Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Svako ko želi da nauči programiranje ne mora savršeno da zna matematiku - poručuju iz Petlje. Jedan od njihovih glavnih ciljeva jeste da to shvate osnovci i srednjoškolci, a zatim i njihovi roditelji. Kako to učiniti?

Nastanak Fondacije Petlja može se zamisliti kao reka koja ima nekoliko svojih pritoka koje se na ušću ulivaju u jednu, slikovito objašnjava Katarina Anđelković, Program Coordinator u ovoj organizaciji.

Pojedinci koji su se zalagali da informatika dobije ravnopravni status u obrazovnom sistemu, udružilili su se sa nezavisnom komisijom za srednjoškolska takmičenja (nalaze se pri Društvu matematičara Srbije), a tom dvojcu priključili su se i inženjeri Majkrosoft razvojnog centra u Srbiji koji su godinama razvijali portal za učenje programiranja BubbleBee.

Danas su sve ove inicijative pod jednim krovom i rade na tome da pomognu svakom ko želi da nauči programiranje, pogotovo najmlađima. Kako im to, u ovom trenutku, ide za rukom?

Predrasuda je da programiranje nije za svakog

Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole bio je prvi i najvažniji korak, gledajući iz perspektive menjanja sistema, objašnjava nam Katarina. Drugi korak na tom putu bio je kreiranje materijala i to je ono po čemu se Fondacija Petlja istakla – ponudila je besplatne materijale za učenje programiranja. Međutim, taj put svakako nije bio bez prepreka:

Ja lično, kao društvenjak, primetila sam nekoliko izazova: prvo, postoji predrasuda da programiranje mogu da nauče samo oni koji su talentovani i koji imaju odlične ocene iz matematike – što nije baš tačno. Istina je da je za programiranje potrebno određeno znanje matematike ali ne morate biti izuzetni iz matematike da biste naučili da programirate.

Drugo je da te predrasude onda u startu bude neku vrstu otpora i stvaraju osećanja “Ne mogu ja to.” Ili “Nije to za mene”, što opet nije istinito.

Razbijanje tih predrasuda i učenje algoritamskom načinu razmišljanja (koji je nužan kada je reč o učenju programiranja) učenicima nije bio blizak, te se najpre moralo raditi na pristupu učenju.

Baš zato, kaže Katarina, materijali su kreirani tako da dete odmah krene da piše kod, najpre kroz izvršavanje nekih vrlo jednostavnih naredbi, a potom sve složenijih. “Nismo hteli da opterećujemo učenike teorijom nego smo se opredelili za iskustveni pristup“, dodaje ona.

Podrška nastavnicima

Učenje dece, ma koliko izazova se na tom putu može javiti, samo je jedna strana medalje. Druga strana je podrška nastavnicima odnosno dodatno unapređenje njihovih veština prenošenja znanja – “jer je onaj ko prenosi znanje najvažnija karika u procesu”, objašnjava Anđelković. Petlja je zato u toku prošle godine započela sa sistemskim obukama nastavnog kadra koji podučava informatiku:

Mi zapravo nastojimo da ponudimo nov pristup učenju programiranja, trudimo se da pažljivo slušamo „glasove“ koji dolaze iz učionica i u skladu sa tim reagujemo, a nastavnici to prepoznaju i cene. Naravno, ima onih koji ne žele da unapređuju način na koji drže nastavu, ali to nije posebna karakteristika ovog predmeta.

Usled toga ove godine nastavili smo sa obukama i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja upravo završili novi ciklus obuka za nastavnike informatike u osnovnim školama koji su, ovaj put, prisustvovali i nastavnici računarstva u gimnazijama.

Nov predmet i za roditelje

Kada govorimo o obrazovanju dece u osnovnim školama, činjenica je i da, pored nastavnika, i roditelji imaju određenu ulogu u tom procesu. Stoga je informatika i za neke od njih bila novi predmet – predmet o kom većina roditelja zna vrlo malo:

Najveći broj roditelja svestan je toga da je upotreba informacionih tehnologija put kojim se svet kreće. Neki možda u ovom trenutku ne uviđaju na koji način su savremene tehnologije ušle u svaku poru našeg života, te da je suštinski važno da o tome učimo decu jer će im to trebati sutra na poslu bez obzira čime odaberu da se bave.

U tom smislu, kada se obraćamo roditeljima, obično gledamo da na životnim primerima objasnimo da danas, bilo da se bavite poljoprivredom, nekim kreativnim industrijama, bankarstvom ili nekom četvrtom oblašću, algoritmi su sastavni deo vašeg posla

Petljini materijali za učenje stoga su koncipirani tako da svako dete može samostalno da prolazi kroz njih i uči te prve, osnovne korake u programiranju.

Ove godine su, dodaje naša sagovornica, kao dodatan vid podrške počeli da objavljuju i kratke video lekcije za učenje Pajtona, tako da roditelj koji želi da pomogne svom detetu ima dovoljno resursa da ima odakle da počne.

Novi edukativni programi koji su dostupni za polaznike.

Sledeći korak je promena sistema

Međutim, na svim nivoima obrazovanje tek sledi borba za širenje algoritamske pismenosti – jer je sistem nemoguće promeniti brzo. „Na prvom mestu, državu čeka rad na infrastrukturnoj opremljenosti škola. Pored toga, potrebno je i osnaživati i podržavati nastavnike i to je nešto što mora kontinuirano da se radi, pogotovo kroz douniverzitetsko obrazovanje“, uočava Katarina. Tu, opet, nije kraj:

Kada je reč o visokom obrazovanju, čini mi se da je određene programe potrebno  reformisati i inovirati i napraviti snažniju saradnju sa industrijom, i to ne samo na tehničkim fakultetima. Ipak, stvari se menjaju nabolje, ali ovde je reč o strateškim promenama čiji rezultati će biti vidljiviji za 10 ili 15 godina. Kada je reč o obrazovanju mi danas moramo postići konsenzus o tome gde želimo da budemo za 20 ili 30 godina i onda tim putem da krenemo.

Katarina napominje da je ovih dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja potpisalo sporazum sa Inicijativom “Digitalna Srbija” čiji je Fondacija Petlja član i raspisalo Javni konkurs za izbor master studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija, programiranja, analize podataka i organizacije. Cilj ovog multidisciplinarnog programa je da poveća broj i kvalitet IT stručnjaka.

Ipak, Petlja je u ovu godinu ušla sa još većim ambicijama nego u 2018. „Ove godine nam je prioritet da 6. razred uspešno prođe jer baš u ovom razredu učenici će po prvi put učiti tekstualno programiranje u okviru obaveznog predmeta, a mi smo tu da ponudimo materijale za učenje programskog jezika“, objašnjava Anđelković:

Pored toga, nastavljamo da kreiramo nove materijale i pred nama je i objava finalne verzije materijala za 8. razred gde smo po prvi put ušli u domen analize i prezentacije podataka i donošenje zaključaka na osnovu njih pomoću Jupuyter okruženja.

Takođe, nastavljaju i da kreiraju materijale i za gimnazije – na red dolazi 2. razred, kao i za specijalizovana IT odeljenja. “Kao dodatan vid podrške, nastavljamo da snimamo i video lekcije i da gradimo što širu zajednicu nastavnika, tako da je pred Petljom još jedna prilično uzbudljiva godina”, zaključuje Katarina.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Karijere

Na koji ćeš faks? Poseti Metaverse sajam obrazovanja koji je okupio 128.000 studenata

Predstavljamo vam virtuelni 3D sajam obrazovanja zasnovan na Metaverse tehnologiji, koji mladima u Srbiji i regionu značajno olakšava potragu za idealnim izborom fakulteta i budućim zaposlenjem!

Karijere

Miloš Čučulović iz Srbije direktor je u švajcarskom MDPI-u sa više od 6.500 zaposlenih širom sveta

U švajcarskoj kompaniji koja je jedan od lidera u naučnom izdavaštvu, razvija najsavremenije alate zasnovane na generativnoj veštačkoj inteligenciji. A kako je izgledao njegov karijerni put? Pročitajte u intervjuu koji je pred vama!

Office Talks Podcast

Besplatna pravna dokumenta za sve startape

U 194. epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo o 'Open Source Documentation' projektu koji je proizašao iz Tenderly Garaže a koji je namenjen da pomogne startapima kada je reč o pravnim dokumentima.

Propustili ste

Karijere

Miloš Čučulović iz Srbije direktor je u švajcarskom MDPI-u sa više od 6.500 zaposlenih širom sveta

U švajcarskoj kompaniji koja je jedan od lidera u naučnom izdavaštvu, razvija najsavremenije alate zasnovane na generativnoj veštačkoj inteligenciji. A kako je izgledao njegov karijerni put? Pročitajte u intervjuu koji je pred vama!

Office Talks Podcast

Besplatna pravna dokumenta za sve startape

U 194. epizodi Office Talks podkasta razgovarali smo o 'Open Source Documentation' projektu koji je proizašao iz Tenderly Garaže a koji je namenjen da pomogne startapima kada je reč o pravnim dokumentima.

Startapi i poslovanje

Native Teams: Kako doći do i na šta potrošiti €6,3 miliona investicije?

Kompanija Native Teams, koja je zakonski poslodavac za frilensere, podigla je višemilionsku investiciju od grupe fondova. Evo u šta će uložiti dobijen novac.

Tehnologija

Domaće softverske kompanije mogu da spasu srpsku privredu, ako im se pruži šansa

Dok IT industrija inovira, tradicionalne privredne grane tapkaju u mestu, jedan je od zaključaka Foruma naprednih tehnologija održanog 12. i 13. juna u Nišu.

Gaming

Potpuno nova Tetris video igra napravljena je u Srbiji

Beogradski studio za razvoj video igara Playstudios Europe, objavio je igru Tetris Block Puzzle namenjenu za igranje na mobilnim telefonima.

Novost

ICT Hub: Osmislite najbolje rešenje za inovacije u pravosuđu i osvojite vredne nagrade

ICT Hub je lansirao novi projekat 'Inovacije u Pravosuđu' koji ima za cilj da unapredi pristup pravdi za osetljive i marginalizovane grupe u Srbiji kroz razvoj inovativnih digitalnih alata.