E-sud, aplikacija za 'online' pokretanje spora je stigla - stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud, aplikacija za ‘online’ pokretanje spora je stigla – stiže li konačno i e-fikasno sudstvo?

E-sud je aplikacija za 'online' pokretanje spora pred Upravnim sudom, a tokom sledeće godine trebalo bi da se proširi i na privredne sudove. Šta to znači za građane i stručnjake?

Skoro svaki jugoslovenski film ili serija koji su se snimali u nekom sudu kao jedan od kadrova imali su i onaj u kom pripravnici i sudski činovnici guraju kolica sa brdom sudskih predmeta (sećate li se Glogovca u Porodičnom blagu?). Iz te planine hartija, dokumenata i drugih spisa, čini se, još uvek nismo sasvim izronili, ali ta situacija ipak ide na bolje.

Naravno, ne kao u Singapuru koji je je sa procesom digitalizacije pravosudnog sistema započeo negde oko 1995. godine. Oni su to radili još putem dial up-a i napravili jedan od najboljih sistema na svetu, a mi danas nastojimo da kreiramo i implementiramo nešto slično.

Poslednji korak u tom pravcu je pilot-projekat E-sud koji je započeo sa radom 6. avgusta u Upravnom sudu – sudu koji, za razliku od ostalih, ima moderan case management sistem.

I za advokate i za građane

E-sud predstavlja aplikaciju za pokretanje za sada samo upravnog, a u budućnosti i ostalih sporova pred drugim sudovima. To znači da su vam za pokretanje tužbe, prigovora i slično potrebni samo računar, Internet, browser i elektronski potpis. Nema odlaska u sud, nema čekanja u redovima, osim u slučaju ročišta. Pritom, ne zavisite od radnog vremena pisarnice jer svi podaci uneti u aplikaciju po automatizmu prosleđuju tamo.

Malodušni bi rekli srpski hobi (parničenje) na steroidima.

Advokati putem servisa imaju jasnu evidenciju o stanju svojih predmeta – koju su predmeti poslati sudu, koji su aktivni (sud ih je primio) i predmete koji su rešeni.

Građani i advokati jednostavno dođu na sajt, prođu proces registracije, podnesu zahtev i nakon toga predmet je već u sistemu i niko ga ne odobrava. Tada se može pristupiti platformi koji, objašnjava Mario Maletić, šef Odseka za E-pravosuđe u Ministarstvu pravde, predstavlja potpunu digitalizaciju sudskog postupka:

Nakon što pošalje podnesak korisnik vidi sve: broj predmeta, stranke u postupku, ko je sudija, ceo elektronski uvid u predmet, sve radnje u postupku i slično. Dovoljno je samo izabrati predmet koji vodite ili u kom ste stranka i vidite sve njegove specifikacije. Kada neko nešto zavede korisnik dobija notifikaciju, putem maila ili sms-om.

Iako je sistem koristan i za obične građane (oni ne snose nikakve troškove za njegovu upotrebu), najviše interesa imaju advokatske kancelarije koje imaju veliki broj predmeta. “Posredi je personalizovan sistem putem kog kancelarije i njihove stranke mogu pratiti zakazana ročišta u kalendaru i predmete u kojima su stranke, odnosno zastupnici”, objašnjava Mario, a to u velikoj meri optimizuje njihov rad.

Dobra i loša strana E-suda

Vladimir Prijović, jedan od advokata čija kancelarija testira aplikaciju, objašnjava: “Nesporne prednosti korišćenja E-suda u radu advokata su uvid u predmet u svakom trenutku, bez odlaska u sud, čime se, između ostalog, smanjuju troškovi suda u pogledu obezbeđivanja adekvatnih uslova za razgledanje spisa predmeta, što je u praksi često bio veliki problem”.

Ali, kao i svaki sistem u razvoju i E-sud ima mana. Prijović navodi:

Moj lični utisak je da ova aplikacija, iako je reč o pilot projektu, nije u dovoljnoj meri medijski propraćna i približena građanima i stručnoj javnosti. Tu su i pojedina loša tehnička rešenja i pomalo zbunjujući interfejs koji će, nadam se, biti otklonjeni u toku daljeg usavršavanja aplikacije.

Pored toga, naglašava Vladimir, prilikom korišćenja E- sud-a mogu nastati i nedoumice koje su posledica nedovoljno jasnog pravnog okvira, odnosno činjenice da još uvek nisu doneti svi podzakonski propisi za potpunu primenu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Uprkos tome, advokatima ostaje mogućnost dostave podnesaka stranaka, kao i odluka i drugih pismena suda elektronskim putem, što će, objašnjava Prijović, pored ubrzanja postupka smanjiti troškove za slanje preporučenih pošiljki.

Na čemu se još radi?

E-sud nije jedini projekat kojim se odsek za E-pravosuđe Ministartva pravde bavi. Mario dalje objašnjava:

Uspostavili smo i stalno unapređujemo i Pravosudni informacioni sistem (PIS) za elektronske upite između različitih državnih službi koji je do sada imao preko 400.000 elektronskih upita koji su zamenili 800.000 dopisa u papiru. On, zapravo, ovlašćenim osobama omogućava da za par klikova pribave podatke potrebne za vođenje nekog postupka (poput izvoda iz matične knjige, prijave prebivališta, podataka Agencije za privredne registre i drugi). Predmeti više ne stoje po nekoliko meseci dok se ne nabavi neki dokument i postupak se time ubrzava od tri do šest meseci.

“Još jedan korak napred predstavlja i unapređena aplikacija za promet nepokretnosti koja sprečava duple prodaje nekretnine i koja je web servisom povezana sa eŠalterom Republičkog geodetskog zavoda. Aplikacija je omogućila da građani ne moraju da odlaze više u Katastar nepokretnosti i Poresku upravu već da sav posao oko prometa nepokretnosti završe na jednom mestu, kod javnog beležnika”, objašnjava Maletić.

E-sud biće najkorisniji advokatskim kancelarijama sa velikim brojem predmeta.

Takođe, dodaje on, nije potrebno više ni plaćati papirni izvod iz lista nepokretnosti budući da ih javni beležnici imaju u digitalnom obliku, kako su aplikacije javnih beležnika i Katastra povezane preko državne servisne magistrale. Za dva meseca od kada je sistem uveden izvršeno je 45.000 prometa.

Trenutno se, kaže Maletić, radi se i na projektu Business Inteligence za sudove opšte nadležnosti, uz pomoć kog se podaci kopiraju iz brojnih baza različitih sudova u jedinstvenu bazu za izveštavanje, odlaze kod statističara koji ih obrađuju, a to sudijama omogućava da više ne moraju da gledaju papire nego imaju real time izveštavanje:

Putem nje se, recimo, vidi koliko je predmeta od početka godine ukupno primljeno u osnovnom sudovima, vidi se grafički prikaz podataka i to državi daje mogućnost da vidi koliko je koji sud zakrčen, te kakav je odnos primljenih i rešenih predmeta. Čovek ne mora da bude nikakav ekspert za analitiku.

U sledećih godinu dana ova aplikacija će se dopuniti i podacima o radu sudija i sudskih veća, a deo će biti i javno postavljen.

Digitalizacija je na kraju dana ipak proces koji traje

Čak i pravnici koji nisu detaljno upućeni u proces digitalnog renoviranja sudstva, kaže Nikola Karanović, advokat, ocenjuju da postoje određeni pomaci. “Iako ne znam sve aspekte digitalizacije sudstva na kojima se trenutno radi, koristim Portal sudova Srbije i na istom proveravam stanje u predmetima, mada bi i on mogao bi da bude ažurniji”.

Advokati Prijović i Karanović saglasni su da se, uprkos izazovima, digitalizacija pravosudnog sistema odvija u dobrom smeru.

Ipak, dodaje advokat Prijović, digitalizacija sudstva u Srbiji se ne odvija dovoljno brzo. “Od kako je krajem 2010. godine zvanično predstavljen javnosti i pušten u rad Portal sudova Srbije, prošlo je dosta vremena do početka primene E-suda”.

Pored planiranog proširenja primene servisa E-suda u radu privrednih sudova, naglašava on, digitalizacija je neophodna i u sudovima redovne nadležnosti, kao i u radu javnih izvršitelja, jer bi se tek tada mogle u značajnijoj meri osetiti koristi od primene ovog inovativnog tehnološkog rešenja u procesu digitalizacije sudstva u Srbiji. Maletić dodaje:

Da bi pravosuđe bilo efikasno sudovi moraju da prikupljaju podatke elektronski, da elektronski komuniciraju sa građanima i advokatima i da se njihov rad vidi u jednom sistemu, a ne kroz papir i više sistema.

Zato je sledeći korak za odsek E-pravosuđe, kaže naš sagovornik, da privredni sudovi dobiju informacioni sistem za vođenje predmeta koji je moderan, centralizovan i povezan sa drugim sistemima, da prošire aplikaciju E-sud na druge sudove i da standardizuju izgled tih aplikacija. Zatim sledi i digitalizacija tužilaštva, obezbediti svakom od njih softver za vođenje predmeta, kao i  digitalizacija Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Opšti proces prelaska na online pravosuđe se nastavlja.

Ostavi komentar

  1. Spectator

    Spectator

    8. 1. 2020. u 08:41 Odgovori

    Digitalizacija pravosuđa u Srbiji je jedan tragično dug proces, sa mnogo lutanja i pogrešnih rešenja, pa su nas tako prestigle mnoge zemlje za koje ne bi rekli da su napredne! Za masovno korišćenje e-suda od građana neophodna je e-Card, sa elektronskim potpisom za sve! To npr. već godinama ima Jermenija, i mnoge druge zemlje!

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Gaming

$12,7 milijardi vredna je akvizicija Zynge od strane Take-Two Interactive čiji je Nordeus ključan deo

Take Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u globalnoj game dev industriji, najavila je akviziciju kompanije Zynga za 12,7 milijardi dolara. Na ovaj način pomenuti gigant bi mogao da proširi svoj već bogati portfolio firmi u sklopu kog se nalazi i srpski Nordeus.

Kultura 2.0

Inviggo svojim zaposlenima nudi stalnu podršku psihoterapeuta i time demistifikuje psihoterapiju

Kompanija Inviggo svojim zaposlenima omogućila je opciju da, ukoliko žele, mogu imati redovne razgovore sa psihoterapeutom. O tome, ali i značaju mentalnog zdravlja, razgovaramo sa direktorkom ove kompanije.

Propustili ste

Kultura 2.0

Inviggo svojim zaposlenima nudi stalnu podršku psihoterapeuta i time demistifikuje psihoterapiju

Kompanija Inviggo svojim zaposlenima omogućila je opciju da, ukoliko žele, mogu imati redovne razgovore sa psihoterapeutom. O tome, ali i značaju mentalnog zdravlja, razgovaramo sa direktorkom ove kompanije.

Startapi i poslovanje

Bugarski Eleven sa novim fondom vrednim €60 miliona želi da se vrati investiranju u srpske startape

Treći fond deset je puta veći od fonda iz 2018. godine, a u fokusu bugarskog Elevena biće kompanije iz Rumunije, Grčke, Hrvatske i Srbije.

Karijere

Jovan Krička živi i radi u Amsterdamu i otkriva šta čeka programere koji žele da nastave karijeru u Holandiji

Kako funkcioniše IT industrija u Holandiji i šta može da ponudi domaćim developerima?

Društvene mreže

Facebook, Instagram i Twitter planiraju da omasove NFT sadržaj – šta to znači za korisnike?

Kompanija Meta, u ovom slučaju Instagram i Facebook, planiraju da korisnicima omoguće da kreiraju, prikazuju i prodaju NFT sadržaj u okviru svojih sistema. Štaviše, i Twitter je odlučio da počne sa prikazivanjem NFT-a što nas može uvesti u jednu novu eru društvenih mreža.

Karijere

Razgovori sa seniorima: Kako domaću IT industriju vidi Global Infrastructure and Cloud Architect?

Svoja razmišljanja za Netokraciju deli Igor Kosanović iz kompanije STADA IT Solutions (STADA GIS Serbia).

Office Talks Podcast

Od prvog gosta do globalne booking platforme

Prethodne dve godine slušali smo i čitali kako je pandemija pokosila industriju turizma. Može li se ovaj ogromni globalni sektor oporaviti brže zahvaljujući većem uplivu tehnologija? Upravo o tome razgovaramo u 78. epizodi Office Talks podcasta sa Đorđem Jevtićem iz startapa SerbianBookers.