Dušan Barać: Svaki IT inženjer koji diplomira na FON-u stiče jaku biznis i menadžment osnovu

Informacione tehnologije i menadžment su dve najtraženije oblasti u savremenom svetu. Fakultet organizacionih nauka u Beogradu prepoznao je njihov značaj i integrisao ih u sveobuhvatni studijski program pod nazivom Informacioni sistemi i tehnologije, kako bi studentima ponudio temeljno interdisiciplinarno znanje i pripremio ih za izazove poslovnog sveta.

Ovaj studijski program nudi širok spektar oblasti u okviru šest različitih izbornih modula — Informacioni sistemi, Informacione tehnologije, Softversko inženjerstvo, Tehnologije elektronskog poslovanja, Poslovna analitika i Informaciono inženjerstvo. Kombinovanjem IT-ja i biznisa u okviru pomenutih modula, studenti stiču konkurentsku prednost na tržištu rada, kao i veštine neophodne za uspeh u poslovnom okruženju koje se iz dana u dan rapidno menja.

U razgovoru s Dušanom Baraćem — redovnim profesorom i prodekanom za digitalni razvoj — razgovarali smo o studijskom programu Informacioni sistemi i tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka, i o tome koje sve perspektive ovaj studijski program pruža budućim studentima.

Da li možete da nam predstavite Katedru za elektronsko poslovanje?

Dušan: Katedra za elektronsko poslovanje bavi se primenom naprednih informacionih tehnologija u izgradnji digitalnih poslovnih ekosistema, odnosno izazovima u digitalizaciji u različitim kontekstima. Neke od ključnih tehnologija i koncepata koji se izučavaju u okviru Katedre jesu razvoj web aplikacija i digitalnih poslovnih ekosistema, sveprisutno računarstvo, blockchain, veštačka inteligencija, cloud computing, društveno računarstvo, big data, proširena realnost, IoT, napredni razvoj aplikacija u digitalnom okruženju i drugi.

Nastavnici na Katedri za elektronsko poslovanje realizuju nastavu primarno na modulu Tehnologije elektronskog poslovanja, a studijski program Informacioni sistemi i tehnologije traje 4 godine, odnosno 8 semestara. Svaka godina nosi po 60 ESPB poena, odnosno ukupno donosi 240 ESPB poena. Po završetku studija se stiče zvanje diplomirani inženjer informacionih sistema i tehnologija. Jednostavnim rečnikom, ideja programa jeste da obrazuje inženjere koji su osposobljeni da projektuju, analiziraju, razvijaju i implementiraju poslovne i druge informacione sisteme u digitalnom okruženju.

Svrha studijskog programa Informacioni sistemi i tehnologije na osnovnim akademskim studijama je obrazovanje, usavršavanje i delom specijalizacija studenata u oblasti informacionih sistema i tehnologija i srodnim oblastima. Fakultet organizacionih nauka ima već jako dugu tradiciju u izvođenju nastave iz informacionih sistema i tehnologija. Studijski program Informacioni sistemi i tehnologije izvodi se već više od tri decenije na osnovnim studijama, a nešto manje i na postdiplomskim studijama.

Uslovi za upis na studijski program su završena četvorogodišnja srednja škola i položen prijemni ispit. Studijski program Informacioni sistemi i tehnologije sastoji se od šest izbornih područja – modula: Informacioni sistemi, Informacione tehnologije, Softversko inženjerstvo, Tehnologije elektronskog poslovanja, Poslovna analitika i Informaciono inženjerstvo.

Po čemu se informatički smer na Fakultetu organizacionih nauka razlikuje od srodnih smerova na ostalim fakultetima?

Dušan: Hteo bih da istaknem da postoje sličnosti između navedenih smerova, odnosno programa. Može se naći najmanji zajednički sadržalac, definitivno, pogotovo kada su u pitanju core IT oblasti. U odnosu na prethodne verzije ovog studijskog programa, jedna od najznačajnijih inovacija u novom studijskom program iz 2022. godine jeste formulisanje njegove strukture tako da obuhvata šest izbornih područja – modula.

Ovo predstavlja prirodan evolutivni korak i izlazak u susret savremenim trendovima razvoja oblasti informacionih sistema i tehnologija u svetu, pri čemu svaki od modula posvećuje mnogo više pažnje i detalja odgovarajućim podoblastima bez kojih se savremeni informacioni sistemi danas ne mogu zamisliti. Glavni motiv za ovakvu inovaciju jeste rastuća i evidentna potražnja i kod nas i u svetu za visokospecijalizovanim kadrovima različitih profila, u ovoj oblasti.

Razlike se pre svega odnose na to šta je fokus programa u smislu ciljeva, ishoda i sadržaja, kao i nivoa povezanosti sa realnom praksom. Ključna razlika između diplomiranog inženjera na FON-u i drugih fakulteta u regionu je u tome što inženjer FON-a poseduje izuzetno jaku biznis i menadžment osnovu, a istovremeno i širok korpus znanja u oblasti IT sa fokusom na primenljivost stečenih znanja u praksi.

Dalje, pogotovo nakon nove akreditacije iz 2022, rekao bih da su okviru naših kurseva u velikoj meri mapirane aktuelne potrebe savremenog tržišta rada. A to je u uslovima savremenog sveta isprepletenog konstantim izazovima i krizama jedna od najbitnijih stvari – steći kvalitetan paket znanja koji će biti dobra osnova za dalji razvoj i u profesionalnom isvakom drugom smislu.

Dodao bih da je FON već godinama najaktivniji kada su u pitanju takozvane vannastavne aktivnosti, koje su od velikog značaja za razvoj karijere studenata. Širok spektar ovih aktivnosti kroz različite događaje kao što su hakatoni, radionice, gostujuća predavanja, rad na projektima, mini akademije, dodatni program, kursevi na e-learning platformi i mnogi drugi donose snažnu vezu sa praksom i konkurentsku prednost u odnosu na druge fakultete.

Konačno, u razvoju programa su korišćene preporuke svih značajnijih inženjerskih organizacija u svetu, višegodišnje iskustvo nastavnika u nauci i praksi, preporuke najvećih IT kompanija, kao i najbolje prakse sa najeminentnijih svetskih univerziteta u oblasti IT i menadžmenta.

Koje sve oblasti kompjuterskih nauka su zastupljene u okviru studija?

Dušan: Ključne oblasti se odnose na informacione sisteme, informacione tehnologije, softversko inženjerstvo, tehnologije elektronskog poslovanja, poslovnu analitiku i informaciono inženjerstvo. Dodatno, kroz ove oblasti prožimaju i mnoge druge, na primer: veštačka inteligencija, mašinsko učenje, mreže, distribuirano računarstvo, i slično.

Sa završnim radom, postoji ukupno 45 predmeta: 11 na prvoj, drugoj, trećoj i 12 na četvrtoj godini. Svi predmeti na prvoj godini studija zajednički su za sva izborna područja – moduli omogućavaju sticanje osnovnih znanja iz informacionih sistema i tehnologija, programiranja, elektronskog poslovanja, menadžmenta, organizacije, matematike, ekonomije, psihologije ili sociologije i stranih jezika.

Prilikom upisa druge godine studija, studenti biraju jedno od šest izbornih područja – modula. Predmeti na drugoj, trećoj i četvrtoj godini usmereni su na dalje izučavanje teorije i prakse informacionih sistema i tehnologija, uz pravilnu zastupljenost nastavnih sadržaja koji pokrivaju oblasti izbornih područja programa, poslovnih funkcija, primene kvantitativnih metoda i opšte-obrazovnih predmeta.

Na svakoj narednoj godini predmeti su sve više specijalizovani, ali i dalje obuhvataju sve aspekte izučavanja oblasti prethodnih godina. Na ovaj način studentima se pružaju znanja na osnovu kojih se prvo sagledava šira slika i različiti aspekti određenih područja, a zatim se radi na konkretnom izučavanju detalja i rešavanju problema. Na svakoj godini postoje obavezni i izborni predmeti.

Na svakoj poziciji izbornih predmeta, studenti biraju jedan od dva ili više ponuđenih predmeta. Na završnoj godini, studenti biraju dva od više ponuđenih predmeta studijskog programa i još četiri predmeta od više ponuđenih predmeta izbornog područja – modula.

Da li studenti mogu da slušaju fakultativne predmete i sa drugih katedri?

Dušan: Da, mogu, a to se i podstiče i kroz nastavne i dodatne aktivnosti. Opet bih se vratio na to da je jedna od prednosti Fakulteta upravo multidicplinarnost i to je nešto na čemu će se raditi dodatno u narednim godinama. Studenti mogu da slušaju kurs u većini slučajeva, iako nisu zvanično izabrali isti.

Online režim rada tokom COVID-19 je dodatno ubrzao i poboljšao dostupnost resursa i predmeta za slušanje, tako da za većin predmete osim standardne nastave imamo imaterijale dostupne onlajn, često u formi video predavanja. Upravo iz toga što su programi dovoljno fleksibilni u smislu izbornih i alternativnih predmeta, a resursi široko dostupni, FON školuje studente za različita zanimanja vezana za primenu kompjuterskih nauka.

Da li je interdisciplinarnost zastupljena i u okviru samog studijskog programa?

Dušan: Rekao bih da se kroz odgovore vidi da se na FON-u zaista neguje koncept interdisciplinarnosti i svi studijski programi na svim nivoima studija su građeni na ovom konceptu. Ponoviću, ova širina koju studenti IT smera stiču jeste glavna konkurentska prednost.

Dinamično poslovno okruženje nameće potrebu za snalaženjem u novim situacijama, sposobnost da se izmesti iz postojeće situacije i gleda unapred, nađu rešenja za nove, a često i specifične zahteve – preduslov za ovo je upravo ta širina koju student na FON-u mogu da steknu kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.

Koliko je tokom studija zastupljena teorija, a koliko praksa i koje su tehnologije dostupne studentima?

Dušan: U nekom od odgovora na prethodna pitanja sam naglasio koliko nam je važno da svaki predmet bude usmeren ka praktičnoj upotrebi znanja. Čak i predmeti koji spadaju primarno u teorijske, imaju vezu sa konkretnim digitalnim poslovnim sistemima o čijem projektovanju, i razvoju se uči.

Sastavni deo studijskog programa je i stručna praksa s radom u trajanju od 90 sati, koja se realizuje u organizacijama iz različitih poslovnih domena, privrednim društvima, javnim ustanovama ili naučnoistraživačkim ustanovama. Imamo obnovljenu infrastrukturu sa preko 400 računara u 12 računarskih sala.

Generalno, sve sale su opremljene modernim i pametnim uređajima za držanje nastave. Dodatno, student mogu da koriste računare u okviru Istraživačkog centra FON-a, gde osim IT infrastrukture mogu da dobiju i mentorske usluge naših nastavnika. Na FON-u se nalazi i mini data centar sa prilično moćnom infrastrukturom za naučne, istraživačke i komercijalne aktivnosti. Koristi se platforma za e-učenje, kao i MS Teams.

U određenim IT laboratorijama se nalaze specifična oprema vezana za određene oblasti kao što su VR, IoT i pametna okruženja, data science, sajber sigurnost, računarske mreže, veštačku inteligenciju, itd. U nastavi su implementirane sve napredne tehnike nastave i učenja, kao što su učenje zasnovano na projektima, zasnovano problem, rešavanje studija slučaja, učenje kroz igru idrugi.

Postoje ili su razvoju i mnogi drugi servisi za studente: mail, katalog kurseva, online knjižara. Ovde bih istakao i velike mogućnosti koje studentima daje nova zgrada FON-a, kao jedan od najmodernijih objekata u oblasti visokog obrazovanja u ovom delu Evrope.

Koliko je teorijsko znanje bitno za uspešno savladavanje praktičnog dela nastave?

Dušan: Svakako se slažem da je odgovor DA, međutim, ovde je jedan od većih izazova za sve nas. Da, teorijsko znanja je neophodno isamo ako je dubinsko isveobuhvatno, student jednog dana može postati ekspert u praksi. Među 45 ispita tokom studija, postoje i oni koji su primarno usmereni ka sticanju teorijske osnove.

U IT praksi se baš u ovom delu veoma brzo vidi razlika između IT-jevaca koji su završili fakultet i onih koji završe kurs u trajanju od par meseci. Razlog je jednostavan – teorijska širina daje sposobnost pronalaženja rešenja i u nepoznatim situacijama.

Da li FON sarađuje s velikim tehnološkim kompanijama?

Dušan: Kada su kompanije u pitanju, naša strategija je da pravimo dugoročna partnerstva, gde je praksa samo jedna od mnogobrojnih aktivnosti. Dakle, saradnja je mnogostruka iobuhvata širok spektar aktivnosti. Tehnološke kompanije su značajno aktivnije u ovoj saradnji od onih koje nisu primarno IT kompanije. Jasno, njihov primarni cilj su IT stručnjaci, kao najdeficitarniji kadrovi.

Od ove godine smo lansirali i jednu inovativnu platformu za razvoj karijere studenata i povezivanje sa kompanijama. U okviru ove platforme studenti mogu da vide veliki broj sadržaja u vezi sa pripremom za tržište, iskažu određena interesovanja, pretražuju i prijave se za aktuelne poslove i prakse postavljene od strane kompanija.

Sa druge strane kompanija ima priliku da postavlja oglase iradi na svesti o njenom brednu među studentima. Trenutno, na platformi je aktivno skoro 60-ak kompanija, gde većina jesu IT, kao i preko 600 studenata. Napomenuo bih da je ovaj servis eksluzivan samo za studente FON-a. U planu je dalji razvoj ove platforme sa ciljem još bolje sadržaja i servisa za student.

S druge strane, da li su stručnjaci iz kompanija uključeni u praktičnu nastavu?

Dušan: Da, definitivno su uključeni i to prilično intenzivno kroz gostujuća predavanja, davajući povratne informacije oko sadržaja kurikuluma, organizujući mini-projekte i izazove za studente, participacijom u takmičenjima, radionicama, konferencijama, letnjim školama i slično.

Kao neko ko u velikoj meri sarađuje sa IT kompanijama, mogu da kažem da retko kad prođe sedam dana, a da na FON-u ne budu bar tri ili četiri gostovanja kompanija u okviru nastave, ali i vannastavnih aktivnosti. Kompanije, rekao bih i velike i one manje su uvidele značaj saradnje i veoma intenzivno učestvuju u razvoju studenata i našeg fakulteta.

Kako će ove godine izgledati prijemni ispit za studijski program Informacioni sistemi i tehnologije?

Dušan: Fakultet organizuje pripremnu nastavu, a više detalja možete videte na sajtu fakulteta. Iskoristio bih priliku da ukažem budućim studentima na potrebu da se dobro spreme za prijemni ispit i obavezno učestvuju na probnom ispitu, koji se na FON-u svake godine organizuje. To je najbolji način da se oseti atmosfera prijemnog ispita i upozna sa procedurama, pravilima i ograničenjima tokom pravog prijemnog ispita.

Za početak, da bi student mogao da sluša predmete u organizaciji IT katedri, neophodno je da uradi prijemni na najvišem mogućem nivou, s obzirom na to da je interesovanje za IT smer najveće. Kandidati koji konkurišu na FON imaće mogućnost da polažu samo matematiku ili matematiku i test opšte informisanosti. Matematika se polaže u jednom terminu, prijemni traje 3 sata i sadrži 20 zadataka. Test opšte informisanosti traje sat vremena i sadrži 30 pitanja.

Koliko je upisanih na budžet i samofinansiranje bilo prošle i koja su vaša predviđanja za ovu godinu?

Dušan: Ukupan broj upisanih brucoša prethodne godine bio je 1006, od toga 460 je upisano na teret budžeta. Brojevi vezani za zainteresovanost studenata su zaista impresivni, čak i van našeg regiona. Iako je broj novorođenih od početka ovog veka u konstantom padu, čak i u apsolutnim brojevima, jasno je uočljiv konstantan rast.

Očekujem opet maksimalno moguće interesovanje i da, kao i svake godine broj zainteresovanih bude veći od prethodne. Istovremeno, želja svih nas jeste da osim kvantitativnih i kvalitativni pokazatelji u vezi sa zainteresovanima budu na najvišem nivou.