Zašto naši fakulteti nisu na društvenim mrežama?

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

Zašto naši fakulteti nisu na društvenim mrežama i gde je ‘nestala’ njihova digitalna strategija?

U jeku priprema za upis na fakultet koji buduće brucoše očekuje već u junu, prvi potez svakoga ko odrasta u digitalnom svetu jeste da 'čekira' profil fakulteta koji želi da upiše. Međutim, Facebook u najčešćem broju slučajeva pokazuje da tražena stranica ne postoji. Analiziramo zašto je to slučaj i šta fakulteti gube time što nisu prisutni na društvenim mrežama?

Iako digitalcima, u najmanju ruku, čudno zvuči činjenica da jedan fakultet nema stranicu na Facebooku, broj fakulteta koji tome svedoči u prilog pokazuje da su obrazovne strukture i dalje poprilično – staromodne. Ako tome dodamo i podatak da je čak i Facebook za tinejdžere postao “stara vest” (primat imaju Instagram i YouTube), ne možemo a da se ne zapitamo koliko vremenski zaostaje još uvek nepostojeća online strategija za većinu fakulteta.

Činjenicom da se pojedini fakulteti iz godine u godinu suočavaju sa sve manjim brojem zainteresovanih studenata, a pritom nemaju profile na društvenim mrežama – digitalcima se javlja potencijalno rešenje ovog problema – social media strategija. Od čega početi u njenom postavljanju i čiji je zapravo posao da uvidi benefite koje društvene mreže jednoj visokoobrazovanoj instituciji mogu da donesu?

Sponzorisan post? Kada su fakulteti u pitanju, zaboravite.

Kao i uvek, kada je to posao svih, za to obično nije odgovoran niko – te je oblast društvenih mreža fakulteta i dalje “divlje i neregulisano” područje koje bi tek trebalo osvojiti. Jedno od rešenja koje se nameće jeste da se ta oblast prepusti studentskim organizacijama, međutim, kako kaže Miloš Skokić, partner u agenciji Žiška, tu se gotovo po automatizmu nailazi na problem: one obično nemaju predviđene online aktivnosti, a sami fakulteti gotovo uvek imaju neki sumanut iznos za blokčiće i hemijske:

Kada smo neke od njih pitali zašto je to tako, dobili smo odgovor da je nemoguće dobiti odobrenje za sponzorisanje postova. Zamislite to, organizujete edukaciju za studente u 2018. godini na FON-u i delite letke, jer sistem fakulteta (koji smatramo liderom u oblasti marketinga, primera radi), ne priznaje ništa posle printa. I sada bi neko trebao da ode i kaže tim ljudima da je Instagram njihov glavni kanal ove godine (a jeste) i da bi trebalo da se posvete kreiranju sadržaja i YouTube kanalu fakulteta (a trebalo bi). Nemoguća misija.

Kako ocenjuje Milan Krstić, PR menadžer Fakulteta političkih nauka, to je uglavnom zbog toga što je dobar broj državnih fakulteta “uljuljkan” budžetskim finansiranjem i zbog autopercepcije državnih fakulteta da su prepoznatljivi po svom kvalitetu, te im nije neophodna dodatna reklama. “S druge strane, privatni fakulteti su, zbog toga što te adute nemaju daleko agilniji na ovom polju”, ocenjuje on.

Facebook je passe

Po Krstićevim rečima, FPN i FON su jedni od retkih državnih fakulteta koji počinju da prepoznaju značaj društvenih mreža. Ipak, Fakultet političkih nauka, iako spada u grupu fakulteta koji ovoj oblasti posvećuje pažnju (delom i jer je mesto na kome se izučavaju odnosi s javnošću), nema zvaničan profil na Instagramu (samo na Facebooku, Twitteru i LinkedInu), ali njen PR tim ima svoj profil na ovoj mreži:

Ovo je bilo kompromisno rešenje, jer smo smatrali da bi obaveštenja koja se objavljuju na zvaničnoj stranici fakulteta bilo malo teže prilagoditi potrebama Instagrama, iako svakako ne i nemoguće. Verujem da je to razlog zbog koga i drugi fakulteti za sada nemaju naloge na ovoj mreži.

U toku prošle godine FPN je koristio targetirano reklamiranje putem Facebooka kao jedan od elemenata promocije upisnog roka za master i doktorske studije, a kako Milan dodaje, pokazalo se da su rezultati bili dosta dobri. Međutim, gledajući na nivou Univerziteta, ostaje utisak da je potencijal koji društvene mreže mogu doneti ne samo neiskorišćen, nego je tek zagreban po površini.

Miloš Skokić ocenjuje da fakulteti još uvek ne vide potencijale društvenih mreža – stoga ih i ne koriste. InterFON

To je posao za sebe, posao koji iziskuje tim i pravilno postavljanje strategija. Ako to ne iskoristite, “prosto se smrznete od propuštene šanse”, dodaje Skokić, pogotovo kada pomislite koliko bi potencijalnih studenata moglo da se privuče da pravilnim predstavljanjem fakulteta i dobrim targetiranjem.

Kako voditi profile fakuteta?

Na kraju, ostaje pitanje kako bi fakulteti trebalo da koriste svoje društvene mreže (kada ih konačno i otvore). Na isti način na koji ih koriste brendovi – sa tim izuzetkom da fakulteti imaju pet puta lakši zadatak pred sobom, kaže Skokić:

Postoji toliko toliko materijala, sadržaja koje je moguće kreirati, a sve to u cilju pričanja jedne priče o toj instituciji, o tome šta znači biti njen član, kako izgleda studiranje na npr. FON-u. Kad bi taj fakultet oformio svoju internu “digitalnu agenciju” sačinjenu od zainteresovanih studenata i dao im mesec dana da razrade strategiju, postave KPI-jeve, dao im opremu za foto i video produkciju, prostor i ovlašćenje – slomili bi Internet.

Dakle, talenta i znanja među studentima ima, samo je potrebno pravilno ih usmeriti i iskoristiti. Formiranjem PR timova ili prepuštanje vođenja social media kanala studentskim organizacijama, kao i obezbeđivanjem budžetskih sredstava za njihov rad podigao bi se nivo transparentnosti rada fakulteta, a budući brucoši videli bi šta zapravo znači biti student i da li je taj fakultet pravo mesto za njih. Do tada, oslanjajući se na suvoparne zvanične sajtove, čini se da “pucaju u prazno”. Jer, šta se nije objavilo na Facebooku – nije se dogodilo, barem kada su u pitanju mlađe generacije.

Ostavi komentar

  1. Danijela Lalić

    Danijela Lalić

    5. 3. 2018. u 18:48 Odgovori

    Poštovana Milena,

    Ima dosta istine u Vašem članku, međutim ipak niste istražili dovoljno kako piše na početku Vašeg članka: “ISTRAŽUJEMO”!
    Ovom temom se bavim već duže vremena i objavljivala sam i naučne radove sa veoma ozbiljnom statistikom i analizama. Nosilac sam republičkog projekta na ovu temu. Moja zamerka je što niste naveli pozitivne primere. Naime, radim na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Najveći smo državni fakultet u Srbiji i imamo oko 15 000 studenata. I na fakultetu, a i na Departmanu se poklanja velika pažnja društvenim mrežama. Za iste se pravi celogodišnja strategija komunikacije par meseci unapred, na kojoj radi tim profesionalaca. Oformljen je i tim studenta koji je u potpunosti uključen u ceo proces. Sponzorišemo objave po potrebi i po unapred utvrđenom planu, ali imamo i budžet za sve digital aktivnosti koje ne podrazumevaju samo sponzorisane objave. Ozbiljno analiziramo, planiramo (postavljamo ciljeve, KPI, utvrđujemo strategiju, taktike, budžet…), osmišljavamo kreativne kampanje, merimo rezultate (plaćamo određene alate za evaluaciju). Posedujemo i Media centar sa najmodernijom opremom za produkciju. Prisutni smo pored FB i na YT kanalu, kao i na Instagramu.
    Predlažem da nas zapratite, prosto da vidite “da ne pucamo u prazno”, već se veoma trudimo da imamo dvosmernu komunikaciju sa onima zbog kojih i postojimo.
    Takođe već petu godinu na master studijama na ovom Departmanu pored ostalih komunikacionih predmeta, postoji predmet koji se zove Komuniciranje na internetu i društvenim medijima, a na kom sam predmetni profesor.

    Lp,
    Prof. dr Danijela Lalić

    Linkovi na društvene mreže:
    FB: https://www.facebook.com/iimftn
    Instagram: https://www.instagram.com/iim_ftn
    YT: https://www.youtube.com/user/iimftn

    FB Fakulteta tehničkih nauka: https://www.facebook.com/ftn.ns

    • Milena Rašić

      Milena Rašić

      5. 3. 2018. u 21:02 Odgovori

      Danijela, primer Vašeg fakulteta je za svaku pohvalu. Drago mi je da ste pokazali jedan pozitivan primer, a nadam se da će tekst koji smo pisali dodatno podstaći fakultete na razmišljanje i na korišćenje digitalnih kanala (koje i imaju) ne samo za prenošenje informacija, već i za prenošenje iskustva 🙂
      Međutim, složićemo se da većina fakulteta, pogotovo državnih, zanemaruje ovaj aspekt promocije, te većina zaista „puca u prazno“. Većina čak nema ni zvaničnu Facebook stranicu koja se koristi u informativne, a kamoli u promotivne svrhe za predstavljanje fakulteta široj javnosti i budućim studentima. Iza većine postojećih stranica uglavnom stoje studenti koji su se samoorganizovali, ne tim koji je postavljen od strane fakulteta. Složićemo se da je u trenutku u kom se na sve strane priča o digitalizaciji vreme da sa tim počnu i fakulteti (pa makar to bila najpre njihova digitalna strategija za predstavljanje). Veliki pozdrav!

  2. Jovan Ignjatić

    Jovan Ignjatić

    5. 3. 2018. u 21:13 Odgovori

    Draga Milena,

    Pozivam vas da posetite Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i uverite se kako nastaje, a potom se i implementira digitalna strategija komunikacije. Kako se “ne bi smrzli od propuštene šanse” za istraživačkim novinarstvom, toplo preporučujem da “čekirate” linkove društvenih mreža ovog fakulteta. Siguran sam da ćete primetiti bogat sadržaj koji “puca u razno”. Verujem u vas. 🙂

    Lep pozdrav,
    Jovan Ignjatić, kolega novinar

    • Milena Rašić

      Milena Rašić

      6. 3. 2018. u 09:56 Odgovori

      Jovane, predlažem da vi i kolege sa FTN-a još jednom pročitate gorepomenuti tekst koji se bavio opštim stanjem digitalne komunikacije na fakultetima, a ne jednim pozitivnim primerom. FTN, iako za pohvalu, predstavlja i dalje samo izuzetak od pravila. Nadam se da će vaš primer uticati i na druge fakultete i obrazovne institucije, ali do tada – ne možemo na osnovu jednog slučaja govoriti o čitavom sektoru.

      Srdačno,
      Milena

  3. Nina Mijailović

    Nina Mijailović

    6. 3. 2018. u 13:27 Odgovori

    Draga Milena,

    Imam potrebu da se obratim u ime Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jer smatramo da ovaj tekst ne iskazuje realno stanje stvari. Fakluteti držanih univerziteta su možda u prošlosti bili inertni ili potpuno nezastupljeni na društvenim mrežama, ali je naš utisak da se ta situacija ubrzano menja. Bar je tako u našem slučaju.

    Ekonomski fakultet ulaže velike napore na društvenim mrežama da se približi svojim studentima i odgovori na njihove potrebe da u pravo vreme imaju sve potrebne informacije.

    Samo u poslednjih godinu dana smo uneli sledeće novitete:

    – EKOF content tim – tim studenata Ekonomskog fakulteta sa svih godina osnovnih studija koji kreiraju sadržaj za sve kanale društvenih mreža. Oni imaju veliku slobodu u kreiranju sadržaja za svoje kolege koji se tiče predavnja, ali i svega ostalog što čini studentski život

    – Viber chat Ekonomskog fakulteta – info servis za sve studente gde mogu da postavljaju pitanja i brzo saznaju najbitnije informacije za svakodnevno funkcionisanje na fakultetu

    – “Ja na EKOF-u”, stranica na Facebooku i Instagramu, koja je targetirana na srednjoškolce, koji su naši potencijalni studenti, a koja treba da im približi sve mogućnosti koje fakultet nudi i u akademskom smislu i u vannastavnim aktivnostima.

    Stranice koje fakultet ima su:

    Zvanična stranica fakulteta, Facebook:
    https://www.facebook.com/ekonomski/
    Zvaničan stranica fakultet, Instagram: https://www.instagram.com/ekofbg/
    Ja na EKOFu, stranica za srednjoškolce Facebook: https://www.facebook.com/JaNaEkoFu/
    Ja na EKOFu, stranica za srednjošloce Instagram: https://www.instagram.com/janaekofu/

    Srdačan pozdrav,

    Nina Mijailović,
    PR Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

    • Mirko Smiljić

      Mirko Smiljić

      6. 3. 2018. u 15:49 Odgovori

      FTN-u skidam kapu, odavno su pokazali da su u svemu svetlosne godine ispred ostalih fakulteta u zemlji, pa i ovome. S druge strane, ovo čime se Vi Nina hvalite za Ekof je u najmanju ruku smešno, a ne primer kako jedna ozbiljna institucija treba da radi i postoji na mreži.

      • Iva Jovanovic

        Iva Jovanovic

        6. 3. 2018. u 19:45 Odgovori

        Kakav zlonameran komentar nemam reci…. ocigledno nemate pojma u kom je obrazovanje stanju. Meni je odlicno ovo da studenti uredjuju mreze, to mozda deluje “basic” ali u jednom rigidnom sistemu kakvi su drzavni fakulteti to je dobar pomak….

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Dejan Milošević: Istraživanje i rad na sebi sastavni su deo karijere svakog uspešnog developera

Prethodnih 20 godina Dejan Milošević radi u IT industriji, gde je imao priliku da se susretne sa različitim programskim jezicima i stručnim pozicijama. Sada je član kompanije HTEC, a on nam je otkrio kako je izgledala njegova karijera na 'tech' sceni i šta tačno podrazumeva pozicija Tech Excellence Specialist na kojoj trenutno radi.

Gaming

Gejming u 2022. godini: PC, konzole ili mobilni telefoni – pitanje je sad?

Gejming je iz godine u godinu sve popularniji deo pop kulture širom sveta. Izrada video igara novijih generacija dostigla je jedan sasvim novi nivo, pa se danas više nego ikada pre postavlja pitanja da li su primat u ovom svetu uzeli PC mašine ili gejming konzole.

Karijere

Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru

Microsoft i ove godine organizuje plaćenu studentsku praksu u svom razvojnom centru, a svi zainteresovani studenti mogu da se prijave do 7. avgusta.

Propustili ste

Gaming

Playstudios sa fondom od $10 miliona i osnivanjem novog blockchain tima ulazi u web3

Kompanija Playstudios, kreator revolucionarne platforme lojalnosti 'playAWARDS' i brojnih nagrađivanih mobilnih igara, juče je najavila pokretanje novog blokchain departmana pod nazivom 'playBLOCKS'.

Karijere

HelloWorld i ove godine ispituje ‘Puls srpske IT zajednice’: IT-jevci, popunite anketu i podržite istraživanje

Sajt za zapošljavanje IT kadrova HelloWorld.rs i međunarodna istraživačka agencija MASMI trenutno sprovode istraživanje o iskustvima na poslu u IT sektoru.

Novost

Solana blockchain je najnovija žrtva hakerskog napada – šta ovo znači za budućnost crypto tržišta?

Čelnici kompanije navode da su nepoznati napadači do sada opljačkali oko 8.000 crypto novčanika, a da korisnici broje štetu od 8 miliona dolara.

Office Talks Podcast

$60 miliona investicije za razvoj web3 alata

Gosti 104. epizode Netokracijinog Office Talks podcasta bili su Miljan Tekić (COO) i Nebojša Urošević (suosnivač) iz kompanije Tenderly. Sa njima smo imali priliku da razgovaramo o trenutnom razvoju kompanije, širenju tima i investiciji, uz osvrt na sadašnju situaciju u globalnoj web3 industriji.

Internet marketing

Google odlaže ukidanje ‘third party’ kolačića do 2024. godine – šta to znači za oglašivače?

Kako se domaće kompanije i marketinške agencije prilagođavaju najavljenim promenama i da li će biti spremne kada do njih dođe?

Karijere

Kako je Miljan od pozicije praktikanta došao do posla softver inženjera u Microsoft razvojnom centru

Microsoft i ove godine organizuje plaćenu studentsku praksu u svom razvojnom centru, a svi zainteresovani studenti mogu da se prijave do 7. avgusta.