Zašto naši fakulteti nisu na društvenim mrežama i gde je ‘nestala’ njihova digitalna strategija?

Iako digitalcima, u najmanju ruku, čudno zvuči činjenica da jedan fakultet nema stranicu na Facebooku, broj fakulteta koji tome svedoči u prilog pokazuje da su obrazovne strukture i dalje poprilično – staromodne. Ako tome dodamo i podatak da je čak i Facebook za tinejdžere postao “stara vest” (primat imaju Instagram i YouTube), ne možemo a da se ne zapitamo koliko vremenski zaostaje još uvek nepostojeća online strategija za većinu fakulteta.

Činjenicom da se pojedini fakulteti iz godine u godinu suočavaju sa sve manjim brojem zainteresovanih studenata, a pritom nemaju profile na društvenim mrežama – digitalcima se javlja potencijalno rešenje ovog problema – social media strategija. Od čega početi u njenom postavljanju i čiji je zapravo posao da uvidi benefite koje društvene mreže jednoj visokoobrazovanoj instituciji mogu da donesu?

Sponzorisan post? Kada su fakulteti u pitanju, zaboravite.

Kao i uvek, kada je to posao svih, za to obično nije odgovoran niko – te je oblast društvenih mreža fakulteta i dalje “divlje i neregulisano” područje koje bi tek trebalo osvojiti. Jedno od rešenja koje se nameće jeste da se ta oblast prepusti studentskim organizacijama, međutim, kako kaže Miloš Skokić, partner u agenciji Žiška, tu se gotovo po automatizmu nailazi na problem: one obično nemaju predviđene online aktivnosti, a sami fakulteti gotovo uvek imaju neki sumanut iznos za blokčiće i hemijske:

Kada smo neke od njih pitali zašto je to tako, dobili smo odgovor da je nemoguće dobiti odobrenje za sponzorisanje postova. Zamislite to, organizujete edukaciju za studente u 2018. godini na FON-u i delite letke, jer sistem fakulteta (koji smatramo liderom u oblasti marketinga, primera radi), ne priznaje ništa posle printa. I sada bi neko trebao da ode i kaže tim ljudima da je Instagram njihov glavni kanal ove godine (a jeste) i da bi trebalo da se posvete kreiranju sadržaja i YouTube kanalu fakulteta (a trebalo bi). Nemoguća misija.

Kako ocenjuje Milan Krstić, PR menadžer Fakulteta političkih nauka, to je uglavnom zbog toga što je dobar broj državnih fakulteta “uljuljkan” budžetskim finansiranjem i zbog autopercepcije državnih fakulteta da su prepoznatljivi po svom kvalitetu, te im nije neophodna dodatna reklama. “S druge strane, privatni fakulteti su, zbog toga što te adute nemaju daleko agilniji na ovom polju”, ocenjuje on.

Facebook je passe

Po Krstićevim rečima, FPN i FON su jedni od retkih državnih fakulteta koji počinju da prepoznaju značaj društvenih mreža. Ipak, Fakultet političkih nauka, iako spada u grupu fakulteta koji ovoj oblasti posvećuje pažnju (delom i jer je mesto na kome se izučavaju odnosi s javnošću), nema zvaničan profil na Instagramu (samo na Facebooku, Twitteru i LinkedInu), ali njen PR tim ima svoj profil na ovoj mreži:

Ovo je bilo kompromisno rešenje, jer smo smatrali da bi obaveštenja koja se objavljuju na zvaničnoj stranici fakulteta bilo malo teže prilagoditi potrebama Instagrama, iako svakako ne i nemoguće. Verujem da je to razlog zbog koga i drugi fakulteti za sada nemaju naloge na ovoj mreži.

U toku prošle godine FPN je koristio targetirano reklamiranje putem Facebooka kao jedan od elemenata promocije upisnog roka za master i doktorske studije, a kako Milan dodaje, pokazalo se da su rezultati bili dosta dobri. Međutim, gledajući na nivou Univerziteta, ostaje utisak da je potencijal koji društvene mreže mogu doneti ne samo neiskorišćen, nego je tek zagreban po površini.

To je posao za sebe, posao koji iziskuje tim i pravilno postavljanje strategija. Ako to ne iskoristite, “prosto se smrznete od propuštene šanse”, dodaje Skokić, pogotovo kada pomislite koliko bi potencijalnih studenata moglo da se privuče da pravilnim predstavljanjem fakulteta i dobrim targetiranjem.

Kako voditi profile fakuteta?

Na kraju, ostaje pitanje kako bi fakulteti trebalo da koriste svoje društvene mreže (kada ih konačno i otvore). Na isti način na koji ih koriste brendovi – sa tim izuzetkom da fakulteti imaju pet puta lakši zadatak pred sobom, kaže Skokić:

Postoji toliko toliko materijala, sadržaja koje je moguće kreirati, a sve to u cilju pričanja jedne priče o toj instituciji, o tome šta znači biti njen član, kako izgleda studiranje na npr. FON-u. Kad bi taj fakultet oformio svoju internu “digitalnu agenciju” sačinjenu od zainteresovanih studenata i dao im mesec dana da razrade strategiju, postave KPI-jeve, dao im opremu za foto i video produkciju, prostor i ovlašćenje – slomili bi Internet.

Dakle, talenta i znanja među studentima ima, samo je potrebno pravilno ih usmeriti i iskoristiti. Formiranjem PR timova ili prepuštanje vođenja social media kanala studentskim organizacijama, kao i obezbeđivanjem budžetskih sredstava za njihov rad podigao bi se nivo transparentnosti rada fakulteta, a budući brucoši videli bi šta zapravo znači biti student i da li je taj fakultet pravo mesto za njih. Do tada, oslanjajući se na suvoparne zvanične sajtove, čini se da “pucaju u prazno”. Jer, šta se nije objavilo na Facebooku – nije se dogodilo, barem kada su u pitanju mlađe generacije.