HR intervju nije samo puka formalnost – a ovako treba da izgleda uspešan razgovor sa kandidatom

„Bilo da je reč o primedbama ili pohvalama na platformama (na račun HR intervjua ili bilo kog drugog intervjua tokom procesa zapošljavanja), rekla bih da svako ima pravo da formira sopstveno mišljenje i daje ocenu spram ličnog kriterijuma i očekivanja„, započinje razgovor Jasna Novović (HR Specialist u kompaniji Holycode).

I zaista, ta lična očekivanja igraju ogromnu ulogu čak i u procesu zapošljavanja, ali čak i uz njih postoje određeni standardi koje mora da sadrži svaki dobar HR intervju. Sa Jasnom i njenom koleginicom Katarinom Živanović (Recruitment Specialist u kompaniji Ubisoft) u Beogradu, u nastavku teksta razgovaramo o tome kako treba da izgleda dobar intervju za posao i demistifikujemo krilaticu učiniti da se kandidat oseća prijatno.

Uspešan HR razgovor znači razmenu relevantnih informacija – i bolje upoznavanje kandidata

„HR razgovor je prilika da bolje upoznam kandidata i steknem sliku o njegovom dosadašnjem iskustvu, ali i o tome kako bi se uklopio u naš tim kroz razgovor o različitim situacijama sa kojima se susretao do sada“, otkriva Katarina na početku razgovora. Na taj način, dodaje ona, utvrđuje se da li je kandidatovo dosadašnje iskustvo kompatibilno sa onim što će raditi i da li će mu projekti i zadaci biti interesantni i pružiti mu dovoljan izazov u nastavku karijere. Naša sagovornica dodaje:

U isto vreme, to je prilika da kandidat upozna i Ubisoft kao kompaniju, dobije informacije o projektima na kojima radimo i da kroz razgovor zaključi da li je to mesto za njega. Tokom svakog razgovora kratko popričamo i na engleskom jeziku, jer na projektima sarađujemo sa kolegama iz drugih Ubisoft studija, a i u beogradskom studiju imamo i kolege koje ne govore srpski jezik.

Takođe, tokom čitavog razgovora se trudim da ostavim prostora kandidatu da postavi pitanja, ali i da ga podstaknem da to uradi. Po mom mišljenju, uspešan HR razgovor je onaj tokom kog smo imali priliku da se upoznamo, razmenimo relevantne informacije i steknemo što kompletniju sliku o drugoj strani.

Jasna dodaje da treba voditi računa da svaki razgovor bude prijatan, kulturan, i mada je potrebno proći i neke uobičajene teme tokom svakog razgovora, u svakom trenutku treba biti i prirodan i spontan, kako bi razmena bila što prijatnija obema stranama. „Lično mi nije presudan senioritet kandidata koji sedi prekoputa mene, poštujem, i jednako mi je važan svaki nivo, profil, tj. osoba pre svega. Na razgovore dolazim pripremljena i nastojim da sa svoje strane kandidatu pružim sve potrebne informacije“, navodi ona.

Kako kandidatu ispravno predstaviti kompaniju i projekte na kojima će raditi?

Kada je reč o predstavljanju kompanije i projekata, iako isprva deluje kao prilično jednostavna stvar, treba naći pravi balans između toga kako detaljno informisati kandidata i pritom voditi računa o poverljivosti tog projekta. Jasna objašnjava:

Svaki HR je ambasador kompanije za koju radi i smatram da je taj susret izuzetno važan jer neretko kandidati upravo kroz HR formiraju sliku o kompaniji i kulturi u okviru iste. On ili ona, svakako, treba da vlada makar bazičnim informacijama, no za sve teme tehničke prirode treba da postoji podrška od strane tehničkog lica – relevantne osobe iz tech-polja.

Pristup i komunikacija treba da budu transparentni, a iz mog ugla to bi značilo da treba dati sve informacije o funkcionisanju kompanije, o radnoj dinamici i kulturi, nekim pravilima i normama koje postoje; treba obezbediti prostor da i kandidat postavi svoja pitanja, i naravno, odgovoriti na ista. Ukoliko u datom trenutku nemamo odgovor na neko pitanje, naknadno treba informisati kandidata – na taj način mu ukazujemo poštovanje i stavljamo do znanja da nam je važan.

Kada je pak reč o poštovanju poverljivosti ugovora, Jasna ističe da njihovo poštovanje ne znači nužno nedovoljno informisanje kandidata o tome šta ga zapravo čeka, a Katarina ističe da je njena taktika u tim situacijama predstavljanje dosadašnjih projekata i konkretnih zadataka koji su rađeni na njima.

A da bi sve navedeno proteklo kako treba, Katarina ističe i značaj pripreme pred svaki razgovor. „U tom procesu meni je ključno to da budem upoznata sa zahtevima pozicije, kako bi pre samog razgovora znala šta želim da ispitam kod kandidata i o čemu ćemo pričati tokom intervjua“, objašnjava ona i dodaje:

Bitno mi je i da budem dobro upoznata sa biografijom kandidata, a volim i da podvučem ključne stvari na koje bih posebno želela da se osvrnem tokom razgovora. Takođe mi je važno da imam osnovnu predstavu o tome čime se kandidat do tada bavio, kao i da sam upoznata sa kompanijama u kojima je prethodno radio. Vreme koje provodim u pripremi za razgovor zavisi od pozicije i od toga koliko je iskusan kandidat kojeg intervjuišem.

Osim toga, dodaje Jasna, treba nastojati i tome da se HR prilagodi sagovorniku, a njen pristup zavisi od toga ko sedi preko puta mene (npr. neko ima manju, neko veću tremu i slično).

Šta onda znači učiniti da se kandidat oseća prijatno?

Uprkos pripremi, razgovor može otići u nepredviđenom smeru, a Jasna otkriva da, uprkos tim izazovima, ona u tom procesu uživa jer može da upozna nove ljude, ostvari nove kontakte, i da ih na kraju dana, datom prilikom za zaposlenje – usreći. „Izazov druge prirode može se ticati eventualnih tehničkih pitanja za koja sebe ne smatram kompetentnom, no malo prostora ostaje za to iz razloga što su tu uvek kolege sa tech-backgroundom, koje mogu da odgovore na sva dodatna pitanja“, dodaje naša sagovornica.

Katarina ističe i da se neretko dešava da tokom razgovora sa druge strane bude osoba koja nije preterano pričljiva i kod koje trema dovede do veće zatvorenosti tokom razgovora, ali tada treba opustiti atmosferu i učiniti da se kandidat oseti prijatno:

Atmosfera u našem studiju je prilično opuštena i čini mi se da kroz neposrednost tokom intervjua to osete i kandidati. Ukoliko primetim da kandidat ima tremu, što se najčešće dešava prilikom intervjuisanja za juniorske pozicije ili prakse, trudim se da ih kroz šalu ili razgovor o nekim opštim temama, kao što su na primer hobiji koje su naveli u CV-ju, opustim i da onda lagano pređemo na konkretnije stvari.

Takođe, bitno mi je da razgovor teče organski, da se kandidat nijednog trenutka ne oseti ispitivano, već da razgovaramo o njegovom dosadašnjem iskustvu i temama koje su bitne za poziciju o kojoj pričamo.

Privodeći razgovor kraju, Jasna ističe i da  je sjajna stvar raditi u HR kolektivu gde svako od kolega ima neki svoj, za nijansu drugačiji pristup, a da njen staje u business-cassual frazu. „Nikako ne bih rekla da je učiniti da se kandidat oseća prijatno samo jedna floskula. Od izuzetne je važnosti kako se oseća čovek prekoputa vas (ovo važi za svaku vrstu razgovora), najviše pravog sadržaja uspevamo da razmenimo, i jedni sa drugima podelimo upravo onda kada se osećamo prijatno“, zaključuje ona.