EU presudila: Obavezno do 30% evropskog sadržaja na Netflixu i Amazonu

EU presudila: Obavezno do 30% evropskog sadržaja na Netflixu i Amazonu

Članovi Evropskog parlamenta izglasali su predlog zakona koji audio-vizuelnim servisima nalaže da u svojoj ponudi moraju imati minimum 30% sadržaja sa prostora Evropske unije.

Netflix, Amazon i drugi on-demand video servisi, ali i audio servisi među kojima su Deezer i Spotify, moraće u svojoj ponudi da imaju minimum 30% sadržaja od autora sa prostora Evropske unije – ukoliko žele da posluju na tržištu EU. Ova vest stiže kao posledica nove regulative koju su u toku jučerašnjeg dana izglasali članovi Evropskog parlamenta.

The Irish Times piše kako su EU predstavnici izglasali predlog koji ima za cilj da modernizuje kreativnu industriju na prostoru Starog kontinenta, u vreme kada najveći broj korisnika filmove, TV serije i muziku konzumira upravo putem Interneta, tj. putem nekog od streaming servisa.

Iako izglasan, predlog je ostavljen na usvajanje pojedinačnim zemljama članicama, dok će svaka od njih imati tranzicioni period od 2 godine, kako bi se pripremile za sprovođenje novog zakona. Prema njemu, lokalni sadržaj mora biti vidljiv na pojedinačnim platformama – kako bi se osigurala dodatna vidljivost za EU kreatore.

O čemu je tačno reč?

Otkako je Netflix postao dostupan u Srbiji početkom 2016. godine (ali i u čitavom svetu), katalogom uglavnom pretenduju američke serije i filmovi. Logično, složićemo se, budući da su Sjedinjene Američke Države jedno od najjačih tržišta za audio-vizuelnu umetnost. Zahvaljujući globalizaciji, danas češće uživamo u zapadnjačkim serijama nego u onima koje dolaze iz domaće produkcije – o budžetima ne treba raspravljati, samim tim sve je jasno.

Međutim, novim predlogom Evropska unija želi da pruži priliku lokalnim autorima.

Kada ćemo videti prve srpske serije i filmove na Netflixu?

Kada već govorimo o Netflixu, treba znati da ova kompanija izdvaja ogromna sredstva za kreiranje sopstvenog (originalnog) sadržaja, te da smo u regionu videli i prve slučajeve gde je Netflix taj koji je otkupio prava na emitovanje tj. distribuciju, kao što je bio slučaj sa filmom “Ti mene nosiš” ili sa serijom “Novine”. Oba sadržaja, postaće dostupna globalnom auditorijumu većem od 75 miliona gledalaca.

Sa novim predlogom zakona, trebali bismo da vidimo još veći broj serija i filmova u globalnoj bazi popularnih on-demand servisa. Dok Srbija ne uđe u EU, borba za ‘mesto pod zvezdama’ ostaje na autorima.

Prema novom predlogu iz EU, pored uključivanja još većeg broja lokalnog sadržaja, Netflix, Amazon i drugi streaming servisi obavezuju se na izdvajanje još značajnije količine novca kako bi potpomogli i doprineli kreiranju sadržaja – na lokalu.

Suština svega je poprilično jasna – Evropska unija je spremna da ponudi kompanijama tržište od 500 miliona korisnika, ali kompanije (čije su marže izuzetno velike) moraju da “vrate zajednici” i da investiraju deo novca u kreiranje novog, originalnog sadržaja, koji će sa ponosom nositi titulu Made in EU.

The Irish Times ističe kako se ova obaveza može ogledati i kroz saradnju tehnoloških kompanija sa državnim fondovima namenjenim audio-vizuelnim umetnostima, a koji će dalje upravljati novčanim sredstvima. Samo u 2019. godini Netflix se obavezao da će investirati više od milijardu dolara u produkciju lokalnog (EU) sadržaja, dok će Amazon imati desetak originala sa prostora Starog kontinenta.

Dobra ili loša stvar za tvorce sadržaja?

Kako bismo objasnili zašto se Evropska unija “petlja” u posao streaming kompanija, a kako bismo na kraju odlučili da li je ovo dobro ili loše, vratimo se za trenutak na famozni Član 13. i takozvani Link Tax Law koji je nedavno izglasan. Prema njemu, autor na čiji se tekst linkuje (recimo u blog postu), ima pravo da zatraži novčanu nadoknadu za korišćenje njegovog dela.

Iako se nekome ova regulativa može činiti kao dobra stvar (hej, neko zarađuje od toga što je napisao, pa strava!), u realnosti stvar je potpuno drugačija. Mnogi predviđaju da je ovo kraj slobodnom Internetu kakav znamo (i volimo), te su brzi da ukažu na neznanje predstavnika Evropske komisije koji ovakve predloge donose, ali i koji ih izglasavaju.

Međutim, u slučaju audio-vizuelnih servisa koji uglavnom posluju kao tehnološke kompanije (a ne producentske kuće) i koje svoje usluge nude čitavom svetu, predlog da minimum 30% sadržaja dolazi sa prostora EU i ne zvuči tako loše. Na kraju krajeva, nije kao da Evropljani ne znaju da naprave dobar album ili da snime dobar film.

Kako će novi zakon izgledati u praksi? Videćemo u naredne dve godine kako se pojedinačne članice budu pripremale za njegovu primenu (svakako ćemo pratiti stanje kod kolega u Hrvatskoj). Pitanje koje, nažalost, ostaje da visi u vazduhu jeste kako će se ovaj predlog odrazti na nezavisne kreatore koji nisu rezidenti EU, a čiji scenario ili pesma predstavlja sledeću veliku stvar. Hoćemo li ih ikada otkriti ako “guramo” lokalni sadržaj?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni mediji

Disney+ je konačno dostupan i kod nas, ali evo šta korisnici u Srbiji ne dobijaju

Od ovog meseca, korisnici iz Srbije i regiona konačno imaju priliku da se pretplate na Disney+ striming platformu, ali uz određena ograničenja.

Startapi i poslovanje

Domaći OTA Sync podigao €250.000 – prva investicija Telekomovog VC fonda

Domaći startap OTA Sync podigao je investiciju u vrednosti od skoro 250.000 evra od strane zajedničkih investitora TS Ventures Fonda, DSI grupe poslovnih anđela i Startup Wise Guys fonda iz Estonije.

Karijere

Nakon 15 godina u medijima Ivan Jelić karijeru nastavlja u kompaniji Sourcefabric

Posle 15 godina rada na domaćem medijskom tržištu kao deo web tima B92, Ivan Jelić nastaviće svoju karijeru u kompaniji Sourcefabric. U intervjuu sa njim otkrivamo kako se odlučio da svoje nove profesionalne korake gradi u firmi koja razvija softver za medije.

Propustili ste

Web 3.0

Uvod u blokčejn: Novi vodič odgovara na pitanja o osnovama ove tehnologije

Ovaj vodič nam donosi osnove blockchain tehnologije, uvod u blockchain ekonomiju, kao i odgovore na pitanja kako ova tehnologija utiče na vaš online identitet i koja je njena budućnost.

Startapi i poslovanje

Florence Healthcare sa velikom kancelarijom u Beogradu obezbedio novih $27 miliona investicije

Cilj ove investicije je da podrži misiju kompanije da u narednoj deceniji udvostruči rezultate kliničkih istraživanja tako što će omogućiti remote pristup njihovoj dokumentaciji.

Internet marketing

Kreativna agencija Redvertex otvara kancelarije u Beogradu – zapošljavaju 3D artiste i arhitekte

Jedna od vodećih svetskih kreativnih agencija iz oblasti arhitektonske vizualizacije i marketinga posvećene svetskoj industriji nekretnina, otvara svoju kancelariju u prestonici Srbije.

Novost

Ximedes sa kancelarijama u Novom Sadu akvizirao holandski Ginger Payments – širenje tima prva stvar na spisku

Ximedes, evropska softverska firma aktivna u fintech oblasti sa kancelarijama u holandskom Harlemu, Hamburgu, Stokholmu i Novom Sadu, akvizirala je kompaniju Ginger Payments koja je vodeći provajder platforme za onlajn plaćanje sa sedištem u Amsterdamu.

Najava

Solana x Jump Hacker House konferencija o web3 tehnologiji dolazi u Beograd početkom jula

'Solana x Jump Hacker House Beograd', konferencija za softverske inženjere i tehnološke biznise zainteresovane za blockchain i web3 tehnologije biće održana u Beogradu od 02. do 06. jula.

Gaming

Highwater nova je igra srpskog Demagog studija koja ove godine dolazi na konzole i PC

Nakon uspeha video igre 'Golf Club: Wasteland' i najave igre 'The Cub', srpski game dev studio Demagog najavio je svoj novi naslov 'Highwater' koji bi uskoro trebalo da bude dostupan za gejmere širom sveta.