Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Fondacija Petlja: Kako se boriti sa predrasudom da programiranje nije za svakog?

Svako ko želi da nauči programiranje ne mora savršeno da zna matematiku - poručuju iz Petlje. Jedan od njihovih glavnih ciljeva jeste da to shvate osnovci i srednjoškolci, a zatim i njihovi roditelji. Kako to učiniti?

Nastanak Fondacije Petlja može se zamisliti kao reka koja ima nekoliko svojih pritoka koje se na ušću ulivaju u jednu, slikovito objašnjava Katarina Anđelković, Program Coordinator u ovoj organizaciji.

Pojedinci koji su se zalagali da informatika dobije ravnopravni status u obrazovnom sistemu, udružilili su se sa nezavisnom komisijom za srednjoškolska takmičenja (nalaze se pri Društvu matematičara Srbije), a tom dvojcu priključili su se i inženjeri Majkrosoft razvojnog centra u Srbiji koji su godinama razvijali portal za učenje programiranja BubbleBee.

Danas su sve ove inicijative pod jednim krovom i rade na tome da pomognu svakom ko želi da nauči programiranje, pogotovo najmlađima. Kako im to, u ovom trenutku, ide za rukom?

Predrasuda je da programiranje nije za svakog

Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovne škole bio je prvi i najvažniji korak, gledajući iz perspektive menjanja sistema, objašnjava nam Katarina. Drugi korak na tom putu bio je kreiranje materijala i to je ono po čemu se Fondacija Petlja istakla – ponudila je besplatne materijale za učenje programiranja. Međutim, taj put svakako nije bio bez prepreka:

Ja lično, kao društvenjak, primetila sam nekoliko izazova: prvo, postoji predrasuda da programiranje mogu da nauče samo oni koji su talentovani i koji imaju odlične ocene iz matematike – što nije baš tačno. Istina je da je za programiranje potrebno određeno znanje matematike ali ne morate biti izuzetni iz matematike da biste naučili da programirate.

Drugo je da te predrasude onda u startu bude neku vrstu otpora i stvaraju osećanja “Ne mogu ja to.” Ili “Nije to za mene”, što opet nije istinito.

Razbijanje tih predrasuda i učenje algoritamskom načinu razmišljanja (koji je nužan kada je reč o učenju programiranja) učenicima nije bio blizak, te se najpre moralo raditi na pristupu učenju.

Baš zato, kaže Katarina, materijali su kreirani tako da dete odmah krene da piše kod, najpre kroz izvršavanje nekih vrlo jednostavnih naredbi, a potom sve složenijih. „Nismo hteli da opterećujemo učenike teorijom nego smo se opredelili za iskustveni pristup“, dodaje ona.

Podrška nastavnicima

Učenje dece, ma koliko izazova se na tom putu može javiti, samo je jedna strana medalje. Druga strana je podrška nastavnicima odnosno dodatno unapređenje njihovih veština prenošenja znanja – „jer je onaj ko prenosi znanje najvažnija karika u procesu“, objašnjava Anđelković. Petlja je zato u toku prošle godine započela sa sistemskim obukama nastavnog kadra koji podučava informatiku:

Mi zapravo nastojimo da ponudimo nov pristup učenju programiranja, trudimo se da pažljivo slušamo „glasove“ koji dolaze iz učionica i u skladu sa tim reagujemo, a nastavnici to prepoznaju i cene. Naravno, ima onih koji ne žele da unapređuju način na koji drže nastavu, ali to nije posebna karakteristika ovog predmeta.

Usled toga ove godine nastavili smo sa obukama i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja upravo završili novi ciklus obuka za nastavnike informatike u osnovnim školama koji su, ovaj put, prisustvovali i nastavnici računarstva u gimnazijama.

Nov predmet i za roditelje

Kada govorimo o obrazovanju dece u osnovnim školama, činjenica je i da, pored nastavnika, i roditelji imaju određenu ulogu u tom procesu. Stoga je informatika i za neke od njih bila novi predmet – predmet o kom većina roditelja zna vrlo malo:

Najveći broj roditelja svestan je toga da je upotreba informacionih tehnologija put kojim se svet kreće. Neki možda u ovom trenutku ne uviđaju na koji način su savremene tehnologije ušle u svaku poru našeg života, te da je suštinski važno da o tome učimo decu jer će im to trebati sutra na poslu bez obzira čime odaberu da se bave.

U tom smislu, kada se obraćamo roditeljima, obično gledamo da na životnim primerima objasnimo da danas, bilo da se bavite poljoprivredom, nekim kreativnim industrijama, bankarstvom ili nekom četvrtom oblašću, algoritmi su sastavni deo vašeg posla

Petljini materijali za učenje stoga su koncipirani tako da svako dete može samostalno da prolazi kroz njih i uči te prve, osnovne korake u programiranju.

Ove godine su, dodaje naša sagovornica, kao dodatan vid podrške počeli da objavljuju i kratke video lekcije za učenje Pajtona, tako da roditelj koji želi da pomogne svom detetu ima dovoljno resursa da ima odakle da počne.

Novi edukativni programi koji su dostupni za polaznike.

Sledeći korak je promena sistema

Međutim, na svim nivoima obrazovanje tek sledi borba za širenje algoritamske pismenosti – jer je sistem nemoguće promeniti brzo. „Na prvom mestu, državu čeka rad na infrastrukturnoj opremljenosti škola. Pored toga, potrebno je i osnaživati i podržavati nastavnike i to je nešto što mora kontinuirano da se radi, pogotovo kroz douniverzitetsko obrazovanje“, uočava Katarina. Tu, opet, nije kraj:

Kada je reč o visokom obrazovanju, čini mi se da je određene programe potrebno  reformisati i inovirati i napraviti snažniju saradnju sa industrijom, i to ne samo na tehničkim fakultetima. Ipak, stvari se menjaju nabolje, ali ovde je reč o strateškim promenama čiji rezultati će biti vidljiviji za 10 ili 15 godina. Kada je reč o obrazovanju mi danas moramo postići konsenzus o tome gde želimo da budemo za 20 ili 30 godina i onda tim putem da krenemo.

Katarina napominje da je ovih dana Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja potpisalo sporazum sa Inicijativom „Digitalna Srbija“ čiji je Fondacija Petlja član i raspisalo Javni konkurs za izbor master studijskih programa iz oblasti informacionih tehnologija, programiranja, analize podataka i organizacije. Cilj ovog multidisciplinarnog programa je da poveća broj i kvalitet IT stručnjaka.

Ipak, Petlja je u ovu godinu ušla sa još većim ambicijama nego u 2018. „Ove godine nam je prioritet da 6. razred uspešno prođe jer baš u ovom razredu učenici će po prvi put učiti tekstualno programiranje u okviru obaveznog predmeta, a mi smo tu da ponudimo materijale za učenje programskog jezika“, objašnjava Anđelković:

Pored toga, nastavljamo da kreiramo nove materijale i pred nama je i objava finalne verzije materijala za 8. razred gde smo po prvi put ušli u domen analize i prezentacije podataka i donošenje zaključaka na osnovu njih pomoću Jupuyter okruženja.

Takođe, nastavljaju i da kreiraju materijale i za gimnazije – na red dolazi 2. razred, kao i za specijalizovana IT odeljenja. „Kao dodatan vid podrške, nastavljamo da snimamo i video lekcije i da gradimo što širu zajednicu nastavnika, tako da je pred Petljom još jedna prilično uzbudljiva godina“, zaključuje Katarina.

Ostavi komentar

  1. Sensei

    Sensei

    12. 3. 2019. u 12:06 Odgovori

    Ovaj tekst malo lici na one narucene na sajtu b92. Slicno je i sa inicijativom drzave za prekvalifikaciju. Nisu svi za programiranje i to nema veze sa matematikom.

    Postoji odredjena korelacija izmedju naklonosti prema matemetici i programiranju (pazite, nisam rekao znanja matematike). Rekao bih da je strast i resenost nesto sto je presudno, ne znanje. Ako uspete da motivisete i zapalite iskru za programiranje kod nekoga, ima dosta sanse da ta osoba (velika ili mala, nebitno) uziva u programiranju i uspe i profesionalno. I da, definitivno nije programiranje za svakoga, kao sto ni slikanje nije za svakoga – svi imaju mogucnost i potrebne resurse da nauce, ali potrebno je da vam se svidja programiranje i da ne primetite da vam je proslo vise sati dok ste sedeli za racunarom i resavali probleme.

  2. Dada

    Dada

    12. 3. 2019. u 21:31 Odgovori

    Nemaju nastavnici predrasude vec se za IT odeljenja polaze matematika NAPREDNI NIVO.
    Iako se deca vrlo razlikuju prema sklonostima kako za sve drugo tako i za programiranje. Licno mislim da nisu sva deca za programiranje iako to nikada ne govorim na času. Ne znam gde u skolskom sistemu mogu da dobiju dobru potporu? U IT GIMNAZIJAMA??? Mozda dve tri u Srbiji. Novim planom i programom zaobilazimo digitalnu pismenost, jedan čas nedeljno, svaka oblast po čas dva… A forsiramo programiranje. I da, treba im matematika. Opet ne u meri kako ste predstavili.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Odložen rok za zapošljavanje preduzetnika uz olakšice – novi datum je 60 dana od ukidanja vanrednog stanja

Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica izmenjen je uredbom Vlade Republike Srbije i sada je će biti moguć 60 dana nakon završetka vanrednog stanja.

Tehnologija

Šta novi IPS QR kodovi donose malim trgovcima i njihovim kupcima – i kako ih implementirati?

Usluga instant plaćanja na prodajnim mestima uz pomoć IPS QR kodova zvanično je puštena u protokol u Srbiji krajem februara. U nastavku analiziramo na šta trgovci treba da obrate pažnju ako isti uvode u svoje procese naplate.

Startapi i poslovanje

Uz ‘Fleksibilni petak’ Nordeus omogućio zaposlenima da sami organizuju poslednji radni dan u nedelji

Dok se zaposleni u Nordeusu nakon 'full remote' režima ne vrate u kancelariju, kompanija im omogućava da njihova radna nedelja traje 4 dana - ukoliko to žele. Fleksibilni petak startovao je 8. maja, a u nastavku otkrivamo kako to izgleda u praksi.

Propustili ste

Intervju

McCann otkriva (skoro) sve što ste želeli da znate o tehnologiji – tokom i posle korone

'WeCann Point of View' je e-book kreiran od strane agencije McCann u okviru kog dele svoja razmišljanja o praćenju i privatnosti, kupovini, dokumentima i parama, ekonomiji deljenja i ekonomiji razdvojenosti, proširenoj realnosti, i drugim trendovima koji su se promenili u toku pandemije. U nastavku za Netokraciju izdvajaju najzanimljivije delove.

Startapi i poslovanje

Kako srpski IT-jevci treba da se brendiraju u inostranstvu – kao jeftina ili kvalitetna radna snaga?

Aktuelna pandemijska kriza (i njene ekonomske posledice), naveli su nas na sledeće pitanje: da li će domaće IT kompanije, agencije, frilenseri i regruteri morati da promene način na koji predstavljaju svoje proizvode, usluge i kadar na međunarodnom tržištu? Dakle, hoćemo li u prvi plat isticati da smo povoljni, da imamo kvalitetan kadar - ili oba?

Kultura 2.0

Kreativni direktori agencija otkrivaju da li je ekonomska kriza ubica kreativnosti – ili ne

Ako se bavite poslom koji počiva na originalnosti i kreativnosti, da li ste u tome u prethodna dva meseca bili uspešni? Ukoliko niste, kreativni direktori marketinških agencija otkrivaju svoje savete.

Novost

Google imenovao svog predstavnika u Srbiji – saopštava SHARE Fondacija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se kompaniji Google i nakon pregovora sa njihovim pravnim timom, ova kompanija odredila je svog predstavnika u Srbiji u skladu sa domaćim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Gaming

Apple Arcade dovešće više igrača srpskim gejming studijima – samo ako pametno postave strategiju

Servis Apple Arcade sada je i zvanično dostupan u Srbiji, a benefite bi, osim igrača, mogli da imaju i gejming studiji i developeri - kroz dodatni izvor zarade i veću vidljivost njihovih igara. Otkrivamo na koji način izgleda i šta sve donosi saradnja sa kompanijom Apple.

Tehnologija

Ne, hocudaglasam.com ne prikuplja podatke građana jer to nije ‘lažni’ sajt za glasanje

Vlada Srbije upozorila je da se pojavio lažni sajt za glasanje iz inostranstva i apelovala je na građane da budu oprezni u pogledu toga kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost njihove zloupotrebe. U ekskluzivnom razgovoru sa tvorcem ovog sajta otkrivamo kako servis pomaže našim građanima u dijaspori, šta on jeste - a šta nije.