Kako je Maša odlučila da posao u muzeju zameni karijerom programera?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Kako je Maša odlučila da posao u muzeju zameni karijerom programera?

Visoko tehnološka stvarnost koju živimo iznedrila je nova zanimanja i otvorila potrebu za velikim brojem IT stručnjaka. Predstavljamo vam priču o tome kako izgleda prekvalifikacija u Frontend developera i koje izazove ona nosi sa sobom.

Četvrta industrijska revolucija koju živimo stvorila je potrebu za novim profesijama iz oblasti visoke tehnologije. U pitanju su zanimanja koja obuhvataju visokotehnološki razvoj, proizvodnju hardvera, upravljanje IT sistemima i, naravno, programiranje.

Iako se na prvi pogled čini da u današnjem svetu ima mesta samo za one koji su se primarno školovali za kompjuterske nauke, rapidan tehnološki napredak iziskuje veliki broj stučnjaka, pa su oni koji odluče da se prekvalifikuju u nove profesije uvek dobrodošli.

Otuda ekspanzija raznoraznih privatnih akademija i kurseva koji obećavaju visoke plate svakome ko se opredeli za prekvalifikaciju i otpočinjanje karijere u IT industiji. Međutim, nije sve tako jednostavno.

Za napredak u svakoj profesiji neophodan je predan rad i posvećenost, jer se rezultati ne mogu ostvariti preko noći. Zbog toga se novajlije u IT industriji često susreću sa takozvanim imposter sindromom — uverenjem da nisu dovoljno kompetentni u oblasti za koju su se opredelili i da ih iskusni stručnjaci doživljavaju kao varalice.

Ovaj sindrom najviše je zastupljen među developerima i o tome se puno piše na internetu, gde razni članci nude načine kako se sa njime izboriti na početku karijere. Čak postoji i blog namenjen newbie developerima, gde oni međusobno dele svoja iskustva i savete.

O počecima u Frontend developmentu, odluci da se iz sfere društveno-humanističkih nauka prekvalifikuje u IT industiji i o tome kako se nosi sa imposter sindromom, razgovarali smo s Mašom Peruničić, antropološkinjom i Frontend Web developerkom u kompaniji Cubes.

Za početak, kako si odlučila da se prekvalifikuješ i muzej, u kome si radila kao kustoskinja, zameniš tastaturom i mišem, te uploviš u svet programiranja?

Maša: Tehnologija i kompjuteri su me oduvek zanimali, bila sam od onih koja je kao mala šrafcigerima rastavljala i sastavljala sve što joj se nađe pod rukom i koja je kada je dobila svoj prvi kompjuter bila najsrećnija na svetu (onaj sa dial up Internetom i ograničenim vremenom koriščenja, ali ipak 😊 ).

Međutim, kako mi prirodne nauke nisu nešto išle od ruke logičan sled stvari bile su društvene nauke u kojima sam se i obrela, otuda i muzej. Odluka da se prekvalifikujem bila je prilično impulsivna i nagla.

Našla sam se u situaciji gde je moj ugovor u muzeju isticao i morala sam da odlučim šta i kako dalje. Shvatila sam da moje (ne)znanje matematike možda uopšte nije presudno u tome da li mogu da se bavim programiranje ili ne i odlučila sam da rizikujem i upišem kurs.

Koji kurs si završila i zašto si se opredelila baš za Frontend development?

Maša: Završila sam Frontend development jer programiranje ipak spaja i vizuelni momenat koji je meni značajan. Otkucati kod i odmah videti rezultate svoga rada je možda ono što me je najviše privuklo.

Koje programske jezike si naučila tokom kursa i da li planiraš da u budućnosti naučiš još neke programske jezike?

Maša: Na kursu smo, počeli od HTML-a i CSS-a, koje smo potom nadograđivali učenjem Bootsrap-a, Sass-a, JavaScript-a, jQuery-ja PHP-a, WordPress-a. Ovo su neka osnovna i znanja potrebna i dovoljna za junior Fronted developera.

S obzirom na to da imam ambicija da dalje napredujem, planiram da svoje znanje dopunjujem i usavršavam, pre svega nekim od JavaScript framework-a.

Kao newbie developer i neko ko se ranije nije bavio programiranjem, da li si iskusila imposter sindrom i kako si se nosila sa počecima?

Maša: Jesam, a kako sebe još uvek smatram početnicom u ovom poslu, imposter sindrom je i dalje povremeno prisutan. Bitno je posedovati samopouzdanje i svest o tome šta je realna situacija, a šta slika koju smo mi kreirali u glavi. Mislim da smo češće skloni da sebe kudimo i obeshrabrujemo nego ohrabrimo i “potapšemo po leđima”.

U situacijama kada nastupi takav pomenat, pokušavam sebe da distanciram i situaciju sagledam onoliko objektivno koliko je  moguće, pa kažem sebi da je ok kad nešto ne znam da uradim. Naravno, imam u vidu činjenicu da će uvek biti ljudi koji više znaju, te da postoje oni koji su završavali škole za to, ali sam i svesna da sam tu gde sam zahvaljujući vlastitom trudu i ulaganju, što je samo po sebi dovoljna motivacija.

Koliko je kolektiv bio otvoren za komunikaciju i pomoć? Koliko ti je značilo da dobijaš feedback od svojih iskusnijih kolega?

Maša: Kada je u pitanju kolektiv, imala sam sreće da naiđem na ljude koji su zaista bili otvoreni za svaku vrstu pomoći i podrške. Mislim da je to nešto što je potrebno na svakom početku, a naročito kada počinješ od nule. Važno je da imaš slobodu da pitaš za savet, otvoreno kažeš da nešto ne znaš, ali i da dobiješ pozitivan feedback i usmerenje. 

Da li si na početku rada imala individualno mentorstvo i koliko je rad sa mentorom važan za profesionalni napredak?

Maša: Mislim da je mentorski prisup jako bitan u svim sferama poslovanja, ali nažalost kod nas nije dovoljno razvijen. Ovo pre svega govorim iz pozicije kulture i nekoga ko je u toj sferi duže radio nego u IT sektoru.

Vaš dalji napredak u profesiji u mnogome zavisi od mentora koji će vam na početku karijere preneti svoje znanje. U svetu društvenih nauka još uvek je prisutan mentalitet “bačen si u vatru pa se snađi”.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva, čini mi se da je mentorski pristup prisutniji u IT sektoru, jer sam zaista imala sreće s mentorom koji je bio spreman da pomogne i posavetuje. 

Po vokaciji si antropološkinja. Koliko su ti humanistička znanja bila od koristi prilikom prekvalifikacije i da li uopšte postoji vezivna tačka između ove dve, naizgled, dijamentralno različite oblasti? 

Maša: Što se konkretnih znanja i sadržaja tiče, ne bih rekla da ima sličnosti. Sad, mogu ući u dubiozu pa reći da se antropologija može protkati kroz bilo koju oblast pa ina programiranje jer je takva priroda nauke. Na koji način i kako, još uvek nisam dovoljno promislila i bavila se time.

Pošto se baviš i rodnim studijama, kako komentarišeš podatak da osnivačice domaćih startapa češće potiču iz društveno-humanističkih branši, nego iz oblasti IT-ja?

Maša: Mislim da postoje  statistike koje kažu da je veći broj žena u društveno-humanističkim naukama sa stečenim višim zvanjima nego što je to slučaj s muškarcima, ali da ih je manje na pozicijama donosioca odluka iz tih oblasti za koje su se profesionalizovale.

Zbog toga da me ne iznenađuje činjenica da možda upravo uzročno-posledično te iste žene prelaze u IT sektor, gde imaju više prostora, slobode i inicijative da delaju. 

Koji su tvoji planovi za budućnost? Da li nameravaš da uporedno radiš i na projektima vezanim za tvoje primarno obrazovanje ili si odlučila da se u potpunosti prekvalifikuješ?

Maša: Zvučaće kao kliše, ali za mene je antropologija način razmišljanja i stil života, tako da mislim da će taj deo mene uvek biti prisutan. Svoje znanje i iskustvo iz antropologije i rodnih studija uspešno primenjujem kroz svoj, sada već decenijski, rad u nevladnom sektoru i organizaciji koja se bavi podrškom i promocijom ženskog umetničkog stvaralašta i rodne ravnopravnosti i ne planiram da odustanem od toga.

Međutim, moj primarni fokus jeste na programranju i napredovanju i IT sektoru. Usmerena sam na to da postanem bolja u poslu koji trenutno radim i na da usavršim stečena znanja.

Ušla sam u ovu sferu sa velikim rizikom da to možda neće bitiispravna odluka, ali na moju veliku sreću ispostavilo se drugačije i jako brzo sam zavolela svoj novi posao i pronašla sebe u njemu. Zato, imam veliku motivaciju da nastavim da se bavim poslom developera. 


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Startapi i poslovanje

Institut BioSens otvorio novi poziv za akcelerator namenjen IT i poljoprivrednim startapima

Institut BioSens pozvao je inovativne startape iz IT i poljoprivrednog sektora da učestvuju u trećem izdanju akceleratora i na taj način nastavlja dobru praksu pružanja podrške inovativnim preduzetnicima u razvoju ideja koje će doprineti digitalnoj transformaciji poljoprivrede.

Gaming

Wargaming Forge: Novi edukativni program o kreiranju globalnih video igra – uz potencijalno zaposlenje

Industrija razvoja video igara jeste zanimljiva, ali u isto vreme kompleksna stvar. Potencijale talenata koji tu istu industriju grade, prepoznala je kompanija Wargaming koja je pored kancelarija u Beogradu, otvorila i 'Forge' program prakse, sa čijom smo programskom menadžerkom razgovarali.

Startapi i poslovanje

Srpski NOVELIC prodao 54% udela indijskoj kompaniji Sona za 40,5 miliona evra

Indijska kompanija Sona Comstar potvrdila je kupovinu 54% udela u kapitalu za €40,5 miliona srpske kompanije Novelic, osnovane 2012. godine. Ova domaća kompanija razvija radarske senzore bazirane na milimetarskim talasima za auto, IoT i robotsku industriju.

Propustili ste

Internet marketing

Da li će digitalni marketing preživeti novu eru privatnosti?

Zbog potrebe da se istaknu u moru konkurencije, brendovi će morati ozbiljno da se posvete kreiranju kvalitetnog, relevantnog i kreativnog sadržaja.

Kultura 2.0

Vlada Srbije ulaže €52 miliona u izgradnju novog centra za kreativne industrije

Obeležen početak radova na rekonstrukciji nekadašnje zgrade Ložionice u kreativno-inovativni multifunkcionalni centar.

Startapi i poslovanje

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Office Talks Podcast

Kako graditi uspešne web3 kompanije i projekte?

U tech zajednici sve više se priča o web3 svetu. Upravo zato, tema 127. epizode Office Talks podkasta bila je o izgradnji i vođenju web3 kompanija. O tome smo pričali sa osnivačima kompanije ShardLabs, koja ima tim i u Beogradu.

Karijere

Serbian Product Community: Objavljena anketa za ljude koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda

Cilj ankete je podizanje transparentnosti plata tako da se zajednički stekne realnija slika o stanju u upravljanju razvojem digitalnih proizvoda u Srbiji.

Intervju

Slobodan Marković: Kako javno dostupni NLP modeli za srpski jezik doprinose rastu domaće IT industrije?

Zašto ChatGPT ne zna padeže, a mi još uvek nemamo Siri na srpskom? Kako razvoj ovih alata može pozitivno da utiče na domaću 'tech' zajednicu, objasnio nam je Slobodan Marković, digitalni savetnik u organizaciji UNDP.