Globalni indeks inovativnosti: Srbija na 55. mestu od 132. zemlje sveta

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Globalni indeks inovativnosti: Srbija na 55. mestu po inovacijama od 132. zemlje sveta – šta to tačno podrazumeva?

GII (Globalni indeks inovativnosti) nije baš Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali jeste rang-lista i najnoviji izveštaj je privukao dosta pažnje. Prvo, ljudi vole liste i rangiranje, a drugo, ova je specifična i govori o tome gde smo u svetu, grubo govoreći, po inovativnosti.

Za pažljivog posmatrača, koji zna o čemu i kako lista Globalnog indeksa inovativnosti govori, tu se čak mogu pronaći i neke uzbudljive situacije i preokreti, mogu se nazreti trendovi, strategije i taktike zemalja, videti ko je u čemu dobar, kome je šta slaba tačka…pa se može i zaključiti na čemu neka privreda treba da radi ili da nastavi da radi, da bi u nekom narednom izveštaju možda bila pozitivno iznenađenje, kao na bilo kom svetskom prvenstvu. Na primer, mi. Šta kaže ovogodišnji izveštaj?

Šta je uopšte GII?

GII je lista sa 132 zemlje sveta, rangiranih po tome kako im ide kada se radi o inovacijama. Od 2007. godine, otkada ga WIPO (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu iz Ženeve) objavljuje, GII je postao važan alat za utvrđivanje inovacionog potencijala zemalja, merenje njihovog napretka i ocenu njihove konkurentnosti, i to veoma osetljiv i precizan alat. Svaki napredak se jasno vidi, svako zaostajanje je zabeleženo, čak i u samo godinu dana.

Parametri su egzaktni, merljivi i sveobuhvatni, ali i promenljivi – prilagođavaju se promenama samog razvoja i značajnim izazovima, pa se povremeno menjaju indikatori. Baš ove godine, takve male promene su imale uticaj i na rezultate, pa i na rang Srbije, ali o tom potom (nećemo da se žalimo na sudije, dobri smo!).

Šta se tačno meri?

Rangiranje se vrši po većem broju dobro definisanih kriterijuma u sedam glavnih domena: institucijama (1), humanom kapitalu, istraživanjima i razvoju (2), infrastrukturi (3), tržišnoj sofisticiranosti (4), poslovnoj sofisticiranosti (5), tehnološkim rezultatima i outputima zasnovanim na znanju (6) i kreativnim outputima (7).

Prvih pet se odnosi na inpute, uslove za inoviranje, kapacitete neke privrede da inovira. Preostala dva govore o inovativnim rezultatima. Svaki od ovih sedam ima mnoštvo svojih podkriterijuma. Kvalitet institucija se, na primer, meri kroz kvalitete regulatornog, poslovnog i političkog okruženja.

Domeni su, naravno, uzajamno zavisni. Ako su dobri, rezultati iz poslednja dva povratno jačaju prvih pet – dovode do razvoja uslova za inoviranje, što su onda opet uslovi za još bolje rezultate…. Poenta je da krene.

Čemu to u praksi služi?

Od zemalja koje su članice, čak 70% se ozbiljno oslanjaju na ovu analizu kada razmišljaju o razvoju i strategijama, gledaju kako da unaprede inovacioni ekosistem ili odlučuju o investicijama ili podsticajima. GII lepo pokazuje da li je neka zemlja napredovala ili stagnirala – ukupno i po pojedinim domenima. Takođe govori i o trendovima, efektima kriznih perioda na tržišta, da li je neko uspeo da ih iskoristi…

Može da nam kaže gde smo, u kakvom smo društvu i gde treba da dodamo gas, ako želimo da budemo konkurentni. A malo je stvari u kojima se danas uopšte može biti konkurentan, a da nema veze s inovacijama.

I šta kaže GII, za ova luda vremena?

Kaže da je broj i vrednost Venture Capital ulaganja porastao za čak 46% uz rast vrednosti od 126%. Dakle, situacija je išla u korist investiranju. I broj naučnih publikacija je doživeo rast, više se trošilo na R&D, a došlo je i do povećanja broja međunarodno odobrenih patenata. Nauka je napredovala, naročito domen zdravstva i digitalnih tehnologija. Razvojni problemi su se pojavili u određenim tehnološkim procesima, nedostatku resursa, lancima snabdevanja, eksternim faktorima kao što su još uvek prisutna pandemija, rat u Ukrajini, sve komplikovaniji geopolitički odnosi…

Neko će reći da nam za sve to nije bio potreban GII, ali s njim, to su sada egzaktno potvrđeni trendovi, uz precizne podatke o tome šta to znači i za koga.

Ko je pobedio, a ko je ‘dark horse’?

Najinovativnija privreda na svetu je Švajcarska. Nama koji pratimo, u tom delu je već dosadno – na vrhu su već 12 godina. Slede SAD, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija. Kina se približava prvih 10, dok su Turska i Indija prvi put ušle u prvih 40 zemalja. Naša zemlja još uvek nije iznenađenje na svetskom nivou, ali polako, na tome se radi.

Srbija je na 55. mestu od ukupno 132 zemlje. Dakle u ukupnom skoru, u odnosu na prošlu godinu, pali smo za jedno mesto. U Evropi, od 39 zemalja, Srbija je na 32 mestu. Zvuči loše? Možda, ali to ipak nije fudbal. Govorimo o delu sveta sa najvećom koncentracijom zemalja sa visokorazvijenim inovacionim ekosistemima – 15 globalnih inovacionih lidera dolazi odavde. Zapravo, to uopšte nije tako loš skor.

A dobre vesti?

Kada se izveštaj gleda pažljivije, vesti postaju sve bolje. Od 36 zemalja sa srednjim višim nivoom dohotka, što je više “naša kategorija” Srbija je u top 10 zemalja (zajedno sa Kinom, Brazilom, Južnom Afrikom…). To već dobro zvuči, zar ne?

Posebno značajna novost je to što se ove godine po prvi put pominje srpski S&T klaster (Beograd). Nije u prvih 100 na svetu, ali je vidljiv, tu je. To je baš dobra, odlična vest.

A kada se u obzir uzmu sve okolnosti i kad se poredimo sa bliskim ekonomijama, ne samo da taj rang uopšte nije loš, nego se može reći da se odlično držimo. O tome uskoro.

A stvarno bismo mogli i da se žalimo na sudije. Pominjali smo da se metodologija GII povremeno menja. Uvedeni su neki novi indikatori, i za jedan takav, vrednovanje preduzetničke klime i kulture, za Srbiju ne postoje raspoloživi i relevantni podaci. U isto vreme, indikator lakoće rešavanja nesolventnosti više nije bitan, a tu smo bili prilično jaki. Ali dobro, kako nama, tako i drugima. Indikatori su menjani s razlogom.

Kako se poredimo sa sebi sličnima?

Možemo da se poredimo, na primer, sa Hrvatskom, Mađarskom, Bugarskom i Rumunijom. Kao i mi, i kod ovih država ima variranja. Idemo redom.

Institucionalno okruženje je nazadovalo u svim pomenutim državama, ali kod nas i u Mađarskoj najmanje. Značajno smo bolji od ostale tri zemlje u regionu.

Humani kapital i R&D – tu u poslednje tri godine imamo konstantan rast. Još uvek nismo stigli Mađarsku i Hrvatsku, ali smo sve bliže. U domenu osnovnog i srednjeg obrazovanja, imamo veliki napredak – vrednost indeksa je povećana čak 32%, a pozicija Srbije se pomerila za 31 mesto. Kod visokog obrazovanja, globalno smo na 29. mestu, što je napredak za tri pozicije.

Kada je reč o infrastrukturi, ovde ubedljivo vodi Hrvatska. Već tri godine za redom, mi smo sve bolji i smanjujemo zaostatak. Mađarska, na primer, ima svega 1,3% veću vrednost ovog indeksa nego mi. Ovo je jedini domen gde smo u top 40 privreda na svetu. Ubedljivi lider u ovom segmentu, koji je i najviše uticao na rast vrednosti indeksa jeste broj per capita ISO 14001 ekoloških sertifikata – rangirani smo na drugom mestu globalno.

Tržišna sofisticiranost nam je slaba tačka. Ali, to važi za ceo region. Ovo je onaj deo gde su nas i “sudije oštetile”: za čak sedam novih parametara, nema raspoloživih podataka za Srbiju. Prošle godine, ovde smo bili najbolje rangirani od svih zemalja regiona, a sada smo pali za 25 mesta. To verovatno ne oslikava pravo stanje. U segmentu trgovine, diverzifikacije privrede i veličine tržišta smo sasvim solidni na 39. mestu, a posebno smo dobri u diverzifikaciji domaće industrije. Tu smo bolji od većine zemalja koje su na listi daleko iznad nas.

Što se poslovne sofisticiranosti tiče, jesmo zabeležili manji rast, ali nismo se baš proslavili. Hrvatska i Rumunija nam beže i do 14%, dok nam Mađarska deluje nedostižno. Da li su drugi baš brzi ili smo mi baš spori, treba videti, ali ovde smo na 65. mestu.

Kod tehnološkog outputa i performansi zasnovanih na znanju, nakon prošlogodišnjeg pada, sada beležimo rast. Jedino Mađarska konstantno napreduje, dok se Hrvatska i Rumunija, kao i mi, dižu nakon pada. Kod Bugarske je obrnuto.

Slaba tačka su nam, i dalje, kreativni rezultati. Globalno smo na 76. mestu. Lako je objasniti. U ovoj oblasti nemamo mnogo angažovanih resursa. Prosto, naša privreda i poslovni ambijent više pogoduju poslovima i projektima koji ne rezultiraju kreativnošću. Deluje kao da se ovde i ne trudimo. S druge strane, nismo deo EU kao jedinstvenog tržišta koje ovakvim projektima nudi veće mogućnosti i olakšice. Uprkos svemu tome, zanimljivo je reći, u segmentu kreiranja mobilnih aplikacija imamo skoro pa dvostruko bolji rezultat od Mađarske.

Činjenica je i da Srbija nije globalno vredan brend. Ali dobro, to možemo da zapišemo pod: “ovde možemo dosta da napredujemo”. Za takve stvari, potrebno je vreme. Radi se i na tome.

Kako do rasta?

U proteklih osam godina, imali smo rast na preko 50% kriterijuma, dok su neki domeni ostali na istom nivou. Mnogo je više oblasti u kojima smo rasli nego onih u kojima imamo neki problem. Ali, da bismo se penjali na listi, potrebni su nam skokovi. A ako već niste među najrazvijenijim ekosistemima, skok je moguć samo uz velike rezultate. Tako su Mađari, na primer, u odnosu na prethodni izveštaj, za 100% povećali ulaganja u R&D.

GII treba da nam posluži kao cheatsheet – da vidimo gde je prostor da napredujemo, na čemu moramo mnogo da radimo, a gde možemo uz malo truda da napravimo ozbiljan skok.

Šta sad?

Dakle, treba da pratimo sebe i druge. Da prepoznamo svoje prilike. Onda, da uradimo nešto po tom pitanju. Stvarno. Ne nadareni pojedinci – da ekosistem uradi nešto po tom pitanju. GII nam govori da su za nas to poslovna sofisticiranost i kreativni output.

I ne, nisu nam to slabe tačke, nešto što nam “ne leži”, nego prilike za rast. Ne zato da bismo bili bolji na rang-listi, nego da bismo bili konkurentniji kao priveda, da bismo ojačali baš tamo gde treba, da bismo uradili baš prave stvari. Rang-lista će to samo da zabeleži.

To bi značilo da se i inovacioni potencijal Srbije unapredio, da smo na putu razvitka stabilnog i dinamičnog inovacionog ekosistema, da je inovaciona klima i kultura na sve većem nivou i da smo sve konkurentniji na globalnom tržištu. Onda, polako, Srbija može da jača i kao globalni brend.

Magičnih 5%

Potrebno je da se strateški usmerimo na sve ono na šta je moguće uticati, a posebno na one kriterijume i segmente koje je moguće relativno brzo unaprediti i na one koji “vuku” druge. Potrebno je da učimo, ali ne samo da kopiramo bolje od sebe, nego i da vidimo šta rade slabiji od nas koji postižu rezultate. Naravno, i da ne padnemo tamo gde smo već dobri, jer u praksi, kad se desi pad, on je veći od rasta.

Procene su da na trenutnom nivou razvoja inovacionog ekosistema u Srbiji, unapređenjem od 5% u zamišljenom periodu od 4 godine (optimističan scenario) može se ostvariti veliki skok, pomeranje za čak 11 pozicija.

Radimo li nešto na tome?

Za takav rast, neophodan je fokus i bolja, na podacima zasnovana strategija. Potrebni su dramatični usponi u tačno određenim domenima, fokus tamo gde imamo stvarnu šansu, a potom i mobilizacija celog ekosistema, svih igrača i resursa, razvoj novih modela saradnje i novih prilika da iskoristimo svoj inovacioni potencijal.

Kao što smo već rekli negde na početku, jedno povlači drugo. Ništa ne uspeva kao uspeh. Zato je ICT Hub, uz podršku USAID-a, pokrenuo projekat “Srbija inovira” koji radi, otprilike, upravo sve to. Okupljamo čitav ekosistem oko stvari za koje verujemo (na osnovu podataka, ne optimizma kog svakako imamo mnogo) da nam mogu doneti baš takve, dramatične rezultate. I za sada, dobro ide. Nije baš Svetsko u fudbalu, ali pratite, zanimljivo je. Ambiciozni jesmo, ali – kako drukčije?


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kultura 2.0

Da li ćemo zbog anglicizama u IT industriji zaboraviti maternji jezik? Razgovarali smo sa profesorkom engleskog jezika

Bojana Stanojević, profesorka engleskog jezika i književnosti u intervjuu za Netokraciju govori o upotrebi anglicizama u savremenom poslovanju, o tome koje su reči i izrazi neprevodivi, a za koje postoje adekvatni prevodi na srpski jezik.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom 26 država izabrana za članicu ove organizacije.

Startapi i poslovanje

Investiciona prognoza: Evropski fond menadžeri predviđaju ‘zahlađenje’ u VC industriji

Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.

Startapi i poslovanje

TS Ventures investirao u domaće startape Anari AI, Bitebell i Brush Galaxy

TS Ventures Fond je nakon temeljnog procesa i detaljne analize idejnih rešenja, novu rundu sredstava dodelio za čak tri nova startapa i time nastavio da pomaže razvoj startap industrije u našoj zemlji.

Najava

Unapredite svoje DevTools veštine na ‘masterclass’ radionici svetski poznatog developera

Sajt HelloWorld.rs 9. decembra u 17h organizuje veliku 'masterclass' radionicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, gde će govoriti jedan od najboljih svetskih front-end developera Heri Roberts.

Startapi i poslovanje

Raising Stars: Do 20.000 švajcarskih franaka bespovratno za startape u ranim fazama razvoja

NTP Beograd raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak treći poziv za Raising Starts, prvi pre-seed akceleratorski program u Srbiji koji startap timovima obezbeđuje stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj.

Internet marketing

GOstudy — platforma koja uvodi ljude u svet digitalnog marketinga

Za ostvarivanje poslovnog uspeha na internetu ne treba da posedujete formalno obrazovanje, ali je važno da ste željni znanja i naoružani disciplinom, savetuje Vladimir Mladenov, osnivač GOstudy platforme. U okviru 20 emisija na nacionalnom servisu gledaoci će imati priliku se upoznaju s radom platforme.