Fleksibilno radno vreme u IT industriji u Srbiji - kako ga organizovati?

Radno vreme od 9 do 5 uglavnom ne funkcioniše u IT industriji – ali kako ga onda treba urediti?

Jedna od boljih stvari kada radite u tehnološkoj industriji je činjenica da u mnogim kompanijama imate fleksibilno radno vreme. Međutim, to je samo osnova za dalje uređenje sistema rada - o čemu govorimo u nastavku teksta.

Koliko tačno treba da traje radni dan zaposlenog, posebno danas kada većina IT-jevaca radi od kuće: tačno osam sati, malo manje, malo više ili u zavisnosti od težine projekta na kom se trenutno radi?

Mali preview ankete koju trenutno sprovodimo kaže da skoro jedna trećina učesnika radi između šest i osam sati, druga čak i više od standardnog radnog vremena, ali ma koliko da se ti rezultati do kraja ankete promenili, jedno je prilično jasno: rad od devet do pet za tehnološku industriju više nije standardna opcija niti donosi apsolutno najbolje rezultate.

Međutim, konsenzus oko toga kako bi trebalo urediti radne sate, da li ih možda čak treba smanjiti, a pogotovo treba li uvesti određenu vrstu monitoringa ne bi li se saznalo kao se oni troše, ne postoji.

Zbog toga u nastavku teksta razgovaramo sa predstavnicima dve kompanije koje u tom pogledu posluju na različite načine. U jednoj je radno vreme smanjeno na šest sati, dok se tim druge kompanije trudi da radi u cugu, sa određenim nivoom fleksibilnosti. Njihovi predstavnici iznose svoja razmišljanja na pomenutu temu i zašto smatraju da je njihov način rada dobitna kombinacija.

Šest ili osam sati rada na dnevnom nivou? Zavisi od tipa (i broja) projekata na kojima radite

Zoran Lazić, osnivač i direktor kompanije FatCat Coders za svoj tim uveo je sledeći način rada: zaposleni rade šest sati dnevno netošto znači da imaju dogovor o tome šta sve spada u produktivan rad i to se računa kao radno vreme. “Zaposleni sam bira koliko i kad želi da pravi pauze, može u kontinuitetu da uradi 6h ili da to razvlači na više sati”, objašnjava on.

Sa druge strane, u gejming kompaniji Peaksel koju vodi Marko Petković, radno vreme od 9 do 5 (ili kao kod njih od 8 do 4) dugoročno gledano pokazalo se najbolje zato što garantuje koliko-toliko uređen život i strateški ravnomeran utrošak energije tokom godine. “Kod nas niko nije prinuđen da radi prekovremeno, pa je to održiva strategija i niko nije pregoreo od rada već osam godina”, ističe on i dodaje da su zbog pandemije uveli potrebnu fleksibilnost tako da svi mogu da završavaju svoje obaveze bez problema.

Njih obojicu na početku razgovora pitali smo sledeće: bez obzira na to kakav način rada preferiraju, šta misle o klasičnom radnom vremenu. Zoran ističe da radno vreme od 9 do 5 postoji samo da bi menadžeri lakše organizovali rad sa zaposlenima, ne da bi produktivnost bila veća. On zatim dodaje:

Većina poslova u IT-ju koje zaposleni obavljaju zahtevaju dosta fokusa, a to kod svake osobe dolazi u različito vreme i zato je fleksibilnost veoma važna. Zbog toga, pošto je rad od kuće počeo dosta da se razvija, standardno radno vreme postaje itekako loše – ne mogu svi zaposleni od kuće da rade efektivno u tom tačnom periodu iz mnogo različitih razloga.

Upravo zbog te produktivnosti (o kojoj će u nastavku teksta biti više reči) Zoran je odlučio da skrati radno vreme svom timu, a Marko ističe da u slučaju njegovog studija težnja ka konstantnom radnom vremenu daje najbolje rezultate:

Mi ne planiramo skraćivanje radnog vremena i mislim da to ima smisla za firme gde se radi na jednom ili nekoliko većih projekata na duže, pa je sve jasno definisano i može da funkcioniše kao proizvodnja. U tom slučaju može da se ide na kraće vreme i veću efektivnost – dođeš, bez pauza odradiš i “ideš kući”.

U našem slučaju to nije izvodljivo jer imamo 10+ aktivnih projekata u isto vreme i mnogo vremena provodimo na sastancima, kako internim, tako i eksternim. Mislim da bi sa manje od 6.5 sati, koliko sada efektivno radimo, mogli da se bavimo samo planiranjem.

Treba pronaći balans između striktnog nadzora zaposlenih i totalne anarhije

Kada je Zoran princip rada u FatCat Codersima objavio na svom LinkedIn nalogu, suočio se sa sledećom kritikom: tih šest sati koje njegov tim provodi u aktivnom radu je zapravo standardno radno vreme sa pauzama i padovima koncentracije koji svi neminovno imaju. Međutim, njegov stav je jasan: zvaničnih šest sati radnog vremena na dnevnom nivou podiže produktivnost tima – što su osetili i na sopstvenoj koži:

Tim ima maksimalnu fleksibilnost i zaposleni sami organizuju kada žele da rade i koliko, sve dok to ne blokira druge članove tima. Ako imate sastanak u 10 i 30h, i imate dogovor da se nešto završi do 12h tog dana, onda vi to treba da ispoštujete. Posle možete da odete do kraja dana pa da radite uveče ili da uradite ostatak dana za vikend, sve dok to javite kolegama sa kojima ste u timu.

Samim tim što imaju potpunu slobodu oni mogu da biraju da rade onda kada su najproduktivniji. Nekome odgovara da odjednom, bez pauze, odradi sve i završi sa poslom za taj dan, a neko voli da se “razvlači”.

Pritom, zaposleni će sami voditi evidenciju o broju radnih časova i ukoliko neko ima manje sati na kraju meseca, menadžeri mogu da provere zašto je došlo do toga, da li postoji neki problem i kako bi izgledalo njegovo rešenje.

Takav pristup, dodaje Zoran, smanjio je generalnu potrebu za menadžmentom zaposlenih, a Marko ističe da je proces evidencije radnih sati kod njih isti: svako samostalno upisuje broj radnih sati na kraju dana:

Imamo poverenja u ljude u tom delu i nema razloga za kontraefekat jer niko nije zakinut od trećeg lica. Politika firme po tom pitanju mora da bude izbalansirana, što bliže sredini između striktnog nadzora i totalne anarhije i to je moguće uraditi tako da bude prijatno i produktivno.

Da li je bitnije završiti zadatak ili biti produktivan tokom celog radnog dana?

Zoran u nastavku razgovora detaljnije objašnjava svoj pogled na potencijalne probleme u organizaciji rada na standardan način:

Ako se, recimo, dogovorimo da za neki obim posla treba 5 radnih dana, a radimo ga po principu “cilja”, to zaposleni može da iskoristi tako što ako završi posao za tri dana, ostala dva ne radi ništa. Zaposleni onda čeka dva dana i isporučuje svoj rad.

To je apsolutno legitimno, ali ako to posmatramo sa druge strane, taj isti zaposleni je uzeo preostala dva dana bez dogovora sa svojom kompanijom, a pritom je dobio punu platu. Takva situacija će verovatno biti ok i za kompaniju i za zaposlene neko vreme. Međutim, to je samo trenutno stanje.

Naravno, postoje i zaposleni koji svoje manjke nadoknađuju, ali u praksi je malo takvih ljudi.

Kada se ti prazni dani saberu, dodaje on, to u globalu može nepovoljno uticati na kompaniju – većim je taj gubitak manje bitan, dok je manjim kompanijama on itekako bitan.

Sa druge strane, Markov stav po tom pitanju je da su rezultati bitniji od provedenog vremena na zadatku, ali ako neko radi konstantnim tempom i drži konstantnu produktivnost (tj. teži tome), na duži period krajnji rezultat određuje samo utrošeno vreme. A da bi se pomenuti problem u proceni vremena izbegao, Marko pristupa sledećoj metodi:  “Zaposleni svakako samostalno daju procenu za izvršenje zadatka, a prioritizaciju mora da vrši menadžer kako bi bila u skladu sa zajednički određenim ciljevima”, objašnjava on i dodaje da se, iz njegovog iskustva, takav način rada ispostavio kao najbolji.

Za kraj, Zoran ističe da sistem rada koji se sprovodi u njegovoj kompaniji može imati problema kada se radi iz kancelarije, ali naši sagovornici saglasni su u sledećem: njihovi pristupi radnom vremenu neće odgovarati svima, a najbolja metoda za svaku pojedinačnu kompaniju zavisiće od broja zaposlenih, tipa projekata na kojima rade, njihovom broju i, naravno, performansama tima. Svoja razmišljanja o ovim načinima rada podelite sa nama u komentarima.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Srpski HTEC Group podigao $140 miliona za dalje širenje kompanije

Srpska IT kompanija koja radi na razvoju softverskih rešenja HTEC Group, a koja ima sedište u SAD-u, saopštila je da je obezbedila 140 miliona dolara od investicione kompanije Brighton Park Capital u ugovoru o vlasničkom kapitalu kako bi ubrzala svoju globalnu ekspanziju.

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Kako voditi korisničku podršku ako se vaš tim sastoji od samo nekoliko ljudi?

Iako ste mali tim, veoma je bitno obratiti pažnju na 'feedback' koji vam daju korisnici i postarati se da ste zaista tu za njih. Zato je segment korisničke podrške ponekada presudan.

Tehnologija

Srpski HTEC Group podigao $140 miliona za dalje širenje kompanije

Srpska IT kompanija koja radi na razvoju softverskih rešenja HTEC Group, a koja ima sedište u SAD-u, saopštila je da je obezbedila 140 miliona dolara od investicione kompanije Brighton Park Capital u ugovoru o vlasničkom kapitalu kako bi ubrzala svoju globalnu ekspanziju.

Intervju

Symphony organizuje interne tehničke zajednice za razmenu znanja – a uskoro i eksternu konferenciju ‘TechNote’

Ova kompanija je za svoje zaposlene organizovala tehničke zajednice čiji je cilj podela znanja i iskustva među članovima tima (QA, DevOps i Front-End community), a to je preraslo i u eksternu konferenciju 'TechNote' koja startuje od marta.

Tehnologija

Šta je to ‘bear market’ i kako se povezuje sa drastičnim padom kriptovaluta?

U prethodnim danima Bitcoin je doživeo nagli pad vrednosti, spustivši se na ispod 35.000 dolara. Štaviše, kompletno 'crypto' tržište je u padu, smanjujući vrednost gotovo svih kriptovaluta. Šta je uzrok ovom problemu i koji uticaj u svemu tome ima termin 'bear market'?

Office Talks Podcast

Prvi superklasteri u Srbiji i osvrt na Web3

Sa Aleksandrom Popović i Pavlom Batutom razgovarali smo o tome kako se zainteresovani startapi, predstavnici akademske zajednice i privrede mogu ujediniti u prve srpske superklastere.

Kultura 2.0

Inviggo svojim zaposlenima nudi stalnu podršku psihoterapeuta i time demistifikuje psihoterapiju

Kompanija Inviggo svojim zaposlenima omogućila je opciju da, ukoliko žele, mogu imati redovne razgovore sa psihoterapeutom. O tome, ali i značaju mentalnog zdravlja, razgovaramo sa direktorkom ove kompanije.