Huawei kamere u Beogradu sve brojnije - čemu one služe?

Sve je više Huawei kamera na beogradskim ulicama – čemu služe i da li prepoznaju tvoje lice?

O kamerama za sistem pametnog nadzora u Beogradu gotovo svi su čuli krajem prošle godine. Čitava priča oko integracije ove tehnologije na ulicama grada tekla je tiho, dok mreža ovih kamera nije počela rapidno da se širi. Mi smo analizirali o čemu je tačno reč, šta ove kamere snimaju i prepoznaju, te da li direktno utiču na povredu zaštite podataka o ličnosti.

Koliko je zapravo snimanje osoba na javnom mestu jedna osetljiva stvar ako gledamo kroz prizmu regulatornih i pravnih tela, jeste i vest da je IBM odustao od svojih planova da razvija, ispituje i testira tehnologiju prepoznavanja lica, ali i softvere koji su usko vezani za istu. Jedan od razloga jeste i zabrinutost lokalne vlasti i javnosti u SAD-u za privatnost građana, ali i sprovođenje zakona u ovoj zemlji povodom pametnog sistema video nadzora.

Međutim, kakva je situacija na domaćem terenu?

Akcija neformalne zajednice Internet aktivista i organizacija sa Tviter profilom #hiljadekamera selektovala je u prethodnih mesec i po dana gotovo 70 lokacija na kojima su postavljene Huawei kamere sa tehnologijom prepoznavanja lica, a prema pojedinim očekivanjima trebalo bi da ih bude oko 1.000 na oko 800 lokacija u Beogradu.

Kamere za pametni video nadzor mapirane su u raznim delovima grada – na Dorćolu, Zvezdari, Voždovcu, Žarkovu, Mirijevu i u Zemunu. Iako je i ranije najavljivano da je država sklopila ugovor sa kompanijom Huawei kada je reč o kupovini i integraciji ovih kamera, ono što predstavlja veliki problem jeste velika nepoznanica o ovim uređajima, kako sa tehničke strane, tako i sa strane njihove realne primene i namene.

Sada je već gotovo izvesno da se pomenute kamere za pametan video nadzor u Beogradu postavljaju bez učešća javnosti i bez razgovora o posledicama na zaštitu podataka o ličnosti, što nas je podstaklo da detaljnije analiziramo ovu temu, kroz razgovor sa Danilom Krivokapićem, direktorom SHARE fondacije.

Najskuplje sisteme nadzora koriste i mnogo moćnije države za kontrolu političkih protivnika

“Same kamere, odnosno klasičan video nadzor i nije nešto što je sasvim novo u Beogradu i do sada smo imali kamere na najprometnijm raskrsnicama, a video stream sa nekih od njih je i javno dostupan pa građani mogu da provere kakva je gužva u gradu i slično”, započinje Danilo razgovor za Netokraciju.

Ipak, prema njegovim rečima, kamere koje su u poslednje vreme postavljaju u gradu su deo projekta “Sigurno društvo” koje Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei, što je Danilo i objasnio:

Naime, najavljeno je postavljanje hiljada kamera na 800 lokacija u gradu i kako je sam ministar policije najavio, neće biti ulice i kraja koji neće biti pokriveni ovim kamerama. Sa druge strane, u ovom slučaju imamo pametan sistem čiji su kamere samo deo, koji ima mogućnost prepoznavanja lica te naprednih analitika koje dramatično povećavaju rizike po prava i slobode građana.

Što se tiče same namene, najavljeno je da će se one koristiti za praćenje saobraćanjih prekršaja i povećanje opšte bezbednosti, ali nije baš najjasnije kako će se ovaj sistem koristiti za povećanje bezbednosti, a da to dramatično ne ugrozi prava i slobode građana.

Na pitanje Netokracije da li je možda poznato na koji način pomenute kamere funkcionišu i na koji način su umrežene, Krivokapić kaže da iako su od policije dobili jako malo podataka o tome kako ovaj sistem funkcioniše, na sajtu kompanije Huawei se mogu pronaći brojne informacije o tehničkim funkcionalnostima ovog sistema, s obzirom na to da je ovde reč o proizvodu koji ovaj brend prodaje širom sveta.

“Na osnovu tih informacija se zna da takozvana pokretna/360 kamera IPC6625-Z30 ima optički zum od 30x, ali i pametnu infrared lampu koja omogućava da se prate lica i objekti i na distanci od 150 metara u situacijama smanjene vidljivosti”, kaže Danilo i dodaje:

Ove kamere takođe podržavaju pametnu video analizu jer zapravo najzanimljivije stvari se dešavaju kada podaci koje kamera prikupi nastave svoj put i pre svega dođu do komandno operativnog centra MUP-a gde se feed i informacije sa kamera prate u realnom vremenu uz korišćenje sistem za upravljanje VCN3020.

Podaci i rezultati analiza se čuvaju za dalje potrebe u sistemu za skladištenje OceanStor dok se napredna analiza i pretraga lica i objekata po zadatim parametrima vrši u Sistem za analitiku VCM5020.

Iako su podaci o kamerama i njihova funkcionalnost zapravo transparentni i dostupni javnosti, logično je zapitati se koje sve posledice mogu da se sve jave kada je reč o ovom vidu nadzora i preuzimanja i prikupljanja podataka o ličnosti. Krivokapić napominje da je čitav svet iz otkrića Edvarda Snoudena i drugih izveštaja, saznao da su se i najskuplji sistemi u zemljama sa visokim nivoom vladavine prava i demokratije zloupotrebljavali za privatne obračune sa konkurencijom, ucene bivših prijatelja i praćenje bivših supružnika.

Kako kaže, ove kompleksne sisteme države zloupotrebljavaju za kontrolu političkih protivnika kod kuće i suparničkih vlada u svetu. Ukoliko govorimo o Srbiji, Danilo dodaje da ovde još nisu rešene moguće zloupotrebe manje naprednih tehnologija:

Policija i službe bezbednosti direktno pristupaju metapodacima o digitalnim komunikacijama građana Srbije stotinama hiljada puta godišnje i to samo kod jednog mobilnog operatora – na šta su Poverenik i Zaštitnik građana već upozoravali.

Napredne kamere koje koriste moderne softvere i koje rade na osnovu prethodno postavljenih algoritama, svakako predstavljaju sofisticirane sisteme nadzora. Podaci koje ovi sistemi prikupljaju, prema informacijama koje je MUP saopštio, skladište se u okviru komandno operativnog centra MUP-a, odakle se prema potrebi mogu dalje koristiti.

Nastavljajući dalje razgovor, naš sagovornik otkriva da će pristup ovim podacima imati samo ovlašćena lica. Ipak, kako Krivokapić dodaje, iskustvo nam pokazuje da svaka veća obrada ličnih podataka nosi rizike da će im pristupiti neovlašćena lica:

Tako smo već bili svedoci nepoštovanja zakona u oblasti masovnog nadzora nad elektronskim komunikacijama koje se ogleda u stotinama hiljada neovlašćenih pristupa zadržanim podacima (telekomunikacionim metapodacima) građana Srbije.

Takođe, poverljivi lični podaci građana koji se nalaze u posedu državnih organa građana često završavaju u tabloidima ili se na drugi način čine dostupnim javnosti, iako se takvi podaci čuvaju isključivo u nadležnim državnim organima (slučaj otete devojčice, objavljivanje medicinskih podataka, curenje podataka sa novih kamera itd).

Molimo vas da prihvatite sve kolačiće kako biste mogli da vidite ovaj sadržaj

Da li je napredni video nadzor uopšte efikasan protiv kriminala?

Govoreći o implementaciji pomenutih sistema za video nadzor, stav našeg sagovornika jeste da sama integracija, onako kako je najavljena, nije u skladu sa našim zakonskim okvirom. Danilo ocenjuje da pre svega nije utvrđeno da je upotreba ovog sistema neophodna za obavljanje poslova nadležnih organa, što je uslov da bi obrada podataka bila zakonita (član 13 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima).

Krivokapić je između ostalog rekao da je pozitivan uticaj na smanjenje kriminala upotrebom ovakve tehnologije precenjen, a njeno korišćenje nije srazmerno rizicima po prava i slobode građana. Srazmernost u odnosu na cilj je uslov za zakonitost obrade (član 14, stav 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti).

Štaviše, procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti koju je izradio MUP ne zadovoljava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom, niti je tu procenu prihvatio Poverenik, koga smo takođe kontaktirali za ovaj tekst, ali nisu želeli da komentarišu isti.

Ipak i pored svega navedenog, Danilo posebno ističe činjenicu da vladavina prava ali i kultura privatnosti i zaštite podataka nisu na zavidnom nivou u našoj zemlji, a da je pravni okvir koji reguliše ovu oblast relativno nov i pre svega usvojen kroz proces usaglašavanja naše zemlje sa pravom Evropske Unije:

Samim tim ova pravila i principi nisu previše poznata donosiocima odluka ali i samim građanima, te se preko njih olako prelazi i u drugim sličnim situacijama. Mislim da je ovde pre svega pitanje u kakvom gradu i kakvom društvu kao građani želimo da živimo i u skladu sa tim smatram da građani treba da se aktiviraju ukoliko ne žele da svaki njihov pokret prati, naročito s obzirom da u skladu sa našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti imamo brojne instrumente za ovu borbu.

Za kraj, naš sagovornik dodaje da će masovni nadzor svakako učiniti jedno društvo pokornijm i to znači da bi on verovatno smanjio izvršenje sitnih krivičnih dela i prekršaja, kao što su saobraćajni prekršaji, sitne krađe i slično.

Ipak, Krivokapić na samom kraju ističe da su studije širom sveta pokazale da ovakav nadzor nije previše efikasan kada su u pitanju nasilni zločini ili borba protiv organizovanog kriminala i terorizma:

Ključno je pitanje da li su benefiti srazmerni rizicima po slobode i prava građana, a meni se čini da u ovom slučaju nisu ni blizu toga. Mi kao SHARE fondacija ćemo nastaviti da pratimo ovu temu i proces implementacije ovog sistema. Imamo puno toga u planu, ali mislim da je sledeće što ćemo moći da predstavimo javnosti kratak dokumentarac na ovu temu. 

Inače, prošlog meseca zahvaljujući akciji inicijative hiljade.kamera.rs, započelo je lociranje pametnih kamera na ulicama Beograda. Građani su poslali oko 100 lokacija, a većina njih je verifikovana i upisana u tabelu. Cilj je da se sve kamere stave na mapu koja će biti razumljiva i dostupna sugrađanima. U međuvremenu, policija je objavila svoju listu sa 131 kamernim mestom.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Startap Stomatopoda iz Srbije transformiše restorane u SAD — uz pomoć AI softvera!

Njihovo 'flagship' rešenje jeste SaaS proizvod aTavloa koji uz pomoć veštačke inteligencije analizira korisničko iskustvo čime omogućava ugostiteljima da budu uslužniji i efikasniji. U tekstu koji sledi, saznajte kako!

Intervju

Neubase olakšava online otvaranje firme u SAD-u za nerezidente uz prilagođene cene

Kompanija Neubase bavi se osnivanjem LLC preduzeća u SAD-u za nerezidente, sa posebnim fokusom na preduzetnike sa Balkana. Mi smo imali priliku da u velikom intervjuu razgovaramo sa osnivačima ove kompanije.

Office Talks Podcast

Da li je novi Hladni rat u toku?

Šta se dešava u odnosu SAD-a i Kine i da li se Rusija meša u izbore u Americi? Samo su neka od pitanja na koja smo dali odgovor u 187. epizodi Office Talks podkasta!

Propustili ste

Intervju

NextSilicon razvija moćni čip za mnoge industrije i zapošljava nove IT stručnjake u Srbiji

Današnji svet počiva na hardverskim i softverskim sistemima i sigurno je da će budućnost modernog društva nastaviti da se bazira na sofisticiranim čipovima koji će pokretati globalnu industriju. Jedno od takvih rešenja razvija se i u Srbiji, tačnije u kompaniji NextSilicon.

Novost

Druga ETH Belgrade konferencija: Srbija ponovo centar okupljanja Web3 zajednice

Nakon velikog uspeha prve konferencije održane 2023. godine, druga po redu konferencija ETH Belgrade će se održati od 3. do 5. juna 2024.

Ekskluzivno

TS Ventures uložio u Reputeo i Mindsmiths — vodeće regionalne AI startape

Srpski investicioni fond Telekom Ventures podržao je domaći Reputeo i hrvatski Mindsmiths, prepoznavši njihov potencijal za globalni rast na polju veštačke inteligencije.

Najava

Empple Festival ove godine odgovara na najvažnija pitanja employer brandinga

Četvrti po redu Empple Festival, koji okuplja stručnjake iz employer branding-a, TA-a, internih komunikacija i HR-a održaće se 3. i 4. oktobra u Madlenianumu.

Office Talks Podcast

Randevu.tech: Put od ETF-a do Berlina sa CEO-om Aleksandrom Orlićem

Gost 189. epizode Office Talks podkasta bio je Aleksandar Orlić, CEO i jedan od suosnivača startapa Randevu.tech. Sa njim razgovaramo o njegovoj karijeri u IT industriji ali i o tome koji proizvod tačno razvija pomenuti startap i za koje tržište.

Tehnologija

OTP Connect: €5.000 za pobedničko rešenje Junior m-bank aplikacije

OTP banka održala je finale prvog Izazova u okviru svog inovacionog ekosistema, OTP Connect, pod nazivom 'Kažeš inovacija, misliš aplikacija' namenjeno startap i IT kompanijama i timovima koji se bave različitim vrstama dizajna i razvojem mobilnih aplikacija.