Goran Milovanović: Veštačka inteligencija neće zameniti kreativce

Goran Milovanović: Neće vas zameniti veštačka inteligencija, već onaj ko zna da je koristi

Kompanija Open AI objavila je GPT-4, novu i značajno unapređenu verziju svog popularnog jezičkog modela, zasnovanog na veštačkoj inteligenciji. Koje sve mogućnosti otvara ovaj proizvod i da li treba da brinemo za budućnost naših poslova, pitanja su na koja nam je odgovorio Goran Milovanović koji je Lead Data Scientist.

Kompanija Open AI lansirala je GPT-4, do sada najimpresivniji jezički model, toliko moćan da bez problema rešava logičke zadatke, sastavlja recepte na osnovu fotografije vašeg frižidera, a čak može da položi i pravosudni ispit, iskodira jednostavnu video igru i kreira web sajt na osnovu crteža iz sveske.

Kao i njegova prethodna verzija, zasnovan je na neuro principima veštačke inteligencije, zahvaljujući čemu verodostojno imitira ljudsko iskustvo — razumevanje i percepciju sveta. Međutim, prevazišavši brojne tehničke izazove i greške, daleko preciznije rešava matematičke probleme, daje manje netačnih odgovora i ostvaruje prilično visoke rezultate na standardizovanim testovima iz školskih predmeta.

Sve to zvuči impresivno, ali ujedno i zastrašujuće, jer otvara brojne kontroverze vezane za brojne mogućnosti zloupotrebe. Stoga smo se obratili Goranu Milovanoviću — Lead Data Scientist-u u kompaniji SmartOcto i vlasniku konsultantske agencije Data Kolektiv — koji nam je objasnio tehnologiju koja stoji iza GPT-4 jezičkog modela, ali i odgovorio na pitanja vezana za njegovu etičku upotrebu.

GPT-4 bi prošao kao uspešan student na američkim univerzitetima

Na početku razgovora, Goran je napravio distinkciju između pojmova GPT i ChatGPT – između kojih mnogi internet laici ne prave razliku – objašnjavajući da je prvi moćna tehnologija široke primene, dok drugi predstavlja alat zasnovan na toj tehnologiji.

Dakle, ChatGPT je chatbot posebno treniran na skupovima podataka koji su specifični za konverzaciju, što mu omogućuje da generiše tekst koji je prirodniji i bliži ljudskom govoru, dok je GPT opšti jezički model koji može biti primenjen i na druge aplikacije.

To znači da je GPT-4, nova verzija “motora” koji pokreće brojne alate zasnovane na jezičkim modelima veštačke inteligencije, koji će svoju primenu naći u gotovo svim aspektima ljudskog života.

S obzirom na to da je waitlist za testiranje GPT-4 tek otvoren, naš sagovornik još uvek nije imao priliku da ga proba lično i ovaj razgovor upotpuni konkretnim primerima, ali nam je zato stručno objasnio njegove karakteristike u odnosu na prethodnu verziju:

Prema onome što vidimo u tehničkim papirima koje je OpenAI objavio u vezi GPT 4, novi model prolazi širok dijapazon standardnih testova koji se koriste za ljude bolje nego njegovi prethodnici.

Ta poređenja su pravljenja sa, ne toliko često pominjanom verzijom GPT 3.5, koja je korišćena kao jedna vrsta testa ili “mosta” od prethodnih verzija ka GPT 4, i koja je istovremeno i verzija OpenAI modela iz koje je istreniran ChatGPT za konverzacije.

Najveća promena u odnosu na prethodne verzije ovde se ogleda u mogućnosti analize i upotrebe vizuelnih inputa pored tekstualnih, iako sistem i dalje generiše samo tekstualne autpute.

Kao i prethodne verzije, i GPT 4 je sklon “halucinacijama” činjenica i svakako greškama u rezonovanju, ali prema internim testovima OpenAI čini se nešto manje nego njegovi prethodnici. Po svemu sudeći, GPT 4 bi se uspešno kvalifikovao za studenta na mnogim dobrim amerčkim univerzitetima ako pogledamo kakve skorove postiže na testovima.

Po njegovom mišljenju, ovo je najvažniji kriterijum za uspeh modela baziranih na asocijativnim formama učenja — kao što je cela GPT serija modela ili bilo šta iz deep learning paradigme — jer, kako kaže, oni nikada neće moći da generalizuju svoje ponašanje preko granica koje im uspostavljaju podaci na kojima su trenirani, što je još uvek fundamentalna granica koja razdvaja veštačku od prirodne, ljudske inteligencije.

Što su poslovi kreativniji, to su sigurniji

Sve gorenavedeno podrazumeva da će kompanije nastaviti da u još većoj meri koriste benefite koje pruža GPT, zbog čega nas je interesovalo da li postoji bojazan za pojedina zanimanja i koji koraci se preduzimaju da bi se osigurala etički ispravna, odgovorna i transparentna upotreba tehnologije. Na to pitanje, Goran nam je dao odgovor koji nismo želeli da čujemo:

Bojazni ima. Uzmite u obzir sve profesije koje su makar delom obuhvatala pisanje ili analizu bilo čega što podrazumeva standardizovan tekst. Sistemi kao što je GPT-4 praktično se spremaju da zatvore ovo tžište rada, što će naravno zavisiti i od njihove dostupnosti i cene.

Takvi sistemi su verovatno već sada u stanju, a sasvim sigurno će ubrzo biti i ako sada nisu, da sa visokom pouzdanošću analiziraju i ispravljaju standardni tekst tipskih ugovora, ogroman procenat tipskih e-mail poruka, u ogromnom broju slučajeva moći će da zamene ljudski rad u sistemima podrške korisnika. Posebno specijalisti u kreiranju pravnih dokumenata, verujem, imaju razloga da se zapitaju kuda cela stvar ide.

Na sve to dodaje da ni programeri ne bi smeli da se opuste, jer je lično testirao ChatGPT u Python-u nm tipski, Data Science problemima i prema njegovim rečima, ostao zapanjen nivoom kodiranja koji pruža. Iako naš sagovornik pretpostavlja da će GPT više biti korišćen kao ko-autor koda, ističe da to opet znači redukciju potrebe za ljudskom radnom snagom.

Jedino ko može da bude spokojan jesu kreativci, jer kako Goran navodi, u pitanju nisu sistemi kojima će biti prepuštena kontrola nad procesima ili kreativni tok, te da u ljudskim rukama svakako ostaju kontrola, odlučivanje, i kreativnost:

Što su poslovi kreativniji, to su sigurniji od toga da ljude na njima zamene ovakvi sistemi. Neko je to sjajno izrazio na sledeći način: “Neće vas na poslu zameniti AI, već osoba koja zna da koristi AI.” To je potpuno tačno.

Na kraju razgovora, osvrnuli smo se na konkurenciju, odnosno na jezički model PaLM, koji je kreirala kompanija Google. Goran nam je objasnio da je pomenuti jezički model objavljen još u aprilu prošle godine, te da je pre u pitanju dostignuće namenjeno naučnicma iz oblasti Data Science i veštačke inteligencije, nego širokoj publici.

Kako dalje navodi, Google je u treniranju PaLM sistema postigao nivo skaliranja, paralelizma, što sve može da se prevede u jedinice uštede energije, vremena, pa tako i novca, na nivo iznad svoje konkurencije:

Na klasičnim testovima velikih jezičkih modela (npr. odgovaranju na pitanja), PaLM je već pokazao performans jači od GPT-3, prethodnika aktualnog OpenAI jezičkog modela. GPT-4 je zaista izašao “juče” i moraćemo da sačekamo neko vreme dok vidimo detaljna poređenja između ovih sistema.

Drugo, uzmite u obzir da će svaki dalji razvoj ovakvih sistema podrazumevati da će njihovo testiranje postajati sve zahtevnije i komplikovanije.

Goran je zaključio da je tržišna utakmica na terenu generativnih AI modela postala žestoka, o čemu svedoči činjenica da je 14. marta Google ponudio PaLM API za programere koji žele da ugrade funkcije njihove generativne AI u svoje proizvode, i to istog dana kada je OpenAI zvanično objavio GPT-4.

Zato poručuje da svi treba da budemo realni, i svesni činjenice da stvari neće biti iste kao pre inovacija koje uvode pomenute tehnologije.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kolumna

Po čemu srpski Zakon o digitalnoj imovini podseća na Azarov transfer iz Čelsija u Real?

Advokati Ilija Rilaković i dr Minja Đokić u zajedničkoj kolumni razjasnili su (ne)mogućnost plaćanja usluga stranih kompanija kripto valutom!

Intervju

Kompanija Proximus u Srbiji zapošljava IT stručnjake i gradi inženjering timove

Proximus je došao na tržište Srbije još 2017. godine kada je preko svoje kompanije BICS postao vlasnik Telesigna. Ovom akvizicijom, Proximus počinje da zapošljava prve Market Development specijaliste, čime mladi talenti stiču mogućnost brzog učenja i razvoja u internacionalnom okruženju.

Office Talks Podcast

LinkedIn za šahiste broji 10.000 korisnika

Gošća 188. epizode Office Talks podkasta bila je Lena Miladinović, osnivačica OutpostChess platforme namenjene umrežavanju svih ljubitelja šaha — kako profesionalaca, tako i entuzijasta.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Startup Genome 2024: Ekosistemi Beograda i Novog Sada vrede preko milijardu evra!

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija imalo je premijerni uvid u ovogodišnje izdanje Startup Genome istraživanja koje je obuhvatilo podatke za startap ekosisteme Beograda i Novog Sada.

Novost

PolyAI Nikole Mrkšića vredi $500 miliona!

PolyAI, startap sa sedištem u Londonu koji razvija glasove generisane uz pomoć veštačke inteligencije za upotrebu u pozivnim centrima, zatvorio je krug finansiranja od 50 miliona dolara (39,4 miliona funti) dostigavši tako ukupnu vrednost od blizu 500 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

Silicon Garden investirao u srpski OTA Sync u zaokruženoj ‘seed’ rundi ulaganja

Domaća hotel tech kompanija OTA Sync prikupila je dodatna sredstva koja će se koristiti za širenje prodajnog tima na globalno tržište. 

Startapi i poslovanje

DSI investirao u Veli — kripto platformu za finansijske savetnike

Najnovija investicija DSI mreže poslovnih anđela otišla je startapu Veli, iza kojeg stoje Stevan Radonjanin i Marko Selaković. Ova platforma omogućava profesionalcima da investiraju u kriptovalute za svoje klijente i upravljaju njihovim portfeljima.

Office Talks Podcast

Trickest: Etičko hakovanje i ofanzivni cybersecurity

U 190. epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo sa Nenadom Zarićem i Mihailom Tomićem, osnivačima startapa Trickest, koji su nam govorili o njegovom nastanku, cybersecurity industriji i etičkom hakovanju.

Startapi i poslovanje

Američki Autodesk akvizirao je novosadski Wonder Dynamics!

Wonder Dynamics akviziran je od strane američkog giganta za 3D animaciju, koji je ovaj potez objavio u jučerašnjem saopštenju na svom zvaničnom sajtu.