HelloWorld otkriva: Kako zaposleni u IT-ju vide svoje kompanije?

Kako danas zaposleni u IT sektoru vide svoje radno okruženje? Na osnovu sveobuhvatne analize više od 2.000 recenzija koje su IT profesionalci ostavili na sajtu HelloWorld.rs, uočava se značajan pomak u percepciji uslova rada i vrednosti koje zaposleni stavljaju u prvi plan.

Kada se uporedi period od maja 2024. do maja 2025. sa istim periodom prethodne godine, jasno se vidi da su utisci i dalje većinski pozitivni, ali je fokus zaposlenih primetno drugačiji – pažnja se sve više preusmerava sa prijatne radne atmosfere na plate, benefite i transparentan razvoj karijere.

Dok su recenzije iz prethodnog perioda u velikoj meri slavile dobar tim, prijatnu atmosferu i fleksibilnost u radu – koristeći izraze poput “super tim”, “odlična saradnja” i “rad bez stresa” – u najnovijim ocenama dominiraju teme vezane za materijalne i profesionalne aspekte.

Zaposleni sve češće ističu važnost natprosečnih plata, sistema bonusa, budžeta za edukaciju i mogućnosti rada na savremenim tehnologijama. Rad od kuće se i dalje vrednuje, ali više nije glavni adut. Ovakav zaokret jasno ukazuje na promenu prioriteta – radna atmosfera više nije dovoljna da bi IT stručnjaci ostali zadovoljni.

Zarada na prvom mestu

U fokusu su fer i konkurentna zarada, tehnički izazovni projekti i jasno definisani putevi profesionalnog razvoja. S druge strane, negativne recenzije sve češće ukazuju na dubinske probleme u menadžmentu i organizaciji. Dok su ranije zaposleni najčešće kritikovali lošu komunikaciju i oskudne benefite, sada sve češće pominju autoritativan stil rukovođenja, nepostojanje karijernih puteva, slabu internu komunikaciju i nedovoljno razvijene HR prakse.

Karakteristične formulacije koje se pojavljuju u recenzijama uključuju izraze poput “gazdinski stil”, “nema feedback-a” i “ne zna se ko šta radi”. Poverenje u rukovodstvo postalo je ključni kriterijum ocene kompanije. Zaposleni ističu nedostatak transparentnosti u donošenju odluka, unapređenjima i organizacionim promenama kao glavne izvore frustracije.

Dobra timska atmosfera se i dalje podrazumeva, ali IT-jevci danas izuzetno visoko vrednuju osećaj pravičnosti, otvorenu komunikaciju i mogućnost ličnog i profesionalnog rasta unutar organizacije. Zanimljivo je da softverski developeri ostavljaju najpozitivnije utiske, dok se zaposleni na Help Desk / IT Support pozicijama češće žale, pre svega na uslove rada i odnos menadžmenta prema njihovom doprinosu.

Plate juniora i dalje stoje u mestu

Kada je reč o platama, prosečna zarada juniora stagnira na 979 evra, dok su plate za medior i senior pozicije u porastu – medior sa 1.584 na 1.683 evra, a senior sa 2.267 na 2.367 evra. Ovaj trend jasno ukazuje na to da kompanije sve više ulažu u iskusnije kadrove, dok su prema juniorima i dalje opreznije.

Može se reći da IT-jevci u Srbiji postaju sve zreliji u svojim očekivanjima. Više im nije dovoljno da u firmi “vlada dobra atmosfera”. Očekuju konkretne benefite, jasnu podelu uloga, priliku za rad u naprednim tehnologijama, ali možda najvažnije – žele da veruju onima koji vode kompaniju. Organizacije koje ne prepoznaju i ne odgovore na ove promene rizikuju ne samo da izgube talentovane ljude, već i reputaciju koju su gradile godinama.

O tome kako je istraživanje sprovedeno, koje metodološke smernice su korišćene, kao i o ciljevima ove analize, razgovarali smo sa Tihomirom Ješićem, menadžerom razvoja proizvoda iz HelloWorld.rs.

Koja metodologija je korišćena za analizu recenzija?

Tihomir: U analizi smo kombinovali kvantitativni i kvalitativni pristup. Kvantitativno smo pratili broj recenzija, ocene po kategorijama i njihove promene kroz vreme, dok smo kvalitativno posmatrali ključne izraze, teme koje se ponavljaju i ton samih tekstova recenzija.

Korišćena je i automatska obrada teksta (uz pomoć LLM alata), kako bismo izdvojili najčešće izraze, a tamo gde je bilo nejasnoća, dodatno smo pregledali sadržaj kako bismo bili sigurni u tumačenje.

Kako ste osigurali reprezentativnost uzorka recenzija?

Tihomir: Svesni smo da su recenzije subjektivne, pa smo zato u analizu uključili samo kompanije koje imaju najmanje 30 recenzija, kao i pozicije sa minimum 10.

Time smo umanjili uticaj pojedinačnih, potencijalno pristrasnih iskustava i obezbedili veću pouzdanost. Dodatno, uzorak obuhvata duži vremenski period (od 2023. do 2025. godine), što pruža širu i stabilniju sliku.

Da li postoji razlika u trendovima između različitih IT sektora?

Tihomir: Iako se razlike naslućuju, u ovoj fazi analize nismo posebno izdvajali kompanije prema veličini ili tipu poslovanja. Verujemo da tu postoje značajne nijanse – na primer, između startapa i korporacija, ili između outsourcing timova i onih koji razvijaju sopstveni proizvod – ali ćemo se tim detaljima baviti u narednim fazama.

Prvi korak bio nam je da sagledamo širu sliku, odnosno opšte utiske i očekivanja na nivou celog IT tržišta.

Kako su utvrđeni parametri poput ‘poverenja u menadžment’ ili ‘jasne razvojne putanje’?

Tihomir: Te kategorije nisu bile unapred definisane, već su izvedene iz izraza koji su se često pojavljivali u recenzijama. Na primer:

• Poverenje u rukovodstvo prepoznajemo kroz komentare poput: “nema feedback-a”, “odluke se donose netransparentno”, “lideri ne komuniciraju promene”.
• Jasna razvojna putanja ogleda se u frazama kao što su: “mogućnost napredovanja”, “postoji plan karijere”, “edukacije”, “tehnološki izazovni projekti”.

Ovakav pristup omogućava nam da obuhvatimo nijanse koje brojčani podaci sami po sebi ne mogu da pokažu.

Na osnovu ovog istraživanja, da li planirate praćenje ovih trendova u narednim godinama?

Tihomir: Da, planiramo da nastavimo sa analizom i u narednim godinama, jer verujemo da recenzije pružaju dragocen uvid u stvarna iskustva IT stručnjaka u Srbiji. Cilj nam nije samo da prikažemo trenutno stanje, već i da podstaknemo poslodavce da rade na aspektima koji utiču na zadovoljstvo i zadržavanje zaposlenih.

Nadamo se da će uvidi iz ovakvih analiza poslužiti kao dobra osnova za unapređenje praksi u kompanijama, a na osnovu njihovih povratnih informacija planiramo da u budućnosti dodatno produbimo analizu.