Novi Chrome uvodi promene koje će razdrmati oblast digitalnog oglašavanja

Novi Chrome uvodi promene koje će razdrmati oblast digitalnog oglašavanja

Nedavno održana Google I/O konferencija dala nam je bolji uvid u promene koje će uskoro zahvatiti Chrome. Kako će one uticati na korisnike, ali i na oglašivače, pročitajte u nastavku teksta.


Želiš da čuješ više o promenama koje Chrome uvodi, ali i kako da primeniš SEO trikove na sopstvenom sajtu? Prijavi se na SEO Crash Course radionicu koju Netokracija organizuje sa Nenadom – 30. septembra u Beogradu!


Google Chrome sprema brojne novine koje će i pomoći i odmoći izdavačima i oglašivačima. Sudeći po izlaganju na ovogodišnjoj Google I/O konferenciji, nekoliko narednih Google Chrome verzija donosi nešto što će veoma interesovati vlasnike sajtova i oglašivače:

  • Native lazy loading resursa stranice poput slika, videa i oglasa
  • Promene u načinu na koji se prihvataju kolačići (cookies)
  • Ukidanje praćenja korisnika putem metode digitalnog otiska

Posledice ovih promena će pozitivno uticati na iskustva korisnika, ali je pitanje kakve će rezultate dobiti oglašivači.

Zašto je ‘lazy-loading’ super?

Lazy-loading je proces pri kome se učitavaju samo resursi koje u datom trenutku korisnik može da vidi. Svi ostali se ne učitavaju sve do onog trenutka kada korisnik ne skroluje do njih. Ovo značajno doprinosi brzini učitavanja stranice. Najznačajnija primena je za resurse poput slika, video materijala ili sadržaja koji se učitavaju preko iframe-a.

Trenutno, lazy-loading je moguć isključivo uz pomoć JavaScript-a. Nakon Chrome 75 ažuriranja, stranicama će trebati samo jedan dodatni HTML atribut da bi Chrome učitavao slike i iframe-ove na lazy-loading način, odnosno tek onda kad korisnik skroluje do njih. Sjajno!

Svi znamo da korisnici ne vole mnogo da čekaju da se stranica učita. Postoji mnoštvo testiranja i istraživanja koja jasno pokazuju negativne efekte stranica kojima treba previše vremena da se učitaju.

Postoji i famozni citat koji je dao Amazon: „Usporenje učitavanja od 100 milisekundi bi nas koštalo 1% godišnjeg prihoda“ (oko $2.5 milijardi godišnje). Sličan je efekat i na bounce rate – što je više vremena potrebno stranici da bude učitana, to je veća i stopa odbijanja. Sve u svemu, sporo učitavanje stranica je loše za poslovanje.

Think with Google

Chrome je daleko najpopularniji pregledač i za desktop i za mobilne uređaje, tako da će ova promena imati značajan uticaj na vlasnike i administratore sajtova, kao i na oglašivače.

Brzina učitavanja je odavno direktni SEO fakor rangiranja na pretrazi. Brži sajtovi su generalno na vrhu. Lazy-loading je još jedan metod da se dođe do bržeg sajta koji će mnogi primeniti.

Problem je, međutim, što taj uticaj neće biti isključivo pozitivan.

Zašto ‘lazy-loading’ možda i nije super?

Zajedno sa slikama i iframe-ovima, ima još nešto što se neće učitati dok korisnik ne skroluje do toga: reklame. Posebno one koje su niže na stranici od onoga što se prvo učita (tzv. below the fold content). Za vlasnike i administratore sajtova koji se finansiraju od prodaje reklamnog prostora, ovo može da predstavlja ozbiljan problem.

Ukoliko se oglas ne učita, neće se računati kao impresija. To znači da će u apsolutom broju biti manje impresija, a to znači manje zarade za vlasnike sajtova. Biće potrebno ostvariti isključivo vidljivu impresiju oglasa, a ne samo učitati stranicu na kojoj je oglas.

Problem će biti još veći na mobilnim uređajima. Google napominje da će Chrome podrazumevano forsirati lazy-loading čak i na stranicama koje nemaju taj atribut ukoliko je data saver aktivan na uređaju.

Chrome i kolačići

Korišćenje kolačića (cookies) je već godinama najčešći metod identifikacije korisnika na Internetu. Takođe, cookies pomažu u personalizaciji i pružanju prilagođenog korisničkog iskustva. Porast svesti o problemima privatnosti na Internetu uz uvođenje regulativa poput GDPR-a zahteva od svih učesnika u sektoru online marketinga otvoreniju diskusiju o tome šta kolačići zapravo rade, koje podatke čuvaju, kako se ti podaci koriste i koje vrste kolačića postoje.

Vrste kolačića

Sa tehničke strane svi kolačići su isti. Sadrže iste podatke, imaju isti princip rada i funkcionalnosti. Međutim, kontekstualno se može napraviti podela na kolačiće prvog i trećeg reda (first-party cookies, third-party cookies). Jedina razlika između ova dva tipa je u tome odakle kolačić dolazi.

  1. First-party cookies dospevaju u vaš pregledač (browser) sa onog domena koji trenutno posećujete i čiju adresu vidite u polju za prikaz adrese.
  2. Third-party cookies dospevaju u vaš pregledač sa drugih sajtova, a ne sa sajta koji trenutno posećujete. Ovi kolačići se na primer koriste za retargetovanje, plasiranje reklama ili za cross-site praćenje vašeg online ponašanja.

Ovo je najlakše predstaviti primerom. Čitate sadržaj na nekom sajtu koji ima Facebook dugme za lajk, možda ubačen video sa YouTube-a, Google oglase, ili live-chat vidžet. Osim kolačića koji dolazi sa stranice tog sajta svi gorenavedeni ostali servisi će ubaciti svoj cookie iako niste direktno na Facebook-u, YouTube-u, itd.

Problem je u tome što u ovom procesu ne postoji transparentnost, odnosno Chrome nije 100% siguran da li je neki kolačić prvog ili trećeg reda. Developeri se uglavnom trude da zametnu trag svojih third-party kolačića i često ne daju informacije šta njihov cookie zaista radi i koje podatke čuva. Sve u cilju preciznog praćenja korisnika, kreiranja publike (audience) i oglašavanja.

Kako će u budućnosti Chrome tretirati kolačiće?

Chrome će uskoro kao podrazumevano podešavanje prihvatati isključivo kolačiće prvog reda (first-party cookies). Svi ostali će biti ignorisani. Da bi se obezbedila transparentnost procesa postavljanja kolačića Chrome će zahtevati od developera da eksplicitno markiraju svoje kolačiće da bi se dobile third-party privilegije i vidljivost.

Tačno će se znati koji tip kolačića određena stranica saopštava što značajno povećava bezbednost i privatnost korisnika.

Ujedno, Chrome će prihvatati kolačiće trećeg reda samo ako se saopštavaju preko sigurne konekcije, odnosno putem HTTPS veze.

Ovim se Chrome pridružuje Safariju koji već neko vreme limitira kolačiće kako po vrsti tako i po dužini trajanja.

Browser fingerprinting – no more

Da li ste znali da vaš Chrome ima specifičan i gotovo jedinstven digitalni otisak? Vaša Chrome instanca ima ekstenzije i dodatke koje ste samo vi instalirali. Taj pregledač se nalazi na vašem jedinstvenom uređaju, uređaj ima svoj operativni sistem. Vaš uređaj ima ekran baš neke određene rezolucije, imate podešen jezik, vremensku zonu i mnoge druge podatke. Sve je to dovoljno da se napravi digitalni otisak koji vas može identifikovati. Ne nužno po imenu i prezimenu, ali definitivno po uređaju ili pregledaču.

I onda vas oglašivači mogu pratiti i retargetovati. Nije im potreban kolačić, nije im potreban lični podatak (mejl), već samo digitalni otisak.

Naravno osim za potrebe online oglašavanja, analiza digitalnog otiska pomaže u detekciji lažnog saobraćaja, online botova i skripti koje na primer vrše ad-fraud i click-fraud. Ovo je jedna od značajnih koristi fingerprinting tehnike koja spašava oglašivače gubitka značajnog dela budžeta.

Browser fingerprint vrlo jednostavno detektuje da li jedan isti uređaj menja IP adrese, koristi proxy, VPN ili Tor mreže i klikće na vaše banere ili tekstualne oglase koje plaćate.

Google smatra da ovo krši privatnost korisnika Interneta na dva načina:

  • Davanjem prava drugim licima da vas profilišu i prate
  • Davanjem prava obrade podataka o vašem online ponašanju

Po mišljenju predstavnika Google-a zloupotreba digitalnog otiska nadmašuje njegove prednosti tako da je na Google I/O 2019 najavljeno da će Chrome potpuno blokirati i onemogućiti digital fingerprinting. Ova promena će nastupiti u narednih nekoliko meseci i ostaje da se vidi kako će oglašivači reagovati.

Za kraj…

Sundar Pičaj je u svom uvodnom izlaganju naveo da Google menja svoj princip rada. Oni više nisu kompanija koja vam daje odgovore na pitanja već kompanija koja vam direktno pomaže da obavljate bilo koji posao (to get things done).

Google je duboko utisnut u sve pore modernog online poslovanja i odavno je prevazišao period kada je samo prikazivao deset plavih linkova na rezultatima pretrage. Njima nisu potrebni kolačići ili digitalni otisak da bi znali sve o vama.

Javnost pozdravlja promene na polju zaštite privatnosti korisnika i pružanja boljeg korisničkog iskustva, ali takođe uviđa da mnogi potezi umanjuju mogućnosti konkurencije. Opcija za druge učesnike na polju online oglašavanja ima sve manje i manje, a promene dolaze iz kompanije kojoj 97% svih prihoda dolaze od prodaje online oglasa. Biće interesantno pratiti rasplet situacije u narednih nekoliko meseci.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Kultura 2.0

Kako su domaći YouTube kanali o kuvanju ‘eksplodirali’ za vreme epidemije

Da li i vi spadate u grupu ljudi koja je u karantinu isključivo radila na razvoju i usavršavanju kulinarskih veština? Verujem da jeste, a verujem i da ste inspiraciju tražili ne u bakinim kuvarima, već na YouTube-u.

Propustili ste

Kultura 2.0

Mojih 5: Nemanja Čedomirović

Nemanja Čedomirović vodi GrowIT i sa svojim timom pomaže kompanijama da usvoje agilni način rada, a ove nedelje u specijalu 'Mojih 5' deli svoje preporuke sadržaja koji mu je ovih dana okupirao pažnju.

E-commerce

Nikola i Sonja pokrenuli su Prodajadelova.rs jer žele da promene način na koji održavamo naše četvorotočkaše

Napustio je dobro plaćen posao i visoku poziciju u kompaniji Würth sa ciljem da započne svoj posao iz snova. Ovo je priča o Nikoli Đuroviću koji je sa suprugom Sonjom pokrenuo sajt Prodajadelova.rs sa namerom da promeni percepciju kupovine auto delova i servisiranja vašeg četvorotočkaša.

Ekskluzivno

U 2019. godini potrošili smo €47,05 miliona na digitalno oglašavanje

Rezultati o ukupnom utrošku na digitalno oglašavanje u prethodnoj godini konačno su tu. Gle čuda - i ovoga puta tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji zadržalo je dvocifren rast, ostvarivši jedan od najboljih rezultata otkako se istraživanje vrši.

E-commerce

eCommerce Asocijacija otvara vrata svoje Akademije za sve koji žele da pokrenu svoj web shop

eCommerce Asocijacija Srbije pokrenula je eCommerce Akademiju - edukativni projekat u okviru kog će profesionalci iz svih segmenata digitalnog ekosistema sa polaznicima deliti svoja iskustva iz sektora elektronske trgovine.

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?