Kako je symbolics.com doneo revoluciju interneta?

Godišnjica prvog domena — kako je symbolics.com doneo revoluciju interneta?

Na današnji dan, pre 39 godina, desio se istorijski trenutak za internet. Registrovan je symbolics.com — prvi domen! Kako je ovaj događaj promenio tok interneta, pitali smo Dejana Đukića, direktora RNIDS-a.

Prvi domen registrovala je kompanija Symbolics, Inc. koja je bila pionir u oblasti računarskog softvera i veštačke inteligencije. Osnovana 1980. godine, kompanija je odigrala ključnu ulogu u razvoju Lisp programskog jezika i simboličkog računarstva.

Ideju da napravi sistem imena domena osmislio je tim naučnika i inženjera predvođen dr Leonardom Klajnrokom, tada poznatom figurom u oblasti računarskog umrežavanja. Prepoznavši potrebu za standardizovanom shemom imenovanja, Klajnrok i njegove kolege predložil su Sistem imena domena (DNS), koji bi prevodio IP adrese u tekst, čime je značajno pojednostavljen proces pristup web sajtovima i drugim online resursima.

Symbolics.com je 1985. godine izabran kao inauguralni naziv domena kako bi se demonstrirao potencijal ovog novog sistema. Njegova registracija označila je bitnu prekretnicu u istoriji interneta, otvarajući put širenju imena domena i uspostavljanju moderne internet infrastrukture. U godinama koje su usledile, internet je doživeo eksponencijalni rast, sa hiljadama imena domena koji su registrovani širom sveta.

Kao jedna od prvih koja je usvojila internet tehnologiju, kompanija Symbolics, Inc. koristila je svoj domen da prikaže vrhunska dostignuća u oblasti veštačke inteligencije, razvoja softvera i računarskih nauka. Nakon raspada kompanije, 2009. godine, domen symbolics.com prešao je u vlasništvo kompanije XF.com (sada napkin.com) koja investia u tehnološke startape, i koja je prepoznala istorijski značaj i vrednost posedovanja ovakve internet relikvije.

Ipak, symbolics.com nastavlja da služi kao simbol inovacije i napretka, podsećajući nas na skromne početke digitalne revolucije koja je promenila način na koji živimo, radimo i komuniciramo jedni s drugima. U to ime, za vas smo pripremili analizu ovog istorijski važnog događaja za internet, uz razgovor sa Dejanom Đukićem — direktorom Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).

Kako je izgledao internet u eri pre registracije prvog domena?

Dejan: Tehnički posmatrano, svaki uređaj povezan na internet ima jedinstvenu IP (Internet Protocol) adresu, koju čini niz cifara odvojenih tačkama. Dakle, za korišćenje internet servisa bilo je potrebno znati tačne IP adrese umreženih uređaja. Ovo nije bio toliki problem kada je bilo malo umreženih uređaja i korisnika, a tako je bilo tokom sedamdesetih godina 20. veka.

Međutim, postalo je jasno da memorisanje velike količine dugačkih brojeva ne može da obezbedi komforno korišćenje interneta. Zato je sredinom osamdesetih godina 20. veka na scenu stupio sistem naziva internet domena, to jest DNS (Domain Name System), koji je osmišljen za prevođenje IP adresa u tekstualne oznake – nazive domena, i obrnuto.

Imajući u vidu ovu funkcionalnost, DNS ne koriste samo ljudi, već ga u pozadini koristi i većina drugih internet protokola, kao što su oni za web, imejl, prenos fajlova i slično. Zato kažemo da je DNS jedan od baznih internet servisa. Bez njega bi eksponencijalni rast interneta, a posebno World Wide Web-a, kome smo svedočili u poslednjih nekoliko decenija, bio teško zamisliv.

Koji su to tehnološki i kulturološki faktori doveli do uspostavljanja DNS-a i registracije prvog domena?

Dejan: Razvoj DNS sistema motivisan je potrebom za standardizacijom načina pristupa internet resursima, kroz korišćenje naziva domena umesto brojčanih IP adresa. Važno je bilo i razviti sistem koji kombinuje pouzdanost i jednostavnost održavanja, što je postignuto kroz hijerarhijsku i distribuiranu arhitekturu DNS-a.

Hijerarhija omogućava decentralizovano upravljanje domenima, kroz deljenje odgovornosti između organizacija koje upravljaju takozvanim root serverima, registrima domena najvišeg nivoa (kao što su .rs ili .com) i krajnjih korisnika domena, odnosno registranata. S druge strane, distribuirana priroda DNS-a osigurava visoku dostupnost i otpornost na padove sistema i druge mrežne poremećaje.

Kako je registracija prvog domena otvorila put za komercijalizaciju interneta kakav je danas?

Dejan: Uloga DNS-a je bila velika u omogućavanju da se internet servisi lakše koriste. Međutim, on je samo deo velike slagalice koju čini globalna mreža. Širenju interneta doprinela je jednostavnost i fleksibilnost skupa internet protokola, korisnost mnogobrojnih internet servisa kao što su web, imejl, prenos fajlova itd. Ne malu ulogu imala je i komercijalizacija interneta koja se odigrala devedesetih godina 20. veka. Tu ne spada samo izlaženje interneta iz akademske sredine i pokretanje prvih komercijalnih internet provajdera koji su omogućili daleko širu dostupnost interneta, već i razvoj internet biznisa kroz e-trgovinu, društvene mreže itd.

A, kako je koncept internet domena evoluirao od registracije symbolics.com?

Dejan: Tokom prvih 15 godina u okviru DNS sistema postojao je mali broj internet domena najvišeg nivoa (top-level domains, TLDs) u okviru kojih su korisnici mogli da registruju neki naziv. To su bili i danas opšte poznati .com, .net i .org. Pored njih postojali su .gov i .edu namenjeni državnim i akademskim institucijama u SAD, kao i veći broj dvoslovnih nacionalnih domena, kao što su .us, .uk, .de i tako dalje.

Odgovarajući na potrebe globalne internet zajednice, međunarodna organizacija ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), koja upravlja globalnim DNS sistemom, odobrila je početkom dvehiljaditih otvaranje novih generičkih TLD, kao što su .info, .web ili .aero. Posle njih, odobreno je još preko 1500 novih nastavaka.

Takođe, pre otprilike 15 godina omogućeno je registrovanje domena na nelatiničnim pismima, pa smo dobili i veliki broj takozvanih IDN domena (Internationalized Domain Names), među koje spada i naš ćirilični .срб, ali i mogućnost da registrujemo .rs domene koji sadrže sva slova naše latinice.

Pored opšte poznatih .com, .net i .org, početkom dvehiljaditih odobreno je još 1500 domena!

ICANN i registri domena najvišeg nivoa u međuvremenu su morali da usaglase i veći broj pravila koja regulišu različita pitanja vezana za svakodnevnu upotrebu, ali i zloupotrebu domena. U tom smislu, možda su najvažnija pravila za rešavanje sporova oko registracije naziva domena, poznatija kao Uniform Domain Name Dispute Resolution Policy (UDRP).

Ova pravila, inicijalno doneta za generičke TLDs, a u međuvremenu adaptirana i za veliki broj nacionalnih domena, primenjuju se za sprečavanje zlonamerne registracije domena u cilju kršenja prava na žig, lažno predstavljanje ili iznuđivanje. RNIDS je, u saradnji sa arbitražom Privredne komore Srbije, kao i ekspertima sa Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, razvio pravila i formirao telo za rešavanje domenskih sporova za .rs i .срб.

Navedena pravila i prakse su dobrim delom oslonjena na UDRP. Osim toga, dosta je urađeno na ojačavanju bezbednosti DNS sistema. S tim u vezi razvijena su proširenja DNS protokola koja osiguravaju integritet DNS zapisa i potpisivanje odgovora koje daju DNS serveri. Ove ekstenzije nazivaju se DNSSEC. RNIDS je obezbedio DNSSEC podršku, tako da ovu mogućnost mogu da koriste svi registranti .rs i .срб domena, to je nešto što svakako preporučujemo.

Konačno, tokom decenija evoluirala je i primena DNS servisa. DNS se danas ne koristi samo za prevođenje IP adresa u nazive domena, već ima ulogu i u usmeravanju internet saobraćaja, što je važno za brzu isporuku sadržaja korisnicima, odnosno za Content Delivery mreže (CDN) operatora kao što su Netflix, Meta, Google i drugi.

U budućnosti, koje razvojne tokove možemo očekivati u oblasti internet domena i infrastrukture?

Dejan: ICANN trenutno radi na pravilima koja treba da obezbede novo proširenje broja top-level domena, tako da u narednih nekoliko godina možemo očekivati nove internet nastavke. Takođe, nastaviće se rad na daljem jačanju bezbednosti DNS sistema, ali i poboljšanju podrške za domene koji ne koriste samo engleski alfabet.

S tim u vezi, posebno smo ponosni na to što ICANN u saradnji sa RNIDS-om 28. marta ove godine u Beogradu organizuje Dan univerzalne prihvatljivosti (Universal Acceptance Day). Na ovom događaju okupiće se globalna internet zajednica koja nastoji da osigura da svi nazivi domena i adrese e-pošte, nezavisno od jezika i pisma, budu jednako podržani i prihvaćeni od strane operativnih sistema, raznih softvera i aplikacija širom interneta.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Domaći Orgnostic akviziran od strane američkog jednoroga Culture Amp!

Culture Amp, vodeća svetska platforma za iskustvo zaposlenih, danas je objavila akviziciju domaćeg alata za HR analitiku, Orgnostic.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki ‘Cosmic Buildings’ podigao investiciju od $1,5 miliona i predstavio svoju održivu kuću u San Francisku

Startap Cosmic Buildings koji je osnovao Saša Jokić, podigao je pre-seed rundu investicije u iznosu od 1,5 miliona dolara koju predvodi domaći fond Fifth Quarter Ventures uz učešće Ciri Ventures, Navitas Capital, Climate Capital i vodećih 'angel' investitora.

Office Talks Podcast

Tech feminizam i Mudrinićev američki san

Nakon kraće pauze, 182. epizoda Office Talks podkasta bila je internog tipa: Mudrinić je s nama podelio utiske sa svoje 'američke turneje', a Anastasija je analizirala položaj žena u srpskoj tech industriji.

Propustili ste

Gaming

SGA izveštaj: Video igre kreirane u Srbiji za 2023. godinu prihodovale €175 miliona

Uprkos izazovima koje je donela 2023. godina, gejming industrija Srbije uspela je ne samo da očuva stabilnost, već i da poveća prihode i broj zaposlenih, pokazuje istraživanje Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) koje je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije predstavljeno javnosti.

Startapi i poslovanje

Srpski Collabwriting podigao €1,1 milion za AI implementaciju u poslovanje!

Nakon osvojenih €880.000 na prošlogodišnjoj 'How To Web' konferenciji, startap Sandre Iđoški i Ivana Ralića nastavlja da pridobija povrenje investitora.

Web 3.0

Bitcoin Halving je počeo, zašto je on važan za ovu kriptovalutu i njene rudare?

Bitcoin Halving koji se dešava danas je redak događaj u mehanizmu Bitcoina, nakon kog obično uslede značajne promene kada je reč o ovoj kriptovaluti.

Tehnologija

Ko je zapravo lažna dr Emili Roberts o kojoj je izvestilo preko 50 domaćih medija?

Učesnica ovogodišnjeg Dana internet domena i njeno predavanje na temu 'Borba protiv uznemiravanja u deepfake eri' privukla je ogromnu medijsku pažnju i to s dobrim razlogom!

Office Talks Podcast

Biznis podcasti omladinu kvare?

U 186. epizodi podkasta govorili smo o sve većoj ekspanziji zapaljivog sadržaja o izgradnji biznisa, uspehu i brzom obogaćivanju. Sve to smo uporedili i analizirali sa realnim pričama o izgradnji preduzetništva u Srbiji i gde zapravo u ovom slučaju postoje kontradiktornosti.

Startapi i poslovanje

Otvoren konkurs za StarTech grantove do $50.000

Konkurs je deo šireg projekta kompanije Philip Morris, ukupno vrednog osam miliona evra, koji sprovodi NALED uz podršku Vlade Srbije.