Heapcon 2020 se neće održati ali organizatori spremaju novi projekat - Heapcon Lite

Beogradska publika ove godine neće moći da poseti Heapcon, ali organizatori pripremaju novi projekat – Heapcon Lite

Iako ove godine jedna od najvećih 'tech' konferencija u regionu neće biti održana, organizatori za novembar spremaju nešto posebno za domaću publiku. Sa njima se prisećamo početaka Heapspace projekata i razgovaramo o tome zašto konferencije neće biti prioritet kompanijama u narednom periodu.

IT-jevci koji vole i godinama unazad posećuju edukativne događaje sigurno se sećaju konferencije Voxxed Days koju su organizovali Igor Spasić i njegov tim. Konferencija je okupljala tehnološke entuzijaste a kako dodaje Igor, Voxxed Days Belgrade bio je neuporedivo sadržajniji u odnosu na ostale konferencije iz Voxxed franšize.

Ipak, uprkos kvalitetu koji su kao tim davali, nisu naišli na adekvatnu podršku koju su dobijali iz centrale, pogotovo kada se u obzir uzmu volumen poseta, kvalitet predavača i značajne finansijske obaveze, pa su samim tim bivali sve nezadovoljniji.

Kako njihova nastojanja da sa drugom stranom uspostave kvalitetniju saradnju nisu urodila plodom, složno su odlučili da pokrenu sopstvenu konferenciju, računajući na to da će se prepoznati zalaganje tima i njihova namera, a ne puko ime konferencije. Tako je rođen Heapcon, jedna od najvećih i najkvalitetnijih tehnoloških konferencija u regionu, koja je ove godine trebalo da se održi po treći put.

U nastavku teksta sa pomenutim Igorom Spasićem, osnivačem organizacije Heapspace koja stoji iza niza događaja od kojih je Heapcon samo deo, i Ninoslavom Rupićem, koordinatorom pomenute konferencije, razgovaramo o tome sa kojim izazovima su se suočili u prethodnom periodu, a oni nam ekskluzivno otkrivaju i da publiku očekuje domaće izdanje konferencijeHeapcon Lite!

Mora se sačekati povoljniji trenutak da se okupljanja zajednice vrate na agendu

Organizovanje prvog Heapcona za ovaj tim bila je zapravo organizacija četvrte konferencije za redom, ali su sada konačno imali priliku da uspostave kompletan identitet događaja. To im je, objašnjava Igor, na neki način, omogućilo da ponovo osete ono početno uzbuđenje i elan, ali ovaj put bez nepoznanica i početničkih propusta.

Međutim, jednu stvar su nastavili da rade kao i ranije: paralelno sa razvojem događaja nastojali da oko svih svojih projekata okupljaju veliki broj ljudi, ali ne samo kao učesnike već kao svojevrsnu zajednicu – najpre oko Jave, a zatim i oko ostalih tehnologija. Ta zajednica u međuvremenu je prerasla u Heapspace organizaciju, a Igor se priseća trenutka kada su shvatili da stvari moraju da podignu na naredni nivo:

Prelomni trenutak je bio udruživanje: počelo je sa Milošem Žikićem, koji je dao novi zamah celoj ideji. Ubrzo su se priključili i njegova supruga Dušica, Aleksandar Marjanović, Jovana Tomić, Dimitrije Stamenković – jedna sjajna ekipa, ali i sinergija različitih iskustava, interesovanja i znanja, koja je iznedrila Heapspace organizaciju.

Kao tim smo, konačno, dobili priliku da uvećamo delovanje, te smo pored konferencije organizovali i razna okupljanja na tehnološke i preduzetničke teme i započeli saradnju sa ostalim akterima u regionu. Kako to već biva, tim se vremenom menjao, no čini se da opstaje vizija ustanovljena na početku.

Kad smo već kod zajednice (što je uvek aktuelna tema u domaćem IT svetu, pogotovo od početka godine kada se ista suočila sa tektonskim promenama u zakonskom pogledu), Igora i Ninoslava pitali smo i kakvo je njihovo mišljenje na tu temu – postoji li domaća IT zajednica ili ne? Igor otkriva:

I da i ne. Definicija zajednice koju usvajam je: „Pojam zajednice identifikuje pet sledećih zajedničkih elemenata: ljudski kolektiv, prostor, zajedničke potrebe, socijalna interakcija, zajedničke aktivnosti (akcije) i osećanje pripadnosti“. Tako gledano, imamo pregršt tehnoloških zajednica koje se sastaju, dele, deluju – i to je lepa stvar.

Pitanje, međutim, nagoveštava postojanje nekakve Zajednice (sa velikim z): tehnološke grupe koja se „iznenada pojavljuje i rešava stvar“. Takvo nešto ne postoji, ali i ne može da postoji. Ne treba se zanositi ovim pojmom, te ga treba izbaciti iz nerazumne, prezasićene i, prvenstveno, pogrešne upotrebe.

Ipak, kako je situacija sa COVID-19 onemogućila fizičke događaje i organizatore konferencija širom sveta stavila u položaj za koji nisu mogli ni pretpostaviti da će se naći, pitanje je šta će se desiti sa zajednicom (ako je shvatamo po modelu prve definicije) u periodu koji dolazi. Ninoslav objašnjava:

Koliko god privremen, ovaj prekid predstavlja tektonski udar na osnovne potrebe pojedinaca, biznisa, organizacija i zajednica. Kako su nedelje prolazile, shvatili smo da je COVID-19 u prvi plan stavio neke druge teme i da je ono što radimo mnogima prilično daleko od realnosti, te da moramo čekati neki povoljniji trenutak da okupljanja zajednice vratimo na agendu.

Prioriteti biznisa u narednom periodu neće biti okrenuti ka konferencijama

Heapspace tim bio je jedan od retkih koji je odmah na početku krize sa koronom odlučio da konferenciju odloži za jesen 2021. godine, a Ninoslav nam otkriva koliko je to za njih bila teška odluka:

Generalno, postoje tri stuba na kojima počiva međunarodna konferencija: inostrani spikeri, sponzori i slobodno kretanje i okupljanje ljudi koji su u publici. Jasno vam je na šta ciljamo.

U ključnim mesecima pripreme konferencije, kada se organizuje dolazak predavača i sklapaju ugovori sa sponzorima, nastala je globalna pometnja koja je odjednom srušila sva tri stuba i izvukla nam tepih pod nogama. Kada je odluka ispravna (a i jedina moguća), nije je teško doneti. Vrednost koju Heapcon pruža je upravo u umrežavanju ljudi sa svih podneblja ove planete, na jednom mestu u nekoliko dana. Ako to ne možemo da uradimo, uradićemo nešto drugo.

Kako dodaje naš sagovornik, sve vreme su držali interne sastanke, planirali šta da rade ukoliko Heapcon 2020 postane 2021 i iz toga je, kako ekskluzivno otvaraju za Netokraciju, nastala ideja domaćeg izdanja konferencije – i Heapcon Lite je rođen!

Kako otkrivaju, 13. novembra u Jugoslovenskoj Kinoteci biće organizovana edicija Hipcona isključivo namenjena domaćoj publici i govornicima, bez naplate ulaza (izuzev dobrovoljnih donacija) i bez sponzorskih paketa. „To je koncept sa kojim smo dugo želeli da se poigramo i probamo da našoj publici pružimo nešto drugačiji sadržaj, koji će od skoro pa isključivo tehnoloških tema zaći u polja nauke i biznisa“, otkriva Ninoslav.

Ipak, što se tiče planova za budućnost, oni su prilično neizvesni, jer će čak i u narednih godinu dana prioriteti biznisa biti na nekom drugom mestu, dalje od konferencija, saglasni su naši sagovornici. „To ne znači da život neće pronaći put i da nećemo viđati konferencije, meetup-e pa čak i sajmove do kraja godine – samo će njihov oblik biti nešto drugačiji“, primećuje Rupić i za kraj navodi:

Strah od drugog talasa i dalje svima stoji u podsvesti, ali nadamo se da je čovečanstvo malo spremnije, i mentalno i operativno, da se sa njim suoči efikasnije nego sada. Definitivno je da svi želimo da se vratimo na stanje od pre, jer ta spontanost i bliskost je ono što nam svima prija i što žive događaje čini nezamenjivim. Trebaće nam malo vremena, ali stižemo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

E-prime povećao proizvodnju električnih bicikala i proširio proizvodni pogon – sledi dalji izvoz u EU

Priču kompanije E-prime pratimo gotovo od samog početka njihovog poslovanja, od pre nešto više od dve godine kada smo prvu put uradili intervju o ovim e-biciklima. U međuvremenu, kompanija je znatno porasla, zaposlila nove ljude, proširila proizvodnju i počela da izvozi svoje proizvode, a to je bio dovoljan razlog da se sa osnivačima opet nađemo na kafi i popričamo o novitetima.

Gaming

Kako je RUR od lokalne ekipe iz igraonice postao uticajni regionalni gejming medij

Već dvadeset godina organizacija RUR bavi se popularizacijom video igara u Srbiji. Njeni osnivači u velikom intervjuu za Netokraciju otkrivaju kako je RUR postao jedna od najvažnijih esports baza u našoj zemlji i šta novo spremaju ljubiteljima gejminga.

Mobilno

Izabrali smo za vas 40 najboljih telefona u ovom trenutku – od €250 do preko €1.000

Da li se i vi često zbunite kada planirate da kupite novi mobilni telefon, posebno sada kada je tržište prezasićeno raznim modelima? Ponuda mobilnih telefona nije nikada bila bogatija za sve ciljne grupe korisnika. Mi smo se potrudili da vam te ponude detaljnije približimo kroz cenovne kategorije najinteresantnijih modela za kupovinu.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Dev Shopper Lazara Stojkovića pomoći će vam da pronađete tim vrhunskih developera

Pandemija korona virusa bila je inicijalna kapisla Lazaru Stojkoviću da u svoj startap portfolio doda još jedan projekat pod nazivom 'Dev Shopper' - servis za brže nalaženje partnerske firme za softverske projekte.

Netokracija

Generacije razdvojene galaksijom

Tokom vikenda IT zajednicu zahvatila je vest da su pojedine kompanije povukle svoju podršku za realizaciju filma o prvom srpskom računaru Galaksija.

Gaming

Državni fakulteti u Beogradu i Kragujevcu dobijaju gejming programe na master studijama

U okviru projekta Master 4.0 studenti master studija nekih od državnih fakulteta uskoro će moći da biraju dva nova programa koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti. Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom i fakulteti Univerziteta u Kragujevcu, koji su nosioci programa.

Kolumna

Digitalizacija obrazovnog sektora je vreme u kome uče i studenti i profesori

Tokom avgusta i septembra celokupan nastavni i nenastavni kadar visokoškolskih ustanova u Srbiji imao je priliku da unapredi svoja znanja i veštine na polju online nastave - uz pomoć kompanije Microsoft i trening centra Semos Education.

Startapi i poslovanje

Novogradnja osvaja Beograd, a City Expert širi marketing tim kako bi odgovorio na potrebe industrije

Sa Igorom Jovićem iz beogradskog City Experta razgovaram o tržištu nekretnina u Srbiji u vreme globalne pandemije, novim projektima poput specijalizovanog oglašavanja za novogradnju, te razlozima zašto ovaj tim intenzivno širi svoj marketing sektor.

Novost

‘Freelance hours rate’ anketa: Frilenseri treba više da cene svoj rad

Ova anketa nastala je kao rezultat diskusije na drušvenim mrežama u vezi angažovanja frilensera po veoma niskim cenama, a nastoji da detaljnije približi stanje kada je reč o zaradi na tržištu slobodnog rada. Organizator ankete je srpski IT preduzetnik koji je želeo da ostane anoniman.