Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki 'buzzword'?

Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki ‘buzzword’?

Za reč DevOps čuli su čak i oni koji nemaju skoro nikakvih dodira sa IT industrijom - toliko je popularna. O tome šta ona zapravo podrazumeva u nastavku teksta objašnjava nam Oven Vuds, jedan od govornika na ovogodišnjoj konferenciji posvećenoj ovom konceptu.

Aksiom modernog poslovanja koji se može pročitati širom Interneta kaže da su nekada velike kompanije uvek imale prednost u odnosu na male. U današnje vreme, pak, prednost imaju one sa definisanim procesima koji omogućavaju brže cikluse isporuke proizvoda – ma koji on bio.

Ako se taj poslovni zakon primeni na tehnološke kompanije, brzina igra još bitniju ulogu, te ne čudi činjenica da agilne metodologije i automatizacija različitih procesa sve više dobijaju na značaju u IT kompanijama – ne bi li se što brže reagovalo na potrebe klijenata.

Upravo zbog toga termin DevOps u tehnološkim krugovima poslednjih godina postaje sve popularniji, te postaje nezaobilazna stanica u bilo kom razgovoru o efikasnom razvoju softvera. Ipak, među tehničkim licima ne postoji saglasnost oko njegove tačne definicije niti toga šta je glavni zadatak tzv. DevOps inženjera, te da li, na kraju, oni uopšte postoje.

Te nedoumice u nastavku teksta razjašnjava nam Oven Vuds, CTO kompanije Endava, koji će 14. novembra u Beogradu govoriti na konferenciji TechFlow: DevOps (R)evolution koju organizuje pomenuta kompanija.

Oko tačne definicije DevOps-a nisu saglasni ni inženjeri i postoje različita shvatanja ovog termina. Kako bi ste ga vi definisali?

Istina je da postoji mnogo različitih značenja pojma DevOps koji se nalaze u opštoj upotrebi. Ono što je, pak, nama u kompaniji bilo bitno, jeste da termin DevOps razdvojimo od termina „Continuous Delivery“ (kontinualna isporuka), budući da su ova dva pojma donekle međusobno povezana.

Mi smo, dakle, „Continuous Delivery“ definisali kao automatizaciju IT procesa kako bi se omogućila pouzdana isporuka koda od razvoja do produkcije, što obuhvata razvoj, testiranje, verifikaciju i isporuku softvera. Sa druge strane, DevOps je za nas skup metoda rada koje omogućavaju kompletnom „delivery“ timu da zajedno radi na jednom cilju – pouzdanoj isporuci softvera. Ovo obično podrazumeva rad u kros-funkcionalnim timovima, korišćenje „lean“ principa i kontinuirano učenje zasnovano na merenju i analizi, a koji imaju za cilj da održe fokus tima i optimizuju procese. DevOps, dakle, nije uloga, to je pristup razvoju i isporuci softvera.

Šta onda termin DevOps inženjer zapravo podrazumeva?

Kada tražimo „DevOps inženjere“, mi zapravo tražimo stručnjake specijalizovane za automatizaciju procesa isporuke softvera i operativne procese.

Problem koji se iznova javlja, a koji i mi u Endavi primećujemo, jeste nedoumica šta je zapravo fokus „DevOps inženjera“. Da li su oni fokusirani na metode rada uz pomoć kojih kros-funkcionalni timovi dostavljaju softver ili je njihov fokus na tehnološkim izazovima automatizacije procesa dostavljanja softvera? Ili je, možda, u pitanju i jedno i drugo? Kao što sam već pomenuo, u našem DevOps timu sve je u načinu i metodama rada, dok se kontinualna isporuka bavi automatizacijom isporuke softvera.

Koje konkretno probleme ti stručnjaci rešavaju?

Mislim da to zavisi od njihove pozicije u timu i strukture samog tima. To, između ostalog, može podrazumevati i pomoć timu da primene DevOps principe kao što su automatizacija,“lean“ principi, merenje i deljenje u timu, „Cultural alignment“…

Ali, pored toga, u velikom broju slučajeva „DevOps inženjer“ ima zadatak da ukloni sve prepreke koje mogu sprečiti da razvijeni kod isto tako pouzdano radi u produkciji. Oni, dakle, često rešavaju probleme pouzdanosti razvoja i testa, automatizacije složenih postupaka build-ovanja i testiranja aplikacije, smanjenja vremena isporuke, automatizacije postavljanja okruženja i njegovog podešavanja i slično.

U kakvoj su, pak, vezi, DevOps i Scrum?

Scrum je jednostavan agilni proces, način organizovanja malog development tima ili malog skupa takvih timova koje čine pet do sedam osoba. Sa njim su povezani i pristupi kao što je „Large-Scale-Scrum“ (LeSS), kao i „Scrum-at-Scale“, koji omogućavaju da se ovaj agilni pristup primeni i na timove sa većim brojem članova.

Sve ove metodologije, pak, fokusirane su na pretvaranje potreba korisnika u pouzdan kod koji radi, a DevOps se sasvim prirodno uklapa u pomenute agilne razvojne pristupe iz prostog razloga što koristi većinu istih principa. Veoma je kompatibilan agilnoj filozofiji, te se zbog toga ta dva pojma mogu pomešati.

Prema vašem iskustvu, gde kompanije najviše greše kada primenjuju DevOps koncept?

Najčešća greška je gledati na DevOps isključivo kao izbor alata i njihove primene. Alati su jedino korisni kada sigurno znate šta želite da ostvarite sa njima, a kako biste izvukli sve benefite iz njih, morate promeniti način na koji ljudi razmišljaju i rade. Ovo je, sa druge strane, ipak teži problem koji treba rešiti.

Uskoro ćete sve ovo detaljnije objasniti i publici u Beogradu. Šta će prisutni moći da čuju o DevOps-u što do sada nisu imali prilike?

Mislim da bi ih mogla interesovati detaljnija razlika između DevOps-a i kontinualne isporuke i objašnjenje toga na koji način DevOps kros-funkcionalni timovi za isporuku mogu biti od koristi, o čemu ćemo govoriti moj kolega Edvard Batler i ja. Sve to ćemo predstaviti kroz nekoliko konkretnih studija slučaja u realnoj primeni sa našim klijentima, koje publici mogu dati dodatne ideje kako da nešto slično primene na svom radnom mestu.


Kompanija Endava je trenutno, pored DevOps inženjera, u potrazi i za kandidatima koji bi radili na pozicijama kao što su softverski arhitekta, Java inženjer i druge. Zvuči vam zanimljivo? Pogledajte kompletan spisak.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Startapi i poslovanje

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.