Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki 'buzzword'?

Šta je DevOps i zašto je poslednjih godina toliki ‘buzzword’?

Za reč DevOps čuli su čak i oni koji nemaju skoro nikakvih dodira sa IT industrijom - toliko je popularna. O tome šta ona zapravo podrazumeva u nastavku teksta objašnjava nam Oven Vuds, jedan od govornika na ovogodišnjoj konferenciji posvećenoj ovom konceptu.

Aksiom modernog poslovanja koji se može pročitati širom Interneta kaže da su nekada velike kompanije uvek imale prednost u odnosu na male. U današnje vreme, pak, prednost imaju one sa definisanim procesima koji omogućavaju brže cikluse isporuke proizvoda – ma koji on bio.

Ako se taj poslovni zakon primeni na tehnološke kompanije, brzina igra još bitniju ulogu, te ne čudi činjenica da agilne metodologije i automatizacija različitih procesa sve više dobijaju na značaju u IT kompanijama – ne bi li se što brže reagovalo na potrebe klijenata.

Upravo zbog toga termin DevOps u tehnološkim krugovima poslednjih godina postaje sve popularniji, te postaje nezaobilazna stanica u bilo kom razgovoru o efikasnom razvoju softvera. Ipak, među tehničkim licima ne postoji saglasnost oko njegove tačne definicije niti toga šta je glavni zadatak tzv. DevOps inženjera, te da li, na kraju, oni uopšte postoje.

Te nedoumice u nastavku teksta razjašnjava nam Oven Vuds, CTO kompanije Endava, koji će 14. novembra u Beogradu govoriti na konferenciji TechFlow: DevOps (R)evolution koju organizuje pomenuta kompanija.

Oko tačne definicije DevOps-a nisu saglasni ni inženjeri i postoje različita shvatanja ovog termina. Kako bi ste ga vi definisali?

Istina je da postoji mnogo različitih značenja pojma DevOps koji se nalaze u opštoj upotrebi. Ono što je, pak, nama u kompaniji bilo bitno, jeste da termin DevOps razdvojimo od termina „Continuous Delivery“ (kontinualna isporuka), budući da su ova dva pojma donekle međusobno povezana.

Mi smo, dakle, „Continuous Delivery“ definisali kao automatizaciju IT procesa kako bi se omogućila pouzdana isporuka koda od razvoja do produkcije, što obuhvata razvoj, testiranje, verifikaciju i isporuku softvera. Sa druge strane, DevOps je za nas skup metoda rada koje omogućavaju kompletnom „delivery“ timu da zajedno radi na jednom cilju – pouzdanoj isporuci softvera. Ovo obično podrazumeva rad u kros-funkcionalnim timovima, korišćenje „lean“ principa i kontinuirano učenje zasnovano na merenju i analizi, a koji imaju za cilj da održe fokus tima i optimizuju procese. DevOps, dakle, nije uloga, to je pristup razvoju i isporuci softvera.

Šta onda termin DevOps inženjer zapravo podrazumeva?

Kada tražimo „DevOps inženjere“, mi zapravo tražimo stručnjake specijalizovane za automatizaciju procesa isporuke softvera i operativne procese.

Problem koji se iznova javlja, a koji i mi u Endavi primećujemo, jeste nedoumica šta je zapravo fokus „DevOps inženjera“. Da li su oni fokusirani na metode rada uz pomoć kojih kros-funkcionalni timovi dostavljaju softver ili je njihov fokus na tehnološkim izazovima automatizacije procesa dostavljanja softvera? Ili je, možda, u pitanju i jedno i drugo? Kao što sam već pomenuo, u našem DevOps timu sve je u načinu i metodama rada, dok se kontinualna isporuka bavi automatizacijom isporuke softvera.

Koje konkretno probleme ti stručnjaci rešavaju?

Mislim da to zavisi od njihove pozicije u timu i strukture samog tima. To, između ostalog, može podrazumevati i pomoć timu da primene DevOps principe kao što su automatizacija,“lean“ principi, merenje i deljenje u timu, „Cultural alignment“…

Ali, pored toga, u velikom broju slučajeva „DevOps inženjer“ ima zadatak da ukloni sve prepreke koje mogu sprečiti da razvijeni kod isto tako pouzdano radi u produkciji. Oni, dakle, često rešavaju probleme pouzdanosti razvoja i testa, automatizacije složenih postupaka build-ovanja i testiranja aplikacije, smanjenja vremena isporuke, automatizacije postavljanja okruženja i njegovog podešavanja i slično.

U kakvoj su, pak, vezi, DevOps i Scrum?

Scrum je jednostavan agilni proces, način organizovanja malog development tima ili malog skupa takvih timova koje čine pet do sedam osoba. Sa njim su povezani i pristupi kao što je „Large-Scale-Scrum“ (LeSS), kao i „Scrum-at-Scale“, koji omogućavaju da se ovaj agilni pristup primeni i na timove sa većim brojem članova.

Sve ove metodologije, pak, fokusirane su na pretvaranje potreba korisnika u pouzdan kod koji radi, a DevOps se sasvim prirodno uklapa u pomenute agilne razvojne pristupe iz prostog razloga što koristi većinu istih principa. Veoma je kompatibilan agilnoj filozofiji, te se zbog toga ta dva pojma mogu pomešati.

Prema vašem iskustvu, gde kompanije najviše greše kada primenjuju DevOps koncept?

Najčešća greška je gledati na DevOps isključivo kao izbor alata i njihove primene. Alati su jedino korisni kada sigurno znate šta želite da ostvarite sa njima, a kako biste izvukli sve benefite iz njih, morate promeniti način na koji ljudi razmišljaju i rade. Ovo je, sa druge strane, ipak teži problem koji treba rešiti.

Uskoro ćete sve ovo detaljnije objasniti i publici u Beogradu. Šta će prisutni moći da čuju o DevOps-u što do sada nisu imali prilike?

Mislim da bi ih mogla interesovati detaljnija razlika između DevOps-a i kontinualne isporuke i objašnjenje toga na koji način DevOps kros-funkcionalni timovi za isporuku mogu biti od koristi, o čemu ćemo govoriti moj kolega Edvard Batler i ja. Sve to ćemo predstaviti kroz nekoliko konkretnih studija slučaja u realnoj primeni sa našim klijentima, koje publici mogu dati dodatne ideje kako da nešto slično primene na svom radnom mestu.


Kompanija Endava je trenutno, pored DevOps inženjera, u potrazi i za kandidatima koji bi radili na pozicijama kao što su softverski arhitekta, Java inženjer i druge. Zvuči vam zanimljivo? Pogledajte kompletan spisak.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako paušalci mogu pristupiti svom eSandučetu i poreskom rešenju za 2020. godinu?

Januar 2020. za preduzetnike paušalce doneo je još jednu novost – rešenje o porezu direktno u njihovo eSanduče. Međutim, sudeći po reakcijama preduzetnika, taj proces nije jednostavan kao što izgleda. O tome šta vam je sve potrebno kako biste pristupili rešenju o prispelim obavezama analiziramo u nastavku teksta.

Kultura 2.0

Predstavljamo rezultate istraživanja: Koliko srpske IT-jevce košta sedenje za računarom?

Rezultati naše online ankete u kojoj je učestvovalo ravno 700 profesionalaca koji rade u srpskom IT sektoru potvrđuju da dugo sedenje za računarom i savremen stil života ostavljaju posledice po zdravlje. Fokus ankete bio je na ispitivanju uticaja na koštano-mišićni sistem i prikupljanju informacija o najzastupljenijim načinima lečenja, prosečnim troškovima koje lečenje iziskuje, kao i o prevenciji u vidu fizičke aktivnosti.

Kultura 2.0

Da li je vaša AliExpress porudžbina bezbedna od korona virusa?

Sve oči svetske javnosti okrenute su ka Kini koja se, u ovom trenutku, bori sa širenjem smrtonosnog korona virusa. I dok čekamo da saznamo da li postoji rešenje za ovaj ozbiljan globalni zdravstveni problem, zapitali smo se - da li virus koji je par hiljada kilometara daleko može da se prenese i robom sa AliExpress-a?

Propustili ste

Kultura 2.0

Uputstvo za primenu Testa samostalnosti konačno je objavljeno

Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti pomoći će paušalnim preduzetnicima i poreskim inspektorima da pravilno protumače devet kriterijuma koji određuju da li su ovi preduzetnici u svom poslovanju nezavisni u odnosu na svog nalogodavca ili ne.

Tehnologija

Plaćanje QR kodovima uveliko dolazi u Srbiju – koje prednosti donosi i šta treba da znamo o tome?

Uskoro bi u prodavnicama širom zemlje trebao da bude integrisan sistem instant plaćanja, odnosno instrukcija - NBS IPS QR kod. Mi smo analizirali šta to znači za korisnike i trgovce i koje benefite donosi.

Kultura 2.0

Lako je isključiti Slack i mail, ali kako se gase misli o poslu?

Ako ovaj tekst čitate posle radnog vremena, koliko puta ste pogledali na mail, pomislili na svoj posao ili zadatak koji morate da završite sutra? Ni statistika, a bogami ni praksa vam ne idu u prilog, pa ste verovatno to učinili barem jednom, a u nastavku ćete otkrićete kako (i zašto) bi to trebalo smanjiti na minimum.

Mobilno

Da li ste i dalje spremni da za telefon platite 1.000 evra – kada sličan možete naći za duplo manje novca?

Pre nekoliko meseci, svoj telefon star pet godina, zamenio sam novim, prošlogodišnjim modelom. I dok sam tražio adekvatnu zamenu, prvi put sam se zapitao ima li uopšte razlike između današnjih 'flagship' uređaja i da li nas velike kompanije danas više privlače primamljivim reklamama nego inovacijama koje su nam zaista potrebne.

Kultura 2.0

4 poslovne lekcije koje sam naučio iz druge sezone Narcos Mexico

Oni su trgovci narkoticima, nemaju visoko obrazovanje i fensi MBA programe u svojim CV-jevima. Prodaju 'bijelo' za život, odrasli su na ulicama, nemaju stvarni dodir sa poslovnim svijetom i njegovim trendovim. Ili to samo tako izgleda?

Startapi i poslovanje

Nakon 10 godina u advertajzingu odlučili su da pokrenu restoran u Beogradu – zašto?

Tehnologija i hrana danas su nerazdvojni - kao meso i kiseli kupus. U priči koja sledi, otkrivamo kako je jedna beogradska agencija završila u food-tech vodama i upoznajemo vas sa novim konceptom restorana koji preti da u potpunosti promeni ovu industriju.