Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija, kako sada kreirati kampanje

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kao i većina promena u Google Ads i ova se dogodila bez neke posebne najave. Google ne smatra da je ova promena preterano uzbudljiva jer ova opcija već godinama postoji u većini zapadnih zemalja, ali je za oglašivače u Srbiji ogroman korak napred.

Naravno, ovom većem ažuriranju sistema je prethodilo višemesečno testiranje, a mnogi marketari su prethodnih meseci mogli da primete određene lokacije poput Vojvodine, Niša ili Novog Pazara kao opcije kada se unosi Srbija.

Sada, dakle, imamo daleko veći izbor mikro lokacija, a u nastavku teksta predstavljam vam kako ih možete koristiti.

Šta nam omogućavaju ove izmene?

Detaljne metrike, precizno ciljanje publike, brže prilagođavanje tržištu i konkurenciji su uvek na vrhu liste razloga zašto većina marketara više voli digital. Sve su to validni razlozi. Sa novom promenom u targetovanju lokacije sada imamo još jedan vredan alat koji nam pomaže da brže dođemo do ciljeva naših kampanja na Google Ads platformi.

Čak bih se usudio da kažem da mali broj faktora ima tako važan uticaj kao lokalizacija. Evo nekih razloga:

  • Manji i precizniji region koji ciljamo nam omogućava da brže ostvarimo dominantan udeo na tom tržištu.
  • Korisnicima saopštavamo relevantnije oglase, baš one koji su njima bliski.
  • Veća je šansa da obezbedimo ponovne kupovine i veću lojalnost korisnika.

Odavno je prošlo vreme kada je neki brend mogao da tvrdi da je prvi na Google-u na nacionalnom nivou. Gotovo da većina ključnih reči koje spadaju u navigacione fraze daju potpuno drugačije rezultate u zavisnosti od lokacije iz koje se pretražuje.

Organski rezultati na upite kao što su “škola jezika”, “restoran”, “turistička agencija”, “cvećara” su različiti u Kragujevcu, Nišu, Subotici ili Jagodini.

Ova hiperlokalizacija na nivou pretrage je najzad stigla i na Google Ads.

Kako sam radio oglašavanje u lokalu pre ove izmene?

Nisam imao nekog posebnog izbora osim da ciljam celu teritoriju Srbije, a da potom kampanjama dodelim listu negativnih ključnih reči koja je sadržala nazive gradova. Nazivi gradova su unošeni između navodnika, odnosno sa tzv. poklapanjem fraze.

Na primer: ukoliko sam imao kampanju za školu jezika u Nišu, ja sam u toj kampanji imao negativne ključne reči “Pirot”, “Kraljevo”, “Jagodina”… Listu gradova i opština u Srbiji u širokom podudaranju i podudaranju fraze možete preuzeti na ovom linku.

Ako bi korisnik tražio “Škola jezika Kraljevo” moji oglasi se ne bi prikazivali.

Ovo, naravno, nije potpuno eliminisalo impresije oglasa širom Srbije, jer korisnici često izostave naziv grada kada pretražuju – jednostavno kucaju “škola jezika”.

Naravno, pokušavao sam da kombinujem opcije drugih platformi za oglašavanje. Facebook Ads odavno daje mogućnost da ciljam pojedinačni grad. Tamo sam kupovao jeftin saobraćaj za grad Beograd, pa sam potom na odredišnoj stranici te posete skupljao u posebnu listu za Google Ads remarketing. Nije baš efikasno, ali je radilo nekako. Znao sam da te remarketing oglase vide samo ljudi iz Beograda.

Šta je danas moguće?

Danas možete dodati jednu ili više mikro lokacija koje pripadaju Srbiji. Poslednje ažuriranje ciljanja lokacije deli Srbiju na 356 jedinica. Podela je na provincije, gradove, opštine i delove grada.

  • Trenutno postoji samo jedna provincija (pokrajina) – Vojvodina.
  • Gradova ima 339 (Valjevo, Niš, Novi Pazar, Ljig, Užice, Loznica…)
  • Delova grada ima 13 i u pitanju su kvartovi u Beogradu (Mirijevo, naselje Braće Jerković, Karaburma, Batajnica…)
  • Opština ima 2, (Vračar i Rakovica)

Za svaku lokaciju koju dodate, imate i procenu broja ljudi koje potencijalno ciljate. Google za taj broj kaže sledeće: “It’s based on the number of signed-in users visiting Google sites”. To znači da sistem uzima u obzir osobe koje su ulogovane u svoj Google nalog (na primer Gmail) i koje na tim lokacijama vrše pretragu, gledaju mape, mejl, gledaju YouTube i koriste druge Google servise.

Ovo predstavlja ograničenje, jer ne koriste svi stanovnici nekog grada Google servise i zbog toga je bitno da testirate i utvrdite da li granularno ciljanje lokacija smanjuje vaš doseg.

Na slici ispod vidimo primer ciljanja nekoliko lokacija u Beogradu. Interesantno je videti koje su procene broja ljudi koje Google daje za svaku lokaciju.

Na sledećem linku možete pogledati sve lokacije koje su dostupne u trenutku pisanja ovog teksta. Google nekoliko puta godišnje ažurira listu na svetskom nivou što možete videti na ovoj stranici. Dostupan je .csv dokument za preuzimanje.

Naravno, osim što navedene lokacije možete koristiti za ciljanje, takođe ih možete uneti kao negativne lokacije, odnosno kao područja na kojima ne želite da se vaši oglasi prikazuju.

Šta pokazuju početni testovi?

Opciju testiram duže od mesec dana i generalno sam zadovoljan učinkom. Prvi zaključak je da daleko bolje rezultate dobijam na kampanjama koje ciljaju mobilne korisnike. Pretpostavljam da preciznost baznih stanica domaćih mobilnih operatera omogućava tačnije određivanje lokacije korisnika na Android i iOS uređajima u odnosu na broadband mreže koje desktop/laptop korisnici koriste da se povežu na Internet.

Uštede u budžetu su drastične, posebno ako odaberete samo nekoliko mikro lokacija umesto cele Srbije. Ima manje klikova, ali ti ljudi koji posećuju sajt bolje konvertuju. Primetan je skok stope konverzija.

Što se tiče Beograda tu predlažem da testirate. Biranje samo jedne lokacije na kojoj klijent posluje (Mirijevo) je umanjilo broj impresija i klikova u odnosu na ciljanje celog grada. Jednostavno, u ovom slučaju, usluga se traži u celom gradu tako da je sužavanje ciljanja na jednu opštinu dovelo do pada saobraćaja i konverzija. To, naravno, ne mora da znači i u vašem slučaju, zato predlažem da pokušate sve opcije.

Takođe, oglasi koji u tekstu spominju naziv lokacije imaju daleko bolji stepen klikova (CTR).

Još jedan savet je da obavezno verifikujete lokacije vaših klijenata u Google My Business servisu i da te lokacije importujete u Google Ads kao Location extension. Google će često prikazati taj dodatak oglasima i jedan deo korisnika će zatražiti uputstva za navigaciju do lokacije.

Ovo je tek početak

Nije još uvek sve idealno. Lista lokacija je i dalje ograničena, jer nedostaju mnogi veći gradovi u Srbiji. Ostaje nada da će se obezbediti uslovi da Google preciznije određuje tačne lokacije korisnika.

U zapadnim zemljama oglašivači mogu da ciljaju na nivou lokacija od posebnog komercijalnog interesa: aerodromi, poštanski brojevi, univerziteti, turistički centri, nacionalni parkovi, manje zone u gradovima itd.

Kao mali eksperiment u narednom periodu planiram da testiram ciljanje lokacije po radijusu oko manjeg mesta u cilju hvatanja većeg grada. Na primer, Obrenovac nije na listi lokacija. Ali zato jeste Barič. Ciljanje po radijusu od 8km oko Bariča hvata Obrenovac. Na sličan način možemo probati da sa radijusom od 10km oko mesta Bratinac obuhvatimo Požarevac.

Naravno, Google nudi mogućnost postavljanja radijusa oko bilo koje tačke, ali se to do sada pokazalo neefikasno u Srbiji. Bolje je probati sa radijusom oko predefinisane lokacije (u našem slučaju Barič ili Bratinac).

Vredi pokušati, posebno ako drugi oglašivači na tim lokacijama nisu proaktivni i ukoliko korisnicima daju generičku poruku. Usko ciljanje u kombinaciji sa prilagođenim oglasima može da napravi razliku.

Kakva su vaša iskustva? Da li ste probali granularno ciljanje pojedinačnih lokacija u Google Ads sistemu?

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Intervju

Pulsar istraživanje: Do sada uloženo €1,7 milijardi u ‘fintech’ startape na Balkanu

Uspešni 'fintech' startapi privlače investicije na balkanski region, što doprinosi ekonomskom rastu. Istraživanje ovog tržišta na Balkanu analizirao je Pavel Korolev, CEO Pulsar VC fonda.

Tehnologija

Heapcon 2024 o tehnološkim inovacijama koje oblikuju budućnost

Heapcon, vodeća međunarodna tehnološka konferencija u Balkanskom regionu, vraća se u Beograd sa još boljim sadržajem iz tech industrije.

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Takmičenje

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Sponzorisano

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Karijere

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.