Primena EU Uredbe o veštačkoj inteligenciji: Ko, kada i kako?

Cilj ovog bloga nije samo da predstavi pravni okvir, već i da pomogne čitaocima da razumeju kako se pravila EU o veštačkoj inteligenciji primenjuju u praksi, na organizacije koje koriste ili razvijaju AI tehnologije, kao i na njihove proizvode i usluge.

S obzirom na to da Uredba uvodi nove pojmove koji još nemaju ustaljene prevode u Srpskom jeziku, mnogi termini korišćeni u tekstu predstavljaju slobodan prevod autora, dok su izvorni izrazi iz Uredbe zadržani  na Engleskom jeziku radi tačnosti i lakšeg razumevanja.

Na šta se primenjuje Uredba o veštačkoj inteligenciji

Uredba o veštačkoj inteligenciji primenjuje se na AI sisteme koji se stavljaju na tržište, puštaju u upotrebu ili koriste u Evropskoj uniji bez obzira na to gde je njihov proizvođač ili pružalac usluga registrovan. O eksteritorijalnoj primeni i definiciji AI sistema pisali smo u jednom od prethodnih blogova.

U svakom slučaju, Uredba se odnosi ne samo na napredne modele veštačke inteligencije zasnovane na dubokom učenju, već i na tradicionalne algoritamske sisteme koji ispunjavaju kriterijume da budu klasifikovani kao AI sistemi.

Pored toga, Uredba obuhvata i sisteme veštačke inteligencije opšte namene (General Purpose AI – GPAI). To su veliki AI modeli, poput GPT-a ili Claude-a, koji se mogu koristiti u različite svrhe i u najrazličitijim sektorima. GPAI sistemi podležu posebnim obavezama koje se odnose na transparentnost, tehničku dokumentaciju, upravljanje rizicima i zaštitu autorskih prava.

Kada se GPAI model integriše u druge AI sisteme, posebno one koji spadaju u kategoriju visokog rizika, primenjuju se dodatni zahtevi kako bi se obezbedila bezbednost, odgovornost i usklađenost sa pravilima tržišta Evropske unije.

Kada se primenjuje Uredba o veštačkoj inteligenciji

Uredba o veštačkoj inteligenciji primenjuje se kada se AI sistemi stavljaju na tržište, puštaju u upotrebu i koriste. Da pojasnimo: stavljanje na tržište (placing on the market) znači da se AI sistem prvi put stavlja na raspolaganje tržištu za komercijalnu upotrebu, bez obzira na to da li se sistem nudi besplatno ili uz naknadu.

Puštanje u upotrebu (putting into service) označava trenutak kada je AI sistem isporučen korisniku ili implementatoru (deployer) radi prve upotrebe, bilo za sopstvene potrebe ili za namenu za koju je sistem razvijen (intended purpose). O ciljevima i nameni sistema takođe smo pisali u jednom od prethodnih blogova. Puštanje u upotrebu obuhvata i isporuku sistema trećim licima za njihovu prvu upotrebu, kao i interni razvoj i implementaciju sistema unutar organizacije.

Najzad, korišćenje AI sistema (use) ima široko značenje i odnosi se na svaku upotrebu sistema nakon što je on stavljen na tržište ili pušten u upotrebu, uključujući i integraciju AI sistema u druge tehnološke sisteme.

Na koga se primenjuje Uredba o veštačkoj inteligenciji

Uredba EU o veštačkoj inteligenciji jasno definiše uloge i odgovornosti različitih aktera koji učestvuju u razvoju, plasiranju, uvozu, distribuciji i korišćenju AI sistema. U zavisnosti od uloge u lancu snabdevanja, različiti subjekti imaju različite obaveze i nivoe odgovornosti.

Dobavljač (Provider) je fizičko ili pravno lice, javni organ ili drugo telo koje razvija ili plasira na tržište AI sistem ili GPAI model. Dobavljač ima najširi set odgovornosti tokom celokupnog životnog ciklusa veštačke inteligencije.

Implementator (Deployer) je lice ili organizacija koja koristi AI sistem u okviru svojih nadležnosti, osim ako se sistem koristi u lične, odnosno neprofesionalne svrhe. Ova uloga je naročito važna za kompanije i institucije koje primenjuju AI u svojim procesima.

Ovlašćeni predstavnik (Authorized Representative) je lice sa sedištem u EU koje, na osnovu pisanog mandata, postupa u ime dobavljača i ispunjava njegove obaveze iz Uredbe. Ova uloga je ključna za proizvođače van EU koji žele da plasiraju AI sisteme na evropsko tržište.

Uvoznik (Importer) je lice registrovano u EU koje stavlja na tržište sistem veštačke inteligencije proizveden u trećoj zemlji, a koji nosi ime ili zaštitni znak stranog dobavljača.

Distributer (Distributor) je svaki subjekt u lancu snabdevanja koji, osim dobavljača ili uvoznika, stavlja AI sistem na tržište EU. Distributer mora da proveri da li proizvod ispunjava osnovne zahteve Uredbe pre nego što ga ponudi korisnicima.

Na kraju, Operator je širi pojam koji obuhvata sve prethodno pomenute aktere — dobavljače, uvoznike, distributere, ovlašćene predstavnike i proizvođače. Svi akteri zajedno čine mrežu odgovornosti koja osigurava da se veštačka inteligencija u EU koristi bezbedno, etički i u skladu sa propisima Uredbe.

Primena Uredbe i drugi propisi Evropske unije

Uredba o veštačkoj inteligenciji primenjuje se horizontalno na sve sektore, bez umanjivanja važnosti drugih propisa EU — naročito onih koji se odnose na zaštitu osnovnih prava potrošača i zaposlenih, kao i bezbednost proizvoda.

Uredba dopunjuje te propise kroz preventivni i bezbednosni pristup, jer zabranjuje plasiranje ili korišćenje AI sistema na načine koji mogu izazvati štetu. Na taj način omogućava reagovanje već u ranim fazama životnog ciklusa AI sistema čime se potencijalne štetne prakse mogu sprečiti pre nego što izazovu posledice.

Važno je naglasiti da poštovanje obaveza iz Uredbe nije dovoljno da bi se ispunile sve pravne obaveze prema pravu EU. Čak i ako određeni AI sistem nije zabranjen Uredbom, njegova upotreba može biti nezakonita prema drugim propisima. U tom smislu, Uredba ne zamenjuje postojeće zakone, već funkcioniše uporedo s njima.

Posebno je značajan njen odnos sa pravnim okvirom zaštite podataka o ličnosti, jer mnogi AI sistemi obrađuju podatke o fizičkim licima. Uredba ne stvara pravni osnov za obradu podataka, već propisuje na koji način se AI sistemi mogu koristiti. Ova harmonizacija doprinosi doslednom pristupu zaštiti prava građana i odgovornoj upotrebi AI tehnologije.

Najzad, novi propisi koji uređuju digitalni ekosistem — poput Data Act-a, Digital Services Act-a, Digital Markets Act-a, Cyber Resilience Act-a, DORA-e i NIS2 direktive — upotpunjuju sveobuhvatan regulatorni okvir EU. Ovi akti, usvojeni u skorijem periodu i koji postupno stupaju na snagu, uvode nove obaveze i prava za učesnike digitalnog tržišta, doprinoseći dodatno zaštiti potrošača, bezbednosti, pravičnosti i transparentnosti u digitalnom okruženju.

Izuzeci od primene Uredbe

Uredba o veštačkoj inteligenciji predviđa nekoliko izuzetaka na koje se njene odredbe ne odnose, kako bi se postigla ravnoteža između zaštite osnovnih prava i podsticanja inovacija.

U praksi to znači da su pravila o regulisanju AI sistema stroga, ali ne i apsolutna. Uredba ne sprečava istraživanje i razvoj ili upotrebu u oblasti nacionalne bezbednosti ili lične upotrebe sistema, već se prvenstveno odnosi na komercijalnu i institucionalnu primenu koja bi mogla ugroziti prava pojedinaca ili društvo u celini.

Evropska komisija je u svojim smernicama dodatno pojasnila kada korišćenje inače zabranjenih AI sistema ne predstavlja kršenje Uredbe.

Nacionalna bezbednost, odbrana i vojna svrha

AI sistemi koji se koriste isključivo za vojne, odbrambene ili nacionalno-bezbednosne svrhe ne potpadaju pod primenu Uredbe. Ovo važi bez obzira na to da li sistem koristi državna institucija ili privatni operater angažovan od strane države. Međutim, ukoliko se isti sistem koristi i u civilne ili humanitarne svrhe, on time ulazi u opseg primene Uredbe i mora biti usklađen sa njenim zahtevima. Takva upotreba kvalifikuje ga kao sistem dvostruke namene (dual-use system).

Saradnja sa trećim zemljama

Uredba se ne primenjuje na upotrebu AI sistema od strane organa trećih zemalja ili međunarodnih organizacija u okviru međunarodne saradnje u oblasti pravosuđa ili sprovođenja zakona, pod uslovom da te institucije obezbede odgovarajuće garancije za zaštitu osnovnih prava.

Nacionalne vlasti u EU koje primaju rezultate takvih sistema, međutim, ostaju odgovorne da obezbede da je njihova upotreba u skladu sa pravom EU. Kontekst ovog izuzetka verovatno će se dodatno graditi u budućnosti kroz međunarodnu saradnju, uključujući i zaključivanje bilateralnih i multilateralnih državnih ugovora.

Istraživanje i razvoj

Aktivnosti istraživanja, testiranja i razvoja koje se odvijaju pre nego što se AI sistem plasira na tržište ili pusti u upotrebu takođe su izuzete iz primene Uredbe. Ovaj izuzetak omogućava istraživačima da eksperimentišu s novim modelima, uključujući i one koji bi, da su komercijalni, potpali pod zabranu.

Ipak, kada se sistem testira u realnim uslovima (real-world testing), istraživači moraju poštovati propise Uredbe i pribaviti informisani pristanak učesnika, osim ako se test sprovodi u okviru regulatornog sandbox-a.

Lična, neprofesionalna upotreba

AI sistemi koji se koriste isključivo u lične i nekomercijalne svrhe ne podležu pravilima Uredbe. Na primer, korišćenje sistema za prepoznavanje lica radi kontrole pristupa sopstvenom domu ne spada u regulisane slučajeve. Nasuprot tome, novinari, lekari ili druge osobe koje koriste AI u profesionalne svrhe moraju poštovati obaveze propisane Uredbom. Takođe, kriminalne aktivnosti, čak i ako nisu profitne, ne mogu se smatrati ličnim aktivnostima i ne potpadaju pod izuzetak.

Sistemi otvorenog koda

AI sistemi objavljeni pod slobodnim i otvorenim licencama (open source) takođe su izuzeti od pravila Uredbe osim ako predstavljaju zabranjenu praksu ili spadaju u visoko-rizične sisteme.

Drugim rečima, open-source projekti su generalno oslobođeni obaveza, ali se ne mogu pozivati na izuzetak ako se koriste za manipulaciju, društveno bodovanje, biometrijsku identifikaciju u realnom vremenu ili bilo koju drugu svrhu koja je zabranjena Uredbom.

Umesto zaključka

Uredba o veštačkoj inteligenciji menja način na koji se AI sistemi razvijaju, testiraju i koriste na evropskom tržištu. Ona postavlja novi standard odgovornosti i poverenja u digitalnom ekosistemu, ali i neke specifične norme u vezi njene primene. Iako donosi niz obaveza, Uredba istovremeno otvara prostor za inovacije i podsticanje razvoja bezbednih AI rešenja.

Njena primena zajedno sa drugim digitalnim regulatornim izvorima u Evropskoj uniji čini temelj nove ere digitalnog prava – one u kojoj tehnološki napredak ide (ili bi makar trebao da ide) ruku pod ruku sa zaštitom ljudskih prava i sloboda, kao i javnog interesa.