Koliko je naš e-banking zaista siguran?

Koliko je naš e-banking zaista siguran?

Pitate li prosečnog građana Srbije koji koristi usluge Internet bankarstva da li su njegova sredstva danas zaista sigurna i većina će odgovoriti pozitivno. Sigurnost na Internetu često predstavlja onu stvar o kojoj razmišljamo tek kada je kasno, a kako stvari stoje ni banke, one iste kojima smo poverili naš novac i naše informacije, nisu mnogo ažurnije. Koliko je zapravo zaštićen e-banking u Srbiji?

analiza1

Luka Gerzić iz konsultantske kuće Gerzic & Associates objavio preko vikenda interesantan blog post koji se zapravo nadovezuje na istraživanje o sigurnosti .RS domena iz 2014. godine. Izveštaj je trebalo da posluži kao osnova za dalje unapređenje sigurnosti srpskog Interneta, a brojke su još tada izgledale poprilično zabrinjavajuće – 54% sajtova imalo je uključen HTTPS protokol koji služi za sigurnu komunikaciju putem Interneta, dok je od te polovine svega 14,2% sajtova imalo pravilno podešen HTTPS.

U top 20 sajtova među kojima su veliki e-commerce servisi, ali i poznati mediji i servisi, samo jedan od njih pružao je svojim korisnicima sigurnu razmenu informacija, pri čemu su tek dva sajta imala aktivan HSTS. U izveštaju koji se i dalje može besplatno preuzeti, posebna pažnja posvećena je upravo daljim aktivnostima koje se tiču povećanja sigurnosti domaćeg Interneta – kako za poslovna, tako i za fizička lica.

Srbija na Internetu 2014. godine

  • 2,85 miliona korisnika Interneta
  • 1,3 miliona njih koristi e-servise
  • 99% kompanija ima pristup Internetu
  • 235,000 evra potroši se svakog dana na e-commerce

Brojke jasno govore da se polovina građana Srbije koji imaju pristup Internetu rado upušta u neki vid Internet poslovanja (najčešće je to pristup e-banking servisu). Pretpostavimo da se broj onih koji plaćaju račune i izvršavaju različite bankarske radnje putem Interneta povećao od 2014. godine i dolazimo do jasnog zaključka da e-banking danas koristi oko jedne četvrtine građana Srbije.

Da li je naše bankarstvo zaista sigurno?

Kao adendum istraživanju iz 2014. godine, Gerzić se u pomenutom blog postu posebno osvrnuo na sigurnost domaćeg e-banking sektora, te izneo alarmantne podatke koji već na samom startu ukazuju na velike sigurnosne propuste.

Analizom Internet bankarsta obuhvaćene su 22 banke, kao i 29 e-banking sajtova. Utvrđeno je da 0 (da, nula) njih koristi HSTS, kao i da samo četiri sajta enkriptuju lozinke oslanjajući se na osnovnu HTTPS zaštitu. Daljom analizom utvrđeno je da je čak 9 sajtova dobilo F ocenu (najniža ocena) na Qualys testu, pri čemu su najveće zamerke svakako upućene nedostatku validnih sigurnosnih sertifikata, ali i praktikovanju zastarelih sigurnosnih protokola koje više ne možemo nazivati „sigurnosni“.

Posebnu pažnju Luka je skrenuo na činjenicu da iza čak 11 sajtova stoje uglavnom dve poznate outsourcing kompanije koje se danas bave izradom e-banking rešenja (Pexim tj. Asseco i Halcom). Svi sigurnosni sertifikati pripisani su upravo ovim dvema kompanijama koje su i zaslužne za izradu rešenja, ne i bankama koji su naručioci usluge.

Takođe, banke poveravaju lične podatke svojih korisnika trećim licima (u ovom slučaju kompanijama koje stoje iza izrade i održavanja e-banking sistema), bez prethodnog obaveštenja upućenog ka klijentima. Dvostepena verifikacija, iako prisutna u pojedinim slučajevima, predstavlja korak na koji se banke odlučuju isključivo u procesu plaćanja, ne i prilikom pristupa e-bankingu.

‘Samo u Srbiji’

Gerzić zaključuje da veliki procenat banaka koje su obuhvaćene ispitivanjem nije uspeo da ispuni sigurnosne standarde i najbolje prakse koje se danas primenjuju u industriji, a po pitanju sigurne razmene informacija.

Svakako najinteresantniji podatak govori nam da je ovo, nažalost, samo praksa u Srbiji. Evropska predstavništva gotovo svih banaka koje posluju na domaćem tržištu ispunjavaju visoke standarde i imaju pravilno implementirane sigurnosne procese o kojima se govori u istraživanju.

U čemu je dakle problem? Jedan deo krivice može se pripisati nedostatku regulative na strani srpskih zakona koji bi bolje štitili interese korisnika i njihove lične podatke, a banke, sa druge strane, podstakli da se približe evropskim vrednostima poslovanja i tako usklade svoje sigurnosne standarde.

Napomena: Prethodnom verzijom teksta nije bio obuhvaćen link ka Qualys analizi o kojoj se govori u tekstu.

Ostavi komentar

  1. Sasa

    Sasa

    11. 1. 2016. u 12:53 Odgovori

    Zasto lepo ne napisete koje banke su dobile F nego nas ostavljate da nagadjamo. Clanak vam je nekompletan i beskoristan bez tih informacija.

    • Marko Mudrinić

      Marko Mudrinić

      11. 1. 2016. u 13:37 Odgovori

      Zdravo Saša,

      U originalnom blog postu na kome se i nalazi analiza, trenutno ne stoji koje su banke u pitanju. Pokušaćemo da saznamo.

      Ovde se nalazi izveštaj o kojim bankama je reč.

      Srdačno,
      MM

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Ekskluzivno

Skupština usvojila ‘zakon o paušalcima’

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koji se, između ostalog, odnose na paušalne preduzetnike i knjigaše, usvojen je u Skupštini Srbije. Mere podsticaja važiće od 1. januara 2020. godine.

Upoznajte poslodavce

Microsoft je najpoželjniji IT poslodavac u Srbiji – slede Nordeus i Ubisoft

Ko su najatraktivniji IT poslodavci u Srbiji? Sajt Poslovi Infostud predstavio je rezultate svog prvog velikog istraživanja poslodavaca te vrste, a kompanija koja je osvojila najviše glasova ispitanika je Microsoft.

Propustili ste

Gaming

Novosadski 3Lateral razvijao je nastavak svetski poznate igre Hellblade – u ekskluzivnoj saradnji sa Xbox timom!

Gejming kompanija 3Lateral iz Novog Sada koja stoji iza tehnologije za kreiranje realističnih digitalnih modela i animacija, učestvovala je u razvoju nastavka video igre 'Hellblade' za Xbox koristeći najnoviji 'Unreal engine' koji je razvio Epic Games.

Kultura 2.0

Da li će ‘meme’ magija ikada prestati? Sudeći po opsesiji bejbi Jodom – ne

Ima li nekog ko počinje da čitav ovaj tekst, a da nikada nije poslao Džon Travolta mim? Iskreno, ne verujem, jer mimove toliko često srećemo i toliko im se često smejemo da su postali neizbežan deo moderne komunikacije - a mi nismo ni primetili. Ipak, da li su oni samo trend ili su tu da ostanu zauvek?

Gaming

Eipix postaje deo ruskog Playrixa – sledi širenje tima u Novom Sadu

Domaća gejming kompanija Eipix Entertainment akvizirana je od strane ruskog Playrixa, priključujući se tako njegovom novom studiju - Playrix RS. Studio sa sedištem u Novom Sadu, kažu, biće fokusiran na razvoj 'free to play' mobilnih igara najvišeg svetskog kvaliteta.

Kultura 2.0

Kada više pažnje posvetite svojim zaposlenima, a ne kandidatima – vaša Employer Branding strategija će biti mnogo uspešnija

Kuda plovi Employer Branding brod i gde smo grešili, a šta smo uradili dobro kada je ova oblast u pitanju u 2019. godini?

Karijere

Otvoren Ladies of New Business program mentorstva – čekamo tvoju prijavu!

Nakon jesenje Ladies of New Business konferencije, sada već tradicionalno, organizujemo i mentorski program koji će ovaj put biti otvoren za devojke koje zanima IT. Program startuje u januaru i trajaće do marta 2020. godine.

Startapi i poslovanje

Fond za inovacionu delatnost ponovo dodeljuje €380.000 – po prvi put mogu da apliciraju i timovi

Inovativna preduzeća i naučno-istraživačke organizacije imaju na raspolaganju bespovratna sredstva Fonda za inovacionu delatnost za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija u ukupnom iznosu od šest miliona evra. Sledi novi ciklus dodele novca.