FMK: Novi ‘game art’ predmeti na master programu Digitalne umetnosti

Gejming je već uveliko ušao u akademsku sferu, a razne oblasti u okviru ove plodonosne industrije postale su predmet izučavanja kako na tehničkim, tako i na umetničkim fakultetima. Shvativši činjenicu da video igre nisu samo puka razonoda, već pop-kulturna tvorevina koja kombinuje više audiovizuelnih umetnosti, iziskujući posebna znanja i umeća, visokoškolske institucije umetničkog usmerenja sve više ulažu u razvoj departmana koji će studente osposobiti za karijerno bavljenje gejmingom u domenu umetnosti i dizajna.

Podsticati umetničke naklonosti kod mladih ljudi u savremenom dobu od posebnog je značaja, naročito zbog bojazni od automatizacije umetnosti koja dolazi kao posledica ekspanzije veštačke inteligencije. Svaki pojedinačni talenat je dragocen i doprinosi očuvanju ljudske kreativnosti, a kada se spoji lepo i korisno, kroz gejming umetnici svoj talenat mogu pretočiti u unosno zanimanje.

Prošle godine pisali smo o Katerdi za Vizuelne efekte, animaciju i gejm art, koja je otvorena na Fakultetu dramskih umetnosti, a trend uvođenja gejm dizajna u studijske programe umetničkih fakulteta, nastavljena je i ove akademske godine s vešću da je Fakultet za medije i komunikacije priredio nove predmete iz ove oblasti, a u okviru svog master programa Digitalne umetnosti.

Master program Digitalne umetnosti studentima pruža znanja i veštine iz različitih oblasti digitalne umetnosti – umetničko-izlagački rad, grafički i web dizajn, film, fotografija, dizajn zvuka, 3D animacija, umetnička instalacija, interaktivni dizajn, online i tradicionalno izdavaštvo, a od ove godine i gejm dizajn. Ovaj program namenjen je svim umetnički nadarenim studentima, koji uz to poseduju naklonost prema tehnologiji i video igrama, bez obzira na prethodno iskustvo.

Šta sve studenti mogu da očekuju od master programa, koje promene je donelo uvođenje predmeta iz oblasti gejm dizajna, te koje karijerne perspektive očekuju masterande, pitali smo dr Predraga Terzića, redovnog profesora na Fakultetu za medije i komunikacije, koji je u intervjuu za Netokraciju opisao studije, poslovne perspektive i predstavio profesore koji predaju na departmanu za Digitalnu umetnost.

Kako je Fakultet došao na ideju da u master program Digitalne umetnosti uvede predmete iz oblasti gejminga?

Predrag: Svaki put kada pravimo nove predmete vodimo računa o svrsishodnosti i delovanju na sam departman. Nije samo pitanje uvođenja nekog predmeta u nastavu, nego i kako će se studenti prilagoditi novim izazovima. Uveliko se dešavaju promene oko nas, veoma je bitno da se osluškuje i da se što bolje isprate te promene koje donose boljitak za departman. Visoko školstvo kao takvo, mora da ostane u toku s događajima. Zato je naš plan da uvek imamo drugačiji pristup učenja na departmanu Digitalne umetnosti.

Ovde se misli na sam pristup oblasti gejminga — ne želimo samo da se studenti obuče kroz korišćenje softvera, već da promišljaju o problemu gejminga danas. Uvek ćete naći nekog da vam uradi, na primer, oblik čaše za scenu, ali je veoma bitno da se razume kakva treba da bude ta čaša, da bi takva scena bila jasna i vizualno ubedljiva. Mi želimo da naši studenti promišljaju, vode računa o problemu i kako ga rešiti, a ne samo da se ispuni dati okvir scene. Na tome insistiramo i želimo da budu bolji za naše društvo i kulturno okruženje.

FMK programi su uvek negovali interdisciplinarnost. A kako se novi predmeti uklapaju u već postojeće kurseve?

Predrag: Tačno, mi insistiramo na umrežavanju i na drugačijem pristupu problemu koji u sebi sadrži interdisciplinarnost. Kroz osnove studije pojavila se potreba da se proširi polje delovanja i da na takav način uključimo i polje gejminga u naš plan i program. Naša baza u sebi sadrži kako dizajn, film, zvuk, tako i digitalnu umetnost. Ne mislimo da vizuelne umetnosti mogu imati određene granice, već svojim delovanjem treba da se ruše granice i šire vidici. Oblast gejminga se prirodno nastavlja na naš plan i program.

U toku osnovnih studija na nekoliko predmeta, na različitim godinama, koje vode Nataša Teofilović i Uroš Krčadinac radi se određena skupina zadataka iz sfere video igara. Gejming obuhvata širok spektar, a kao takav, nam je bio interesantan za razvoj na departmanu. Verujemo da možemo kroz naš master program da doprinesemo našoj gejming zajednici.

Na koji način Fakultet ostaje u toku s brzorastućom industrijom gejminga?

Predrag: U pravu ste, gejming je brzorastuća industrija i sve će biti više aktivna kod nas u zemlji. Zahvaljujući Asocijaciji industrije video igara Srbije (SGA) može se očekivati i dalji rast. Uradili su dosta na širenju zajednice i vode računa da se ideja video igara širi. Normalno i prirodno je da smo im se obratili za pomoć i na koji način možemo učiniti da se sve učini boljim. Sama ideja gejminga u visokom školstvu nije mlada, ima dosta fakulteta koji istražuju i bave sa ovom oblašću. Kroz razgovore sa kolegama i različitim iskustvima koji imaju na svojim matičnim institucijama došli smo do onoga što je naš program danas.

Ovde nije u pitanju konkurencija, već više saradnja da svima bude bolje. Na okruglom stolu (Perspektive i izazovi edukacije u oblasti gejminga u Srbiji, u organizaciji SGA i superklastera Creative Tech Serbia, u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu), koji je bio u okviru Druge internacionalne konferencije o video igrama, prvi put su se okupili svi fakulteti koji imaju predmete iz oblasti video igara. Sve se desilo dobrom voljom SGA i Manojla Maravića koji je organizator konferencije, a koja je organizovana da se istaknu problemi i šta ćemo dalje. To su sve dobri i bitni događaji koji pomeraju percepciju, čine da se udružujemo i stvaramo bolje okruženje.

Da li se karijerne mogućnosti menjaju uvođenjem gejming predmeta u master program?

Predrag: Zanimljivo pitanje. Svaki student koji diplomira kod nas ima širok izbor opcija za dalje napredovanje, da li je u pitanju vizuelna umetnost, dizajn, zvuk ili film. U većini slučajeva kada se upisuje master program student ima već ima jasnu ideju o karijernom putu koju je izgradio na osnovnim studijama i želi kroz akademski nivo obrazovanja da nadogradi i usavrši. A kako sve više mladih ljudi pokazuje interesovanje sa gejming, uvođenje predmeta iz ove oblasti u naš umetnički master program, bio je logičan korak.

Same master studije – savremene i prilagođene dobu u kojem živimo – veoma su bitne za dalji razvoj karijere. Na završnim godinama studija, studenti veš razmišljaju o karijeri i pripremaju se za realan život. Studenti već počinju da rade na završnim godinama i polako ih život vodi na različite strane.

Često se odluče i za master program, pošto ih zanima drugačija problematika i žele da izuče više o svom projektu, koji su započeli na osnovnim studijama. Onda na master programu imaju mogućnost da se podrobnije bave takvim pitanjima i da kroz mentorstvo dođu do rešenja. Nekada problematika rada traži obimniji pristup i onda se doktorske studije ukažu kao rešenje.

Nakon master programa, imate više mogućnosti da se pronađete i radite u oblasti koja vas zanima. Upornost i rad omogućava vam da se drugačije postavite u datom momentu i iskažete svoje kvalitete. Naravno, ne sme da se izgubi iz vida da su kreativnost, promišljanje i odgovornost prema sebi bitni činioci u tome šta ćete uraditi na poslovnom planu za sebe ujedno i za društvo. To su sastavni delovi ako želite da opstanete i da se bavite time što volite. Onda je sve moguće, jer se stvari dešavaju veoma brzo, a potrebno je znanje i umeće da se opstane i zadrži u igri.

Kome su sve namenjene master studije Digitalne umetnosti i da li možete da nam predstavite studijski program?

Predrag: Program je otvoren za sve studente koji imaju završene osnovne studije. Naravno, da je okvirno lakše da se prate predavanja ako imate završen umetnički smer. Kroz iskustvo ranijih godina dosta studenata je bilo sa društvenih smerova. U takvom okruženju, gde svako od studenata ima drugačiji pristup ponuđenom planu i programu, postoji određen izazov za predavače. Kada govorim o tome, pre svega mislim da su drugačije polazne tačke i kontekst iz kog se prati program. Ovde bih dao primer Igora Simića, koji dolazi iz filozofije i filma, a jako dobro razume tematiku video igara i same gejming industrije.

Zbog toga sam napomenuo da je za studenta sa umetničkih studija malo lakše da pohađa program. Najvažnije je da su studenti otvoreni za drugačije sagledavanje nastavnog plana i da su okrenuti ka dijalogu, preispitivanju, jer je tako mnogo lakše da se napreduje i razume svet u kome se nalazimo. Kada smo spremni da menjamo percepciju i da kroz drugačiji kontekst priđemo zadatku, onda je rezultat neizbežan. Igra je veoma bitna u svemu što radimo. Kada se igra i izađe iz okvira, onda je sve mnogo lakše i onda se vidi pomak, bivamo bolji.

Kada se govori o strukturi programa, gejming se razmatra kroz dizajn igara kao i narativni dizajn, ali unutar vizuelne umetnosti. Iz takvog okruženja se pristupa razradi tematike video igara i dolazi do rada sa studentima. Sve što je potrebno da znate o gejmingu ima svoje uporište u raznim delovima vizuelne umetnosti. Drugim rečima, niti jedna oblast kojom se bavimo nije ostrvo samo za sebe, nego je u pitanju arhipelag koji se sastoji od različitosti koje jedna drugu dopunjuju.

Da li katedra sarađuje sa nekim od domaćih gejming studija, i da li studenti imaju priliku da učestvuju u programima?

Predrag: Bez saradnje nema napretka niti daljeg razvijanja. Što se tiče saradnje, sve što je vezano za gejming industriju vodimo se kroz saradnju sa SGA organizacijom. Verujemo da tako možemo najbolje da doprinesemo kvalitetu studija kao i studentima nakon fakulteta. Tu smo na izvoru i može se videti gde je problematika i kako se sve može razvijati u nastupajućim godinama. Iskreno, očekuje nas veliki pomak i promene od 2025. godine. Zato nam je bitno da studenti adekvatno budu spremni za sve što nailazi, da li je to kroz praksu ili kroz gostovanja iz industrije, u svakom slučaju bitno je da se znanje prenosi.

Za kraj, kako master program doprinosi inovacijama u gejm artu, te celokupnoj oblasti digitalnih umetnosti i komunikacija?

Predrag: Viđenje master programa je više prostor za dijalog i način razmene mišljenja koji će nam omogućiti da kroz različite softvere dođemo do određenog rezultata. Bitan je cilj koji se može objasniti kroz rad na više nivoa, gde teorija ima značajnu ulogu i dopunjuje praktični rad kroz realne probleme koji se javljaju. Na našem master programu imamo mogućnost da sarađujemo sa nekoliko ljudi iz sfere video igara kao što su Pavle Petrović, koji je završio FMK i dugo se nalazi u gejming industriji, Mladen Levnaić, koji nam dolazi iz vodeće kuće za video igre Medžik medija (Magic Media), kao i sa Nikolom Šoškićem, koji dolazi takođe sa našeg fakulteta.

Moramo naglasiti da je Nikola na konferenciji u Kelnu ove godine ušao u prvih 30 indi firmi na svetu. Kroz gostujuće predavače i radionice dolazimo da novih ideja i rešenja. Zato je bitno povezivanje gde se sve vidi drugačije i iz više uglova. Jedan od takvih događaja koji podstiče rad na fakultetu jeste i gostovanje Nataše Skult, koja nam dolazi iz Finske krajem novembra. Natašino prisustvo nam je veoma bitno pošto radi doktorski rad koji povezuje video igru i kvantni kompjuter. Kroz njena istraživanja u saradnji sa IBM-om pojaviće se prva video igra rađena na kvantnom kompjuteru. Verujemo da takva gostovanja dovode do promene i boljeg sagledavanja sveta u kome živimo a sa kojem smo okruženi.

Za više informacija o master programu Digitalne umetnosti i kako se prijaviti, posetite zvanični sajt fakulteta.