Gigmetar predstavlja rezultate istraživanja frilensera u Srbiji

Gigmetar: Prosečna cena radnog sata gig radnika u Srbiji je zabeležila pad, ali ponuda radnika ostaje stabilna

Centar za istraživanje javnih politika predstavio je ovogodišnji Gigmetar - istraživanje digitalne geografije Srbije i zemalja u okruženju. Neke od rezultata do kojih su došli predstavljamo u nastavku teksta.

Pomenuto Gigmetar istraživanje pokazalo je da je nakon prvog pandemijskog udara ponuda radne snage iz Srbije koji rade na globalnim platformama ostala relativno stabilna. Međutim, domaći digitalni radnici suočili su se sa novim izazovima: većom konkurencijom (zbog povećanja broja gig radnika širom sveta), smanjenim obimom tražnje ovakvog tipa rada i sa regulatornim naporima države usmerenim na oporezivanje gig radnika.

Dakle, kako objašnjavaju iz Centra za istraživanje javnih politika, pomenute promene u tražnji za gig radom otežale su dolazak do poslova, naročito za nove gig radnike bez iskustva. To istovremeno znači da je zaustavljen dalji rast tržišta, iako ga pandemija nije značajnije oštetila. O tome i drugim promenama otkrivamo više u nastavku teksta.

70% celokupne gig populacije radi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu

Uprkos pandemiji, istraživači su zaključili da je regionalna disperzija gig radnika u Srbiji ostala gotovo ista. Iz Vojvodine dolazi skoro svaki treći radnik (28,34%), dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije (44,23%).

Dakle, izuzev koncentracije po administrativnim centrima i najvećim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), relativno mali broj ostalih gradova ima neku značajniju koncentraciju ovih radnika. “Drugim rečima, 70% celokupne gig populacije je skoncentrisano u četiri administrativna centra, dok postoji još samo sedam gradova gde se nalazi više od 1% populacije gig radnika”, navode oni.

Izvor: Gigmetar

Sa druge strane, i ovo merenje potvrdilo je činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji. Skoro svaki četvrti radnik, navode istraživači, bavi se razvojem softvera, dok je više od četiri na svakih deset radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji (od kojih je skoro četvrtina bez iskustva u online radu).

Zanimljivo je i da je odnos radnika sa iskustvom na online platformama i onog bez u oblasti razvoja softvera je još veći – na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi skoro 1 (0,8) koji je nov na online tržištu, ističu istraživači. “Ovakav razvoj situacije se oslanja na nalaze OLI indeksa koji pokazuje da je tokom pandemije porasla potreba za IT stručnjacima globalno, pa je i srpsko tržište IT stručnjaka reagovalo na kreirane šanse”, navodi se u istraživanju.

Relativno visoko učešće žena u gig ekonomiji Srbije

Interesantan podatak je i onaj koji pokazuje relativno visoko učešće žena u domaćoj gig ekonomiji. “Ako se posmatra celokupna populacija čak 37,6% je gig radnica, dok ako se posmatraju samo gig radnici sa prihodima, od deset gig radnika čak četiri su žene“, navodi se u istraživanju. Od gig radnika koji su u oktobru imali poslove, 40% su bile žene, a 60% muškarci.

Međutim, istraživači napominju da je udeo gig radnica u novoj populaciji gig radnika u merenju iz oktobra pokazalo njihov značajno manji udeo, od 30,5%, u ukupnoj populaciji novih gig radnika. Osim toga, dodaju oni, ova proporcija odgovara i udelu gig radnica u ranijim merenjima, što dodatno govori o tome da gig radnice, iako u ukupnoj populaciji imaju respektabilan udeo, spadaju u manje frekventne radnike u poređenju sa muškarcima.

Izvor: Gigmetar

Iako žene čine preko 40% radne snage, Gigmetar je pokazao da učestvuju u prihodima sa 35,10%. Pored toga, Covid-19 je podjednako uticao na žene i na muškarce, kada je u pitanju njihovo radno angažovanje, te takođe nije mogao uticati na inicijalno uspostavljene vrednosti.

Medijalna cena rada po satu za srpske radnike iznosi 15 dolara

Što se tiče učešća gig radnika iz regiona po profesijama, u Beogradu se mogu izdvojiti profesionalne usluge, razvoj softvera i pisanje i prevođenje, pri čemu je najizraženija komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga.

Osim toga, u Vojvodini se izdvajaju administrativne usluge i unos podataka, prodaja i marketing i razvoj softvera, u Južnoj i Istočnoj Srbiji gig radnici dominiraju u oblastima profesionalnih usluga, multimedijalnim i kreativnim uslugama u prodaji i marketingu, a u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, kao regionu sa najmanjom gig populacijom, izdvojile su se dve oblasti: administrativne usluge i unos podataka i multimedijalne i kreativne usluge.

Izvor: Gigmetar

Kada se pogledaju podaci koji se tiču prosečne cene rada po satu, prosečna cena radnog sata gig radnika u Srbiji je zabeležila pad i tu je negativan uticaj pandemije najočigledniji.

“Ukoliko se posmatraju radnici sa iskustvom, cena je u proseku ostala ista i iznosi 19,40 dolara po satu. Međutim, ukoliko se posmatra medijalna cena rada po satu, ona za srpske radnike iznosi 15 dolara, što je za četvrtinu manje od medijalne zarade u SAD,  kao najvećem tržištu gig radnika. I dalje je prisutna značajna razlika između polova”, navodi se u saopštenju.

Razlika u ceni rada po satu je najmanja kod najbrojnije populacije gig radnika, odnosno u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Ali, cena rada po satu je veća kod muškaraca u svim profesijama, i bez obzira da li su u pitanju radnici sa iskustvom ili novi gig radnici. Detaljnije o ovome, ali i o ostalim podacima iz istraživanja možete pronaći na zvaničnom sajtu Gigmetra.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.