EU presudila: Obavezno do 30% evropskog sadržaja na Netflixu i Amazonu

Članovi Evropskog parlamenta izglasali su predlog zakona koji audio-vizuelnim servisima nalaže da u svojoj ponudi moraju imati minimum 30% sadržaja sa prostora Evropske unije.

Netflix, Amazon i drugi on-demand video servisi, ali i audio servisi među kojima su Deezer i Spotify, moraće u svojoj ponudi da imaju minimum 30% sadržaja od autora sa prostora Evropske unije – ukoliko žele da posluju na tržištu EU. Ova vest stiže kao posledica nove regulative koju su u toku jučerašnjeg dana izglasali članovi Evropskog parlamenta.

The Irish Times piše kako su EU predstavnici izglasali predlog koji ima za cilj da modernizuje kreativnu industriju na prostoru Starog kontinenta, u vreme kada najveći broj korisnika filmove, TV serije i muziku konzumira upravo putem Interneta, tj. putem nekog od streaming servisa.

Iako izglasan, predlog je ostavljen na usvajanje pojedinačnim zemljama članicama, dok će svaka od njih imati tranzicioni period od 2 godine, kako bi se pripremile za sprovođenje novog zakona. Prema njemu, lokalni sadržaj mora biti vidljiv na pojedinačnim platformama – kako bi se osigurala dodatna vidljivost za EU kreatore.

O čemu je tačno reč?

Otkako je Netflix postao dostupan u Srbiji početkom 2016. godine (ali i u čitavom svetu), katalogom uglavnom pretenduju američke serije i filmovi. Logično, složićemo se, budući da su Sjedinjene Američke Države jedno od najjačih tržišta za audio-vizuelnu umetnost. Zahvaljujući globalizaciji, danas češće uživamo u zapadnjačkim serijama nego u onima koje dolaze iz domaće produkcije – o budžetima ne treba raspravljati, samim tim sve je jasno.

Međutim, novim predlogom Evropska unija želi da pruži priliku lokalnim autorima.

Kada ćemo videti prve srpske serije i filmove na Netflixu?

Kada već govorimo o Netflixu, treba znati da ova kompanija izdvaja ogromna sredstva za kreiranje sopstvenog (originalnog) sadržaja, te da smo u regionu videli i prve slučajeve gde je Netflix taj koji je otkupio prava na emitovanje tj. distribuciju, kao što je bio slučaj sa filmom „Ti mene nosiš“ ili sa serijom „Novine“. Oba sadržaja, postaće dostupna globalnom auditorijumu većem od 75 miliona gledalaca.

Sa novim predlogom zakona, trebali bismo da vidimo još veći broj serija i filmova u globalnoj bazi popularnih on-demand servisa. Dok Srbija ne uđe u EU, borba za ‘mesto pod zvezdama’ ostaje na autorima.

Prema novom predlogu iz EU, pored uključivanja još većeg broja lokalnog sadržaja, Netflix, Amazon i drugi streaming servisi obavezuju se na izdvajanje još značajnije količine novca kako bi potpomogli i doprineli kreiranju sadržaja – na lokalu.

Suština svega je poprilično jasna – Evropska unija je spremna da ponudi kompanijama tržište od 500 miliona korisnika, ali kompanije (čije su marže izuzetno velike) moraju da „vrate zajednici“ i da investiraju deo novca u kreiranje novog, originalnog sadržaja, koji će sa ponosom nositi titulu Made in EU.

The Irish Times ističe kako se ova obaveza može ogledati i kroz saradnju tehnoloških kompanija sa državnim fondovima namenjenim audio-vizuelnim umetnostima, a koji će dalje upravljati novčanim sredstvima. Samo u 2019. godini Netflix se obavezao da će investirati više od milijardu dolara u produkciju lokalnog (EU) sadržaja, dok će Amazon imati desetak originala sa prostora Starog kontinenta.

Dobra ili loša stvar za tvorce sadržaja?

Kako bismo objasnili zašto se Evropska unija „petlja“ u posao streaming kompanija, a kako bismo na kraju odlučili da li je ovo dobro ili loše, vratimo se za trenutak na famozni Član 13. i takozvani Link Tax Law koji je nedavno izglasan. Prema njemu, autor na čiji se tekst linkuje (recimo u blog postu), ima pravo da zatraži novčanu nadoknadu za korišćenje njegovog dela.

Iako se nekome ova regulativa može činiti kao dobra stvar (hej, neko zarađuje od toga što je napisao, pa strava!), u realnosti stvar je potpuno drugačija. Mnogi predviđaju da je ovo kraj slobodnom Internetu kakav znamo (i volimo), te su brzi da ukažu na neznanje predstavnika Evropske komisije koji ovakve predloge donose, ali i koji ih izglasavaju.

Međutim, u slučaju audio-vizuelnih servisa koji uglavnom posluju kao tehnološke kompanije (a ne producentske kuće) i koje svoje usluge nude čitavom svetu, predlog da minimum 30% sadržaja dolazi sa prostora EU i ne zvuči tako loše. Na kraju krajeva, nije kao da Evropljani ne znaju da naprave dobar album ili da snime dobar film.

Kako će novi zakon izgledati u praksi? Videćemo u naredne dve godine kako se pojedinačne članice budu pripremale za njegovu primenu (svakako ćemo pratiti stanje kod kolega u Hrvatskoj). Pitanje koje, nažalost, ostaje da visi u vazduhu jeste kako će se ovaj predlog odrazti na nezavisne kreatore koji nisu rezidenti EU, a čiji scenario ili pesma predstavlja sledeću veliku stvar. Hoćemo li ih ikada otkriti ako „guramo“ lokalni sadržaj?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Sponzorisano

HTEC: Kako smo iz korena promenili posao klijenta koji posluje globalno već 30 godina?

Da biste kao kompanija zadržali svoje stručnjake neophodno je da znate šta oni misle o vama. Veliki broj zaposlenih znači i isto toliko papira za evaluaciju. Tu na scenu stupa rešenje koje je razvio i implementirao domaći HTEC za kompaniju Great Place to Work.

Internet marketing

Ultimativni spisak konferencija i događaja za digitalne marketare

Konferencije predstavljaju pravu priliku za sticanje novih saznanja i važnih kontakata. Godina samo što je počela i sada je pravo vreme da se upoznate sa događajima u Evropi koji su pristupačni za obići.

Društvene mreže

800 miliona korisnika kasnije i svet ima TikTok – aplikaciju o kojoj svi pričaju

TikTok ime je aplikacije o kojoj se poslednjih dana priča u marketarskim kuloarima. U tekstu koji predstoji pokušaćemo da vam objasnimo o čemu je reč.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako uspešno rebrendirati kompaniju i izbeći jeftin i kratkoročan PR?

Dizajner Slavimir Stojanović Futro objašnjava zašto je domaćim kompanijama proces rebrendiranja obično jeftin PR, kakvu ulogu konzistentnost ima u tom procesu, ali i kako firme mogu da izbegnu te greške.

Karijere

Šta vaši (budući) senior programeri zaista žele?

Šta je za programere zanimljiv projekat i kada se odlučuju na promenu radnog mesta?

Društvene mreže

Greška u softveru Instagrama glavni je uzrok naglog pada broja pratilaca

Korisnici Instagrama ovih dana žale se na naglu promenu broja pratilaca. Prema poslednjim informacijama, glavni uzrok problema je 'bug' u softveru ove društvene mreže.

Kultura 2.0

Razum i uticajnost

Nema sumnje da su influenseri tu da ostanu, pa čak i pored svih skandala i glavobolja koje prate saradnju sa njima. Bili veliki ili mali, brendovi su se po oprobanom „kud svi tu i mali Mujo“ sistemu uhvatili u kolo iz kojeg nema lakog izlaska. Retko ko tu zapravo stane da razmisli o tome šta […]

Mobilno

Kako izmeriti zagađenost vazduha u vašem gradu?

Prethodnih dana sve češće se govori zagađenju vazduha u Srbiji. Merne stanice svakodnevno prikupljaju podatke o kvalitetu vazduha, a nivo štetnosti možemo pratiti upravo putem naših pametnih telefona.

Internet marketing

Šta treba da znate ako izdajete stan putem sajta Airbnb?

U Beogradu trenutno ima preko 4.000 aktivnih izdavača na Airbnb-u uz godišnji rast oko 45%. Platforma ima ogroman broj mogućnosti, a ovo su neke od osnovnih koje biste trebali da zapamtite ukoliko izdajete stan putem ovog sajta.