Hendrik Lesser nam otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Hendrik Lesser razvijao je igre GTA i Angry Birds, a nama otkriva kako game dev industrija u Srbiji može brže da napreduje

Na edukativnom programu Playing Narratives koji organizuju Francuski i Goethe instituti u Srbiji u saradnji sa SGA, publika je imala priliku da čuje Hendrika Lessera, čoveka koji ima značajno ime u evropskoj i svetskoj industriji razvoja video igara. Upravo sa njim smo imali priliku da detaljno razgovaramo o video igrama kao novoj i važnoj kulturi.

Kao dugogodišnji preduzetnik i osnivač, Hendrik Lesser je izvršni direktor međunarodne produkcijske kuće pod nazivom Remote Control Production. Nakon što je pre više od 20 godina započeo svoju karijeru u pomenutoj industriji, uporedo sa tim gradio je i porodicu nezavisnih razvojnih studija širom Evrope i šire, koja se danas sastoji od 11 timova u četiri države sa više od 250 strastvenih kreatora igara.

Pored svojih komercijalnih uloga, strastveni je gaming ambasador, predavač i zagovornik da igre treba da napreduju u društvu kao nova tehnika kulture, a uz to je i predsednik Evropske federacije za razvoj igara (EGDF), kao i član odbora bavarske asocijacije industrije igara Games Bavaria Munich.

U intervjuu koji sledi, Hendrik je za Netokraciju iskreno govorio o svojim najranijim počecima vezanim za video igre, kako se za iste zainteresovao i koliko mu je ljubav prema gejmingu kasnije otvorila vrata mnogih opcija – postavši preduzetnik i neko ko je učestvovao u kreiranju  najpoznatijih naslova video igara u svetu. Pored toga, otkrio nam je i njegovo viđenje game dev scene u Srbiji, dajući konkretne savete za sve one koji planiraju da uđu u ovaj zanimljiv, ali dinamičan svet.

Možeš li nešto više da nam kažeš o svojoj karijeri u game dev industriji i kako si odlučio da postaneš nezavisan preduzetnik?

Počeo sam da igram igre još kao dete, kada sam imao četiri godine i nikada nisam stao. Za mene je gejming i kultura i industrija, a to sam počeo da polako shvatam još kada sam bio mali. Kako je vreme odmicalo, nisam tačno znao šta želim da budem – game dizajner, developer ili nešto drugo, ali sam znao da je gejming nešto što me zanima i da je to deo kulture svih koje tehnologija zanima.

Još kao mlad sam organizovao gejming turnire, iako to tada i nije bilo toliko popularno, ali sam želeo ljudima da približim ovu kulturu na jedan poseban način, kroz takmičenja. U tim trenucima sam toliko bio okupiran video igrama, da sam stalno o njima čitao, čak sam i radio kao prodavac video igara u pojedinim prodavnicama, a paralelno sa tim sam išao u školu. Nakon škole dobio sam priliku za jednu praksu u Minhenu, tačnije u marketing industriji, a nakon pet godina rada, osnovao sam i svoju kompaniju Remote Control Production, pre tačno 16 godina.

Na kojim si sve žanrovima igara do sada radio?

Kada je gejming industrija u pitanju, ja sam u stvari do sada radio na dosta različitih projekata, a video igre sam pravio za edukativne potrebe, za kompanije, za decu, za poslovne ljude, pa čak i za vojsku. Radio sam na više različitih žanrova igara, a učestvovao sam u razvoju kultne GTA igre, kao i na Max Payne-u, Angry Birds-u, na free to play igrama, premijum igrama i ostalo. Čini mi se da sam do sada učestvovao u razvoju preko 400 različitih tipova igara.

Jedan od najvećih uspeha koji sam do sada ostvario jeste što sam bio deo Take Two Interactive kompanije, radeći na razvoju igara GTA, Stronghold i Max Payne kao što sam već pomenuo, a imao sam ulogu producenta u pomenutoj kompaniji tokom rada na igri Sacred, a koja je prodata u milion primeraka i zaista sam ponosan što sam imao priliku da radim na tom projektu. Još jedna veoma uspešna igra u kojoj sam imao značaju ulogu bila je Angry Birds Epic, a gde sam sarađivao sa Roviom.

Ja na gejming ne gledam kao na industriju zabave i ne volim to što gejming kod nekih grupa ljudi poprima konotaciju kao određene stvari za decu. Svi treba da razumeju da su video igre zapravo jedna kulturna tehnika, samo zato što može da se svrsta u više razlitičith društvenih žanrova i zato što može da definiše neke društvene pojave i vremenom će postajati sve dominantnija pojava u kulturi.

Predsednik si u EGDF organizaciji. Šta onda tačno podrazumeva i koje benefite Srbija može da ima od iste?

EGDF je organizacija, tačnije evropska asocijacija, koja je okrenuta ka game developerima i kojima je namenjena, upravo iz razloga što su izdavači uvek imali svoje organizacije i tako su uvek mogli lakše i efikasnije da funkcionišu. Što se game developera tiče, vrlo je bitno da jedna ovakva organizacija postoji a koja između ostalog okuplja i umetnike, ali i pojedine preduzetnike iz ove industrije.

Štaviše, važno je da je ovakva organizacija osnovana na evropskom nivou, jer različite države imaju i različita pravila kada je u pitanju game dev industrija, pa je teško uskladiti se sa inostranim kolegama. Što se Srbije tiče, nadam se da će, od trenutka ulaska u EU, možda kolaboracije putem pomenute asocijacije pomoći Srbiji da uspostavi određene kolaboracije sa kolegama iz Zapadne Evrope, uključujući i razmenu ideja.

Koje je tvoje mišljenje u vezi srpske industrije razvoja igara koja beleži sve veći rast?

Ovde je reč o mnogo različitih stvari, a koje su u EU postale standard. Posebno bih se osvrnuo na pravne regulacije u vezi industrije razvoja video igara, a koje se opet odnose na određene prakse zaštite prava korisnika, zaštite podataka i slično. Ne znam mnogo detalja ali mi se čini da Srbija ima još dosta toga da prođe sa pravne i birokratske strane kako bi omogućila brži razvoj osetljivih industrija kako što su IT i gaming.

Potrebno je voditi pouzdanu politiku, manje korupcije, manje promena i društvenih pritisaka, kako bi se pomenute industrije stabilno razvijale. Ako već ulazite u industriju razvoja igara, nije poenta juriti samo za novcem u datom trenutku, već shvatiti da je ova vrsta preduzetništva jedan dug put, pun odricanja za koji morate imati strpljenja, izgradite nešto vaše i iskoristite prednosti koje imate i budite pametni na tom putu.

Kako na srpsku game dev scenu gledaju organizacije i kompanije iz Nemačke ali i drugih razvijenijih zemalja Evrope?

Da budem iskren, nema mnogo ljudi i kompanija u zapadnom delu Evrope i razvijenijim zemljama koji su čuli ili su upoznati sa srpskom game dev scenom. Ovde bih mogao jedino da izdvojim Nordeus, jer je većinu onih koji se bave razvojem igara u Evropi zanimalo odakle tačno dolazi ta kul mobile igra Top Eleven. Ono što fali Srbiji jeste da uradi više primamljivijih i atraktivnijih igara koje privlače veliki broj igrača kako bi i bila vidljivija u Evropi.

Ipak mislim da Srbija, iako još ne toliko vidljiva na evropskoj mapi razvoja igara, ima sjajnu poziciju u ovom trenutku, a pored toga, dešavaju se i lepe stvari koje imate sa vašom Asocijacijom razvoja video igara. Imate za sada sav potencijal, brzinu i dinamiku, da kroz nekih dve, tri godine postanete prepoznatljiviji u game dev zajednici i kod značajnih ljudi ove industrije.

Kada je pravo vreme da se započne sa radom na razvoju igara i koji je tvoj savet za sve koji planiraju da uđu u ovu industriju?

Savetovao bih svima koje industrija video igara zanima da počnu sa razvojem video igara još od mlađih dana, tačnije od osam, deset ili dvanaest godina. Ako je to vaša strast, jednostavno počnite to da radite. Igrajte igre i učite iz njih. Nije to samo zabava, već i jedna vrsta edukacije. Ako ste strastveni prema tome, jednostavno pokušajte da pronađete ono u čemu ste dobri, da li je to programiranje, dizajn, marketing ili nešto treće. Probajte da se edukujete kroz različite kurseve, radionice ili organizacije posvećene game dev svetu.

Ako se već odlučite da osnujete vašu kompaniju, raspitajte se da li postoji pomoć države, pronađite nekoga sa kime možete da razvijate igre i nađite ljude koji su već u tom svetu. Možete i mene zvati, jer se direktno time bavim i pomažem studijima. Ovo nije raketna nauka, ali jednostavno zahteva posvećenost, jer stvaranje određenih proizvoda iz domena kulture nikada neće biti lako i toga morate da budete svesni.

Na kraju, koji su tvoji naredni planovi na profesionalnom putu u game dev svetu?

Moram da priznam da sam za sada veoma ambiciozan, ali sa druge strane, nisam u žurbi. Ne planiram ništa za naredne dve, tri godine, već u narednih 20-30 godina. Tokom tog perioda želim da stvorim i da budem deo velike porodice kreativnih i nezavisnih gaming preduzetnika. Za kraj, voleo bih samo da napomenem da su igre ključna tehnologija za svako moderno društvo kako bi se isto kretalo napred.

Ovde nije samo stvar praviti neke igre za neku decu, već je reč o razumevanju kako koristiti tehnologiju da se stvori korisničko iskustvo koje je smisleno. Razumevanje igara i igranja istih kao tehnike kulture, važan je element današnjeg društva, kako bi isto moglo da se razvija, opstaje i kreće u pravom smeru.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Digitalni mediji

Trendovi.co: Šta nam donosi 2023. godina iz oblasti Employer brandinga i društvenih mreža?

Sada već tradicionalno, agencija Pioniri Communications su kroz projekat Trendovi.co objavili predviđanja za ovu godinu kada su u pitanju digitalni marketing, 'event' industrija, tehnologija, PR, 'entertainment' industrija i druge srodne oblasti. Pročitajte šta smo izdvojili za vas.

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Gaming

Wargaming Forge: Novi edukativni program o kreiranju globalnih video igra – uz potencijalno zaposlenje

Industrija razvoja video igara jeste zanimljiva, ali u isto vreme kompleksna stvar. Potencijale talenata koji tu istu industriju grade, prepoznala je kompanija Wargaming koja je pored kancelarija u Beogradu, otvorila i 'Forge' program prakse, sa čijom smo programskom menadžerkom razgovarali.

Propustili ste

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Karijere

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Tehnologija

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.

Intervju

Kako je Dalibor pored pozicije Lead Data konsultanta pronašao vreme za porodični hobi i biznis

Još kada smo bili deca, mnogi su nas pitali - "Da li imaš hobi"? Čak i kada odrastemo, postanemo profesionalci, ljubav prema hobiju, ako ga zaista volimo, ostaje zauvek tu sa nama. Ovo je priča o Daliboru Lazareviću koji iako radi kao Lead Data Consultant, pronalazi vreme da proizvodi manje predmete od drveta i plastike.