Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca - čuvajući našu okolinu

Srpski Eat Me App rešava problem viška hrane koja se baca – čuvajući našu okolinu

Otpad od hrane je treći najveći emiter gasova staklene bašte na svetu. Globalno, 30% ili 1,8 milijardi tona sve proizvedene hrane na globalnom nivou se pokvari zbog loše planiranje resursa duž linije lanca snabdevanja. Srpski startap Eat Me App sa svojom aplikacijom nastoji da stane na put ovom problemu i globalnom društvu ponudi jedno od rešenja za ovaj veliki problem.

Pomenuta statistika tačno pokazuje da bačena ili pokvarena hrana u čitavom svetu čini 80 kg po glavi stanovnika godišnje, što je oko tri kilograma jestive hrane na globalnom nivou. Zapravo, prosečna porodica baci u proseku 50 evra nedeljno raspoloživog prihoda kroz otpad od hrane.

Srbija ne zaostaje u ovoj statistici. Problem otpada od hrane je ogroman i u našoj zemlji. Prema UNEP izveštaju iz 2021, očekivani kućni otpad od hrane je 83 kilograma po glavi stanovnika godišnje, odnosno – 726.196 tona na godišnjem nivou. U odnosu na broj stanvnika, BDP, kao i raspoloživa novčana sredstva, mesečno to nas stavlja na vodeće mesto u Evropi.

Istovremeno Centar za unapređenje životne sredine je krajem 2021. godine izašao sa svojim istraživanjima iz kojih se vidi da čak 40% stanovništva baca hranu usled isteka roka trajanja namirnicama i da oko 70% ispitanika kaže da bi obraćalo više pažnje ako bi imali uvid u trošak nastao tim putem.

Ove podatke smo saznali zahvaljujući Aleksandri Lazović – Lønningen, koja je jedna od osnivača startapa Eat Me App koji je zamišljen da bude asistent u razumevanju prehrambenih potrošačkih navika, zapravo cilj je da se stvori mali kuhinjski organizatorski asistent koji će pomoći da se odgovori na pitanja: kada kupujem, šta i koliko? Rok trajanja, cena? Šta koristim od hrane i koliko bacam?

U nastavku teksta Aleksandra nam otkriva svoj preduzetnički put osnivanja pomenutog projekta kao i na koji način bi ona i njena koleginica Sanja Dramićanin mogli da utiču na promene loših navika ljudi kada je reč o bacanju hrane.

Na koji način nastaje projekat Eat Me App i šta je bila inicijalna ideja za njegovo pokretanje?

Aleksandra: Ideja za projekat se rodila ispred otvorenog frižidera, intuitivno u sred ponovnog bacanja hrane zbog isteka roka trajanja, u tom slučaju piletine. Problem otpada od hrane, naročito kućnog otpada od hrane je već imao svoj eho u Evropi i SAD, a poznavajući našu lokalnu kulturu bilo je izvesno da postoji velika potreba i na domaćem  tržištu da se podigne svest ljudi o postojanju problema za početak, a kako bolje to iskomunicirati nego prevođenjem otpada od hrane u novac koji završava u kanti za đubre.

S obzirom na krizu koja je generacijama svakodnevica na našim prostorima naš čovek problem otpada od hrane percepira kroz siromaštvo. Naše lokalno obeležje je da problem viškova hrane prevodimo u relativnu vrednost – donacije hrane. Problem zagađenja životne sredine tek je u začetku kod nas.

Humanost na delu koja je uvek bila deo našeg društva, eksplodirala je za vreme COVD-19 karantina, o tome postoje i zvanični podaci. Mi imamo naviku da hranu ostavljamo pored kontejnera u kesama ili da se odnosi bankama hrane. Dakle jedna instiktivna svest je kod nas prisutna oduvek.

Ko sve danas čini tim ovog startapa, da li ste to ti i Sanja ili imate pomoć drugih kolega?

Aleksandra: Bila sam sigurna da nisam jedina koja prepoznaje problem otpada od hrane i vidi potencijal za tehnološku inovaciju i biznis model zasnovan na principa cirkularne ekonomije. Eat Me App je razlog zbog kojeg sam se vratila iz Norveške za Srbiju sa suprugom i šestomesečnom bebom nakon deset godina života na zapadnoj obali.

Odmah sam se pozabavila networkingom, a prilike za zelene projekte i cirkularnu ekonomiju sam mapirala poslednjih par godina u Norveškoj tako da je tajmnig bio strateški odabran. Sanja Dramićanin, moja partnerka, prijateljica i suosnivačica i ja smo se upoznale na Akademiji za Cirkularnu ekonomiju u PKS-u koju je organizovao CirEkon i tako kreće naša priča o nastanku Eat Me App projekta. U početku je bio još jedan kolega sa nama, kojeg je put odveo na drugu stranu.

Eat Me App je stvaran za vreme COVID karantina 2020. i od samog početka podiže pažnju javnosti. Mi od početka sarađujemo sa Centrom za cirkularnu ekonomiju Privredne Komore Srbije koji poziva Eat Me App da bude deo srpske delegacije na Dubai EXPO 2020 u nedelji cirkularne ekonomije.

U oktobru 2021. Filantropski forum i Fondacija Vlade i Ana Divac nam odaju priznanje doprinosu kampanji “Spasimo hranu”. Od decembra 2021. imamo mentorstvo Impact Hub Beograda kao startap u akceleratoru i od aprila 2022. dobijamo mentorstvo ICT Hub Beograd kao nagradu na OTP ZERØ konkursu u kojem smo bili izabrani među deset finalista. Naravno, poslednje ali ne i najmanje važno – podršku Netokracije na koju smo vrlo ponosne s obzirom na renome i tematsku politiku vašeg magazina.

Posebno smo zahvalne Impact Hub-u Beograd i Gaia Motelatici koja je susonivač haba sa svojim suprugom Nenadom. Gaia je prepoznala potencijal rešenja ali i entuzijazam i energiju koju Sanja i ja ulažemo u ovaj preduzetniči poduhvat. Od decembra prati i mentoriše naš rad i razvoj i sprema nas za veliku investiciju. A uz nju od skoro i Sandra Mašić koja je Head Inovacija pri ICT Hub Beograd i moja bivša profesorka iz studentskih dana. Ovaj projekat prosto privlači žene. I to nas posebno raduje.

Eat Me App ima dve žene kao osnivače, što je retkost ne samo kod nas već globalno. Samim tim to već definiše i karakter razvoja sa jednog višeg aspekta. Mi smo žene, majke i preduzetnice. Radimo na tome da doprinesemo preduzetničkom ekosistemu kao osveženje. Za početak, sa aspekta komunikacije i doživljaja ne samo problema već i starteškog pristupa rešenju u preduzetničkoj kulturi.

Sanja i Aleksandra tokom trajanja i predstavljanja ideja na OTP Generator Zero takmičenju.

Na koji način Eat Me App funkcioniše, koje probleme rešava i koje benefite pruža? 

Aleksandra: Eat Me App mobilna aplikacija (za iOS i Android) je softversko rešenje koje za za cilj ima prevenciju i smanjenje kućnog otpada od hrane slanjem notifikacija korisnicima o datumu isteka roka namirnica. Aplikacija omogućava korisniku uvid u statistiku o neiskorišćenoj hrani i vrednosti bačene hrane u novcu, kao baseline svoje primene.

Naš projekat je zasnovan na globalnoj viziji o smanjenju otpada od hrane, a naša strategija je bazirana na jednom od osnovnih principa cirkularne ekonomije Design out waste. Naš freemium LEAN momentum je baziran na manuelnom unosu, dok će premium verzija imati automatizovano rešenje za unos namirnica i detalja.

Dalje, aplikacija nudi savete o planskom pristupu kupovini i potrošnji hrane. Uvidom u statistiku o svojim potrošačko-prehrambenim navikama i kreiranom otpadu od hrane, korisnik podiže svest o postojanju problema za početak, njegovoj vrednosti izraženoj u novcu, a potom i o sopstvenom CO2 otisku.

Finansijski trošak nastao generisanjem otpada ima za cilj da motiviše osvešćeniji i održiviji potrošački model ponašanja. Istovremeno aplikacija pruža mogućnost distribucije viškova hrane od pojedinca ka pojedincu, ili donacijama ka partnerskim organizacijama. Ovaj deo frontenda je u LEAN test fazi do jeseni kada planiramo integrisanje Food Share platforme koja će biti jedinstvena u svetu. Kreiranjem zajednice kroz aplikaciju želimo da omogućimo ljudima da sami biraju načine razmene i donacija viškova hrane.

U trenutnoj fazi razrađujemo B2B model sa zainteresovanim velikim prehrambenim lancem koji je izrazio želju da bude deo našeg pilot B2B projekta. Za ovaj deo projekta imamo i interesovanje par zemalja iz EU koje bi želele da testiraju sa nama tržišni potencijal. To podrazumeva benefite za korisnike Eat Me App-a koji su kupci u navedenom maloprodajnom lancu i deo prakse politike cirkularne ekonomije u smanjenju otpada od hrane nastalog na retail strani.

Tržište je više segmentirano po principu benefita: na lokalnom tržištu je ušteda novca, na inostranom – smanjenje otpada sa ekološke tačke. Faktički su i jedan i drugi benefit prisutni u oba segmenta, razlika je u percepciji vrednosti sa strane potrošača u B2C, a u B2B segmentu svakako trošak i postulati cirkularne ekonomije.

Koliko korisnika do sada imate u bazi i koliko njih je aktivno na mesečnom nivou?

Aleksandra: Aplikacija trenutno ima par stotina korisnika koji su naši early adopter-i, a efektivnost korišćenja je oko 65% na mesečnom nivou i feedback je vrlo pozitivan. Imamo sugestije i pitanja, i mi gradimo i održavamo odnose sa našim korisnicima jer je naša ideja da pratimo dinamiku podizanja svesti kako bi angažovanost postepeno ali sigurno rasla. To je onaj deo koji se odnosi na razumevanje i osvešćivanje postojanja problema.

Mi smo u ranoj BETA fazi razvoja i zadovoljne smo dosadašnjom dinamikom razvoja s obzirom da korisnička baza raste po preporuci. Naš freemium momentum je organski, te su naše projekcije entuzijastičke kada govorimo o planskom targetiranom tržišnom nastupu koji kreće početkom leta.

Pored Android verzije, nedavno je ovaj startap lansirao i iOS aplikaciju kako bi omogućili i korisnicima Apple uređaja da postanu deo korisničke baze.

Postoji li slično rešenje u našem regionu i šire i ako da, po čemu je Eat Me App jedinstven?

Aleksandra: Nakon našeg osnivanja i izlaska na tržište pojavila se još jedna aplikacija. Mi to vidimo kao potvrdu postojanja tržišne potrebe za ovakvim rešenjima. Promena načina razmišljanja kod korisnika kao i razumevanje postojanja problema poziva na sistemski i intuitivno dobro promišljen tržišni pristup. Naša vizija je potrošač koji je svestan kompleksnosti problema otpada od hrane i vidi sebe kao deo rešenja.

Sama tehnologija je samo produžena ruka primene. Suština inovacije u ovom slučaju podrazumeva ozbiljan sistemski i agilni pristup u svakoj fazi kako bi learning feedback loop sa obe strane bio konsolidovan, te samim tim i održiv. We are in it for the long run, što se kaže.

U svetu postoji par mobilnih aplikacija koje se bave problemom distribuiranja viškova hrane. Konkretno ne postoji aplikacija koja je pandan našem konceptu. Osim toga, te aplikacije ne pokrivaju jezički tržište bivše Jugoslavije što mi radimo. Naša aplikacija u Android verziji je dostupna na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku, za sada, s obzirom da postoji interesovanje dijaspore za našim rešenjem.

Učestvovali ste na OTP Generator konkursu. Koje benefite vam je to do sada donelo? 

Aleksandra: I to je jedan storytelling sam po sebi. Mi smo aplikaciju poslale 31. decembra prošle godine jer nismo znale da je konkurs skoro pred kraj. Eat Me App je ušao u finale i kao prvi benefit dobili smo promociju od OTP banke koja je bila aktuelna sve do velikog finala i velikog žirija. Pored dve nagrade koje je Eat Me App dobio – ICT Hub mentorstvo i medijske podrške od strane Netokracije, naš najveći utisak je bio broj pregleda našeg promo videa na društvenim mrežama, konkretno Instagramu.

U poslednja dva dana Eat Me App je generisao preko 14.000 pregleda i završili smo taj deo kampanje sa preko 17.000 pregleda. Mi smo najgledaniji promotivni video u OTP Generatoru, a pored toga i najgledaniji video na OTP Banka Instagram profilu. To je organski rast i moć društvenih mreža. Baš na ovaj način uspevamo da lociramo našu ciljnu grupu i neizmerno smo zahvalne OTP banci i Generatoru koji su nam omogućili ovakav plasman na tržište i otvorili put za dalji razvoj.

Na koji način je Eat Me App projekat do sada finansiran i da li planirate investiciju u narednom periodu? 

Aleksandra: Eat Me App je podignut od našeg privatnog kapitala. Kao izabrani startap u programu Climate Kick Accelerator Impact Hub-a Beograd dobili smo i naš prvi grant. Ono što je bitno napomenuti, jeste da smo deo clean tech portfolia pomenutog Hub-a što nam je otvorilo nove mogućnosti za saradnju sa par zemalja EU i na tome sada radimo.

Finalisti smo u “Start Up Shower” pri Business Intelligence institutu i imamo stalne sastanke za zainteresovanim privatnim investitorima iz Italije, SAD, Dubaija, Kine. Ova faza i ovaj korak su nam u ovom trenutku od izuzetne važnosti jer sad definišemo strategiju razvoja za prvi seed pa i za exit u narednih pet do sedam godina. Imamo sjajnu podršku naših mentorki i strpljivo i intutivno se krećemo na ovom poslovnom putu.

Koji su vaši naredni poslovni planovi za budućnost?

Aleksandra: Validacija na domaćem tržištu, pilot B2B projekat, potencijalno širenje tima i dalji razvoj koji podrazmeva uključivanje svih stakeholder-a koji mogu da imaju svoj benefit u ovom delu lanca hrane. Plan nam je da na jesen uđemo na EU tržište i vrlo brzo posle toga i na tržište SAD-a.


Ostavi komentar

  1. Olivera Marjanovic

    Olivera Marjanovic

    3. 5. 2022. u 10:58 Odgovori

    Idealna resenja za ovaj problem vec postoje i siroko se koriste u svetu. Nekad nije neophodno smisliti nesto novo, vec je sasvim ok iskopirati tudje resenje KOJE RADI. Svakako mi je drago ukoliko kod nas uskoro zazive i zakoni koji sprecavaju otpad.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Šta je ‘destination’ marketing i kako kreirati strategiju koja privlači turiste?

Turizam jedne države danas i te kako zavisi od digitalnog oglašavanja. O tome šta predstavlja termin 'destinacionog marketinga' i kako Srbija i Crna Gora mogu da sebe bolje brendiraju kao turističke destinacije, govorimo u 93. epizodi Office Talks Podcasta.

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Propustili ste

Karijere

Relax Gaming otvorio studio u Novom Sadu uz aktivno širenje tima

Rast iGaming industrije primetan je i na domaćem tržištu. Nakon četiri godine poslovanja u Srbiji, kompanija Relax Gaming otvorila je novi studio i najavila aktivno širenje tima.

Intervju

Vladimir Lelićanin: Pokrenuli smo 3327 kao mesto gde će domaći developeri slobodno raditi na web 3.0 projektima

Direktor razvojnog centra pri kompaniji MVP Workshop otkriva u razgovoru za Netokraciju kako je nastao 3327, kako se razvijaju inovativni web 3.0 projekti u Srbiji, ali i šta je potrebno kako bi se izgradila još jača web 3.0 zajednica na ovim prostorima.

Startapi i poslovanje

Da li ženski pristup pravi uspešne biznise?

Filozof Soren Kierkegaard kaže da se život može razumeti samo iz retrospektive, ali da se mora živeti unapred. Kažu i da preduzetnici imaju odlične instinkte za snalaženje, ali da ih pitate da objasne kako su nešto znali, možete da očekujete odgovor koji je u suštini glasi - nemoj da me pitaš gluposti, ne znam.

Office Talks Podcast

Gradovi budućnosti grade se iz Srbije (Nortal)

Gost 94. epizode Office Talks podcasta bio je Dragan Gajić, globalni CTO estonske kompanije Nortal koja i u Srbiji poseduje razvojni centar - isti onaj iz kojeg se upravo kreiraju rešenja za gradove budućnosti.

Startapi i poslovanje

Lansiran Founder Institute Serbia akcelerator program

Domaći i regionalni ekosistem neprestano se razvija poslednjih godina i sve je više startap timova koji nude rešenja za brojne lokalne, ali i globalne probleme.

Društvene mreže

Instagram uvodi ‘Show NFT’ opciju kroz Polygon blockchain Mihaila Bjelića

Šef Instagrama Adam Moseri najavio je da će popularna društvena mreža ove nedelje početi da testira NFT sa odabranim kreatorima u Sjedinjenim Američkim Državama.