CENTAR predstavio svoj predlog za rešavanje poreskog pitanja frilensera

CENTAR predstavio svoj predlog za rešavanje poreskog pitanja frilensera – Branka Anđelković otkriva detalje

Suosnivačica Centra za istraživanje javnih politika analizira aktuelnu situaciju i predstavlja predlog rešenja koji bi zadovoljio obe strane - i frilensere i državu.

Poreska uprava pre nedelju dana upozorila je da će se vršiti stroža kontrola novčanih priliva iz inostranstva i pozvala sve frilensere koji nisu podneli poreske prijave da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Bura koju je to saopštenje izazvalo ne smiruje se do danas, a Branka Anđelković, suosnivačica Centra za istraživanje javnih politika, smatra da su brojni faktori koji su doveli do toga da se u oštriju primenu krene u ovom trenutku:

Mogla bih da pretpostavim da se radi o dva bitna razloga: državna kasa je ozbiljno iscrpljena zbog uvođenja različitih programa i mera za podršku privredi i smanjenju negativnih efekata pandemije generalno, dok su u isto vreme poreski prihodi države smanjeni zbog novonastale situacije. Ne treba zaboraviti da Srbija ima velike rashode za plate zaposlenih u javnom sektoru (kao što su državna i javna uprava na svim nivoima, policija, vojska, javne agencije, javna preduzeća, privredna društva, zdravstvo, školstvo, itd.) koji su povećani – i još će biti –  prvenstveno za zdravstveni sistem. A kovidu se ne vidi kraj što će povećati pritisak na budžet Srbije i u narednom periodu.

S druge strane, naša sagovornica podseća i da je Poreska uprava ove godine po prvi put dobila relativno jasan uvid u broj uplata koje naši građani dobijaju iz inostranstva, kao i u tipove (šifre) tih novčanih transfera. “Izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji iz decembra 2019. godine je to omogućila pa su poslovne banke u obavezi da na zahtev Poreske uprave dostavljaju podatke o stanju i kompletnom prometu na tekućim računima i štednim ulozima pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica, itd za period koji odredi Poreska uprava u svom zahtevu”, objašnjava naša sagovornica.

U nastavku teksta, ona za Netokraciju detaljnije analizira situaciju i iznosi predlog rešenja do kog je došao Centar za istraživanje javnih politika.

Tumačenja tog saopštenja se mogu naći širom Interneta, ali ipak je svima jasno da se odnose na frilensere koji sarađuju sa klijentima iz inostranstva. Ipak, domaći Zakon o radu ne prepoznaje tu kategoriju radnika, zar ne?

Da, mi smo dosta pisali o tom problemu frilensera kao nepostojećih radnika u Srbiji. Digitalni radnici su u radno-pravnom sistemu Srbije potpuno nevidljivi kao radnici, već mogu da se registruju samo kao preduzetnici ili kao preduzeće. Međutim, ako su frilenseri registrovani npr. kao preduzetnici, nemaju mogućnost sindikalnog organizovanja. U svojstvu poslodavca, oni mogu pristupiti asocijaciji malih i srednjih preduzeća i preduzetnika čiji je interes u osnovi drugačiji od sindikalnog i često sukobljen sa interesima radnika. Na ovaj način, mogućnost formulisanja zajedničkog interesa i zahteva radnika (uključujući i digitalne radnike) pred institucijama u Srbiji je veoma oslabljena. Zato su na primer frilenseri okupljeni oko Inicijative radnika na Internetu mogli da se registurju samo kao udruženje građana. Već danas mnoge evropske zemlje poput Španije, Holandije, Francuske, Belgije, Letonije, Estonije itd, nude i mogućnost registrovanja u status samozaposleni radnik ( a ne isključivo samo-zaposleni preduzetnik).  Da bi to moglo da se ostvari i u Srbiji trebalo bi proširiti pojam radnika u Zakonu o radu, što mi kao Centar za istraživanje javnih politika već godinama zagovaramo. Nadamo se da će ovi predlozi biti usvojeni tokom priprema novog Zakona o radu sledeće godine.

Drugi problem je u tome što platforme za koje većina naših frilensera radi nisu registrovane u Srbiji. Naime, poslodavac kao fizičko ili pravno lice koje zapošljava jednog ili više zaposlenih, mora biti registrovan u Srbiji.

U tom smislu pojavljuje se problem u primeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i plaćanje tih doprinosa o čemu je CENTAR ranije pisao. U tom zakonu poslodavac se takođe određuje u smislu subjekta koji zapošljava (subjekta kod kojeg je lice u radnom odnosu), što čini nemogućim primenu tog pojma na digitalnu platformu, jer nema radnog odnosa između platforme i digitalnog radnika. Samim tim pri traženju odgovarajućeg rešenja treba imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac registrovan u zemlji. Kao i Srbija i mnoge druge zemlje su se suočile sa ovim problemom a rešenja su različita i traže ozbiljno promišljanje i pažljivu promena radnih i poreskih politika koja bi bilo u interesu svih strana. Ti dugoročni predlozi CENTRA su u skladu sa različitim uporedno pravnim rešenjima ali i onima koje ovih dana nudi ekspertska zajednica, otkad je Poreska uprava poslala upozorenje frilenserima.

Koga će najviše pogoditi pomenuto saopštenje Poreske uprave?

Ako smo dobro shvatili iz upozorenja, pošto se radi o znatnom (i dalje ne znamo kom) broju fizičkih lica koja dobijaju uplate iz inostranstva a nisu platiti poreze i doprinose na zarade tj. prihode, Poreskoj upravi se učinilo da je logično da na taj način popuni državnu kasu.

Međutim, na osnovu naših istraživanja u Centru ali takođe na osnovu kontakata sa frlienserskom zajednicom, pod udarom će se prvenstveno naći ona fizička lica/digitalni radnici koji zbog relativno malih i neredovnih prihoda nisu u stanju da izdrže poreski teret kao preduzetnici paušalci. CENTAR je, upravo zbog ove najranjivije grupe frilensera, redovno nudio rezultate svojih istraživanja i predloge rešenja na mnoge adrese u Vladi Srbije

Svakako da u ovoj grupi koji nisu prijavili porez ima onih i sa veoma visokim bruto prihodima, ali to je procentualno mali broj. Njima je svakako i dalje poreski najpovoljnije da se u Srbiji registruju kao preduzetnici. Ali, ako se bude insistiralo na naplati duga i kamatama i jedni i drugi će se naći u veoma teškoj poziciji.

Iako ne postoje precizni podaci o tome koliki je tačno broj frilensera u Srbiji, mnogi koji prate aktuelnu situaciji bili su iznenađeni brojem ljudi koji nisu znali da za svoje prihode moraju platiti porez. Kako vi gledate na to?

Vrlo je teško dati preciznu dijagnozu i izvesti sigurne zaključke o ovoj temi. Iako se već godinama bavimo ovom temom mi stvarno nemamo precizan pokazatelj koji je broj frilensera u pitanju, da li 30-40.000 ili preko 100.000 kao što se ovih dana špekuliše. Poreska uprava sigurno ima ideju o kom je broju reč pa bi trebalo od njih tražiti podatke.

Inače, u našim brojnim susretima sa digitalnim radnicima mi smo stvarno upoznale frilensere i frilenserke koji nisu znali da treba da plate poreze i doprinose. Često se radi o onima kojima je to dodatni prihod uz glavni posao, studentima, ili ljudima koji su na primer  izgubili posao i sad recimo unose mikro podatke u razne baze po nalogu klijenata.

Jedan deo takođe nije našao ekonomski dovoljno povoljan model da registruje svoje prihode jer nijedan postojeći modalitet nije odgovarajući za one koji manje i neredovno zarađuju. Postoje svakako i oni koji smatraju da nisu dužni da plate poreze jer su sve svoje (globalne) poslove našli sami, tako što su uložili ogroman rad  i trud u svoje obrazovanje i usavršavanje. Jedan deo mlađih frilensera (prvenstveno muškaraca), pak, smatra da penziju nikada neće dočekati, da zdravstveno već plaćaju time što odlaze kod privatnika  pa im onda nije jasno šta stvarno dobijaju kroz socijalno, penziono ili zdravstveno osiguranje ili plaćanje poreza.

Zato se jedan od naših predloga upravo odnosi na to da bi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija i Poreska uprava u Srbiji trebalo prvo da se upoznaju sa specifičnostima ovog rada, a potom u dogovoru sa frilenserskom zajednicom nađu optimalno rešenje koje će odgovarati (različitim) poreskim kapacitetima frilensera a neće biti na štetu drugih poreskih obveznika. To je daleko bolji pristup od pretnji kaznom.

Kakva su vaša predviđanja što se tiče daljeg razvoja situacije? Koji će biti naredni korak PU i može li se u međuvremenu pronaći neko kompromisno rešenje?

Poreska uprava svakako može da odluči da, kao što je u upozorenju i navedeno, frilenserima naplati kazne. Takav scenario smo već gledali u Bosni i Hercegovini u kojoj je ovakva akcija dovela do devastacije frilenserske zajednice, a bez, u normalnim okolnostima poželjne posledice, da se poreska baza proširi. Tako, u zavisnosti od visine utvrđene poreske obaveze, protiv frilensera obuhvaćenih ovom akcijom bi bila podneta prekršajna ili krivična prijava i to je svakako mogući scenario.

Međutim, ne čini se realnim da će Poreska uprava biti u mogućnosti da detaljno analizira podatke za sva fizička lica – frilensere u Srbiji koja su ostvarila prihode iz inostranstva prethodnih godina, i da zatim te prihode upoređuje sa njihovim poreskim prijavama.  Ja lično mislim da je upozorenje namenjeno onima koji dosta rade, čiji su prihodi česti a pritom i visoki, koji su zbog toga postali vidljivi sistemu praćenja. Pretpostavljam da je u tom smislu ideja da se ti frilenseri „podstaknu“ na samoinicijativno prijavljivanje i plaćanje poreza i doprinosa te eliminiše mogućnost njihovog prekršajnog ili krivičnog gonjenja.

Kakav bi bio vaš predlog za poboljšanje situacije?

Postoji i drugi (ili treći) put i mi smo upravo u tek objavljenom tekstu Centra predložili neka rešenja za koja verujemo da bi mogla biti prihvatljiva i jednoj i drugoj strani a prvenstveno se odnose na frilensere sa manjim prihodima. Dogovor između frilensera, ministarstava i Poreske uprave trebalo bi da dakle da sadrži nekoliko elemenata:

Prvo: jasan preračun efekata mogućih rešenja predloženih u dosadašnjoj raspravi – povećanja normiranih troškova na 50%, povećanja neoporezive osnovice, ili kombinacije ta dva rešenja, a koji bi svakom frilenseru omogućio da sagleda svoje buduće poreske obaveze.

Drugo: znatno pojednostavljivanje procedure za obračunavanje i prijavljivanje poreske obaveze elektronskim putem a ne fizičkim odlaskom u filijalu Poreske uprave za svaki prihod (koji je često u visini 50, 100 EUR). Koliko je to sada komplikovano može se videti i iz priložene procedure na sajtu PU. Teško je zamislivo da bi neko ko za sat vremena rada, na primer davanja časova engleskog, zaradi 4 dolara, uložio sate i sate vremena u ispunjavanje svih propisanih obaveza.

Treće: postizanje dogovora između ministarstava, Poreske uprave i frilensera o ulasku u pregovore oko traženja dugoročnog rešenja radno pravnog statusa frilensera sa jasno utvrđenim rokovima za pronalaženje rešenja

Četvrto: iako Poreska uprava po zakonu ima pravo naplate poreza 5 godina unazad, naš predlog bi bio da se dug obračunava od 1. jula 2020. a još poželjnije da se dug obračunava od datuma postizanja dogovora između ministarstava, Poreske uprave i frilensera. Kako je i predloženo, za mesečne iznose prihoda koji su u visini ili nešto viši od minimalne bruto plate u Srbiji (bruto 2), od naplate duga bi trebalo odustati.

Peto: Frilenseri nisu upoznati sa različitim poreskim opcijama i subvencijama koje su im na raspolaganju te bi edukacija bila dobar naredni korak, imajući u vidu da, čak i oni koji su želeli da plate poreze, nisu imali dovoljnu savetodavnu podršku Poreske uprave u traženju odgovarajućeg zakonskog rešenja.

Frilenseri su se organizovali u Inicijativu radnika na Internetu i pokušavaju da se izbore za poboljšanje svog položaja. Mislite li da to može napraviti neku razliku?

Iskreno se nadam da Inicijativa radnika na Internetu može da napravi razliku. Iz moje perspektive izgleda mi nelogično da je bilo kome u interesu da ovu rastuću zajednicu dovede do prosjačkog štapa ili ih motiviše da se povuku u duboku ilegalu zarad kratkoročnog punjenja državne kase.

Iz naših razgovora sa vrlo šarenolikom grupom frilensera većina njih ne želi da izbegne poreske obaveze niti se tome nada – sasvim suprotno: žele i očekuju da se nađe rešenje. To bi bio poželjan ishod događaja, jer je reč o pitanju koje traži promišljen a ne ishitren odgovor. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što je pravilo primene svakog poreza da njegovo prikupljanje ne sme biti skuplje od poreskog prihoda koji će biti prikupljen. Što to znači? U slučaju oporezivanja prihoda frilensera koji, na primer, daju časove engleskog preko Interneta, to bi značilo utvrđivanje poreza na prihode od 50 ili 100 dolara i tako više puta za svakog frilensera. Drugim rečima, iako je država po definiciji moćna, a poreski obveznici slabi, disproporcijalnost između truda da se porez naplati i sume koja će biti naplaćena, upućuje na traženje modaliteta koji će odgovarati i jednoj i drugoj strani.

Takođe, bitno je imati na umu da ovu grupu čine razni profili i da je frilensing dobar kako za njih tako i za društvo. Iako većinu frilensera čine mladi muškarci i žene ne treba zaboravati i na ljude srednjih godina kojima je izlazak na platforme značio slamku spasa kada su njihove fabrike u unutrašnjosti Srbije propadale i gasile se. Takođe, izlazak na globalno tržište rada, smanjuje brain drain radne snage koja bi inače mogla da napusti zemlju. Istovremeno, izlazak na platforme smanjuje i migracije unutar zemlje, jer su ljudi u mogućnosti da se priključe na platforme i u manjim sredinama, sa dobrim Internetom.

Ako kompromis ne bude pronađen i situacija ostane ovakva, kakve su vaše prognoze što se tiče daljeg razvoja frilenserske zajednice u Srbiji?

Već sam spomenula primer u Bosni i Hercegovini, koji je doveo frilensere u vrlo nepovoljan položaj. U slučaju da Poreska uprava u Srbiji bude oštro delovala to je onda mogući scenario i ovde. To u prevodu znači dublje poniranje frliensera u ilegalu, odlazak iz zemlje i traženje raznih drugih načina kako izbeći plaćanje poreza i doprinosa.

Međutim, ova situacija može da bude i početak konačnog razrešenja statusa frilensera koje se već dugo čeka. Predlozi rešenja sa kojima će izaći Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija i Poreska uprava trebalo bi da budu sagledani u svetlu interesa Srbije da zadrži i uveća svoju frilensersku zajednicu.

Sadašnja poreska rešenja ne bi smela da budu poslednja tačka rešavanja problema dugova frilensera jer je suština rešavanja njihovog statusa u izmeni Zakona o radu. Mnoge zemlje u Evropi koje imaju mnogobrojnu zajednicu ovakvih radnika već su krenule tim putem, kao što su Francuska, Belgija, Holandija i Italija, a u našem okruženju Severna Makedonija.  Ja se nadam da će  uprava u Srbiji da izabere taj put.


Ostavi komentar

  1. Lea David

    Lea David

    30. 10. 2020. u 18:56 Odgovori

    Drzava bi imala mnogo vise koristi da oporezuje do 10 %. Mnogo veci priliv bi tako imali, u protivnom mnogi ce naci druge nacine da izbegnu placanje uopste.

  2. Nemanja

    Nemanja

    1. 11. 2020. u 09:04 Odgovori

    “Njima je svakako i dalje poreski najpovoljnije da se u Srbiji registruju kao preduzetnici.”

    Neka neko javi javi suosnivačici Centra za istraživanje javnih politika da je preduzetnistvo u Srbiji sistematski unisteno dana 1.3.2020 (test samostalnosti) gde je prakticno i preduzetnik/lice sa 5 stalnih klijenata u riziku da placa i dalje PiD preko PP-OPO za nekog (ili sve) od tih klijenata.

    Vise o tome ovde:
    https://test-samostalnosti.vx.rs/

  3. Nn

    Nn

    2. 11. 2020. u 23:28 Odgovori

    Fokusirani ste samo na one sa manjim primanjima, a da li vam je jasno da je dug procentualan? Onaj ko je primao 300eur mesečno, sad ima da plati 12000eur u roku od 15 dana – potpuno nemoguće, ali isto kao i onom što je primao 1500eur mesečno, jer on sad mora da plati 60.000eur! Kako?? Da vas podsetim da je dug bar 65% ako uračunate kamatu, koju oni I te kako računaju. Isto tako, neoporezivi deo ne može da bude procentualan, pa ni 50% – biće na štetu manjima, a državi neprihvatljiv kod većih.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Plaćali ste CarGo putem PayPala? NBS će vam poslati sporazum o priznanju krivice

Zatekla vas je koverta i u prvi mah ne verujete šta čitate. Bez panike, uz sporazumno priznanje krivice ne plaćate nikakvu kaznu.

Startapi i poslovanje

TS Ventures ime je Telekomovog fonda vrednog 25 miliona evra – vodiće ga Davor Sakač

Novi fond poslovaće nezavisno od matične kompanije, a odluku o investiranju donosiće panel domaćih i inostranih eksperata. Prvi čovek TS Ventures fonda otkriva nam više detalja o novom poduhvatu.

Office Talks Podcast

Društvena igra iz Srbije koja osvaja svet

U 60. epizodi Office Talks podcasta imali smo zanimljive goste, tačnije Dušana Jovčića i Davida Bilobrka koji su osnivači studija za razvoj društvenih igara, Kerber Games.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Za domaći Alt Labs stiže milionska investicija u tokenima za dalju decentralizaciju data centara

Ovaj tim dobio je prvi finansijski doprinos prikupljanjem vrednosti od preko milion dolara od Protocol Labs-a za razvoj svog ekosistema Filmine čiji je krajnji cilj decentralizacija data centara.

Office Talks Podcast

U čemu je tajna najboljih IT poslodavaca?

O brendiranju poslodavaca sve se više priča u korporativnom i IT svetu u Srbiji. Čini se da je ovo jedna od retkih oblasti gde naša zemlja ne kaska mnogo za razvijenim državama. Upravo o ovoj oblasti i dobrim praksama razgovaramo sa Katarinom Šonjić - Employer Branding konsultantom.

Startapi i poslovanje

Domaći Tapni osigurao €200.000 investicije od investitora okupljenih oko Inicijative Digitalna Srbija

Poslovni anđeli koja okuplja DSI investirali su 200.000 evra u domaći startap Tapni koji nudi rešenje za digitalizovanje vizit karti tj. razmenu poslovnih kontakata.

Startapi i poslovanje

Joberty osigurao $350.000 investicije za dalje širenje – sledi beta verzija u Hrvatskoj, a potom i testiranje u Kaliforniji

Joberty, online platforma IT poslova koja povezuje poslodavce i kandidate, obezbedila je investiciju u ranoj fazi razvoja od strane anđela investitora Kroog Ventures. Nikola Mijailović, direktor i jedan od osnivača, otkriva buduće planove.

Tehnologija

Plaćali ste CarGo putem PayPala? NBS će vam poslati sporazum o priznanju krivice

Zatekla vas je koverta i u prvi mah ne verujete šta čitate. Bez panike, uz sporazumno priznanje krivice ne plaćate nikakvu kaznu.

Kultura 2.0

Grafička novela o Nikoli Tesli beleži uspeh na Kickstarteru – za početak planirano štampanje 2.000 primeraka

Crowdfunding kampanja pokrenuta u Srbiji za štampu grafičke novele 'Tesla: čovek koji je definisao budućnost' čiji je autor Danijele Meuči, postigla je uspeh za samo 48 sati. Ovaj projekat je podržala publika iz celog sveta, dok će kampanja biti aktivna do 7. oktobra.