampanja u kojima se pojedinci (influenseri) obavezuju da će donirati određenu cifru nekoj humanitarnoj organizaciji, dok je sama cifra uslovljena brojem lajkova na toj istoj fotografiji.

Da, dobro ste pročitali. A mislili ste da lajkovi ne donose vodu deci u Africi. Oh vi…

Pa ipak, da nečija humanost može ostati u drugom planu možda i najbolje pokazuje primer Marka Nikolića, motivacionog govornika i fitnes influensera koji je na svom Instagram profilu objavio jedan takav post u kojem je originalno pisalo kako će za svaki lajk on lično donirati 5 dinara. Porastom broja lajkova, ta cifra snižena je na 1 dinar što su mnogi primetili, a prava scena izbila je na profilu @negujmosrbski koji je objavio uporedni screenshot posta pre i posle izmene.

Rezultat: more komentara i prepucavanja koji ne daju nikakve rezultate.

Ali ko je ovde u pravu?

Sakupljanje lajkova ne bi smelo da bude jedan od preduslova za promociju nečije humanosti. Međutim, istinski osećaj i želja da se drugima pomogne može i treba da bude razlog nečije popularnosti – kako u offline, tako i u online svetu. Koliko god društvene mreže bile efikasne u širenju humanitrnih akcija i poziva da se novac uplati preko SMS-a, činjenica je da je to novo, digitalno okruženje, postalo plodno tle za mnoge kod kojih je u prvom planu primetna želja za samopromocijom, a humanost – još jedno oruđe pomoću kog se dolazi do većeg broja pratilaca i većeg “uticaja”.

Koliko se čitava priča o humanosti transformisala u čist interes organizacija ili pojedinaca, najbolje pokazuje primer i nekih stranica na Instagramu koje dodatno naplaćuju objavljivanje sadržaja humanitarnog karaktera.

Prisetimo se samo jednog primera za koji verujem da su mnogi i zaboravili, a koji nikada ne bi ni došao u žižu javnosti da nije bilo Tanje Peternek koja je u jednoj emisiji otkrila da su Dragan Nikolić i Milena Dravić nekako skupili novac za novi automobil, ali ipak odlučili da ga doniraju dečaku koji je imao velikih problema sa vidom. Čak i sam tekst započinje rečenicom “onaj ko od srca pomaže drugome u nevolji nikada se neće time hvaliti”.

Da li smo na društvenim mrežama humani samo da bismo bili popularni i koliko je to etično sa naše strane?