Hendrik Lesser nam otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Kao dugogodišnji preduzetnik i osnivač, Hendrik Lesser je izvršni direktor međunarodne produkcijske kuće pod nazivom Remote Control Production. Nakon što je pre više od 20 godina započeo svoju karijeru u pomenutoj industriji, uporedo sa tim gradio je i porodicu nezavisnih razvojnih studija širom Evrope i šire, koja se danas sastoji od 11 timova u četiri države sa više od 250 strastvenih kreatora igara.

Pored svojih komercijalnih uloga, strastveni je gaming ambasador, predavač i zagovornik da igre treba da napreduju u društvu kao nova tehnika kulture, a uz to je i predsednik Evropske federacije za razvoj igara (EGDF), kao i član odbora bavarske asocijacije industrije igara Games Bavaria Munich.

U intervjuu koji sledi, Hendrik je za Netokraciju iskreno govorio o svojim najranijim počecima vezanim za video igre, kako se za iste zainteresovao i koliko mu je ljubav prema gejmingu kasnije otvorila vrata mnogih opcija – postavši preduzetnik i neko ko je učestvovao u kreiranju  najpoznatijih naslova video igara u svetu. Pored toga, otkrio nam je i njegovo viđenje game dev scene u Srbiji, dajući konkretne savete za sve one koji planiraju da uđu u ovaj zanimljiv, ali dinamičan svet.

Možeš li nešto više da nam kažeš o svojoj karijeri u game dev industriji i kako si odlučio da postaneš nezavisan preduzetnik?

Počeo sam da igram igre još kao dete, kada sam imao četiri godine i nikada nisam stao. Za mene je gejming i kultura i industrija, a to sam počeo da polako shvatam još kada sam bio mali. Kako je vreme odmicalo, nisam tačno znao šta želim da budem – game dizajner, developer ili nešto drugo, ali sam znao da je gejming nešto što me zanima i da je to deo kulture svih koje tehnologija zanima.

Još kao mlad sam organizovao gejming turnire, iako to tada i nije bilo toliko popularno, ali sam želeo ljudima da približim ovu kulturu na jedan poseban način, kroz takmičenja. U tim trenucima sam toliko bio okupiran video igrama, da sam stalno o njima čitao, čak sam i radio kao prodavac video igara u pojedinim prodavnicama, a paralelno sa tim sam išao u školu. Nakon škole dobio sam priliku za jednu praksu u Minhenu, tačnije u marketing industriji, a nakon pet godina rada, osnovao sam i svoju kompaniju Remote Control Production, pre tačno 16 godina.

Na kojim si sve žanrovima igara do sada radio?

Kada je gejming industrija u pitanju, ja sam u stvari do sada radio na dosta različitih projekata, a video igre sam pravio za edukativne potrebe, za kompanije, za decu, za poslovne ljude, pa čak i za vojsku. Radio sam na više različitih žanrova igara, a učestvovao sam u razvoju kultne GTA igre, kao i na Max Payne-u, Angry Birds-u, na free to play igrama, premijum igrama i ostalo. Čini mi se da sam do sada učestvovao u razvoju preko 400 različitih tipova igara.

Jedan od najvećih uspeha koji sam do sada ostvario jeste što sam bio deo Take Two Interactive kompanije, radeći na razvoju igara GTA, Stronghold i Max Payne kao što sam već pomenuo, a imao sam ulogu producenta u pomenutoj kompaniji tokom rada na igri Sacred, a koja je prodata u milion primeraka i zaista sam ponosan što sam imao priliku da radim na tom projektu. Još jedna veoma uspešna igra u kojoj sam imao značaju ulogu bila je Angry Birds Epic, a gde sam sarađivao sa Roviom.

Ja na gejming ne gledam kao na industriju zabave i ne volim to što gejming kod nekih grupa ljudi poprima konotaciju kao određene stvari za decu. Svi treba da razumeju da su video igre zapravo jedna kulturna tehnika, samo zato što može da se svrsta u više razlitičith društvenih žanrova i zato što može da definiše neke društvene pojave i vremenom će postajati sve dominantnija pojava u kulturi.

Predsednik si u EGDF organizaciji. Šta onda tačno podrazumeva i koje benefite Srbija može da ima od iste?

EGDF je organizacija, tačnije evropska asocijacija, koja je okrenuta ka game developerima i kojima je namenjena, upravo iz razloga što su izdavači uvek imali svoje organizacije i tako su uvek mogli lakše i efikasnije da funkcionišu. Što se game developera tiče, vrlo je bitno da jedna ovakva organizacija postoji a koja između ostalog okuplja i umetnike, ali i pojedine preduzetnike iz ove industrije.

Štaviše, važno je da je ovakva organizacija osnovana na evropskom nivou, jer različite države imaju i različita pravila kada je u pitanju game dev industrija, pa je teško uskladiti se sa inostranim kolegama. Što se Srbije tiče, nadam se da će, od trenutka ulaska u EU, možda kolaboracije putem pomenute asocijacije pomoći Srbiji da uspostavi određene kolaboracije sa kolegama iz Zapadne Evrope, uključujući i razmenu ideja.

Koje je tvoje mišljenje u vezi srpske industrije razvoja igara koja beleži sve veći rast?

Ovde je reč o mnogo različitih stvari, a koje su u EU postale standard. Posebno bih se osvrnuo na pravne regulacije u vezi industrije razvoja video igara, a koje se opet odnose na određene prakse zaštite prava korisnika, zaštite podataka i slično. Ne znam mnogo detalja ali mi se čini da Srbija ima još dosta toga da prođe sa pravne i birokratske strane kako bi omogućila brži razvoj osetljivih industrija kako što su IT i gaming.

Potrebno je voditi pouzdanu politiku, manje korupcije, manje promena i društvenih pritisaka, kako bi se pomenute industrije stabilno razvijale. Ako već ulazite u industriju razvoja igara, nije poenta juriti samo za novcem u datom trenutku, već shvatiti da je ova vrsta preduzetništva jedan dug put, pun odricanja za koji morate imati strpljenja, izgradite nešto vaše i iskoristite prednosti koje imate i budite pametni na tom putu.

Kako na srpsku game dev scenu gledaju organizacije i kompanije iz Nemačke ali i drugih razvijenijih zemalja Evrope?

Da budem iskren, nema mnogo ljudi i kompanija u zapadnom delu Evrope i razvijenijim zemljama koji su čuli ili su upoznati sa srpskom game dev scenom. Ovde bih mogao jedino da izdvojim Nordeus, jer je većinu onih koji se bave razvojem igara u Evropi zanimalo odakle tačno dolazi ta kul mobile igra Top Eleven. Ono što fali Srbiji jeste da uradi više primamljivijih i atraktivnijih igara koje privlače veliki broj igrača kako bi i bila vidljivija u Evropi.

Ipak mislim da Srbija, iako još ne toliko vidljiva na evropskoj mapi razvoja igara, ima sjajnu poziciju u ovom trenutku, a pored toga, dešavaju se i lepe stvari koje imate sa vašom Asocijacijom razvoja video igara. Imate za sada sav potencijal, brzinu i dinamiku, da kroz nekih dve, tri godine postanete prepoznatljiviji u game dev zajednici i kod značajnih ljudi ove industrije.

Kada je pravo vreme da se započne sa radom na razvoju igara i koji je tvoj savet za sve koji planiraju da uđu u ovu industriju?

Savetovao bih svima koje industrija video igara zanima da počnu sa razvojem video igara još od mlađih dana, tačnije od osam, deset ili dvanaest godina. Ako je to vaša strast, jednostavno počnite to da radite. Igrajte igre i učite iz njih. Nije to samo zabava, već i jedna vrsta edukacije. Ako ste strastveni prema tome, jednostavno pokušajte da pronađete ono u čemu ste dobri, da li je to programiranje, dizajn, marketing ili nešto treće. Probajte da se edukujete kroz različite kurseve, radionice ili organizacije posvećene game dev svetu.

Ako se već odlučite da osnujete vašu kompaniju, raspitajte se da li postoji pomoć države, pronađite nekoga sa kime možete da razvijate igre i nađite ljude koji su već u tom svetu. Možete i mene zvati, jer se direktno time bavim i pomažem studijima. Ovo nije raketna nauka, ali jednostavno zahteva posvećenost, jer stvaranje određenih proizvoda iz domena kulture nikada neće biti lako i toga morate da budete svesni.

Na kraju, koji su tvoji naredni planovi na profesionalnom putu u game dev svetu?

Moram da priznam da sam za sada veoma ambiciozan, ali sa druge strane, nisam u žurbi. Ne planiram ništa za naredne dve, tri godine, već u narednih 20-30 godina. Tokom tog perioda želim da stvorim i da budem deo velike porodice kreativnih i nezavisnih gaming preduzetnika. Za kraj, voleo bih samo da napomenem da su igre ključna tehnologija za svako moderno društvo kako bi se isto kretalo napred.

Ovde nije samo stvar praviti neke igre za neku decu, već je reč o razumevanju kako koristiti tehnologiju da se stvori korisničko iskustvo koje je smisleno. Razumevanje igara i igranja istih kao tehnike kulture, važan je element današnjeg društva, kako bi isto moglo da se razvija, opstaje i kreće u pravom smeru.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Propustili ste

E-commerce

Lansiran ecommerce4all – nova platforma za podršku razvoja e-trgovine

Mnogi poslovni podaci i informacije vezane za poslovanja e-trgovine od danas su zvanično dostupni na prvoj regionalnoj platformi za e-trgovinu pod nazivom 'E-commerce for all – ecommerce4all.eu' koja je već sada dostupna u Srbiji.

Intervju

Kako su srednja škola i prvi iPhone usmerili Vladimira ka karijeri ‘mobile software’ arhitekte

Dolazak u IT industriju može da krene iz više životnih pravaca. Međutim, kada se još u školskom periodu interesujete za računare i rad na njima, velika je verovatnoća da će buduća karijera biti vezana za tehnologiju. Svoju priču u dolazak u svet IT-ja i kompaniju Levi9, otkriva nam Vladimir Pavlović koji je Mobile Software arhitekta.

Novost

Britanski Paysend najavio otvaranje kancelarije u Beogradu nakon $125 miliona investicije

Još jedna inostrana kompanija koja je prepoznala domaći tehnološki talenat.

Office Talks Podcast

Šta traže ruske IT firme u Beogradu?

Tri meseca od početka sukoba u Ukrajini vidimo veliki broj IT firmi i programera koji su odabrali upravo Beograd za svoju novu bazu. Kako ove promene na tržištu utiču na lokalni kadar i da li dolazi do skoka cene programera? O ovim temama razgovaramo u 96. epizodi Office Talks podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpsko-švajcarski Strong Network podigao €5,1 investicije – širi se na Evropu i SAD

Strong Network, srpsko-švajcarski startap dobio je investiciju vrednu 5,1 miliona evra kako bi ubrzao svoje širenje na teritorije Evrope i SAD-a. Rundu investiranja predvodio je OpenOcean zajedno sa Wingman Ventures fondom.

Kolumna

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO) – izazovi i perspektive

Džon Lenon je u pesmi 'Power to the people' sumirao koncept slobode i omogućavanja građanima da odlučuju o političkim i društvenim prilikama. Ove ideje stare su koliko i prve teorije o uređenju društva.