Koliko je naš e-banking zaista siguran?

Pitate li prosečnog građana Srbije koji koristi usluge Internet bankarstva da li su njegova sredstva danas zaista sigurna i većina će odgovoriti pozitivno. Sigurnost na Internetu često predstavlja onu stvar o kojoj razmišljamo tek kada je kasno, a kako stvari stoje ni banke, one iste kojima smo poverili naš novac i naše informacije, nisu mnogo ažurnije. Koliko je zapravo zaštićen e-banking u Srbiji?

analiza1

Luka Gerzić iz konsultantske kuće Gerzic & Associates objavio preko vikenda interesantan blog post koji se zapravo nadovezuje na istraživanje o sigurnosti .RS domena iz 2014. godine. Izveštaj je trebalo da posluži kao osnova za dalje unapređenje sigurnosti srpskog Interneta, a brojke su još tada izgledale poprilično zabrinjavajuće – 54% sajtova imalo je uključen HTTPS protokol koji služi za sigurnu komunikaciju putem Interneta, dok je od te polovine svega 14,2% sajtova imalo pravilno podešen HTTPS.

U top 20 sajtova među kojima su veliki e-commerce servisi, ali i poznati mediji i servisi, samo jedan od njih pružao je svojim korisnicima sigurnu razmenu informacija, pri čemu su tek dva sajta imala aktivan HSTS. U izveštaju koji se i dalje može besplatno preuzeti, posebna pažnja posvećena je upravo daljim aktivnostima koje se tiču povećanja sigurnosti domaćeg Interneta – kako za poslovna, tako i za fizička lica.

Srbija na Internetu 2014. godine

  • 2,85 miliona korisnika Interneta
  • 1,3 miliona njih koristi e-servise
  • 99% kompanija ima pristup Internetu
  • 235,000 evra potroši se svakog dana na e-commerce

Brojke jasno govore da se polovina građana Srbije koji imaju pristup Internetu rado upušta u neki vid Internet poslovanja (najčešće je to pristup e-banking servisu). Pretpostavimo da se broj onih koji plaćaju račune i izvršavaju različite bankarske radnje putem Interneta povećao od 2014. godine i dolazimo do jasnog zaključka da e-banking danas koristi oko jedne četvrtine građana Srbije.

Da li je naše bankarstvo zaista sigurno?

Kao adendum istraživanju iz 2014. godine, Gerzić se u pomenutom blog postu posebno osvrnuo na sigurnost domaćeg e-banking sektora, te izneo alarmantne podatke koji već na samom startu ukazuju na velike sigurnosne propuste.

Analizom Internet bankarsta obuhvaćene su 22 banke, kao i 29 e-banking sajtova. Utvrđeno je da 0 (da, nula) njih koristi HSTS, kao i da samo četiri sajta enkriptuju lozinke oslanjajući se na osnovnu HTTPS zaštitu. Daljom analizom utvrđeno je da je čak 9 sajtova dobilo F ocenu (najniža ocena) na Qualys testu, pri čemu su najveće zamerke svakako upućene nedostatku validnih sigurnosnih sertifikata, ali i praktikovanju zastarelih sigurnosnih protokola koje više ne možemo nazivati „sigurnosni“.

Posebnu pažnju Luka je skrenuo na činjenicu da iza čak 11 sajtova stoje uglavnom dve poznate outsourcing kompanije koje se danas bave izradom e-banking rešenja (Pexim tj. Asseco i Halcom). Svi sigurnosni sertifikati pripisani su upravo ovim dvema kompanijama koje su i zaslužne za izradu rešenja, ne i bankama koji su naručioci usluge.

Takođe, banke poveravaju lične podatke svojih korisnika trećim licima (u ovom slučaju kompanijama koje stoje iza izrade i održavanja e-banking sistema), bez prethodnog obaveštenja upućenog ka klijentima. Dvostepena verifikacija, iako prisutna u pojedinim slučajevima, predstavlja korak na koji se banke odlučuju isključivo u procesu plaćanja, ne i prilikom pristupa e-bankingu.

‘Samo u Srbiji’

Gerzić zaključuje da veliki procenat banaka koje su obuhvaćene ispitivanjem nije uspeo da ispuni sigurnosne standarde i najbolje prakse koje se danas primenjuju u industriji, a po pitanju sigurne razmene informacija.

Svakako najinteresantniji podatak govori nam da je ovo, nažalost, samo praksa u Srbiji. Evropska predstavništva gotovo svih banaka koje posluju na domaćem tržištu ispunjavaju visoke standarde i imaju pravilno implementirane sigurnosne procese o kojima se govori u istraživanju.

U čemu je dakle problem? Jedan deo krivice može se pripisati nedostatku regulative na strani srpskih zakona koji bi bolje štitili interese korisnika i njihove lične podatke, a banke, sa druge strane, podstakli da se približe evropskim vrednostima poslovanja i tako usklade svoje sigurnosne standarde.

Napomena: Prethodnom verzijom teksta nije bio obuhvaćen link ka Qualys analizi o kojoj se govori u tekstu.

Ostavi komentar

  1. Sasa

    Sasa

    11. 1. 2016. u 12:53 Odgovori

    Zasto lepo ne napisete koje banke su dobile F nego nas ostavljate da nagadjamo. Clanak vam je nekompletan i beskoristan bez tih informacija.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      11. 1. 2016. u 13:37 Odgovori

      Zdravo Saša,

      U originalnom blog postu na kome se i nalazi analiza, trenutno ne stoji koje su banke u pitanju. Pokušaćemo da saznamo.

      Ovde se nalazi izveštaj o kojim bankama je reč.

      Srdačno,
      MM

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Netokracija

Kako pronaći svoje mesto u IT industriji (ili se bolje pozicionirati u istoj)?

Netokracijina peta po redu Ladies of New Business konferencija održaće se 4. decembra u ICT Hub-u, a ovo izdanje biće posvećeno devojkama i ženama koje rade u u svetu IT-ja, ili u taj sektor žele da uđu.

Kultura 2.0

Kako žene menjaju IT – uprkos uverenju da je to ‘muška’ oblast?

Kada je Ksenija započela karijeru kao softverski inženjer jedina stvar koja joj je zapala za oko bila je činjenica da su među tridesetak zaposlenih u kompaniji bile samo dve žene jer - biti programer nije ’ženski’ posao. Kakva je situacija danas?

Kolumna

Kako pobediti u borbi za normalniji Internet u Srbiji?

Pre desetak dana jedna devojka odlučila je da sebi oduzme život. Kako je jedan deo njenog i privatnog i profesionalnog života podrazumevao javno eksponiranje, a uzevši u obzir da je bila veoma harizmatična i neobična, sve je to privuklo mnogo više pažnje nego neki drugi slični slučajevi. Pažnje javnosti i pažnje medija.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala punopravna članica CERN-a – domaćim naučnicima omogućen pristup najnovijoj tehnologiji

Srbija je po drugi put postala članica Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN. To je odlučeno jednoglasnim usvajanjem rezolucije Saveta ove ogranizacije u Ženevi.

Analiza

Pitali smo niške IT-jevce kako vide razvoj Naučno-tehnološkog parka u ovom gradu

Otvaranje Naučno-tehnološkog parka u Nišu očekuje se 2020. godine. O benefitima za razvoj startap ekosistema na jugu zemlje, razgovaramo sa predstavnicima lokalne zajednice.

Kultura 2.0

Trendovi i događaji koji su obeležili 2018. godinu

Bliži se kraj još jedne izazovne, ali uspešne godine. Trendovi u digitalu i tehnologiji dolaze i odlaze, a Netokracija vam donosi presek događaja koji su prema našem mišljenju obeležili 2018. godinu.

Startapi i poslovanje

METRO i Target pokrenuli globalni akcelerator za maloprodaju – poziv otvoren i srpskim timovima

Trgovinski lanci METRO i Target pokrenuli su novi program akceleracije namenjen startapima koji se bave rešenjima iz oblasti maloprodaje. Poziv za prijavu upućen je i timovima iz Srbije.

Tehnologija

Ideja vs. Ideja: Sa kakvim se izazovima suočavaju timovi koji razvijaju IoT rešenja?

Vip IoT Challenge takmičenje polako ulazi u svoju završnicu. Poznati timovi koji su ušli u uži kurg i koji kroz rad sa mentorima čekaju proglašenje pobednika u januaru. Sa dva finalna tima razgovaramo o njihovim rešejnima i iskustvima sa takmičenja.

Startapi i poslovanje

Tim Energym sa pametnom teretanom pobednik konkursa ‘IMAM REŠENJE za pametniji grad’

Konkurs 'IMAM REŠENJE za pametniji grad' kompanije Belgrade Waterfront sinoć je završen, a nagradu od pet hiljada evra osvojio je pobednički tim Energym Group. Drugo i treće mesto osvojili timovi Smart Light sa projektom Eco Light i tim Smart Solutions, sa projektom Smart Waste Monitoring System.