Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Svako ko želi da nauči programiranje ne mora savršeno da zna matematiku - poručuju iz Petlje. Jedan od njihovih glavnih ciljeva jeste da to shvate osnovci i srednjoškolci, a zatim i njihovi roditelji. Kako to učiniti?

Nastanak Fondacije Petlja može se zamisliti kao reka koja ima nekoliko svojih pritoka koje se na ušću ulivaju u jednu, slikovito objašnjava Katarina Anđelković, Program Coordinator u ovoj organizaciji.

Pojedinci koji su se zalagali da informatika dobije ravnopravni status u obrazovnom sistemu, udružilili su se sa nezavisnom komisijom za srednjoškolska takmičenja (nalaze se pri Društvu matematičara Srbije), a tom dvojcu priključili su se i inženjeri Majkrosoft razvojnog centra u Srbiji koji su godinama razvijali portal za učenje programiranja BubbleBee.

Danas su sve ove inicijative pod jednim krovom i rade na tome da pomognu svakom ko želi da nauči programiranje, pogotovo najmlađima. Kako im to, u ovom trenutku, ide za rukom?

Predrasuda je da programiranje nije za svakog

Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole bio je prvi i najvažniji korak, gledajući iz perspektive menjanja sistema, objašnjava nam Katarina. Drugi korak na tom putu bio je kreiranje materijala i to je ono po čemu se Fondacija Petlja istakla – ponudila je besplatne materijale za učenje programiranja. Međutim, taj put svakako nije bio bez prepreka:

Ja lično, kao društvenjak, primetila sam nekoliko izazova: prvo, postoji predrasuda da programiranje mogu da nauče samo oni koji su talentovani i koji imaju odlične ocene iz matematike – što nije baš tačno. Istina je da je za programiranje potrebno određeno znanje matematike ali ne morate biti izuzetni iz matematike da biste naučili da programirate.

Drugo je da te predrasude onda u startu bude neku vrstu otpora i stvaraju osećanja “Ne mogu ja to.” Ili “Nije to za mene”, što opet nije istinito.

Razbijanje tih predrasuda i učenje algoritamskom načinu razmišljanja (koji je nužan kada je reč o učenju programiranja) učenicima nije bio blizak, te se najpre moralo raditi na pristupu učenju.

Baš zato, kaže Katarina, materijali su kreirani tako da dete odmah krene da piše kod, najpre kroz izvršavanje nekih vrlo jednostavnih naredbi, a potom sve složenijih. „Nismo hteli da opterećujemo učenike teorijom nego smo se opredelili za iskustveni pristup“, dodaje ona.

Podrška nastavnicima

Učenje dece, ma koliko izazova se na tom putu može javiti, samo je jedna strana medalje. Druga strana je podrška nastavnicima odnosno dodatno unapređenje njihovih veština prenošenja znanja – „jer je onaj ko prenosi znanje najvažnija karika u procesu“, objašnjava Anđelković. Petlja je zato u toku prošle godine započela sa sistemskim obukama nastavnog kadra koji podučava informatiku:

Mi zapravo nastojimo da ponudimo nov pristup učenju programiranja, trudimo se da pažljivo slušamo „glasove“ koji dolaze iz učionica i u skladu sa tim reagujemo, a nastavnici to prepoznaju i cene. Naravno, ima onih koji ne žele da unapređuju način na koji drže nastavu, ali to nije posebna karakteristika ovog predmeta.

Usled toga ove godine nastavili smo sa obukama i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja upravo završili novi ciklus obuka za nastavnike informatike u osnovnim školama koji su, ovaj put, prisustvovali i nastavnici računarstva u gimnazijama.

Nov predmet i za roditelje

Kada govorimo o obrazovanju dece u osnovnim školama, činjenica je i da, pored nastavnika, i roditelji imaju određenu ulogu u tom procesu. Stoga je informatika i za neke od njih bila novi predmet – predmet o kom većina roditelja zna vrlo malo:

Najveći broj roditelja svestan je toga da je upotreba informacionih tehnologija put kojim se svet kreće. Neki možda u ovom trenutku ne uviđaju na koji način su savremene tehnologije ušle u svaku poru našeg života, te da je suštinski važno da o tome učimo decu jer će im to trebati sutra na poslu bez obzira čime odaberu da se bave.

U tom smislu, kada se obraćamo roditeljima, obično gledamo da na životnim primerima objasnimo da danas, bilo da se bavite poljoprivredom, nekim kreativnim industrijama, bankarstvom ili nekom četvrtom oblašću, algoritmi su sastavni deo vašeg posla

Petljini materijali za učenje stoga su koncipirani tako da svako dete može samostalno da prolazi kroz njih i uči te prve, osnovne korake u programiranju.

Ove godine su, dodaje naša sagovornica, kao dodatan vid podrške počeli da objavljuju i kratke video lekcije za učenje Pajtona, tako da roditelj koji želi da pomogne svom detetu ima dovoljno resursa da ima odakle da počne.

Novi edukativni programi koji su dostupni za polaznike.

Sledeći korak je promena sistema

Međutim, na svim nivoima obrazovanje tek sledi borba za širenje algoritamske pismenosti – jer je sistem nemoguće promeniti brzo. „Na prvom mestu, državu čeka rad na infrastrukturnoj opremljenosti škola. Pored toga, potrebno je i osnaživati i podržavati nastavnike i to je nešto što mora kontinuirano da se radi, pogotovo kroz douniverzitetsko obrazovanje“, uočava Katarina. Tu, opet, nije kraj:

Kada je reč o visokom obrazovanju, čini mi se da je određene programe potrebno  reformisati i inovirati i napraviti snažniju saradnju sa industrijom, i to ne samo na tehničkim fakultetima. Ipak, stvari se menjaju nabolje, ali ovde je reč o strateškim promenama čiji rezultati će biti vidljiviji za 10 ili 15 godina. Kada je reč o obrazovanju mi danas moramo postići konsenzus o tome gde želimo da budemo za 20 ili 30 godina i onda tim putem da krenemo.

Katarina napominje da je ovih dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja potpisalo sporazum sa Inicijativom „Digitalna Srbija“ čiji je Fondacija Petlja član i raspisalo Javni konkurs za izbor master studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija, programiranja, analize podataka i organizacije. Cilj ovog multidisciplinarnog programa je da poveća broj i kvalitet IT stručnjaka.

Ipak, Petlja je u ovu godinu ušla sa još većim ambicijama nego u 2018. „Ove godine nam je prioritet da 6. razred uspešno prođe jer baš u ovom razredu učenici će po prvi put učiti tekstualno programiranje u okviru obaveznog predmeta, a mi smo tu da ponudimo materijale za učenje programskog jezika“, objašnjava Anđelković:

Pored toga, nastavljamo da kreiramo nove materijale i pred nama je i objava finalne verzije materijala za 8. razred gde smo po prvi put ušli u domen analize i prezentacije podataka i donošenje zaključaka na osnovu njih pomoću Jupuyter okruženja.

Takođe, nastavljaju i da kreiraju materijale i za gimnazije – na red dolazi 2. razred, kao i za specijalizovana IT odeljenja. „Kao dodatan vid podrške, nastavljamo da snimamo i video lekcije i da gradimo što širu zajednicu nastavnika, tako da je pred Petljom još jedna prilično uzbudljiva godina“, zaključuje Katarina.

Ostavi komentar

  1. Sensei

    Sensei

    12. 3. 2019. u 12:06 Odgovori

    Ovaj tekst malo lici na one narucene na sajtu b92. Slicno je i sa inicijativom drzave za prekvalifikaciju. Nisu svi za programiranje i to nema veze sa matematikom.

    Postoji odredjena korelacija izmedju naklonosti prema matemetici i programiranju (pazite, nisam rekao znanja matematike). Rekao bih da je strast i resenost nesto sto je presudno, ne znanje. Ako uspete da motivisete i zapalite iskru za programiranje kod nekoga, ima dosta sanse da ta osoba (velika ili mala, nebitno) uziva u programiranju i uspe i profesionalno. I da, definitivno nije programiranje za svakoga, kao sto ni slikanje nije za svakoga – svi imaju mogucnost i potrebne resurse da nauce, ali potrebno je da vam se svidja programiranje i da ne primetite da vam je proslo vise sati dok ste sedeli za racunarom i resavali probleme.

  2. Dada

    Dada

    12. 3. 2019. u 21:31 Odgovori

    Nemaju nastavnici predrasude vec se za IT odeljenja polaze matematika NAPREDNI NIVO.
    Iako se deca vrlo razlikuju prema sklonostima kako za sve drugo tako i za programiranje. Licno mislim da nisu sva deca za programiranje iako to nikada ne govorim na času. Ne znam gde u skolskom sistemu mogu da dobiju dobru potporu? U IT GIMNAZIJAMA??? Mozda dve tri u Srbiji. Novim planom i programom zaobilazimo digitalnu pismenost, jedan čas nedeljno, svaka oblast po čas dva… A forsiramo programiranje. I da, treba im matematika. Opet ne u meri kako ste predstavili.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

5 razloga zašto paušalci ne veruju izmenama zakona i zašto se javno bune protiv njihovog usvajanja

Svako ko je prisustvovao otvorenim razgovorima povodom donošenja novih zakona o poslovanju i oporezivanju paušalaca ima samo jedan pridev - zapaljivo. Suprostavljene strane diskutovale su o zakonskim predlozima, a šta je to što paušalci ističu kao najveće probleme, pročitajte u nastavku ovog teksta.

Kultura 2.0

Horor priče iz industrije: Plata koja nikada nije stigla

Želite da promenite firmu jer više nema šta da vam ponudi? Ja bih, na vašem mestu, ponovo razmislio - ko zna šta vas čeka u sledećoj.

Startapi i poslovanje

Da li je zbog ‘paušala’ na pomolu novi egzodus programera i digitalnih stručnjaka?

Od svih dilema koje poslednjih mesec dana potresaju domaću IT zajednicu, jedna od najizraženijih i najstrastvenijih glasi - otići ili ostati?

Propustili ste

Netokracija

Zakonske osnove za razvoj ‘online’ trgovine u Srbiji su postavljene – web trgovci traže smanjenje sive ekonomije

Treća Netokracijina konferencija posvećena digitalnoj trgovini i budućnosti ove oblasti počela je jutros u prostorijama Naučno-tehnološkog parka. Dvadeset ovogodišnjih predavača publici će predstaviti rešenja i proizvode, govoriće o promenama koje novi zakoni donose za sve digitalne trgovce i podeliti konkretne savete za unapređenje poslovanje web prodavnica.

Internet marketing

Šta je korisnička persona i zašto je presudna za uspeh vašeg digitalnog proizvoda?

Često imam priliku da vidim kako se proizvod oblikuje u odnosu na pretpostavke o tome šta korisnicima treba. U najvećem broju slučajeva pokaže se da su one pogrešne, ali tek kada proizvod izađe na tržište. Ipak, ta situacija se može izbeći.

Startapi i poslovanje

Emitto obećava 10x veći CTR jer sadržaj plasira tamo gde su korisnici – u njihove direktne poruke

Oglašavanje putem društvenih mreža je sve skuplje, e-mail marketing ne donosi iste rezultate kao pre, pa čitava industrija traži alternativne kanale oglašavanja - među kojima su i direktne poruke. O tome zašto je 'dark social' sve popularniji, razgovaramo sa osnivačem startapa Emitto.

Startapi i poslovanje

Tesla Nation: Platforma za networking, poslove i konsultacije bila je logičan korak za Startit

Sinoć su u beogradskom Domu omladine premijerno objavljeni prvi rezultati novog projekta iza kojeg stoji SEE ICT - Tesla Nation. Vukašin Stojkov podelio je sa publikom kako će ova platforma pomoći Srbiji da se rebrendira kao 'go-to' destinacija za tehnološko znanje.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Kultura 2.0

Stuberi: YouTube uspeh nisu pregledi već odnos prema publici

Ako niste tinejdžer ili svoje slobodno vreme ne provodite istražujući YouTube, verovatno ne znate da domaću scenu na svakih mesec, dva zahvata prava ‘drama’. Sa druge strane, pak, stoji kanal 'Stuberi' koji prati skoro milion ljudi, a koji se ne služe tim trikovima. Oni su za Netokraciju podelili svoju priču.