Fleksibilno radno vreme u IT industriji u Srbiji - kako ga organizovati?

Radno vreme od 9 do 5 uglavnom ne funkcioniše u IT industriji – ali kako ga onda treba urediti?

Jedna od boljih stvari kada radite u tehnološkoj industriji je činjenica da u mnogim kompanijama imate fleksibilno radno vreme. Međutim, to je samo osnova za dalje uređenje sistema rada - o čemu govorimo u nastavku teksta.

Koliko tačno treba da traje radni dan zaposlenog, posebno danas kada većina IT-jevaca radi od kuće: tačno osam sati, malo manje, malo više ili u zavisnosti od težine projekta na kom se trenutno radi?

Mali preview ankete koju trenutno sprovodimo kaže da skoro jedna trećina učesnika radi između šest i osam sati, druga čak i više od standardnog radnog vremena, ali ma koliko da se ti rezultati do kraja ankete promenili, jedno je prilično jasno: rad od devet do pet za tehnološku industriju više nije standardna opcija niti donosi apsolutno najbolje rezultate.

Međutim, konsenzus oko toga kako bi trebalo urediti radne sate, da li ih možda čak treba smanjiti, a pogotovo treba li uvesti određenu vrstu monitoringa ne bi li se saznalo kao se oni troše, ne postoji.

Zbog toga u nastavku teksta razgovaramo sa predstavnicima dve kompanije koje u tom pogledu posluju na različite načine. U jednoj je radno vreme smanjeno na šest sati, dok se tim druge kompanije trudi da radi u cugu, sa određenim nivoom fleksibilnosti. Njihovi predstavnici iznose svoja razmišljanja na pomenutu temu i zašto smatraju da je njihov način rada dobitna kombinacija.

Šest ili osam sati rada na dnevnom nivou? Zavisi od tipa (i broja) projekata na kojima radite

Zoran Lazić, osnivač i direktor kompanije FatCat Coders za svoj tim uveo je sledeći način rada: zaposleni rade šest sati dnevno netošto znači da imaju dogovor o tome šta sve spada u produktivan rad i to se računa kao radno vreme. “Zaposleni sam bira koliko i kad želi da pravi pauze, može u kontinuitetu da uradi 6h ili da to razvlači na više sati”, objašnjava on.

Sa druge strane, u gejming kompaniji Peaksel koju vodi Marko Petković, radno vreme od 9 do 5 (ili kao kod njih od 8 do 4) dugoročno gledano pokazalo se najbolje zato što garantuje koliko-toliko uređen život i strateški ravnomeran utrošak energije tokom godine. “Kod nas niko nije prinuđen da radi prekovremeno, pa je to održiva strategija i niko nije pregoreo od rada već osam godina”, ističe on i dodaje da su zbog pandemije uveli potrebnu fleksibilnost tako da svi mogu da završavaju svoje obaveze bez problema.

Njih obojicu na početku razgovora pitali smo sledeće: bez obzira na to kakav način rada preferiraju, šta misle o klasičnom radnom vremenu. Zoran ističe da radno vreme od 9 do 5 postoji samo da bi menadžeri lakše organizovali rad sa zaposlenima, ne da bi produktivnost bila veća. On zatim dodaje:

Većina poslova u IT-ju koje zaposleni obavljaju zahtevaju dosta fokusa, a to kod svake osobe dolazi u različito vreme i zato je fleksibilnost veoma važna. Zbog toga, pošto je rad od kuće počeo dosta da se razvija, standardno radno vreme postaje itekako loše – ne mogu svi zaposleni od kuće da rade efektivno u tom tačnom periodu iz mnogo različitih razloga.

Upravo zbog te produktivnosti (o kojoj će u nastavku teksta biti više reči) Zoran je odlučio da skrati radno vreme svom timu, a Marko ističe da u slučaju njegovog studija težnja ka konstantnom radnom vremenu daje najbolje rezultate:

Mi ne planiramo skraćivanje radnog vremena i mislim da to ima smisla za firme gde se radi na jednom ili nekoliko većih projekata na duže, pa je sve jasno definisano i može da funkcioniše kao proizvodnja. U tom slučaju može da se ide na kraće vreme i veću efektivnost – dođeš, bez pauza odradiš i “ideš kući”.

U našem slučaju to nije izvodljivo jer imamo 10+ aktivnih projekata u isto vreme i mnogo vremena provodimo na sastancima, kako internim, tako i eksternim. Mislim da bi sa manje od 6.5 sati, koliko sada efektivno radimo, mogli da se bavimo samo planiranjem.

Treba pronaći balans između striktnog nadzora zaposlenih i totalne anarhije

Kada je Zoran princip rada u FatCat Codersima objavio na svom LinkedIn nalogu, suočio se sa sledećom kritikom: tih šest sati koje njegov tim provodi u aktivnom radu je zapravo standardno radno vreme sa pauzama i padovima koncentracije koji svi neminovno imaju. Međutim, njegov stav je jasan: zvaničnih šest sati radnog vremena na dnevnom nivou podiže produktivnost tima – što su osetili i na sopstvenoj koži:

Tim ima maksimalnu fleksibilnost i zaposleni sami organizuju kada žele da rade i koliko, sve dok to ne blokira druge članove tima. Ako imate sastanak u 10 i 30h, i imate dogovor da se nešto završi do 12h tog dana, onda vi to treba da ispoštujete. Posle možete da odete do kraja dana pa da radite uveče ili da uradite ostatak dana za vikend, sve dok to javite kolegama sa kojima ste u timu.

Samim tim što imaju potpunu slobodu oni mogu da biraju da rade onda kada su najproduktivniji. Nekome odgovara da odjednom, bez pauze, odradi sve i završi sa poslom za taj dan, a neko voli da se “razvlači”.

Pritom, zaposleni će sami voditi evidenciju o broju radnih časova i ukoliko neko ima manje sati na kraju meseca, menadžeri mogu da provere zašto je došlo do toga, da li postoji neki problem i kako bi izgledalo njegovo rešenje.

Takav pristup, dodaje Zoran, smanjio je generalnu potrebu za menadžmentom zaposlenih, a Marko ističe da je proces evidencije radnih sati kod njih isti: svako samostalno upisuje broj radnih sati na kraju dana:

Imamo poverenja u ljude u tom delu i nema razloga za kontraefekat jer niko nije zakinut od trećeg lica. Politika firme po tom pitanju mora da bude izbalansirana, što bliže sredini između striktnog nadzora i totalne anarhije i to je moguće uraditi tako da bude prijatno i produktivno.

Da li je bitnije završiti zadatak ili biti produktivan tokom celog radnog dana?

Zoran u nastavku razgovora detaljnije objašnjava svoj pogled na potencijalne probleme u organizaciji rada na standardan način:

Ako se, recimo, dogovorimo da za neki obim posla treba 5 radnih dana, a radimo ga po principu “cilja”, to zaposleni može da iskoristi tako što ako završi posao za tri dana, ostala dva ne radi ništa. Zaposleni onda čeka dva dana i isporučuje svoj rad.

To je apsolutno legitimno, ali ako to posmatramo sa druge strane, taj isti zaposleni je uzeo preostala dva dana bez dogovora sa svojom kompanijom, a pritom je dobio punu platu. Takva situacija će verovatno biti ok i za kompaniju i za zaposlene neko vreme. Međutim, to je samo trenutno stanje.

Naravno, postoje i zaposleni koji svoje manjke nadoknađuju, ali u praksi je malo takvih ljudi.

Kada se ti prazni dani saberu, dodaje on, to u globalu može nepovoljno uticati na kompaniju – većim je taj gubitak manje bitan, dok je manjim kompanijama on itekako bitan.

Sa druge strane, Markov stav po tom pitanju je da su rezultati bitniji od provedenog vremena na zadatku, ali ako neko radi konstantnim tempom i drži konstantnu produktivnost (tj. teži tome), na duži period krajnji rezultat određuje samo utrošeno vreme. A da bi se pomenuti problem u proceni vremena izbegao, Marko pristupa sledećoj metodi:  “Zaposleni svakako samostalno daju procenu za izvršenje zadatka, a prioritizaciju mora da vrši menadžer kako bi bila u skladu sa zajednički određenim ciljevima”, objašnjava on i dodaje da se, iz njegovog iskustva, takav način rada ispostavio kao najbolji.

Za kraj, Zoran ističe da sistem rada koji se sprovodi u njegovoj kompaniji može imati problema kada se radi iz kancelarije, ali naši sagovornici saglasni su u sledećem: njihovi pristupi radnom vremenu neće odgovarati svima, a najbolja metoda za svaku pojedinačnu kompaniju zavisiće od broja zaposlenih, tipa projekata na kojima rade, njihovom broju i, naravno, performansama tima. Svoja razmišljanja o ovim načinima rada podelite sa nama u komentarima.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Analiza

Prevare na Internetu naša su svakodnevica – a sada je obogaćena i crypto prevarom koju promovišu domaći YouTuberi

Internet je slobodno mesto i vremenom je postao do te mere slobodan da već par godina unazad ne možemo da razlikujemo istinu od laži i prevaru od realne situacije.

Propustili ste

Novost

Održan prvi sastanak frilensera i države: Situacija je kompleksna i pregovori se nastavljaju

Počeli su pregovori predstavnika vlasti i frilensera, a danas je održan prvi sastanak na kome će se odlučivati o zahtevima koje su u proteklim mesecima državi uputili frilenseri.

Ekskluzivno

E-uprava ekskluzivno za Netokraciju otkriva zašto prati kako građani koriste njene usluge

Kako tačno funkcioniše ova platforma i da li (i zašto) prati ponašanje svojih korisnika?

Startapi i poslovanje

Deceniju kasnije i Centili platformu za digitalna plaćanja koristi 4 milijarde korisnika dok se kompanija sprema za novo poglavlje

Prvi put na Netokraciji predstavljamo kompaniju Centili koja je nastala iz Infobipa, koja u Beogradu zapošljava 50 inženjera i koja aktivno posluje na 80 tržišta širom sveta. Centili ovih dana obeležava 10 godina poslovanja, a sa menadžmentom razgovaramo o daljim planovima i procesu reorganizacije.

Tehnologija

Šta nam je sve od tehnoloških novina doneo ovogodišnji digitalni CES?

I ove godine najveći globalni sajam potrošačke elektronike CES oduševio je sve ljubitelje gedžeta i tehnike, dokazavši da za tehnološki napredak jednostavno nema granica.

Novost

Vučić: Ne pregovara se o tome da li će frilenseri da plate porez ili ne – već od kada

Predsednik se ponovo izjasnio po pitanju frilensera i najavljenih protesta.

Društvene mreže

Facebook u 2020. izbrisao 1,3 milijarde naloga radi suzbijanja lažnih informacija

Full Fact, britanska nezavisna organizacija za proveru informacija i nezavisni partner Faceboka, sprovela je istraživanje glavnih izazova sa kojima se suočavaju 'fekt-čekeri širom sveta prilikom pronalaženja i provere informacija koje se pojavljuju na ovoj društvenoj mreži.