EU presudila: Obavezno do 30% evropskog sadržaja na Netflixu i Amazonu

EU presudila: Obavezno do 30% evropskog sadržaja na Netflixu i Amazonu

Članovi Evropskog parlamenta izglasali su predlog zakona koji audio-vizuelnim servisima nalaže da u svojoj ponudi moraju imati minimum 30% sadržaja sa prostora Evropske unije.

Netflix, Amazon i drugi on-demand video servisi, ali i audio servisi među kojima su Deezer i Spotify, moraće u svojoj ponudi da imaju minimum 30% sadržaja od autora sa prostora Evropske unije – ukoliko žele da posluju na tržištu EU. Ova vest stiže kao posledica nove regulative koju su u toku jučerašnjeg dana izglasali članovi Evropskog parlamenta.

The Irish Times piše kako su EU predstavnici izglasali predlog koji ima za cilj da modernizuje kreativnu industriju na prostoru Starog kontinenta, u vreme kada najveći broj korisnika filmove, TV serije i muziku konzumira upravo putem Interneta, tj. putem nekog od streaming servisa.

Iako izglasan, predlog je ostavljen na usvajanje pojedinačnim zemljama članicama, dok će svaka od njih imati tranzicioni period od 2 godine, kako bi se pripremile za sprovođenje novog zakona. Prema njemu, lokalni sadržaj mora biti vidljiv na pojedinačnim platformama – kako bi se osigurala dodatna vidljivost za EU kreatore.

O čemu je tačno reč?

Otkako je Netflix postao dostupan u Srbiji početkom 2016. godine (ali i u čitavom svetu), katalogom uglavnom pretenduju američke serije i filmovi. Logično, složićemo se, budući da su Sjedinjene Američke Države jedno od najjačih tržišta za audio-vizuelnu umetnost. Zahvaljujući globalizaciji, danas češće uživamo u zapadnjačkim serijama nego u onima koje dolaze iz domaće produkcije – o budžetima ne treba raspravljati, samim tim sve je jasno.

Međutim, novim predlogom Evropska unija želi da pruži priliku lokalnim autorima.

Kada ćemo videti prve srpske serije i filmove na Netflixu?

Kada već govorimo o Netflixu, treba znati da ova kompanija izdvaja ogromna sredstva za kreiranje sopstvenog (originalnog) sadržaja, te da smo u regionu videli i prve slučajeve gde je Netflix taj koji je otkupio prava na emitovanje tj. distribuciju, kao što je bio slučaj sa filmom „Ti mene nosiš“ ili sa serijom „Novine“. Oba sadržaja, postaće dostupna globalnom auditorijumu većem od 75 miliona gledalaca.

Sa novim predlogom zakona, trebali bismo da vidimo još veći broj serija i filmova u globalnoj bazi popularnih on-demand servisa. Dok Srbija ne uđe u EU, borba za ‘mesto pod zvezdama’ ostaje na autorima.

Prema novom predlogu iz EU, pored uključivanja još većeg broja lokalnog sadržaja, Netflix, Amazon i drugi streaming servisi obavezuju se na izdvajanje još značajnije količine novca kako bi potpomogli i doprineli kreiranju sadržaja – na lokalu.

Suština svega je poprilično jasna – Evropska unija je spremna da ponudi kompanijama tržište od 500 miliona korisnika, ali kompanije (čije su marže izuzetno velike) moraju da „vrate zajednici“ i da investiraju deo novca u kreiranje novog, originalnog sadržaja, koji će sa ponosom nositi titulu Made in EU.

The Irish Times ističe kako se ova obaveza može ogledati i kroz saradnju tehnoloških kompanija sa državnim fondovima namenjenim audio-vizuelnim umetnostima, a koji će dalje upravljati novčanim sredstvima. Samo u 2019. godini Netflix se obavezao da će investirati više od milijardu dolara u produkciju lokalnog (EU) sadržaja, dok će Amazon imati desetak originala sa prostora Starog kontinenta.

Dobra ili loša stvar za tvorce sadržaja?

Kako bismo objasnili zašto se Evropska unija „petlja“ u posao streaming kompanija, a kako bismo na kraju odlučili da li je ovo dobro ili loše, vratimo se za trenutak na famozni Član 13. i takozvani Link Tax Law koji je nedavno izglasan. Prema njemu, autor na čiji se tekst linkuje (recimo u blog postu), ima pravo da zatraži novčanu nadoknadu za korišćenje njegovog dela.

Iako se nekome ova regulativa može činiti kao dobra stvar (hej, neko zarađuje od toga što je napisao, pa strava!), u realnosti stvar je potpuno drugačija. Mnogi predviđaju da je ovo kraj slobodnom Internetu kakav znamo (i volimo), te su brzi da ukažu na neznanje predstavnika Evropske komisije koji ovakve predloge donose, ali i koji ih izglasavaju.

Međutim, u slučaju audio-vizuelnih servisa koji uglavnom posluju kao tehnološke kompanije (a ne producentske kuće) i koje svoje usluge nude čitavom svetu, predlog da minimum 30% sadržaja dolazi sa prostora EU i ne zvuči tako loše. Na kraju krajeva, nije kao da Evropljani ne znaju da naprave dobar album ili da snime dobar film.

Kako će novi zakon izgledati u praksi? Videćemo u naredne dve godine kako se pojedinačne članice budu pripremale za njegovu primenu (svakako ćemo pratiti stanje kod kolega u Hrvatskoj). Pitanje koje, nažalost, ostaje da visi u vazduhu jeste kako će se ovaj predlog odrazti na nezavisne kreatore koji nisu rezidenti EU, a čiji scenario ili pesma predstavlja sledeću veliku stvar. Hoćemo li ih ikada otkriti ako „guramo“ lokalni sadržaj?

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Tehnologija

Zašto je AI za nas i dalje kao tinejdžerski seks?

U misiji da demistifikujemo AI i konačno isteramo na čistac realne probleme i obesmislimo sav taj AI 'hype' organizujemo prvi internacionalni Brain Summit. Do tada, koje predrasude u vezi veštačke inteligencije vi imate?

Startapi i poslovanje

Beogradski Workpuls analizira efikasnost zaposlenih za preko 1.000 klijenata širom sveta

U trenutku kada se u mnogim kompanijama javlja dodatna potreba za optimizacijom radnih procesa i povećanjem efikasnosti, nameće se i potreba za savremenim alatima koji im u tome mogu pomoći. Jedan od njih je i Workpuls.