Huawei kamere u Beogradu sve brojnije - čemu one služe?

Sve je više Huawei kamera na beogradskim ulicama – čemu služe i da li prepoznaju tvoje lice?

O kamerama za sistem pametnog nadzora u Beogradu gotovo svi su čuli krajem prošle godine. Čitava priča oko integracije ove tehnologije na ulicama grada tekla je tiho, dok mreža ovih kamera nije počela rapidno da se širi. Mi smo analizirali o čemu je tačno reč, šta ove kamere snimaju i prepoznaju, te da li direktno utiču na povredu zaštite podataka o ličnosti.

Koliko je zapravo snimanje osoba na javnom mestu jedna osetljiva stvar ako gledamo kroz prizmu regulatornih i pravnih tela, jeste i vest da je IBM odustao od svojih planova da razvija, ispituje i testira tehnologiju prepoznavanja lica, ali i softvere koji su usko vezani za istu. Jedan od razloga jeste i zabrinutost lokalne vlasti i javnosti u SAD-u za privatnost građana, ali i sprovođenje zakona u ovoj zemlji povodom pametnog sistema video nadzora.

Međutim, kakva je situacija na domaćem terenu?

Akcija neformalne zajednice Internet aktivista i organizacija sa Tviter profilom #hiljadekamera selektovala je u prethodnih mesec i po dana gotovo 70 lokacija na kojima su postavljene Huawei kamere sa tehnologijom prepoznavanja lica, a prema pojedinim očekivanjima trebalo bi da ih bude oko 1.000 na oko 800 lokacija u Beogradu.

Kamere za pametni video nadzor mapirane su u raznim delovima grada – na Dorćolu, Zvezdari, Voždovcu, Žarkovu, Mirijevu i u Zemunu. Iako je i ranije najavljivano da je država sklopila ugovor sa kompanijom Huawei kada je reč o kupovini i integraciji ovih kamera, ono što predstavlja veliki problem jeste velika nepoznanica o ovim uređajima, kako sa tehničke strane, tako i sa strane njihove realne primene i namene.

Sada je već gotovo izvesno da se pomenute kamere za pametan video nadzor u Beogradu postavljaju bez učešća javnosti i bez razgovora o posledicama na zaštitu podataka o ličnosti, što nas je podstaklo da detaljnije analiziramo ovu temu, kroz razgovor sa Danilom Krivokapićem, direktorom SHARE fondacije.

Najskuplje sisteme nadzora koriste i mnogo moćnije države za kontrolu političkih protivnika

“Same kamere, odnosno klasičan video nadzor i nije nešto što je sasvim novo u Beogradu i do sada smo imali kamere na najprometnijm raskrsnicama, a video stream sa nekih od njih je i javno dostupan pa građani mogu da provere kakva je gužva u gradu i slično”, započinje Danilo razgovor za Netokraciju.

Ipak, prema njegovim rečima, kamere koje su u poslednje vreme postavljaju u gradu su deo projekta “Sigurno društvo” koje Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei, što je Danilo i objasnio:

Naime, najavljeno je postavljanje hiljada kamera na 800 lokacija u gradu i kako je sam ministar policije najavio, neće biti ulice i kraja koji neće biti pokriveni ovim kamerama. Sa druge strane, u ovom slučaju imamo pametan sistem čiji su kamere samo deo, koji ima mogućnost prepoznavanja lica te naprednih analitika koje dramatično povećavaju rizike po prava i slobode građana.

Što se tiče same namene, najavljeno je da će se one koristiti za praćenje saobraćanjih prekršaja i povećanje opšte bezbednosti, ali nije baš najjasnije kako će se ovaj sistem koristiti za povećanje bezbednosti, a da to dramatično ne ugrozi prava i slobode građana.

Na pitanje Netokracije da li je možda poznato na koji način pomenute kamere funkcionišu i na koji način su umrežene, Krivokapić kaže da iako su od policije dobili jako malo podataka o tome kako ovaj sistem funkcioniše, na sajtu kompanije Huawei se mogu pronaći brojne informacije o tehničkim funkcionalnostima ovog sistema, s obzirom na to da je ovde reč o proizvodu koji ovaj brend prodaje širom sveta.

“Na osnovu tih informacija se zna da takozvana pokretna/360 kamera IPC6625-Z30 ima optički zum od 30x, ali i pametnu infrared lampu koja omogućava da se prate lica i objekti i na distanci od 150 metara u situacijama smanjene vidljivosti”, kaže Danilo i dodaje:

Ove kamere takođe podržavaju pametnu video analizu jer zapravo najzanimljivije stvari se dešavaju kada podaci koje kamera prikupi nastave svoj put i pre svega dođu do komandno operativnog centra MUP-a gde se feed i informacije sa kamera prate u realnom vremenu uz korišćenje sistem za upravljanje VCN3020.

Podaci i rezultati analiza se čuvaju za dalje potrebe u sistemu za skladištenje OceanStor dok se napredna analiza i pretraga lica i objekata po zadatim parametrima vrši u Sistem za analitiku VCM5020.

Iako su podaci o kamerama i njihova funkcionalnost zapravo transparentni i dostupni javnosti, logično je zapitati se koje sve posledice mogu da se sve jave kada je reč o ovom vidu nadzora i preuzimanja i prikupljanja podataka o ličnosti. Krivokapić napominje da je čitav svet iz otkrića Edvarda Snoudena i drugih izveštaja, saznao da su se i najskuplji sistemi u zemljama sa visokim nivoom vladavine prava i demokratije zloupotrebljavali za privatne obračune sa konkurencijom, ucene bivših prijatelja i praćenje bivših supružnika.

Kako kaže, ove kompleksne sisteme države zloupotrebljavaju za kontrolu političkih protivnika kod kuće i suparničkih vlada u svetu. Ukoliko govorimo o Srbiji, Danilo dodaje da ovde još nisu rešene moguće zloupotrebe manje naprednih tehnologija:

Policija i službe bezbednosti direktno pristupaju metapodacima o digitalnim komunikacijama građana Srbije stotinama hiljada puta godišnje i to samo kod jednog mobilnog operatora – na šta su Poverenik i Zaštitnik građana već upozoravali.

Napredne kamere koje koriste moderne softvere i koje rade na osnovu prethodno postavljenih algoritama, svakako predstavljaju sofisticirane sisteme nadzora. Podaci koje ovi sistemi prikupljaju, prema informacijama koje je MUP saopštio, skladište se u okviru komandno operativnog centra MUP-a, odakle se prema potrebi mogu dalje koristiti.

Nastavljajući dalje razgovor, naš sagovornik otkriva da će pristup ovim podacima imati samo ovlašćena lica. Ipak, kako Krivokapić dodaje, iskustvo nam pokazuje da svaka veća obrada ličnih podataka nosi rizike da će im pristupiti neovlašćena lica:

Tako smo već bili svedoci nepoštovanja zakona u oblasti masovnog nadzora nad elektronskim komunikacijama koje se ogleda u stotinama hiljada neovlašćenih pristupa zadržanim podacima (telekomunikacionim metapodacima) građana Srbije.

Takođe, poverljivi lični podaci građana koji se nalaze u posedu državnih organa građana često završavaju u tabloidima ili se na drugi način čine dostupnim javnosti, iako se takvi podaci čuvaju isključivo u nadležnim državnim organima (slučaj otete devojčice, objavljivanje medicinskih podataka, curenje podataka sa novih kamera itd).

Da li je napredni video nadzor uopšte efikasan protiv kriminala?

Govoreći o implementaciji pomenutih sistema za video nadzor, stav našeg sagovornika jeste da sama integracija, onako kako je najavljena, nije u skladu sa našim zakonskim okvirom. Danilo ocenjuje da pre svega nije utvrđeno da je upotreba ovog sistema neophodna za obavljanje poslova nadležnih organa, što je uslov da bi obrada podataka bila zakonita (član 13 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima).

Krivokapić je između ostalog rekao da je pozitivan uticaj na smanjenje kriminala upotrebom ovakve tehnologije precenjen, a njeno korišćenje nije srazmerno rizicima po prava i slobode građana. Srazmernost u odnosu na cilj je uslov za zakonitost obrade (član 14, stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti).

Štaviše, procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti koju je izradio MUP ne zadovoljava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom, niti je tu procenu prihvatio Poverenik, koga smo takođe kontaktirali za ovaj tekst, ali nisu želeli da komentarišu isti.

Ipak i pored svega navedenog, Danilo posebno ističe činjenicu da vladavina prava ali i kultura privatnosti i zaštite podataka nisu na zavidnom nivou u našoj zemlji, a da je pravni okvir koji reguliše ovu oblast relativno nov i pre svega usvojen kroz proces usaglašavanja naše zemlje sa pravom Evropske Unije:

Samim tim ova pravila i principi nisu previše poznata donosiocima odluka ali i samim građanima, te se preko njih olako prelazi i u drugim sličnim situacijama. Mislim da je ovde pre svega pitanje u kakvom gradu i kakvom društvu kao građani želimo da živimo i u skladu sa tim smatram da građani treba da se aktiviraju ukoliko ne žele da svaki njihov pokret prati, naročito s obzirom da u skladu sa našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti imamo brojne instrumente za ovu borbu.

Za kraj, naš sagovornik dodaje da će masovni nadzor svakako učiniti jedno društvo pokornijm i to znači da bi on verovatno smanjio izvršenje sitnih krivičnih dela i prekršaja, kao što su saobraćajni prekršaji, sitne krađe i slično.

Ipak, Krivokapić na samom kraju ističe da su studije širom sveta pokazale da ovakav nadzor nije previše efikasan kada su u pitanju nasilni zločini ili borba protiv organizovanog kriminala i terorizma:

Ključno je pitanje da li su benefiti srazmerni rizicima po slobode i prava građana, a meni se čini da u ovom slučaju nisu ni blizu toga. Mi kao SHARE fondacija ćemo nastaviti da pratimo ovu temu i proces implementacije ovog sistema. Imamo puno toga u planu, ali mislim da je sledeće što ćemo moći da predstavimo javnosti kratak dokumentarac na ovu temu. 

Inače, prošlog meseca zahvaljujući akciji inicijative hiljade.kamera.rs, započelo je lociranje pametnih kamera na ulicama Beograda. Građani su poslali oko 100 lokacija, a većina njih je verifikovana i upisana u tabelu. Cilj je da se sve kamere stave na mapu koja će biti razumljiva i dostupna sugrađanima. U međuvremenu, policija je objavila svoju listu sa 131 kamernim mestom.


Ostavi komentar

  1. Igor Sarac

    Igor Sarac

    24. 7. 2020. u 12:11 Odgovori

    ispade da je problem sto drzava stavi kamere, koje realno mogu i koristile su se da rese mnoga kriminalna dela, i protiv toga cemo da se bunimo… A svi smo srecni sto nam google, apple, kinezi preko telefona prate svaki korak, pa cak i sve sto pricamo, i protiv toga nema sajt da se neko buni… Malo je previse politizovanja u svemu na internetu, a posebno u Srbiji

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

E-commerce

Glovo dostavljačima zarada od 500 do 600 evra – strani dostavljači rade u skladu sa zakonom

Direktor kompanije Glovo Srbija u razgovoru sa medijima približio je poslovanje ove kompanije u periodu nakon akvizicije servisa Donesi.

Ekskluzivno

NCR otvorio novu zgradu : 30.000 m² najsavremenijeg tehnološkog kampusa u Beogradu vrednog $100 miliona

Donosimo vam ekskluzivne fotografije novog NCR tehnološkog kampusa koji je danas otvoren u prestonici, a u kojem će uskoro raditi više od 5.000 zaposlenih.

Startapi i poslovanje

Continentalovih četiri godine u Srbiji – direktor Saša Ćoringa o IT zajednici, subvencijama i daljem rastu

Prvi put od dolaska nemačkog Continentala u Novi Sad, razgovaramo o zapošljavanju i prilikama za razvoj visokostručnog kadra, proizvodima na kojima rade domaći inženjeri, kao i o daljim planovima kompanije za razvoj poslovanja u Srbiji.

Propustili ste

Karijere

Loš ‘offboarding’ može imati veoma loše posledice po kompaniju – i zato ne otpisujte bivše zaposlene

Zašto je važno imati dobro ustanovljen 'offboarding' proces kada zaposleni odlaze iz kompanije? Zato što nikada ne znate da li će u nekom trenutku odlučiti da se vrate i kakva će iskustva preneti prijateljima iz industrije.

Gaming

Život i rad Nikole Tesle i Mihajla Pupina oživljeni kroz video igre domaćih studija

Najbolji polaznici besplatnog obrazovnog programa Nordeus fondacije i letnje prakse Crater Training Centra napravili su dve igre o našim slavnim naučnicima i premijerno ih prikazali na izložbi u Muzeju nauke i tehnike.

Gaming

ITC Studio iz Niša je među pionirima razvoja VR igara u Srbiji – a do sada su izdali pet naslova na Steamu

O industriji razvoja igara često pišemo na Netokraciji, ali retko smo imali priliku da predstavimo timove koji se bave razvojem VR igara. ITC Studio iz Niša je upravo takav tim.

E-commerce

Glovo dostavljačima zarada od 500 do 600 evra – strani dostavljači rade u skladu sa zakonom

Direktor kompanije Glovo Srbija u razgovoru sa medijima približio je poslovanje ove kompanije u periodu nakon akvizicije servisa Donesi.

Gaming

Fortuna Esports postaje regionalni predstavnik Trova za Balkan – sledi jačanje zajednice i brojni događaji

Streaming platforma za gejmere Trovo i domaći Fortuna Esports napravili su partnerstvo u sklopu kog ova domaća organizacija postaje predstavnik pomenute platforme za ceo Balkan.

Novost

Studio Kerber pokrenuo Kickstarter kampanju za razvoj svoje društvene igre – cilj je $6.000

Domaći tim koji razvija društvene igre Kerber Games pokrenuo je Kickstarter kampanju za svoju novu igru 'Final Challenge'.