Gigmetar istraživanje o gig radnicama u toku pandemije

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.

Pandemija je, navodi se u ovom istraživanju Centra za javne politike, uticala na tražnju za profesijama na globalnom tržištu platformskog rada ali nisu sva zanimanja iskusila efekte pandemije na isti način.

“Na početku krize se tako značajno smanjila potražnja u oblasti kreativnih usluga i multimedija kao i prodaje i marketinga, a porasla u sektoru razvoja softvera”, navodi se u Gigmetru posvećenom analiziranju statusa gig radnica tokom pandemije koronavirusa, a mi vam u nastavku predstavljamo glavne zaključke do kojih su došli istraživači.

Koje je promene donela pandemija?

Kako se navodi u istraživanju, u oktobru 2020. po prvi put je broj profesija u kojima dominiraju žene jednak broju profesija u kojima dominiraju muškarci. Te oblasti su pisanje i prevođenje, unos podataka i administrativnih usluga i profesionalne usluge. “To je mala, ali značajna promena u odnosu na pred COVID-19 vreme, kada su žene dominirale samo u oblasti pisanja i prevođenja”, ističu istraživači.

Ipak, oktobarski Gigmetar ukazuje na širenje jaza u traženoj ceni rada između muškaraca i žena tokom pandemije – žene su u oktobru u proseku tražile za 23,6% nižu cenu radnog sata u odnosu na muškarce.

Osim toga, novina je i da na tržištu gig rada dominiraju radnice sa prethodnim iskustvom dok je značajno manji procenat novopridošlih žena u svim zanimanjima pa se, kako kažu, može zaključiti da je ulazak na ovo tržište rada otežan. Oni dodaju i sledeće:

Kada je reč o ženama koje su utvrdile svoju poziciju u radu na platformama, podaci pokazuju da one ostaju u profesijama koje su manje tražene, a sporo osvajaju one koje su konkurentne kao na primer razvoj softvera. Iako se primećuje da se u vreme COVID-19 povećao procenat žena koje su zakoračile u oblast razvoja softvera i tehnologije, to ne treba da zavara – ovo povećanje je i dalje manje nego ono koje se odnosi na novopridošle muškarce u ovoj profesiji.

Žene bile znatno manje zastupljene u zanimanjima koja su bolje plaćena i za kojima postoji veća potražnja

Može se izdvojiti pet glavnih zaključaka do kojih su došli istraživači, koje prenosimo u celosti:

Očigledno je došlo do znatnog smanjenja učešća i muškaraca i žena u profesijama koje su ispitanici inicijalno naveli kao primarne, što se približno dogodilo u 5-6 mesecu istraživanja (u aprilu-maju 2020). Moglo bi se zaključiti da su okolnosti nametnute pandemijom uticale na rad na globalnim onlajn platformama iako (još) ne postoje čvrsti dokazi koji bi potkrepili ovaj zaključak.

Bez obzira čemu se promene mogu pripisati, sektor profesionalnih usluga je verovatno najozbiljnije pogođen. I ovaj zaključak bi, doduše, trebalo uzeti sa rezervom, s obzirom na srazmerno mali broj profesionalaca u ovom sektoru koji su učestvovali u istraživanju.

Bez ikakve sumnje oblast kreativnih usluga i multimedije je najmanje pogođena profesija. Na drugom mestu je profesija pisanja i prevođenja u kojoj je kriva otpornosti takođe relativno visoka. Ponovo se ne može jednoznačno objasniti ovaj rezultat.

Rezultati takođe sugerišu da ne postoje značajne rodne razlike u pogledu preživljavanja u izabranim profesijama. Ipak, ono što može biti dragocena informacija i faktor u predviđanju budućeg razvoja je očigledna vitalnost profesija u kojima žene ili dominiraju ili ih ima dosta. Stoga nije nemoguće da će u doglednoj budućnosti profesije u kojima dominiraju žene na onlajn platformama biti otpornije na izazove rada pogođenog pandemijom. Ipak, u ovom preseku, profesije koje pokazuju otpornost su i one tzv. “muške” kao što je oblast kreativnih usluga i multimedije kao i one dominantno ženske kao što je oblast pisanja i prevođenja.

Ono što je takođe postalo vidljivo tokom pandemije je da su žene bile znatno manje zastupljene u zanimanjima koja su bolje plaćena i za kojima postoji veća potražnja. To je bio slučaj i pre COVID-19, a pandemija je ovaj trend samo ubrzala zahvaljujući naglom povećanju tražnje za “muškim” profesijama. ćeg razvoja je očigledna vitalnost profesija u kojima žene ili dominiraju ili ih ima dosta. Stoga nije nemoguće da će u doglednoj budućnosti profesije u kojima dominiraju žene na onlajn platformama biti otpornije na izazove rada pogođenog pandemijom.


Kompletno istraživanje možete pogledati na sajtu Centra za istraživanje javnih politika.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Šta rade zaposleni dok HR menadžeri spavaju? Kritikuju LGBT zajednicu i leče decu SMS porukama

Koliko ste upoznati sa kulturom ćutanja, skretanja pogleda i sleganja ramena koja je nikad prisutnija u domaćoj IT zajednici?

E-commerce

Deltin ‘Ananas’ unaprediće domaći e-commerce ne investicijom od €100 miliona, već brigom o korisnicima. Može li on to?

Kompanija Delta Holding najavila je da nakon 30 godina poslovanja u različitim oblastima u 2021. godini ulazi u e-commerce. Analiziram kako bi novi biznis mogao da izgleda i na čemu se mora zasnivati kako bi se takmičio sa konkurencijom.

Kultura 2.0

Sirenin krug poverenja: Zašto founderi toliko često biraju nepotizam?

Nepotizam je neiskren način da se ljudima veruje. Pogotovo u poslu.

Propustili ste

Office Talks Podcast

Prevara od 70 miliona dolara – ko je kriv?

U 36. epizodi Netokracijinog Office Talks podcasta ugostili smo novinara BIRN-a, Aleksandra Đorđevića, sa kojim smo razgovarali o Internet prevarama. Reč je o nepostojećim sajtovima za kupovinu kriptovaluta i berzama, te call centrima koji su nedavno dospeli u žižu javnosti.

Kultura 2.0

Oporezivanje digitalne imovine u Srbiji: Koje obaveze imaju fizička i pravna lica?

Do decembra 2020. godine poreski propisi nisu izričito prepoznavali digitalnu imovinu i to je vodilo nepovoljnom poreskom tretmanu transakcija koje uključuju digitalnu imovinu, ali i pravnoj nesigurnosti o tome kako se digitalna imovina oporezuje. U tekstu objašnjavamo kako sada stoje stvari po tom pitanju.

Startapi i poslovanje

Američko-srpska podcast platforma Sounder.fm osigurala novu investiciju od $2.15 miliona

Nakon prošlogodišnje investicije od 1,8 miliona dolara, ova platforma za hostovanje i laku pretragu podcasta, audio knjiga i newscasta, prikupila je još 2,15 miliona dolara.

Startapi i poslovanje

NBS: U 2020. godini Srbija izvezla €1,37 milijardi ICT usluga

Sporiji rast nego u 2019. godini mogao bi biti opravdan aktuelnom pandemijom.

Novost

Program ‘Tačka povratka’ objavio vodič za lakši povratak Srba iz dijaspore u domovinu

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom 'Tačka povratka' objavio je besplatan online 'Vodič za povratnike', namenjen građanima u dijaspori, bilo da su se već odlučili da se vrate u Srbiju, tek razmišljaju o povratku, ili ih zanimaju prilike za poslovnu saradnju.

Kultura 2.0

Platforma net.kabinet predstavlja interdisciplinarni kurs ‘Epidemija’ za srednjoškolce

Fondacija Petlja, Inicijativa 'Digitalna Srbija' i UNICEF predstavili su kurs "Epidemija" koji povezuje znanja o fenomenu epidemije iz ugla biologije, hemije, matematike i informatike. Kurs se sastoji iz tekstova, ilustracija, kvizova, a narator je glumac Miloš Biković.