Posetila sam konferenciju u Antverpenu i otkrila: Developeri su društveno odgovorni i žele da menjaju svet nabolje

Dana 18. oktobra, negde pred svitanje – u trenutku kada je nivo opreza od terorističkog napada u Briselu povećan na 4, a u ostatku Belgije na 3 – uputila sam se na Full Stack Europe konferenciju u Antverpenu. Premda sam puno putovala, provodila sate na svetskim aerodromima, prelazila iz aviona u avion, ovo je bio prvi put da to činim sasvim sama. Po prirodi veoma društvena i možda čak nepodnošljivo ekstrovertna, bojala sam se da će mi prepuštenost samoj sebi uneti nemir, da ću se zbuniti i da će nešto poći naopako.

Ipak, čim sam ušla u avion, preovladalo je uzbuđenje i žeđ za otkrivanjem novih svetova. A bilo kakva bojazan u potpunosti je iščezla kada sam, nakon dva leta avionom i vožnje vozom, kročila na Centralnu železničku stanicu u Antverpenu – najlepšu u Evropi. Od tog trenutka otpočelo je moje četvorodnevno upijanje lepote, koja je u ovom gradu na svakom koraku, gde god se okreneš, i od nje ne možeš pobeći.

Od renesanse, preko gotike do modernizma, arhitektonska čuda ovog bajkovitog grada u svom okrilju skrivaju raznolikosti ljudskog duha, mirise internacionalnih kuzina, unikatno dekorisane izloge malih biznisa, čineći da se svako oseti dobrodošlo i pozvano da tu boravi kao kod svoje kuće. Upravo takva bila je i sama konferencija, održana u samom srcu starog grada – u hotelu Hilton.

Prvog dana konferencije, moderator nam je otkrio flamansku reč goesting za koju je rekao da ima najlepše značenje u Antverpenu. Ona se odnosi na strast, želju, motivaciju, žudnju za učenjem, izgradnjom projekata koji će služiti čovečantsvu. Sve te osobine, prema njegovim rečima, krase developere, a njihove izumiteljske umove čine unikatnim i spremnim da menjaju svet.

A u to sam uspela i sama da se uverim, odslušavši 20 nadahnutih predavača koji su publici predočili svoje usko stručne oblasti iz raznolikih sfera tehnologije, ali i lične ideale kojima su srušili svaku predrasudu da developeri ne vide dalje od pisanja koda. S nekima od njih imala sam priliku i da razgovaram, kada su sa mnom podelili najinteresantnije aspekte svojih profesija.

Hakovanje može imati viši cilj

Andreas Creten, osnivač je kompanije madewithlove koja pomaže SaaS kompanijma na putu rasta, pružajući im neophodna znanja i veštine za uspešan rast i inženjersko upravljanje. Za sebe kaže da mu je najveća strast izrgadnja s jedne strane aplikacija, a s druge uspešnih timova koji će na njima raditi. U svom predavanju Salvaging an unmanaged legacy application by ethical hacking ispričao nam je anegdotu o tome kako su on i njegov tim koristili tehniku etičkog hakovanja kako bi uspeli da prodru u zaključanu i zastarelu klijentsku aplikaciju.

Pošto je developer koji je napravio pomenutu aplikaciju “nestao sa lica zemlje”, sa sobom ne ostaviviši nikakvu dokumentaciju, usledila je nemoguća misija koja je rešena uz pomoć gorepomenute tehnike. Nakon izlaganja, sačekala sam Andreasa da mi objasni šta tačno predstavlja etičko hakovanje, što je on rado prihvatio, otkrivši detalje oblasti koja mi je do tog trenutka bila strana:

Klijent nam se javio sa bi veoma važnom aplikacijom za njihovu kompaniju, koja je bila neupotrebljiva, jer je developer koji je na njoj radio jednostavno nestao. Kako su ih agencije kojima su se obratili za pomoć odbile jer nisu mogli da otključaju aplikaciju, moj tim i ja smo odlučili da pokušamo da je hakujemo – ali na dobar način, čuvajući sa nje sve podatke tako da budu opet upotrebljivi.

Kada smo uspeli da dopremo do spornog developera, on jednostavno nije želeo da nam da pristup, iz samo njemu znanog razloga. Međutim, pošto je u pitanju viši cilj, a aplikacija nije njegovo vlasništvo, već pripada kompaniji za koju je radio, nije bilo zakonskih prepreka da je hakujemo.

Jednostavno rečeno pristupili smo etičkom hakovanju, a na tom putu kao glavni alat nam je poslužilo SQL Map da bismo spasili podatke i omogućili klijentu dalji rad. Regularni hakeri preduzimaju iste te korake za krađu i druge kriminalne radnje. U tome je razlika.

Ako hoćete da pokrenete biznis, ne smete da se plašite

Posebno zadovoljstvo mi pričanjava kada upoznam tvorca proizvoda koji korisnim u svakodnevnom poslu. Tu privilegiju imala sam susrevši se sa osnivačem Transistor.fm, podkast platforme na kojoj emitujemo naš Office Talks! Pošto je u pitanju kompanija nastala potpuno nezavisno, a stekla veliki uspeh, Justin Jackson je svoje predavanje posvetio temi How to build an indie software company today kako bi sve one koji nemaju hrabrosti podstakao da načine prvi korak i pokrenu vlastiti biznis.

Kada je otpočinjao svoj biznis, ideja vodilja mu je bila da napravi proizvod koji je potreban ljudima i što će imati upotrebnu vrednost u svakodnevnom životu. I to je upravo ono na čemu se developeri sapliću, jer imaju vizije velikih izuma nemajući jasnu ideju čemu će služiti. Uz to, on smatra da je veoma bitno pratiti tržište i uhvatiti pravi momentum za lansiranje proizvoda, i nikako ne prezati od marketinga, koji igra veoma bitnu ulogu u preduzetništvu. Najzad, lek za prevazilaženje straha je samo odnekud početi:

Ukoliko smatrate da nemate dobru poslovnu ideju, izađite iz zone komfora i stvorite više iskustava: pokrenite podkast i intervjuišite ljude kojima se divite, prisustvujte sastancima i konferencijama, interesujte se kako različite industrije funkcionišu i eksperimentišite.

Eksperimentišite i prilagodite se. Za indie startape, bitno je fokusirati se na 1-2 kanala istovremeno. Skoro svaka održiva marketinška strategija će uključiti neki oblik SEO-a, preporuke i izgradnju brenda. Izuzetna korisnička usluga nije samo dodatna vrednost; to je moćan marketinški alat. Srećni kupci postaju ambasadori brenda, šireći pozitivne priče o vašem proizvodu.

Održiva tehnologija je budućnost planete

Moja treća sagovornica, Erica Pisani, senior softver inženjerka iz kompanije Netfly govorila je na temu Boosting your site’s performance with edge computing i ovim povodom objasnila osnovne postulate koncepta edge computing:

Edge computing omogućava uređajima na udaljenim lokacijama da obrađuju podatke na “ivici” mreže, bilo od strane uređaja ili lokalnog servera. A kada podaci treba da se obrađuju u centralnom centru podataka, prenose se samo oni najvažniji, čime se minimizira kašnjenje.

Erica u svom profesionalnom radu često razmišlja o tome kako svoje veštine softverskog inženjera može da upotrebi na načine koji doprinose poboljšanju društva. A društvo nema budućnost ukoliko svakodnevnom upotrebom tehnologije zagađujemo planetu na kojoj živimo.  Iz tog razloga, ona smatra da je edge computing jedan od koraka ka čistijoj planeti jer manje mašine crpe manju količinu energije od velikih data centara, a to podrazumeva i manje otpuštanje ugljen monoksida u vazduh koji dišemo.

Ko se boji enkripcije još?

Konferenciju je zatvorio Paolo Insogna, core and Staff DX Engineer u kompaniji Node.js i svima nam objasnio kako funkcioniše End-to-end enkripcija, kao da imamo pet godina (Maths or magic? End-to-end encryption explained like I’m five). Iako je njegovo predavanje bilo poslednje, Paolo je uneo žar, kako samo to Italijani mogu. Izlaganje je bilo interaktivno, potkrepljeno primerima iz umetnosti, svakodnevnog života, a za one baš upućene – matematičkim problemima.

Sve to kako bi nam najbolje objasnio način na koji ova tehnologija funkcioniše i omogućava nam da sačuvamo privatnost kada koristimo najpoznatije aplikacije za razmenu poruka, ali i druge aplikacije koje prikupljaju naše lične podatke. A kako često svedočim skepticizmu, naročito kada su u pitanju Metini proizvodi, pa mnogi radije koriste Telegram umesto Whatsapp-a, pitala sam Paola da li postoji neka značajna razlika u enkripciji zbog koje ljudi veruju da je jedan servis bezbedniji od drugog.

On mi je otkrio da je, zapravo, Telegram među prvima uveo end-to-end encryption i da su obe aplikacije zasnovane na istoj metodologiji. Stoga, nepoverenje u tehnologiju uglavnom proizilazi iz nedovoljne upućenosti i zadojenosti lažnim informacijama koje dolaze iz medija. Kako kaže, ova tehnika je veoma bezbedna, a svoju tvrdnju ilustrovao mi je na primeru:

Poenta enkripcije nije da da ona nikada ne može biti dešifrovana. Ukoliko se dovoljno trudiš, u nekom trenutku ćeš uspeti da je provalite. Ali sam proces bi ti oduzeo toliko vremena da bi podaci do kojih pokušavate da dođeteš postali irelevantni i neupotrebljivi. Drugim rečima, pokušavajući da provališ podatke sa moje health aplikacije, provela bi stotinjak godina, a ja bih tada verovatno bio mrtav, a ti podaci totalno nebitni.

Prema Paolovim rečima, jedina bojazan vreba od kvantnih računara koji su milion puta brži od regularnih i trebaće im isto toliko puta manje vremena da dešifruju bilo kakvu enkripciju. Međutim, on veruje da će isto tako i enkripcije zasnovane na kvantnim tehnologijama biti mnogo komplikovanije, pa će verovatno samim time biti i teže za dešifrovanje.

Tehnologija čuva umetnost od zaborava

Nakon dva intenzivna dana posvećena tehnologiji, odlučila sam da vreme do povratka nazad provedem istražujući grad u koji sam se zaljubila na prvi pogled, uživam u kulturi i umetnosti. Šetajući kraj srednjovekovne tvrđave Hert Steen, u okviru najveće luke u Evropi, naišla sam na plakat za data art izložbu – Routers: Data Art Fashion Exhibition koja se upravo na tom mestu održala u septembru ove godine. Kasnije, kada sam posetila Kraljevski muzej lepih umetnosti – KMSKA, imala sam priliku da pomoću interaktivnog AI programa “ubacim” svoj lik u neku od Rubensovih slika po izboru.

Dakle, tehnologija se uveliko implementirala u umetnost, ali ne ugrožavajući je već nastojeći da pojača njeno dejstvo na posmatrača, čije če iskustvo podići na viši nivo i uključiti sva njegova čula. Ova zapažanja, podsetila su me na konferenciju i developere čija sam predavanja slušala, i shvatila koliko je njihova profesija bliska umetničkom stvaralaštvu, jer kao i umetnici za cilj imaju da stvore delo koje će biti sačuvano u večnosti i služiti daljim naraštajima.

A, kroz svoja predavanja, oslikana primerima iz pop-kulture, umetnosti, protkana bitnim socijalnim pitanjima, dokazali su da su i te kako prisutni u humanističkoj težnji za boljom stvarnošću.