E-sud, aplikacija za 'online' pokretanje spora je stigla - stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud, aplikacija za ‘online’ pokretanje spora je stigla – stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud je aplikacija za 'online' pokretanje spora pred Upravnim sudom, a tokom sledeće godine trebalo bi da se proširi i na privredne sudove. Šta to znači za građane i stručnjake?

Skoro svaki jugoslovenski film ili serija koji su se snimali u nekom sudu kao jedan od kadrova imali su i onaj u kom pripravnici i sudski činovnici guraju kolica sa brdom sudskih predmeta (sećate li se Glogovca u Porodičnom blagu?). Iz te planine hartija, dokumenata i drugih spisa, čini se, još uvek nismo sasvim izronili, ali ta situacija ipak ide na bolje.

Naravno, ne kao u Singapuru koji je je sa procesom digitalizacije pravosudnog sistema započeo negde oko 1995. godine. Oni su to radili još putem dial up-a i napravili jedan od najboljih sistema na svetu, a mi danas nastojimo da kreiramo i implementiramo nešto slično.

Poslednji korak u tom pravcu je pilot-projekat E-sud koji je započeo sa radom 6. avgusta u Upravnom sudu – sudu koji, za razliku od ostalih, ima moderan case management sistem.

I za advokate i za građane

E-sud predstavlja aplikaciju za pokretanje za sada samo upravnog, a u budućnosti i ostalih sporova pred drugim sudovima. To znači da su vam za pokretanje tužbe, prigovora i slično potrebni samo računar, Internet, browser i elektronski potpis. Nema odlaska u sud, nema čekanja u redovima, osim u slučaju ročišta. Pritom, ne zavisite od radnog vremena pisarnice jer svi podaci uneti u aplikaciju po automatizmu prosleđuju tamo.

Malodušni bi rekli srpski hobi (parničenje) na steroidima.

Advokati putem servisa imaju jasnu evidenciju o stanju svojih predmeta – koju su predmeti poslati sudu, koji su aktivni (sud ih je primio) i predmete koji su rešeni.

Građani i advokati jednostavno dođu na sajt, prođu proces registracije, podnesu zahtev i nakon toga predmet je već u sistemu i niko ga ne odobrava. Tada se može pristupiti platformi koji, objašnjava Mario Maletić, šef Odseka za E-pravosuđe u Ministarstvu pravde, predstavlja potpunu digitalizaciju sudskog postupka:

Nakon što pošalje podnesak korisnik vidi sve: broj predmeta, stranke u postupku, ko je sudija, ceo elektronski uvid u predmet, sve radnje u postupku i slično. Dovoljno je samo izabrati predmet koji vodite ili u kom ste stranka i vidite sve njegove specifikacije. Kada neko nešto zavede korisnik dobija notifikaciju, putem maila ili sms-om.

Iako je sistem koristan i za obične građane (oni ne snose nikakve troškove za njegovu upotrebu), najviše interesa imaju advokatske kancelarije koje imaju veliki broj predmeta. “Posredi je personalizovan sistem putem kog kancelarije i njihove stranke mogu pratiti zakazana ročišta u kalendaru i predmete u kojima su stranke, odnosno zastupnici”, objašnjava Mario, a to u velikoj meri optimizuje njihov rad.

Dobra i loša strana E-suda

Vladimir Prijović, jedan od advokata čija kancelarija testira aplikaciju, objašnjava: “Nesporne prednosti korišćenja E-suda u radu advokata su uvid u predmet u svakom trenutku, bez odlaska u sud, čime se, između ostalog, smanjuju troškovi suda u pogledu obezbeđivanja adekvatnih uslova za razgledanje spisa predmeta, što je u praksi često bio veliki problem”.

Ali, kao i svaki sistem u razvoju i E-sud ima mana. Prijović navodi:

Moj lični utisak je da ova aplikacija, iako je reč o pilot projektu, nije u dovoljnoj meri medijski propraćna i približena građanima i stručnoj javnosti. Tu su i pojedina loša tehnička rešenja i pomalo zbunjujući interfejs koji će, nadam se, biti otklonjeni u toku daljeg usavršavanja aplikacije.

Pored toga, naglašava Vladimir, prilikom korišćenja E- sud-a mogu nastati i nedoumice koje su posledica nedovoljno jasnog pravnog okvira, odnosno činjenice da još uvek nisu doneti svi podzakonski propisi za potpunu primenu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Uprkos tome, advokatima ostaje mogućnost dostave podnesaka stranaka, kao i odluka i drugih pismena suda elektronskim putem, što će, objašnjava Prijović, pored ubrzanja postupka smanjiti troškove za slanje preporučenih pošiljki.

Na čemu se još radi?

E-sud nije jedini projekat kojim se odsek za E-pravosuđe Ministartva pravde bavi. Mario dalje objašnjava:

Uspostavili smo i stalno unapređujemo i Pravosudni informacioni sistem (PIS) za elektronske upite između različitih državnih službi koji je do sada imao preko 400.000 elektronskih upita koji su zamenili 800.000 dopisa u papiru. On, zapravo, ovlašćenim osobama omogućava da za par klikova pribave podatke potrebne za vođenje nekog postupka (poput izvoda iz matične knjige, prijave prebivališta, podataka Agencije za privredne registre i drugi). Predmeti više ne stoje po nekoliko meseci dok se ne nabavi neki dokument i postupak se time ubrzava od tri do šest meseci.

“Još jedan korak napred predstavlja i unapređena aplikacija za promet nepokretnosti koja sprečava duple prodaje nekretnine i koja je web servisom povezana sa eŠalterom Republičkog geodetskog zavoda. Aplikacija je omogućila da građani ne moraju da odlaze više u Katastar nepokretnosti i Poresku upravu već da sav posao oko prometa nepokretnosti završe na jednom mestu, kod javnog beležnika”, objašnjava Maletić.

E-sud biće najkorisniji advokatskim kancelarijama sa velikim brojem predmeta.

Takođe, dodaje on, nije potrebno više ni plaćati papirni izvod iz lista nepokretnosti budući da ih javni beležnici imaju u digitalnom obliku, kako su aplikacije javnih beležnika i Katastra povezane preko državne servisne magistrale. Za dva meseca od kada je sistem uveden izvršeno je 45.000 prometa.

Trenutno se, kaže Maletić, radi se i na projektu Business Inteligence za sudove opšte nadležnosti, uz pomoć kog se podaci kopiraju iz brojnih baza različitih sudova u jedinstvenu bazu za izveštavanje, odlaze kod statističara koji ih obrađuju, a to sudijama omogućava da više ne moraju da gledaju papire nego imaju real time izveštavanje:

Putem nje se, recimo, vidi koliko je predmeta od početka godine ukupno primljeno u osnovnom sudovima, vidi se grafički prikaz podataka i to državi daje mogućnost da vidi koliko je koji sud zakrčen, te kakav je odnos primljenih i rešenih predmeta. Čovek ne mora da bude nikakav ekspert za analitiku.

U sledećih godinu dana ova aplikacija će se dopuniti i podacima o radu sudija i sudskih veća, a deo će biti i javno postavljen.

Digitalizacija je na kraju dana ipak proces koji traje

Čak i pravnici koji nisu detaljno upućeni u proces digitalnog renoviranja sudstva, kaže Nikola Karanović, advokat, ocenjuju da postoje određeni pomaci. “Iako ne znam sve aspekte digitalizacije sudstva na kojima se trenutno radi, koristim Portal sudova Srbije i na istom proveravam stanje u predmetima, mada bi i on mogao bi da bude ažurniji”.

Advokati Prijović i Karanović saglasni su da se, uprkos izazovima, digitalizacija pravosudnog sistema odvija u dobrom smeru.

Ipak, dodaje advokat Prijović, digitalizacija sudstva u Srbiji se ne odvija dovoljno brzo. “Od kako je krajem 2010. godine zvanično predstavljen javnosti i pušten u rad Portal sudova Srbije, prošlo je dosta vremena do početka primene E-suda”.

Pored planiranog proširenja primene servisa E-suda u radu privrednih sudova, naglašava on, digitalizacija je neophodna i u sudovima redovne nadležnosti, kao i u radu javnih izvršitelja, jer bi se tek tada mogle u značajnijoj meri osetiti koristi od primene ovog inovativnog tehnološkog rešenja u procesu digitalizacije sudstva u Srbiji. Maletić dodaje:

Da bi pravosuđe bilo efikasno sudovi moraju da prikupljaju podatke elektronski, da elektronski komuniciraju sa građanima i advokatima i da se njihov rad vidi u jednom sistemu, a ne kroz papir i više sistema.

Zato je sledeći korak za odsek E-pravosuđe, kaže naš sagovornik, da privredni sudovi dobiju informacioni sistem za vođenje predmeta koji je moderan, centralizovan i povezan sa drugim sistemima, da prošire aplikaciju E-sud na druge sudove i da standardizuju izgled tih aplikacija. Zatim sledi i digitalizacija tužilaštva, obezbediti svakom od njih softver za vođenje predmeta, kao i  digitalizacija Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Opšti proces prelaska na online pravosuđe se nastavlja.

Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Office Talks Podcast

Kako doći do investicije za vaš startap?

Gost 195. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Rakčević koji je sa nama podelio svoj preduzetnički put i iskrene savete za sve koji planiraju da osnuju startap u Web3 ili nekom drugom sektoru IT industrije.

Startapi i poslovanje

Kako je Slobodan pobegao iz Beograda na Rtanj gde spaja IT i poljoprivredu?

U podnožju planine Rtanj, zajedno sa svojom porodicom pobegao je od gradske vreve i stresnog života. Tamo uzgajaju lekovito bilje od kojeg proizvode preparate dostupne na portalu Royal Balm.

Startapi i poslovanje

Srpsko-američki Lupa Technology osigurao investiciju od $1,8 miliona – sledi širenje poslovanja

Lupa Technology je na misiji da značajno unapredi upravljanje podacima u građevinskoj industriji. Ova srpsko-američka platforma, sa sedištem u Njujorku i Beogradu, upravo je zatvorila rundu ulaganja od $1,8 miliona kako bi podstakla svoju ekspanziju.

Propustili ste

Novost

Google Street View automobili ponovo na putevima Srbije

Njihova misija je ažuriranje Google Street View fotografija srpskih gradova, arhitektonskih i prirodnih dobara na Google mapama.

Takmičenje

Predstavljen žiri SoMo Borca: Evo ko će odabrati najbolje digitalne projekte u regionu

Prijave se zatvaraju 25. septembra, a 'early bird' prijave otvorene su do 1. septembra 2024. godine!

Sponzorisano

Endava: Program dualnog obrazovanja stvara IT budućnost Srbije

 Ukoliko nastojimo da razvijamo IT industriju i digitalnu ekonomiju u Srbiji, jedan od temelja za to jeste obrazovanje i dolazak novih mladih talentovanih ljudi. Velike IT kompanije, poput Endave, igraju važnu ulogu u procesu izgradnje i edukacije budućih stručnjaka.

Analiza

Učenike u Srbiji više ne zanima IT: Istina ili medijski spin?

'Đaci neće u programere' odjeknulo je u svim medijima nakon završenog prijemnog za srednje škole i gimnazije. Da li je zaista tako i zbog čega ove godine ima manje upisanih đaka na IT smerove u gimnazijama, pročitajte u analizi koja sledi.

Office Talks Podcast

Mily Tech: Startap koji pomaže da vam paketi stižu na vreme

Gost 197. epizode Office Talks podkasta bio je Miloš Zlatković, osnivač i CEO kompanije Mily Technologies. On nam je predstavio razvojni put kompanije — od osnivanja do milionske investicije i planova za budućnost!

Intervju

Mastercard lansirao alat ‘Shopping Muse’ za jednostavnu i personalizovanu kupovinu

Kompanija Mastercard je razvila novi alat 'Shopping Muse' koji je zasnovan na AI tehnologiji a sve u cilju da se napravi veliki korak ka interaktivnijoj i angažovanijoj trgovini u budućnosti.