Fleksibilno radno vreme u IT industriji u Srbiji - kako ga organizovati?

Radno vreme od 9 do 5 uglavnom ne funkcioniše u IT industriji – ali kako ga onda treba urediti?

Jedna od boljih stvari kada radite u tehnološkoj industriji je činjenica da u mnogim kompanijama imate fleksibilno radno vreme. Međutim, to je samo osnova za dalje uređenje sistema rada - o čemu govorimo u nastavku teksta.

Koliko tačno treba da traje radni dan zaposlenog, posebno danas kada većina IT-jevaca radi od kuće: tačno osam sati, malo manje, malo više ili u zavisnosti od težine projekta na kom se trenutno radi?

Mali preview ankete koju trenutno sprovodimo kaže da skoro jedna trećina učesnika radi između šest i osam sati, druga čak i više od standardnog radnog vremena, ali ma koliko da se ti rezultati do kraja ankete promenili, jedno je prilično jasno: rad od devet do pet za tehnološku industriju više nije standardna opcija niti donosi apsolutno najbolje rezultate.

Međutim, konsenzus oko toga kako bi trebalo urediti radne sate, da li ih možda čak treba smanjiti, a pogotovo treba li uvesti određenu vrstu monitoringa ne bi li se saznalo kao se oni troše, ne postoji.

Zbog toga u nastavku teksta razgovaramo sa predstavnicima dve kompanije koje u tom pogledu posluju na različite načine. U jednoj je radno vreme smanjeno na šest sati, dok se tim druge kompanije trudi da radi u cugu, sa određenim nivoom fleksibilnosti. Njihovi predstavnici iznose svoja razmišljanja na pomenutu temu i zašto smatraju da je njihov način rada dobitna kombinacija.

Šest ili osam sati rada na dnevnom nivou? Zavisi od tipa (i broja) projekata na kojima radite

Zoran Lazić, osnivač i direktor kompanije FatCat Coders za svoj tim uveo je sledeći način rada: zaposleni rade šest sati dnevno netošto znači da imaju dogovor o tome šta sve spada u produktivan rad i to se računa kao radno vreme. “Zaposleni sam bira koliko i kad želi da pravi pauze, može u kontinuitetu da uradi 6h ili da to razvlači na više sati”, objašnjava on.

Sa druge strane, u gejming kompaniji Peaksel koju vodi Marko Petković, radno vreme od 9 do 5 (ili kao kod njih od 8 do 4) dugoročno gledano pokazalo se najbolje zato što garantuje koliko-toliko uređen život i strateški ravnomeran utrošak energije tokom godine. “Kod nas niko nije prinuđen da radi prekovremeno, pa je to održiva strategija i niko nije pregoreo od rada već osam godina”, ističe on i dodaje da su zbog pandemije uveli potrebnu fleksibilnost tako da svi mogu da završavaju svoje obaveze bez problema.

Njih obojicu na početku razgovora pitali smo sledeće: bez obzira na to kakav način rada preferiraju, šta misle o klasičnom radnom vremenu. Zoran ističe da radno vreme od 9 do 5 postoji samo da bi menadžeri lakše organizovali rad sa zaposlenima, ne da bi produktivnost bila veća. On zatim dodaje:

Većina poslova u IT-ju koje zaposleni obavljaju zahtevaju dosta fokusa, a to kod svake osobe dolazi u različito vreme i zato je fleksibilnost veoma važna. Zbog toga, pošto je rad od kuće počeo dosta da se razvija, standardno radno vreme postaje itekako loše – ne mogu svi zaposleni od kuće da rade efektivno u tom tačnom periodu iz mnogo različitih razloga.

Upravo zbog te produktivnosti (o kojoj će u nastavku teksta biti više reči) Zoran je odlučio da skrati radno vreme svom timu, a Marko ističe da u slučaju njegovog studija težnja ka konstantnom radnom vremenu daje najbolje rezultate:

Mi ne planiramo skraćivanje radnog vremena i mislim da to ima smisla za firme gde se radi na jednom ili nekoliko većih projekata na duže, pa je sve jasno definisano i može da funkcioniše kao proizvodnja. U tom slučaju može da se ide na kraće vreme i veću efektivnost – dođeš, bez pauza odradiš i “ideš kući”.

U našem slučaju to nije izvodljivo jer imamo 10+ aktivnih projekata u isto vreme i mnogo vremena provodimo na sastancima, kako internim, tako i eksternim. Mislim da bi sa manje od 6.5 sati, koliko sada efektivno radimo, mogli da se bavimo samo planiranjem.

Treba pronaći balans između striktnog nadzora zaposlenih i totalne anarhije

Kada je Zoran princip rada u FatCat Codersima objavio na svom LinkedIn nalogu, suočio se sa sledećom kritikom: tih šest sati koje njegov tim provodi u aktivnom radu je zapravo standardno radno vreme sa pauzama i padovima koncentracije koji svi neminovno imaju. Međutim, njegov stav je jasan: zvaničnih šest sati radnog vremena na dnevnom nivou podiže produktivnost tima – što su osetili i na sopstvenoj koži:

Tim ima maksimalnu fleksibilnost i zaposleni sami organizuju kada žele da rade i koliko, sve dok to ne blokira druge članove tima. Ako imate sastanak u 10 i 30h, i imate dogovor da se nešto završi do 12h tog dana, onda vi to treba da ispoštujete. Posle možete da odete do kraja dana pa da radite uveče ili da uradite ostatak dana za vikend, sve dok to javite kolegama sa kojima ste u timu.

Samim tim što imaju potpunu slobodu oni mogu da biraju da rade onda kada su najproduktivniji. Nekome odgovara da odjednom, bez pauze, odradi sve i završi sa poslom za taj dan, a neko voli da se “razvlači”.

Pritom, zaposleni će sami voditi evidenciju o broju radnih časova i ukoliko neko ima manje sati na kraju meseca, menadžeri mogu da provere zašto je došlo do toga, da li postoji neki problem i kako bi izgledalo njegovo rešenje.

Takav pristup, dodaje Zoran, smanjio je generalnu potrebu za menadžmentom zaposlenih, a Marko ističe da je proces evidencije radnih sati kod njih isti: svako samostalno upisuje broj radnih sati na kraju dana:

Imamo poverenja u ljude u tom delu i nema razloga za kontraefekat jer niko nije zakinut od trećeg lica. Politika firme po tom pitanju mora da bude izbalansirana, što bliže sredini između striktnog nadzora i totalne anarhije i to je moguće uraditi tako da bude prijatno i produktivno.

Da li je bitnije završiti zadatak ili biti produktivan tokom celog radnog dana?

Zoran u nastavku razgovora detaljnije objašnjava svoj pogled na potencijalne probleme u organizaciji rada na standardan način:

Ako se, recimo, dogovorimo da za neki obim posla treba 5 radnih dana, a radimo ga po principu “cilja”, to zaposleni može da iskoristi tako što ako završi posao za tri dana, ostala dva ne radi ništa. Zaposleni onda čeka dva dana i isporučuje svoj rad.

To je apsolutno legitimno, ali ako to posmatramo sa druge strane, taj isti zaposleni je uzeo preostala dva dana bez dogovora sa svojom kompanijom, a pritom je dobio punu platu. Takva situacija će verovatno biti ok i za kompaniju i za zaposlene neko vreme. Međutim, to je samo trenutno stanje.

Naravno, postoje i zaposleni koji svoje manjke nadoknađuju, ali u praksi je malo takvih ljudi.

Kada se ti prazni dani saberu, dodaje on, to u globalu može nepovoljno uticati na kompaniju – većim je taj gubitak manje bitan, dok je manjim kompanijama on itekako bitan.

Sa druge strane, Markov stav po tom pitanju je da su rezultati bitniji od provedenog vremena na zadatku, ali ako neko radi konstantnim tempom i drži konstantnu produktivnost (tj. teži tome), na duži period krajnji rezultat određuje samo utrošeno vreme. A da bi se pomenuti problem u proceni vremena izbegao, Marko pristupa sledećoj metodi:  “Zaposleni svakako samostalno daju procenu za izvršenje zadatka, a prioritizaciju mora da vrši menadžer kako bi bila u skladu sa zajednički određenim ciljevima”, objašnjava on i dodaje da se, iz njegovog iskustva, takav način rada ispostavio kao najbolji.

Za kraj, Zoran ističe da sistem rada koji se sprovodi u njegovoj kompaniji može imati problema kada se radi iz kancelarije, ali naši sagovornici saglasni su u sledećem: njihovi pristupi radnom vremenu neće odgovarati svima, a najbolja metoda za svaku pojedinačnu kompaniju zavisiće od broja zaposlenih, tipa projekata na kojima rade, njihovom broju i, naravno, performansama tima. Svoja razmišljanja o ovim načinima rada podelite sa nama u komentarima.


Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Office Talks Podcast

Matorci vs. Milenijalci – problem generacijskog jaza

Glavna tema 44. epizode Office Talks podcasta bila je diskusija o problemu koji sve vidljiviji generacijski jaz nosi sa sobom. Može li se životno iskustvo naših roditelja primeniti u eri digitalizacije i pandemije?

Karijere

Jovan Jovanović otkriva šta čeka domaće IT-jevce koji žele posao u norveškoj tehnološkoj industriji

Jovan Jovanović, QA inženjer u kompaniji Tidal, u Oslu živi već tri godine i kao aktivan učesnik u tom sektoru veoma je dobro upoznao norvešku tehnološku industriju. O njoj razgovaramo u nastavku teksta.

Startapi i poslovanje

Novosadski Anari AI dobio investiciju od $2.000.000 za proizvodnju AI čipova u cloudu

Ova srpsko-američka kompanija je za dva meseca zatvorila investicionu 'seed' rundu vođenu od strane nemačkog fonda Earlybird VC, koji je po prvi put investirao u jedan srpski startap. U investiciji su učestvovali i fondovi Acequia Capital i Serbian Entrepreneurs kao i Erica Ries, osnivač Lean Startup-a.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da ne budete Dositej Obradović u Employer Brandingu?

IT kompanije jesu u fokusu ovog članka, jer je interesovanje za ovu temu u toj industriji najveće. Ali često, Employer Branding jednostavno ne radi ono što bi zaista trebalo.

Office Talks Podcast

Kako prodati vaš proizvod? (gost Ilija Ćosić)

Tema 45. epizode Office Talks podcasta bila je prodaja putem digitalnih kanala tj. kako efikasno prodavati proizvode putem interneta. Naš gost bio je Ilija Ćosić, Head of Sales u startapu Skylead koji se bavi automatizacijom prodajnih procesa. 

Kultura 2.0

Takmičenje FIRST LEGO League dolazi u Srbiju – 23. maja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji

Takmičenje 'FIRST LEGO League' za decu i mlade ima za cilj da učesnicima obezbedi iskustvo u rešavanju stvarnih problema kroz vođeni globalni program robotike.

Karijere

Mihailo Ponjavić imenovan za direktora prodaje Euronews mreže u Srbiji

Nakon skoro tri godine u e-commerce sektoru, Mihailo Ponjavić vraća se u medijski biznis i staje na čelo prodajnog sektora televizijske mreže Euronews u Srbiji koja uskoro kreće sa radom.

E-commerce

Kako do Internet prodavnice za manje od 24 časa?

Vladan Dobrenov pokrenuo je Cartizz kao odgovor na komplikovan i dugotrajan proces izrade web prodavnice. U razgovoru za Netokraciju otkriva nam kako servis funkcioniše i kome je namenjen.

Gaming

Otvorene nacionalne kvalifikacije za internacionalni IeSF šampionat – najboljima put u Izrael i vredne nagrade

U nedelju 25. aprila u organizaciji Srpskog Saveza E-sporta zvanično su otvorene nacionalne kvalifikacije za 13. IeSF Svetski e-sports šampionat čiji je domaćin Eilat, grad u Izraelu.