E-sud, aplikacija za 'online' pokretanje spora je stigla - stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud, aplikacija za ‘online’ pokretanje spora je stigla – stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud je aplikacija za 'online' pokretanje spora pred Upravnim sudom, a tokom sledeće godine trebalo bi da se proširi i na privredne sudove. Šta to znači za građane i stručnjake?

Skoro svaki jugoslovenski film ili serija koji su se snimali u nekom sudu kao jedan od kadrova imali su i onaj u kom pripravnici i sudski činovnici guraju kolica sa brdom sudskih predmeta (sećate li se Glogovca u Porodičnom blagu?). Iz te planine hartija, dokumenata i drugih spisa, čini se, još uvek nismo sasvim izronili, ali ta situacija ipak ide na bolje.

Naravno, ne kao u Singapuru koji je je sa procesom digitalizacije pravosudnog sistema započeo negde oko 1995. godine. Oni su to radili još putem dial up-a i napravili jedan od najboljih sistema na svetu, a mi danas nastojimo da kreiramo i implementiramo nešto slično.

Poslednji korak u tom pravcu je pilot-projekat E-sud koji je započeo sa radom 6. avgusta u Upravnom sudu – sudu koji, za razliku od ostalih, ima moderan case management sistem.

I za advokate i za građane

E-sud predstavlja aplikaciju za pokretanje za sada samo upravnog, a u budućnosti i ostalih sporova pred drugim sudovima. To znači da su vam za pokretanje tužbe, prigovora i slično potrebni samo računar, Internet, browser i elektronski potpis. Nema odlaska u sud, nema čekanja u redovima, osim u slučaju ročišta. Pritom, ne zavisite od radnog vremena pisarnice jer svi podaci uneti u aplikaciju po automatizmu prosleđuju tamo.

Malodušni bi rekli srpski hobi (parničenje) na steroidima.

Advokati putem servisa imaju jasnu evidenciju o stanju svojih predmeta – koju su predmeti poslati sudu, koji su aktivni (sud ih je primio) i predmete koji su rešeni.

Građani i advokati jednostavno dođu na sajt, prođu proces registracije, podnesu zahtev i nakon toga predmet je već u sistemu i niko ga ne odobrava. Tada se može pristupiti platformi koji, objašnjava Mario Maletić, šef Odseka za E-pravosuđe u Ministarstvu pravde, predstavlja potpunu digitalizaciju sudskog postupka:

Nakon što pošalje podnesak korisnik vidi sve: broj predmeta, stranke u postupku, ko je sudija, ceo elektronski uvid u predmet, sve radnje u postupku i slično. Dovoljno je samo izabrati predmet koji vodite ili u kom ste stranka i vidite sve njegove specifikacije. Kada neko nešto zavede korisnik dobija notifikaciju, putem maila ili sms-om.

Iako je sistem koristan i za obične građane (oni ne snose nikakve troškove za njegovu upotrebu), najviše interesa imaju advokatske kancelarije koje imaju veliki broj predmeta. „Posredi je personalizovan sistem putem kog kancelarije i njihove stranke mogu pratiti zakazana ročišta u kalendaru i predmete u kojima su stranke, odnosno zastupnici“, objašnjava Mario, a to u velikoj meri optimizuje njihov rad.

Dobra i loša strana E-suda

Vladimir Prijović, jedan od advokata čija kancelarija testira aplikaciju, objašnjava: „Nesporne prednosti korišćenja E-suda u radu advokata su uvid u predmet u svakom trenutku, bez odlaska u sud, čime se, između ostalog, smanjuju troškovi suda u pogledu obezbeđivanja adekvatnih uslova za razgledanje spisa predmeta, što je u praksi često bio veliki problem“.

Ali, kao i svaki sistem u razvoju i E-sud ima mana. Prijović navodi:

Moj lični utisak je da ova aplikacija, iako je reč o pilot projektu, nije u dovoljnoj meri medijski propraćna i približena građanima i stručnoj javnosti. Tu su i pojedina loša tehnička rešenja i pomalo zbunjujući interfejs koji će, nadam se, biti otklonjeni u toku daljeg usavršavanja aplikacije.

Pored toga, naglašava Vladimir, prilikom korišćenja E- sud-a mogu nastati i nedoumice koje su posledica nedovoljno jasnog pravnog okvira, odnosno činjenice da još uvek nisu doneti svi podzakonski propisi za potpunu primenu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Uprkos tome, advokatima ostaje mogućnost dostave podnesaka stranaka, kao i odluka i drugih pismena suda elektronskim putem, što će, objašnjava Prijović, pored ubrzanja postupka smanjiti troškove za slanje preporučenih pošiljki.

Na čemu se još radi?

E-sud nije jedini projekat kojim se odsek za E-pravosuđe Ministartva pravde bavi. Mario dalje objašnjava:

Uspostavili smo i stalno unapređujemo i Pravosudni informacioni sistem (PIS) za elektronske upite između različitih državnih službi koji je do sada imao preko 400.000 elektronskih upita koji su zamenili 800.000 dopisa u papiru. On, zapravo, ovlašćenim osobama omogućava da za par klikova pribave podatke potrebne za vođenje nekog postupka (poput izvoda iz matične knjige, prijave prebivališta, podataka Agencije za privredne registre i drugi). Predmeti više ne stoje po nekoliko meseci dok se ne nabavi neki dokument i postupak se time ubrzava od tri do šest meseci.

„Još jedan korak napred predstavlja i unapređena aplikacija za promet nepokretnosti koja sprečava duple prodaje nekretnine i koja je web servisom povezana sa eŠalterom Republičkog geodetskog zavoda. Aplikacija je omogućila da građani ne moraju da odlaze više u Katastar nepokretnosti i Poresku upravu već da sav posao oko prometa nepokretnosti završe na jednom mestu, kod javnog beležnika“, objašnjava Maletić.

E-sud biće najkorisniji advokatskim kancelarijama sa velikim brojem predmeta.

Takođe, dodaje on, nije potrebno više ni plaćati papirni izvod iz lista nepokretnosti budući da ih javni beležnici imaju u digitalnom obliku, kako su aplikacije javnih beležnika i Katastra povezane preko državne servisne magistrale. Za dva meseca od kada je sistem uveden izvršeno je 45.000 prometa.

Trenutno se, kaže Maletić, radi se i na projektu Business Inteligence za sudove opšte nadležnosti, uz pomoć kog se podaci kopiraju iz brojnih baza različitih sudova u jedinstvenu bazu za izveštavanje, odlaze kod statističara koji ih obrađuju, a to sudijama omogućava da više ne moraju da gledaju papire nego imaju real time izveštavanje:

Putem nje se, recimo, vidi koliko je predmeta od početka godine ukupno primljeno u osnovnom sudovima, vidi se grafički prikaz podataka i to državi daje mogućnost da vidi koliko je koji sud zakrčen, te kakav je odnos primljenih i rešenih predmeta. Čovek ne mora da bude nikakav ekspert za analitiku.

U sledećih godinu dana ova aplikacija će se dopuniti i podacima o radu sudija i sudskih veća, a deo će biti i javno postavljen.

Digitalizacija je na kraju dana ipak proces koji traje

Čak i pravnici koji nisu detaljno upućeni u proces digitalnog renoviranja sudstva, kaže Nikola Karanović, advokat, ocenjuju da postoje određeni pomaci. „Iako ne znam sve aspekte digitalizacije sudstva na kojima se trenutno radi, koristim Portal sudova Srbije i na istom proveravam stanje u predmetima, mada bi i on mogao bi da bude ažurniji“.

Advokati Prijović i Karanović saglasni su da se, uprkos izazovima, digitalizacija pravosudnog sistema odvija u dobrom smeru.

Ipak, dodaje advokat Prijović, digitalizacija sudstva u Srbiji se ne odvija dovoljno brzo. „Od kako je krajem 2010. godine zvanično predstavljen javnosti i pušten u rad Portal sudova Srbije, prošlo je dosta vremena do početka primene E-suda“.

Pored planiranog proširenja primene servisa E-suda u radu privrednih sudova, naglašava on, digitalizacija je neophodna i u sudovima redovne nadležnosti, kao i u radu javnih izvršitelja, jer bi se tek tada mogle u značajnijoj meri osetiti koristi od primene ovog inovativnog tehnološkog rešenja u procesu digitalizacije sudstva u Srbiji. Maletić dodaje:

Da bi pravosuđe bilo efikasno sudovi moraju da prikupljaju podatke elektronski, da elektronski komuniciraju sa građanima i advokatima i da se njihov rad vidi u jednom sistemu, a ne kroz papir i više sistema.

Zato je sledeći korak za odsek E-pravosuđe, kaže naš sagovornik, da privredni sudovi dobiju informacioni sistem za vođenje predmeta koji je moderan, centralizovan i povezan sa drugim sistemima, da prošire aplikaciju E-sud na druge sudove i da standardizuju izgled tih aplikacija. Zatim sledi i digitalizacija tužilaštva, obezbediti svakom od njih softver za vođenje predmeta, kao i  digitalizacija Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Opšti proces prelaska na online pravosuđe se nastavlja.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Kako dobiti posao u Guglu na poziciji programera – otkriva nam Darinka Zečević

Profesionalni put i potraga za poslom može nas odvesti na različite krajeve sveta. Međutim, kako izgleda razvijati karijeru i život u Irskoj, zemlji koja važi za drugu državu na svetu po izvozu softverskih usluga?

Tehnologija

Muzički streaming servisi dostupni u Srbiji nude i probni period – ovo su njihove prednosti

Većina korisnika u Srbiji danas svoju omiljenu muziku pušta preko YouTube-a, pametnog telefona ili eksternih memorija. Međutim, muzički 'streaming' servisi nude znatno bolje korisničko iskustvo. Mi vam donosimo spisak onih najpopularnijih ali i njihove prednosti.

Kultura 2.0

Da li su IT firme u Srbiji dovoljno društveno odgovorne?

Kompanija Devtech donirala je 50 računara i propratne opreme neprofitnim organizacijama, što nam je povod da se zapitamo da li na nivou industrije radimo dovoljno da vratimo društvu iz kog potičemo.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Pokrenut startap program za dalji razvoj ‘pametnog’ ugostiteljstva – Metro Xcel čeka vaše prijave

Ovaj program ima za cilj da već formiranim startapima u ugostiteljstvu pomogne da brže napreduju, a prijave traju tokom cele godine.

Društvene mreže

Kupovina pregleda na opciji Instagram Story – nova taktika influensera za rast profila

Rasprave o unosnom biznisu trgovine pratiocima i lajkovima na Instagramu ne jenjavaju, a čim se na horizontu pojavio nagoveštaj rešenja, nastao je novi problem – kupovina pregleda na opciji Story. Znači li to da se ova mreža (a i mi sa njom) bori sa vetrenjačama?

Netokracija

Milena Rašić nova je urednica Netokracije u Srbiji

Došlo je vreme za interne promene, vreme da budemo još bolji u onome što radimo. Kao deo tih promena zadovoljstvo mi je što mogu da vam saopštim da je nova urednica Netokracije u Srbiji upravo naša koleginica Milena Rašić.

Startapi i poslovanje

Startapi, Demo Day u Solunu čeka vaše prijave – otvorene su do 25. avgusta

Peti po redu Thessaloniki Demo Day u organizaciji grčkog stratap haba OK!Thess održaće se 12. septembra u Solunu, a njegov cilj je povezivanje startapa sa investitorima iz Grčke i jogoistočne Evrope.

Startapi i poslovanje

Želite nekog ko će se brinuti o vašem domu? Podržite ‘crowdfunding’ kampanju domaćeg startapa Uradi-zaradi

Tim iza startapa Uradi-zaradi pokrenuo je 'crowdfunding' kampanju na sajtu Indiegogo u okviru koje potražuju sredstva za unapređenje projekta Home Managera - kako bi do kraja godine zaposlili 20 mladih samohranih majki u Beogradu. 

Gaming

Sport Klub Esports novi je TV kanal koji će popularizovati regionalni gejming – kod ‘offline’ publike

Pitali smo osnivača Fortune Esports zašto su pokrenuli televizijski kanal i kako će on pomoći u razvoju regionalne esport scene.