Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki 'buzzword'?

Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki ‘buzzword’?

Za reč DevOps čuli su čak i oni koji nemaju skoro nikakvih dodira sa IT industrijom - toliko je popularna. O tome šta ona zapravo podrazumeva u nastavku teksta objašnjava nam Oven Vuds, jedan od govornika na ovogodišnjoj konferenciji posvećenoj ovom konceptu.

Aksiom modernog poslovanja koji se može pročitati širom Interneta kaže da su nekada velike kompanije uvek imale prednost u odnosu na male. U današnje vreme, pak, prednost imaju one sa definisanim procesima koji omogućavaju brže cikluse isporuke proizvoda – ma koji on bio.

Ako se taj poslovni zakon primeni na tehnološke kompanije, brzina igra još bitniju ulogu, te ne čudi činjenica da agilne metodologije i automatizacija različitih procesa sve više dobijaju na značaju u IT kompanijama – ne bi li se što brže reagovalo na potrebe klijenata.

Upravo zbog toga termin DevOps u tehnološkim krugovima poslednjih godina postaje sve popularniji, te postaje nezaobilazna stanica u bilo kom razgovoru o efikasnom razvoju softvera. Ipak, među tehničkim licima ne postoji saglasnost oko njegove tačne definicije niti toga šta je glavni zadatak tzv. DevOps inženjera, te da li, na kraju, oni uopšte postoje.

Te nedoumice u nastavku teksta razjašnjava nam Oven Vuds, CTO kompanije Endava, koji će 14. novembra u Beogradu govoriti na konferenciji TechFlow: DevOps (R)evolution koju organizuje pomenuta kompanija.

Oko tačne definicije DevOps-a nisu saglasni ni inženjeri i postoje različita shvatanja ovog termina. Kako bi ste ga vi definisali?

Istina je da postoji mnogo različitih značenja pojma DevOps koji se nalaze u opštoj upotrebi. Ono što je, pak, nama u kompaniji bilo bitno, jeste da termin DevOps razdvojimo od termina „Continuous Delivery“ (kontinualna isporuka), budući da su ova dva pojma donekle međusobno povezana.

Mi smo, dakle, „Continuous Delivery“ definisali kao automatizaciju IT procesa kako bi se omogućila pouzdana isporuka koda od razvoja do produkcije, što obuhvata razvoj, testiranje, verifikaciju i isporuku softvera. Sa druge strane, DevOps je za nas skup metoda rada koje omogućavaju kompletnom „delivery“ timu da zajedno radi na jednom cilju – pouzdanoj isporuci softvera. Ovo obično podrazumeva rad u kros-funkcionalnim timovima, korišćenje „lean“ principa i kontinuirano učenje zasnovano na merenju i analizi, a koji imaju za cilj da održe fokus tima i optimizuju procese. DevOps, dakle, nije uloga, to je pristup razvoju i isporuci softvera.

Šta onda termin DevOps inženjer zapravo podrazumeva?

Kada tražimo „DevOps inženjere“, mi zapravo tražimo stručnjake specijalizovane za automatizaciju procesa isporuke softvera i operativne procese.

Problem koji se iznova javlja, a koji i mi u Endavi primećujemo, jeste nedoumica šta je zapravo fokus „DevOps inženjera“. Da li su oni fokusirani na metode rada uz pomoć kojih kros-funkcionalni timovi dostavljaju softver ili je njihov fokus na tehnološkim izazovima automatizacije procesa dostavljanja softvera? Ili je, možda, u pitanju i jedno i drugo? Kao što sam već pomenuo, u našem DevOps timu sve je u načinu i metodama rada, dok se kontinualna isporuka bavi automatizacijom isporuke softvera.

Koje konkretno probleme ti stručnjaci rešavaju?

Mislim da to zavisi od njihove pozicije u timu i strukture samog tima. To, između ostalog, može podrazumevati i pomoć timu da primene DevOps principe kao što su automatizacija,“lean“ principi, merenje i deljenje u timu, „Cultural alignment“…

Ali, pored toga, u velikom broju slučajeva „DevOps inženjer“ ima zadatak da ukloni sve prepreke koje mogu sprečiti da razvijeni kod isto tako pouzdano radi u produkciji. Oni, dakle, često rešavaju probleme pouzdanosti razvoja i testa, automatizacije složenih postupaka build-ovanja i testiranja aplikacije, smanjenja vremena isporuke, automatizacije postavljanja okruženja i njegovog podešavanja i slično.

U kakvoj su, pak, vezi, DevOps i Scrum?

Scrum je jednostavan agilni proces, način organizovanja malog development tima ili malog skupa takvih timova koje čine pet do sedam osoba. Sa njim su povezani i pristupi kao što je „Large-Scale-Scrum“ (LeSS), kao i „Scrum-at-Scale“, koji omogućavaju da se ovaj agilni pristup primeni i na timove sa većim brojem članova.

Sve ove metodologije, pak, fokusirane su na pretvaranje potreba korisnika u pouzdan kod koji radi, a DevOps se sasvim prirodno uklapa u pomenute agilne razvojne pristupe iz prostog razloga što koristi većinu istih principa. Veoma je kompatibilan agilnoj filozofiji, te se zbog toga ta dva pojma mogu pomešati.

Prema vašem iskustvu, gde kompanije najviše greše kada primenjuju DevOps koncept?

Najčešća greška je gledati na DevOps isključivo kao izbor alata i njihove primene. Alati su jedino korisni kada sigurno znate šta želite da ostvarite sa njima, a kako biste izvukli sve benefite iz njih, morate promeniti način na koji ljudi razmišljaju i rade. Ovo je, sa druge strane, ipak teži problem koji treba rešiti.

Uskoro ćete sve ovo detaljnije objasniti i publici u Beogradu. Šta će prisutni moći da čuju o DevOps-u što do sada nisu imali prilike?

Mislim da bi ih mogla interesovati detaljnija razlika između DevOps-a i kontinualne isporuke i objašnjenje toga na koji način DevOps kros-funkcionalni timovi za isporuku mogu biti od koristi, o čemu ćemo govoriti moj kolega Edvard Batler i ja. Sve to ćemo predstaviti kroz nekoliko konkretnih studija slučaja u realnoj primeni sa našim klijentima, koje publici mogu dati dodatne ideje kako da nešto slično primene na svom radnom mestu.


Kompanija Endava je trenutno, pored DevOps inženjera, u potrazi i za kandidatima koji bi radili na pozicijama kao što su softverski arhitekta, Java inženjer i druge. Zvuči vam zanimljivo? Pogledajte kompletan spisak.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Nenad Milanović (COING): Domaće IT kompanije moraju se boriti za prava LGBTQ+ populacije

Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.

Kultura 2.0

Usvojen Zakon o digitalnoj imovini! Šta dalje?

Nakon javno održane rasprave, Narodna skupština je usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime se Srbija svrstala u krug retkih država koje su zakonski regulisale oblast digitalne imovine. U nastavku otkrivamo šta nam to Zakon donosi u odnosu na Nacrt i šta možemo očekivati u budućnosti.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Propustili ste

Kultura 2.0

Kako da nam internet iskustvo bude bolje (i mnogo bezbednije) u 2021. godini?

Ako razmišljate o tome da li (i kako) da promenite svoje internet navike po pitanju privatnosti i bezbednosti - ovo je tekst za vas.

Gaming

Svetski poznati CS:GO timovi iz Beograda igraju na turniru vrednom milion dolara

Neki od najboljih svetskih timova u globalno popularnoj igri Counter Strike: Global Offensive upravo se nalaze u Beogradu gde igraju mečeve Blast Pro Series Finala - turnira od milion dolara.

Startapi i poslovanje

Beogradski Konstrukt akviziran od strane HTEC-a uz najavljene nove akvizicije širom regiona

Kompanija HTEC akvizirala je Konstrukt u cilju pojačanja produktnog i brend dizajna za svoje klijente.

Internet marketing

Oglašavanje na Snapchatu nije bauk i treba ga iskoristiti pre konkurencije

Koji tip kompanija u Srbiji bi trebalo da razmisli o tome da se priključi Snapchatu i da se oglašava na toj društvenoj mreži?

Office Talks Podcast

Profesionalni razvoj programera (upoznajte Symphony)

Tridesetu epizodu Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa predstavnicima kompanije Symphony. Sa njima smo pričali o istoriji kompanije, procesu regrutovanja, kulturi rada i izazovima sa kojima su se susretali za vreme pandemije.

Kultura 2.0

Žene imaju jednaku sposobnost ‘preživljavanja’ na online platformama, ali slabije ulaze u ovu oblast

Predstavljamo vam rezultate specijalnog izdanja Gigmetar istraživanja koje pokazuje kako su se gig radnice adaptirale na nove uslove rada koje je donela pandemija.