Pitali smo mlade da li uspevaju da uštede novac - i da li to rade u banci ili u koverti

Pitali smo mlade da li uspevaju da uštede novac – i da li to rade u banci ili u koverti

Kakav je odnos mladih prema ličnim finansijama i da li smo zaboravili šta znači štednja?

Voditi računa o finansijskoj „higijeni“, učiti se štednji i odgovornom odnosu prema novcu stvar je koja se na ovim prostorima ne uči u školi. Uskoro, kako najavljuju predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, očekuje se uvođenje finansijske pismenosti kroz postojeće predmete što bi trebalo da promeni način na koji deca percipiraju novac.

U idealnom slučaju takva edukacija dovela bi do promene rezultata koji pokazuju da razboritost i najmanju upućenost prema finansijama pokazuje upravo omladina, te da su njihove navike štednje, kao i sklonost prema finansijskom planiranju, gotovo nepostojeće.

Čak i kada se bave poslovima koji se mogu svrstati u okvire digitalne ekonomije i koji po defaultu donose veće prihode, pitanje je da li mladi uspevaju da odvoje neki novac sa strane što, opet, nije karakteristika samo mladih kod nas – već svetski trend.

Kako mladi digitalci i pripadnici Generacije Y kod nas percipiraju oblast ličnih finansija? Koji su to izazovi sa kojima se suočavaju i da li imaju poverenja u banke? Pokušali smo da saznamo:

Relja Simić, fotograf (22)

Počinjem da štedim onda kada imam neki planiran trošak – neki veći deo opreme ili neko putovanje. Za sad je to uvek bilo u koverti, u sefu od kog ja, naravno, nemam ključ!

Od kada sam pre dve godine počeo da radim i imam stalne prilive novca koristim e-banking usluge, najviše da bih slao i primao novac u real time-u od drugih korisnika banke. Naravno, tu je i plaćanje mesečnih računa različitim pružaocima usluga jer su mi svi podaci tih preduzeća sačuvani, a kompletno plaćanje je samo jedan klik daleko.

Veoma bitna stavka za mene je i to što preferiram da mi novac uvek bude „pri ruci“, da mogu da ga podignem kad god želim i oko tih stvari ne volim da se igram jer nikad ne znaš kada se može desiti neka neplanirana situacija i da ti novac zatreba odmah. Budući da se ne razumem mnogo u banke i u njihove termine, zbog toga imam „frku“ oko svega toga. Na prvu loptu za štednju biram kovertu, mada, nikad se ne zna.

Marta Lutovac, novinarka (25)

Trenutno sam zaposlena za stalno i sa bankarskim uslugama sam se prvi put susrela pre šest godina i to je bilo najpovršnije i najopštije upoznavanje sa tim sektorom. Naravno, kasnije su se okolnosti promenile, moj kontakt sa bankama postao je učestaliji ali je zadržao taj površni nivo.

Za sada i pored svakodnevnih troškova uspevam da uštedim. Međutim, još uvek nisam donela odluku da počnem da štedim u nekoj banci. Preferiram da mi taj novac uvek bude „na dohvat ruke“, a nisam sigurna da li takva opcija postoji kada štediš u banci.

Oko štednje u banci konsultovala sam se i sa prijateljima, ali do sada niko od njih nije u banci čuvao velike sume novca. Ipak, ukoliko bih bila uverena da imam relevantne osnove da svoj novac dam trećem licu na čuvanje, verujem da bih vremenom „štek“ mogla da zamenim bankom.

Strahinja Todorović, UX dizajner (27)

Radim kao spoljni konsultant, ali svoj trenutni radni status bih pre definisao kao stalno zaposlenje nego klasično freelance-ovanje. Prvi račun sam otvorio u srednjoj školi ali ga nisam koristio do par godina posle kad sam krenuo da radim. Tada mi je bilo zbunjujuće i pomalo strašno iskustvo zbog svih tih papira i birokratije, danas nešto manje strašno, ali i dalje podjednako zbunjujuće.

Što se tiče kvaliteta usluga – to je neka kombinacija stokholmskog sindroma i „izaberi manje zlo“ principa – ostaneš na kraju u nekoj banci koja ti radi posao. Igrom slučaja u banci čuvam i štedim pare jer mi je praktičnije, ali nije kao da imam neki jak stav po pitanju toga. Valjda sam samo više puta čuo da su nekome provalili u stan nego da su mu opljačkali bankovni račun. Zato, kada bih i imao neku veću sumu novca, opet bih ga čuvao u banci – mada moram priznati da mi ni opcije za ulaganje ili oročenu štednju nikad nisu bile jasne.

Barbara Smiljanić, HR (24)

Budući da sam se zbog studija preselila u drugi grad već tada sam morala da se upoznam sa funkcionisanjem nekih osnovnih bankarskih usluga i mogu reći da sam kao klijent zadovoljna, ali ne i prezadovoljna.

U toku meseca uspevam da uštedim po neki sitniš i uglavnom ga čuvam na računu, ne podižem keš, ali mi je jedna od najbitnijih stvari ta da mi je novac na raspolaganju odmah kada mi zatreba – za račune i namirnice i neke neplanirane troškove. Zbog toga se još uvek nisam odlučila na štednju u banci, prosto čekam više prihoda iz straha što mi taj oročeni novac ne bi bio na raspolaganju.

Ukoliko ste i sami razmišljali o štednji u banci, ProCredit banka predstavila je novi paket FleX Štednje u okviru kojeg novac možete deponovati i skidati sa računa bilo kad – vaš novac možete podići u Zonama 24/7 (gde su evri dostupni u svakom trenutku) i to bez prekida oročenja!

Kako bi dodatno odgovorili na potrebe mlađih korisnika, iz ove banke omogućili su i uplatu/isplatu novca na eurskim bankomatima, kao i besplatne usluge e-bankarstva, sa minimalnim ulogom od 10 evra. Pored toga, sa Total računom može se besplatno obaviti pet transakcija mesečno na drugim bankomatima. 

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Dobra ‘Employer Branding’ strategija je HR sadržaj na marketinški način

Već neko vreme polemiše se o tome kako i na koji način bi odgovornosti i zadaci HR sektora i marketinga trebalo da se preklapaju kada je Employer Branding u pitanju. Čarobne formule nema, ali ima određenih 'caka' kako da obe strane budu zadovoljne.

Propustili ste

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Kultura 2.0

Retrospektiva 2019: Trendovi i događaji koji su obeležili prethodnu godinu

Još jedna zanimljiva godina polako nam se bliži kraju. Kako bismo sumirali proteklu 2019. godinu, predstavljamo vam retrospektivu ključnih događaja u prethodnih 11 meseci.

Gaming

Oni su Two Desperados, ima ih preko 30 i napravili su igru koju igra 30 miliona igrača širom sveta

Kada razvijete igru za 30 miliona ljudi predstavljate veoma respektabilno ime u rastućoj 'gaming' industriji. U ovom slučaju govorimo o beogradskoj kompaniji Two Desperados, sa čijim smo osnivačem imali priliku da razgovaramo.

Internet marketing

Kako kreirati kampanje sada kada Google Ads za Srbiju omogućava biranje mikro lokacija

Google je od nedavno omogućio oglašivačima da preko Google Ads platforme ciljaju pojedinačne gradove i regione u Srbiji. U nastavku teksta pročitajte kako to i da uradite.

Kultura 2.0

Istražujemo: Da li bi IT kompanije trebalo da odgovaraju na negativne komentare o sebi?

Radite u kompaniji i deo vašeg posla je komuniciranje sa (potencijalnim) zaposlenima? Znamo da vaš zadatak nije nimalo lak, pogotovo kada treba da odreagujete na krizu koju je izazvao nečiji negativan komentar. U tekstu koji sledi, razgovaramo kako da se postavite prema takvim komentarima i šta sa njima da radite.

Gaming

Domaća gejming scena vredna 50 do 100 miliona evra – sledi rast broja zaposlenih i dalji razvoj sektora

Organizacija 'Serbian Game Association' upoznala je domaću javnost i IT zajednicu sa stanjem u srpskoj gejming industriji za proteklu godinu.