Harry Roberts: Srpska IT scena daleko je uzbudljivija od britanske

Heri Roberts (Harry Roberts) je tokom svoje karijere sarađivao sa najvećim i najcenjenijim globalnim kompanijama i organizacijama kao što su Google, BBC, Financial Times i UN. Kao nezavisni konsultant, on pomaže kompanijama da istraže, identifikuju i poprave probleme sa brzinom sajta.

Svojim pedantnim i visokoanalitičnim pristupom, on je u stanju da prevede i poveže tehnologiju sa poslovanjem i kompanijskim ciljevima. Opsežno istražuje teme web performansi i front-end razvoja, govori na konferencijama širom sveta kako bi svoja saznanja podelio sa tehničkom zajednicom, a iza njega stoji mnoštvo radova i publikacija.

Heri je posebno vezan za Beograd i rado mu se vraća već osam i po godina. U svojoj poslednjoj poseti, održao je masterclass radionicu na temu “Podešavanje DevTools-a za testiranje performansi”, koju je organizovao sajt HelloWorld.rs. Ovim povodom govorio je za Netokraciju, te sa čitaocima podelio delić svojih znanja, kao i iskustvo s radionice.

Šta bi izdvojio kao najvrednije iskustvo koje si stekao radivši s velikim imenima kao što su Google, BBC, UN?

Heri: Iskreno, ispostavilo se da su najznačajniji poslovi koje sam uradio bili u saradnji sa manjim kompanijama koje su se pokazale kao pogodno tle za velike promene. Ovo možda nije odgovor koji ste očekivali jer ne zvuči uzbudljivo i rock and roll, ali neki od najuticajnijih poslova se dešavaju u manjim timovima.

Kada je u pitanju mala sredina, vaš individualni uticaj je mnogo veći. Što se tiče velikih igrača koje ste naveli, rad za BBC pre Olimpijade bio je zaista uzbudljiv — stresan, ali uzbudljiv. Zatim rad sa UN kada sam znao da radim nešto za viši cilj.

U kojoj meri kompanije imaju svest o važnosti brzine sajta i koliko je čest ovaj problem?

Heri: To je stvarno dobro pitanje, a odgovor varira od kompanije do kompanije. Na primer, pojedine ostavljaju stotine hiljada dolara ili evra svake godine “na stolu” jer pogrešno procenjuju važnost brzine sajta. Većina kompanija nije svesna koliko je to ozbiljno pitanje. Probaću to da vam objasnim na sledeći način — ako vam vetar oduva krov s kuće, odmah to primetite i sanirate. Međutim, ako vam izolacija na krovu nije baš dobra, neko bi vam mogao reći “hej, možeš uštedeti 500 evra godišnje na računu za grejanje ako staviš izolaciju“, ali vama se to može učiniti kao bespotrebna investicija.

Ista stvar je i sa klijentima. “Vetar im oduva krov” i oni odmah saniraju štetu, ali teško primete usporavanja koja bi mogla da se dese tokom 12 meseci. Imao sam prilike da radim s klijentima kojima bi jednostavno ubrzanje od 300 ms donelo dodatnih 8 miliona funti godišnje, ali i sa onima kojima bi ubrzanje od 500 ms donelo dodatnih 11. 5 miliona evra godišnje.

Ove brojke jesu ogromne, ali njima prethodi gubitak. Niko od njih nije pozajmio 11.5 miliona evra iz banke, već je do toga došlo kada su počeli da gube novac i shvatili bitnost brzine sajta. Dakle, mnogi klijenti ne paniče sve dok ne čuju brojke i uvide koliko one mogu biti velike.

Možeš li da nam objasniš šta podrazumeva Core Web Vitals inicijativa, a šta Largest Contentful Paint (LCP) metrika?

Heri: Core Web Vitals je inicijativa koju je Google pokrenuo pre nekoliko godina i podrazumeva tri potpuno nove metrike koje imaju za cilj da daju bolju predstavu o tome “kako se sajt oseća”. Mnogi tradicionalni pokazatelji performansi bili su veoma tehnički orijantisani i ne opisuju tačno kako bi neko zaista doživeo vašu web lokaciju. Core Web Vitals bio je napor da se metrika bolje prilagodi ljudima.

Kako se LCP uklapa u to?  Ispostavilo se da je prava mera kada je najveći deo sadržaja prikazan na ekranu. Na taj način biva obuhvaćen i najvažniji sadržaj. Ponovo ću se poslužiti slikovitim primerom. Zamislite da kupujete novi par cipela i želite da vidite kako te cipele izgledaju. U ovom slučaju najveći deo sadržaja biće slika pomenutih cipela. Nije dovoljno dobro?

Ok, zamislite da želite da rezervišete let i odete na sajt Air Srbije. Prvo  što vidite je velika slika aviona, a sa leve strane je obrazac na kojem popunjavata vreme i datum vašeg leta. Taj obrazac je zapravo najvažniji sadržaj, ali pošto je fotografija aviona veća, LCP će biti ova fotografija iako nije najvažnija. Dakle, nije savršeno.

Način na koji će to pomoći u optimizaciji brzine sajta je to što će se ljudi, nadamo se vlasnici sajtova, sada fokusirati na najbržu isporuku najvažnijeg sadržaja, a ne na davanje prioriteta nevažnim stvarima.

Šta su tačno DevTools, zašto su moćniji nego ikad i koje izazove donosi njihova ekspanzija?

Heri: DevTools, posebno sagledani kao skup alata, šire se u različitim pravcima. Kao programer koji radi na mnogo projekata, svakako ne možete pratiti DevTools u svim pravcima. Možda ćete naučiti 10%, što znači da će vam dosta toga ostati nerazjašnjeno. Ja sam u privilegovanoj poziciji jer sam fokusiran na optimizaciju brzine sajta, pa sam u prilici da naučim 99% pomenutih alata.

Problemi koje donosi njihova ekspanzija odnose se na to da ako ste programer koji radi na nekom proizvodu, propustićete mnogo stvari jer jednostavno ne možete sve da ispratite. DevTools se šire brzinom koju je veoma teško pratiti. I tu nastupam ja, koji kažem ljudima “hej, obratite pažnju na ovo” jer su bili zauzeti drugim svojim poslovima, dok sam ja revnosno pratio novosti i eksperimentisao sa alatima.

Kakvo je interesovanje beogradske publike za tvoja predavanja i radionice?

Heri: Srbija me fascinira jer je njen IT sektor prepun kvalifikovanih i veoma talentovanih ljudi. Vaša IT industrija je neverovatna. Dolazim u Srbiju već osam i po godina i svaki put kada se vratim sve je uzbudljivije. Mislim da se srpsko znanje o problemima brzine sajta ne razlikuje od onoga koje imaju stručnjaci iz Velike Britanije. Za mene to nije geografska stvar.

Mnogi programeri jednostavno nisu svesni brzine sajta jer klijenti to nisu od njih tražili, ili zato što programi za učenje kodiranja nemaju ove alate u svojoj ponudi. To je nekako zaboravljena veština, isto kao i pristupačnost, znate da činite sajtove dostupnim onima kojima je to potrebno. To nije koju programeri uče “prvog dana”. I svuda je tako. Ali, moram priznati da mi je rad u Srbiji daleko uzbudljiviji nego, recimo, rad u Velikoj Britaniji.

Šta misliš, koje će teme biti aktuelne naredne godine i o čemu ćeš govoriti u nekom od sledećih predavanja?

Heri: Baš o ovom pitanju razmišljam od sinoć. Trendovi se kreću veoma, veoma brzo, a moja karijera nikada nije bila zasnovana na njima. Na neki način, prilično sam dosadan. Određene stvari su samo fundamentalne u tome kako web funkcioniše. Iz tog razloga, oduvek sam se kladio na “dosadno”, te koristio koristio pouzdan način na koji stvari funkcionišu. Sve ide u JavaScript,pa u pretraživač, zbog čega osećam blagu delagodu i nepripadnost u proteklih 5 godina.

Međutim, ispostavilo se da svaki novi trend korača starim putevima, ali na bolji način. Zanimljivo mi je da posmatram kako sve staro ponovo postaje novo. Profesionalno sam programer već 14 godina, pa sam imao priliku da ispratim mnogo promena i trendova. Bilo je dosta napredaka u tehnologiji, koji nisu uvek bili ispravna stvar. Iz tog razloga, mislim da će narednih 12 meseci obeležiti reč povratak — ne nužno osnovama, već naprednijim načinima obavljanja starih stvari.

Na šta ću se ja lično fokusirati, nemam pojma! Moram da počnem da razmišljam o tome gde želim da se pozicioniram u narednih 12 meseci. Jedno je sigurno programeri su postali zreliji i pronicljiviji, a i sama industrija sazreva više, tako da nećemo morati da se krećemo tako brzo. Svakako, iz perspektive brzine sajta, industrija se kreće najbrže, a ne bih komentarisao ništa van svog polja.

Za kraj, da li imaš neki savet za publiku iz Srbije kada je u pitanju unapređenje DevTools veština?

Heri: Kada su u pitanju DevTools, neophodno je samo da budete u toku i pratite ono što objavi Google. Ljudi iz Srbije imaju priliku da budu u toku sa trendovima jednako kao i bilo gde u svetu — internet je svuda isti i sve je izgrađeno na isti način. Međutim, svi resursi, nažalost, imaju zapadnu cenu što može učiniti određene stvari izuzetno skupim, posebno ako ste neko ko se trenutno ne bavi tehnologijom i ne zarađuje od tehnologije.

Pojedini trening kampovi mogu koštati pola vaše mesečne plate, zar ne? Pojedinci žive u u okviru svoje komfora, verujući da svi imaju jednaku platežnu moć. Zato, moj savet je sledeći: obratite se tvorcu tog resursa i vidite da li možete da prilagodite njegovu cenu svojim ekonomskim prilikama. Zaključak — koristite potpuno iste resurse koje koriste ostali, oni su jednako relevantni za sve, ali morate biti sigurni da ih dobijate razumnom brzinom i po razumnoj ceni.