Kako je 'Game of Thrones' zauvek promenio našu popularnu kulturu

Kako je ‘Game of Thrones’ zauvek promenio našu popularnu kulturu

Nakon pauze od tačno 595 dana imamo priliku da se ponovo susretnemo sa likovima iz knjiga Džordža R.R. Martina i uplovimo u svet Vesterosa gde će armije živih i mrtvih napokon odmeriti snage. Da li će naši životi nakon toga biti isti?

Tokom devet godina koliko se prikazuje na HBO, Game of Thrones je uspeo da ostvari veliki uticaj na pop kulturu. Nakon što je oborila rekorde kao serija koja je najviše puta u novijoj istoriji nelegalno preuzimana sa Interneta, u petoj sezoni – serija Game of Thrones oborila je i Ginisov rekord za najveću TV dramu koja je simultano premijerno prikazana u 173 različite zemlje.

Naravno, ovo je sam vrh ledenog brega 🍆. Prvu epizodu osme sezone pogledalo je 17.400.000 gledalaca preko različitih platformi (HBO GO i HBO Now), što je najnoviji rekord u gledanosti.

Jedan pogled na sva ova dostignuća je dovoljan da se zaključi da je Game of Thrones mnogo više od još jedne popularne serije. Ljudi su postali opsednuti likovima Džordža R.R. Martina i njihovim odnosima. Internet je danas prepun GoT mimova, kao i brojnih predugačkih diskusija u kojima fanovi razmenjuju teorije i predviđanja o tome kako će se serija završiti. Prvi u nizu Game of Thrones spin-off projekata je već debelo zagazio u produkciju, te je sasvim realno za očekivati da će uticaj ovog brenda nastaviti da raste.

Međutim, Game of Thrones u startu nije imao budžet koji danas ima. Ovo nije jedini HBO projekat u čiji se marketing toliko ulagalo. Takođe, ovo definitivno nije prva serija koja je originalni sadržaj iz knjiga pretočila u drugi format.

Pa, kako je onda Game of Thrones serija napravila toliki uspeh? Odakle potiče njena popularnost?

Konstantan element iznenađenja

Kao što je svima dobro poznato, Game of Thrones zasnovan je na serijalu “Pesma leda i vatre” Džordža R.R. Martina. Među obožavateljima ima onih koji favorizuju knjige i ne podnose velike izmene u narativu i postojećoj dinamici između likova koje producenti serije uvode.

Recimo, u seriji se ne pojavljuju Coldhands, Jeyne Pool i zombi verzija Catelyn Stark, što je mnoge razočaralo, a da ni ne spominjemo da su likovi Mance Rayder i Ser Barristan Selmy ubijeni u seriji – dok su u knjigama živi i zdravi.

Svakako da je izazovno predstaviti jedan ogroman epski univerzum u drugom mediju, ali postoji još nekoliko razloga za ova odstupanja. Tu su pre svega umetnička interpretacija i vizija ključnih ljudi iz HBO-a, ali verujem da ulogu igra i jedna vrsta dugo promišljene taktike.

Producenti donose ovakve odluke upravo zato da bi podstakli diskusije, kako u online tako i u offline svetu. Serija je već čuvena po neočekivanim obrtima, šokantnim novim pravcima razvoja likova i naravno, cliff hanger-ima.

Da, postoji mnogo stvari koje odvajaju originalni narativ u knjizi od onog koji je prekrojila serija. Međutim, upravo zbog uzbudljivog elementa iznenađenja i ovih odstupanja, serija ostaje večito zanimljiva gledaocima.

Kreatori serije su uspešno razbili stereotipe i rekao bih – prevazišli mnoge kolege iz industrije u pogledu prilagođavanja narativa i manipulisanja šablonima pripovedanja. Ohrabreni ovim uspehom, mnogi su se usudili da pokušaju realizaciju smelijih televizijskih projekata, te je u tom smislu Game of Thrones imao udela i u podizanju prečke u pogledu veličine i ambicioznosti projekata.

Nekonvencionalan način pripovedanja: uspon i pad arhetipa

Ako postoji nešto u čemu je serijal Game of Thrones nenadmašiv, to je vešta igra sa onim što je norma, sa dobro poznatim i utvrđenim zapletima sveta fantastike, kao i sa logikom razvoja likova i arhetipa. Kroz nekad neočekivane ili nelogične odluke likova, ekranizuje se sva njihova kompleksnost i slojevitost. Oni su u osnovi satkani od različitih motiva i emocija, menjaju se kroz odnose sa drugima, kao i kroz često užasna iskustva. To ih nadasve čini ljudima i ogoljenim karakterima.

Likovi nisu nipošto crno-beli: Game of Thrones se udaljava od te dihotomske perspektive sveta i u potpunosti relativizuje pojmove dobra i zla. Zato ćete često sebe uhvatiti u unutrašnjem konfliktu, pa tako pritajeno navijate za lika koji je učestvovao u incestu i koji je obogaljio dečaka gurnuvši ga kroz prozor – jer se kasnije pokazao duboko doslednim i dostojanstvenim.

Moralni sistem je veoma razuđen i nekoherentan, ali baš zato što nas serija poziva da se stavimo na mesto svakog od likova – mi sa njima saosećamo, uzimamo strane, aktivno promišljamo i sudimo o njihovim postupcima.

Kad je reč o večito privlačnim arhetipima, tu su nemilosrdni kralj kojeg niko ne voli, ali koji je ipak vladao, tu su hrabar i čestit vitez, iznenadni heroj, osvetoljubivi sin i kćerka, pobednik iz naroda, zahvalno siroče. Međutim, Game of Thrones ne samo da menja ove ustaljene formule, već ih izokreće i stavlja pred nas, publiku – nove, hrabre i smele nadgradnje klasičnih priča.

Razvoj trodimenzionalnih ženskih likova

U dobroj većini filmova i TV serija postoji deficit kompleksnih i smislenih ženskih likova. Iako je to danas problem o kojem se mnogo priča, pre desetak godina je postojao zaista osetan nedostatak relevantnih ženskih uloga.

U Holivudu su jaki ženski likovi najčešće površno izgrađeni (kao što je slučaj u velikom broju superherojskih filmova) i njihova snaga se prikazuje na pogrešan način: kroz maskulinizaciju lika.

To svakako nije slučaj sa Game of Thrones. Žene ove serije žive u jednom okrutnom svetu, direktne su žrtve svog društvenog staleža, promena u politici i naglih izmena u dimanici moći, stradaju i bore se, preživljavaju. Međutim, njihova se snaga ne prikazuje nužno kroz fizičku snagu i fizički konflikt.

Njih odlikuje duboka, unutrašnja snaga, otpornost i izdržljivost, mudrost i pronicljivost, kao i osećaj za pravdu. Mnoge od njih su veoma sposobne, žedne moći i hladnokrvne, što svakako ruši niz stereotipa pod krovom fraze nežniji pol.

Iako na prvi pogled Game of Thrones deluje kao serija koja promoviše golotinju i objektizovanje žena, ona čini upravo suprotno: prikazuje nam veoma kompleksne, zanimljive i neverovatno inteligentne ženske likove koji danas mnogima služe za primer pri pisanju scenarija.

Pravo je osveženje upoznati ovakve likove i pratiti njihov razvoj, a svakako da je serija našla mnoge pristalice baš zahvaljujući trenutnoj društvenoj klimi, tj. modernom talasu feminizma i borbi za ženska prava u 21. veku.

Ekonomski uticaj na lokacije na kojima je snimana serija

Serija Game of Thrones učinila je grad Dubrovnik do te mere popularnim da lokalcima teško polazi za rukom da se izbore sa svim turistima. Dubrovnik je služio kao set za King’s Landing, jednu od glavnih lokacija serije na kojoj se pored brojnih drugih stvari nalazi i čuveni gvozdeni prestol. Kako izvori tvrde, Game of Thrones je direktno uticao na porast broja turista u ovom gradu za čak 10%.

Međutim, nekada se o tome i ne razmišlja dovoljno.

Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, morao je da ograniči broj poseta ključnim lokacijama serije na 4.000 dnevno, što je čak duplo više od broja dnevnih poseta koje je UNESCO procenio 1979. godine.

Slične stvari se dešavaju i na drugim važnim lokacijama na kojima je serija snimana. Zahvaljujući Game of Thrones, lokalni turizam u Sevilji je porastao za 15%, a Belfast je u potpunosti uspeo da obnovi lokalnu ekonomiju. Kako The Guardian izveštava, tokom prvih 6 sezona serije, Game of Thrones je upumpao 150.000.000 funti u gradsku kasu glavnog grada Severne Irske.

Specijalista za razvoj iskustvenog turizma Severne Irske, Judith Webb, izjavila je da je izuzetno primetan rast biznisa u Belfastu koji se na neki način oslanjaju na Game of Thrones. Pre samo par godina, bilo je svega par biznisa koji su na neki način prodavali priču serije i pružali fanovima priliku da se dublje uključe u Martinov svet. Danas je to skroz drugačije. Danas Belfast broji čak 25 takvih biznisa i svaki od njih beleži uspeh u poslovanju. Svake godine, njihov posao se faktički duplira, što je zaista sjajno.

Emitovanje televizijskih serija u bioskopima

Game of Thrones je prvi televizijski projekat koji je imao priliku da se nađe i na velikom platnu, u IMAX bioskopima.

Kampanja koja je trajala nedelju dana pružila je ljubiteljima serije jedinstvenu priliku da pogledaju prve dve epizode 4. sezone na bioskopskom platnu. Obe epizode bile su digitalno obrađene u IMAX formatu, tako da je publika mogla krajem treće i sredinom četvrte nedelje januara da doživi Game of Thrones na jedan nesvakidašnji način.

Tokom tih sedam dana, HBO je zaradio 1.500.000 dolara od prodatih karata, što je nateralo ljude na vodećim pozicijama kompanije da razmotre mogućnost ponavljanja ove kampanje i u nekoj od sledećih sezona.

Pored toga, sam način snimanja i dužina poslednjih epizoda su bliska filmskom stvaralaštvu. Epohalne scene bitaka, način nadrastanja radnje i napetost su karakteristični za visokobudžetna filmska ostvarenja, što je još samo jedan od razloga zbog kojeg je Game of Thrones zavredio pažnju celog sveta.

Hvala vam što ste pročitali ovaj tekst u celosti. Nadam se da ste uživali u čitanju istog koliko je Tirion uživao u prozivanju Varisa u prvoj epizodi nove sezone. Šta po vama čini Game of Thrones toliko popularnom serijom i za koga smatrate da će se na kraju naći na gvozdenom prestolu?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Internet marketing

Zašto je Jala Brat bolji u marketingu od 97% balkanskih kompanija?

Šta znači kad neko na Balkanu u samo 24 sata nakon objavljivanja albuma uspije skupiti preko 1.000.000 pregleda na svih 6 pjesama? Znači da je razvalio - ili da se Justin Bieber preselio nama?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

SEO i pretraga

Stiže Netokracijina edukacija o SEO trikovima – promo cene karata do 22. septembra!

Netokracija Srbija nastavlja sa organizacijom edukacija, a na red je došla ona o SEO trikovima. Želite da naučite tehnike koje garantuju uspeh na rezultatima pretraga? Čekamo vas 30. septembra u Beogradu!

Propustili ste

Kultura 2.0

Kuda ide muzički biznis u regionu i Srbiji – otkrivaju nam Rasta, Severina i Relja (Bassivity)

Muzika je odavno postala unosan biznis, a rastu ove industrije doprinose novi trendovi poput tehnologije produkcije pesama i spotova, streaming servisi ali i YouTube. Da li i naš region polako ulazi u moderni svet muzičkog biznisa?

Internet marketing

Zašto Dejv Birs kaže da kreativnost nije bogom dan talenat već stvar koju svako može da nauči?

Ovogodišnji Webiz Networking Night ugostiće nagrađivanog britanskog autora i govornika Dejva Birsa. Sa Dejvom razgovaram o tome kako nekonvencionalne stvari prodati šefu.

Netokracija

Kako do uspešnog Employer Branding ekosistema?

Marketari i HR menadžeri, spremite se – početkom oktobra vraća se Netokracijina Employer Branding konferencija! Kada 3. oktobra završite sa poslom pridružite nam se u ICT Hub-u gde ćemo govoriti o razvoju Employer Branding ekosistema u kompanijama. Čekamo vas!

Internet marketing

Kako su brendovi odigrali marketinšku utakmicu tokom Svetskog prvenstva u Kini?

Sa sportske strane svetsko prvenstvo u košarci želimo da zaboravimo što pre, ali sa marketinške strane priča je drugačija jer su brendovi ovaj put bili veoma aktivni. Ipak, da li su u potpunosti iskoristili 'hype' takmičenja u Kini?

Karijere

Pripadnici Generacije Z u Srbiji otkrivaju šta je za njih posao iz snova i koliko rizikuju da dođu do njega

Šta je za mlade karijera? Da li maštaju o poslu u korporaciji i velikoj plati ili pre biraju projekte na kojima mogu da uče i da budu nezavisni? Koliko su zaista spremni da izađu iz zone komfora kada je posao u pitanju i šta je to što poslodavci moraju da znaju o Generaciji Z?

Karijere

Kako se zaposliti u kompaniji Facebook? Nenad Božidarević deli svoja iskustva

Nakon četiri godine na poziciji front-end inženjera, najpre sa Facebook, a potom i sa Instagram strane, Nenad Božidarević prelazi u Oculus, gde nakon godinu dana postaje menadžer, a za Netokraciju otkriva da li je Menlo Park zaista raj za domaće programere.