'Dugo putovanje u rat' je film srpskog reditelja na Netflixu

Infobip ❤️ Netokracijašta akvizicija znači za vas i za nas?

‘Dugo putovanje u rat’ je film srpskog reditelja koji je dostupan u čak 30 zemalja Evrope na Netflixu

San svakog reditelja jeste da njegov film dođe do što većeg broja publike, a još ako filmsko ostvarenje ode i van granica matične zemlje, onda se to već može smatrati velikim uspehom. Svoj rediteljski san u ovim trenucima živi Miloš Škundrić, idejni tvorac filma "Dugo putovanje u rat" koji je zvanično dostupan na Netflixu.

Veliki rat i njegov početak, veoma su kompleksne priče, a same posledice ovog događaja iz 20. veka oblikovale su svet kakav danas poznajemo. Pojedine političke odluke i hronološki istorijski događaji uvele su i Srbiju u sukob koji je rezultovao ogromnim gubicima koji su bili cena današnje slobode.

Gledajući stvari sa moralnog aspekta, našem narodu je u amanet ostavljeno da nikad ne zaboravi ove događaje i da ih uvek pamti kroz arhive, televiziju, pozorište, fotografije i film, ostavljajući ovo burno nasleđe istorije budućim generacijama.

Iako su strane produkcije dosta superiornije od domaćih, to ne znači da iz Srbije ne može da potekne dokumentarno ili igrano ostvarenje o Velikom ratu, snimljeno na jedan moderan način, dostojno današnje filmske industrije. Film “Dugo putovanje u rat” prikazuje hronološki sled pred sukob i događaje pre 1914. godine, a veliku obavezu da sve ovo spakuje u svojevrsni dokumentarni format, pripalo je Milošu Škundriću.

Sa ovim rediteljem smo imali priliku da razgovaramo o nastanku filma koji je premijerno prikazan u punoj sali Doma omladine na stogodišnjicu kraja Velikog rata 2018, pa sve do njegovog objavljivanja na Netflixu ove godine.

Ljubav prema filmu i zainteresovanost za pomenuti istorijski događaj, motivisali su Miloša da napravi odličan dokumentarac koji je dopreo do publike širom Evrope, iako su ga mnogi ovdašnji stručnjaci iz istorije i filmske umetnosti ubeđivali da to nije moguće. U nastavku sledi njegova priča.

Film je u 14 zemalja bio u Top 10 listi na Netflixu

U trenutku kreiranja ideje i koncepta za snimanje filma, Miloš je radio u svojoj produkcijskoj kući, što ga je navelo da započne rad na jednom i te kako zahtevnom i izazovnom procesu. Otkrivajući nam detalje o tome, naš sagovornik kaže da je sam započeo rad na čitavom projektu, počeo je da se intenzivno bavi istraživanjem događaja iz 19. i 20. veka, kao i o burnoj istoriji i dešavanjima sa ovdašnjih prostora koje i dalje živimo i čije posledice trpimo.

Miloš sa uvaženim istoričarima koji su odigrali jednu od ključnih uloga u procesu nastanka filma “Dugo putovanje u rat”.

Jedan od saradnika koji mu je značajno pomogao u procesu stvaranja filma, jeste istoričar  dr Miloš Vojinović koji je zapravo bio stručni saradnik u realizaciji ovog filma, dok je pre njegovog dolaska Miloš imao tri do četiri pozitivna odgovora istoričara iz Velike Britanije koji su mu takođe pomogli u prikupljanju podataka. Najbliži i najvažniji saradnici su bili još i Nemanja Mosurović, kompozitor filmske muzike, Aleksandar Protić, dizajner zvuka i Ana Radojičić, montažerka.

Ono što naš sagovornik stavlja u fokus jeste da je samo istraživanje za film u potpunosti krenulo online, zapravo sa različitih izvora sa Gugla i Vikipedije uz kasniju saradnju sa istoričarima. “Nakon toga se priključio Miloš i još par njegovih kolega sa Filozofskog fakulteta, pa smo nas dvojica sastavili spisak potencijalnih sagovornika iz Rusije, Austrije, V. Britanije i Francuske“, otkriva nam Miloš i dodaje sledeće:

Formirali smo filmsku ekipu od četiri do pet ljudi koji su bili zaduženi za snimanje, dok je u postprodukciji bilo angažovano još oko desetak ljudi. Film je krenuo kao potpuno nezavisan projekat, finansiran od strane moje male produkcijske kuće, a onda su ga na svojim konkursima za “Veliki rat” i sufinansiranje dokumentarnog filma, podržali Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije.

Čitav budžet za ovaj film može da se proceni na nekih 200 do 250 hiljada evra. Najveće troškove smo imali u procesu licenciranja filmske arhive i stranih fondova. Filmski centar nam je tu dosta pomogao i zahvaljujem im na tome, jer je to omogućilo da se film legalno prikazuje na Netflixu.

Iako je Milošu san bio da bude pilot, pojedina interesovanja u životu kao i dobro razumevanje filmskog jezika, usmerili su ga ka Fakultetu dramskih umetnosti gde je završio filmsku režiju. Prema njegovim rečima, baviti se filmom je svaštarski posao jer je potrebno poznavati različite teme i interesovati se za njih, pa je i on sam imao priliku da sada bude istoričar:

Tokom rada na filmu o Prvom svetskom ratu imao sam priliku da u rukama držim originalna dokumenta iz istorije koji su svojom rukom pisali nekadašnji vladari najvećih evropskih imperija. Istorija nije nešto što je fiksno, već nešto što se pomera i dešava, te se zasniva na činjenicama i dokazima.

Imao sam priliku da pročitam mnogo knjiga na temu Velikog rata, u toku realizacije ovog projekta, koja je trajala preko četiri godine. Za vreme obeležavanja godišnjice Prvog svetskog rata, filmski arhivi su postali dostupni online i umreženi u jedan, tzv. European Film Gateway, omogućavajući preview fajlova visokog kvaliteta, što je dodatno olakšalo prikupljanje izvora.

Ideja iza pomenutog filmskog ostvarenja bila je da se ispriča detaljnija priča o uvodu u Prvi svetski rat, sa osvrtom na Sarajevski atentat, koji je prema mnogima bio jedan jedini povod za rat. Prema Miloševim rečima, atentat je bila samo varnica koja je zapalila dugo pripremanu “lomaču” što se vidi i u samom filmu.

Kako Škundrić dodaje, ljudi u Evropi jednostavno mogu da se lako povežu sa ovim dokumentarcem i da bolje shvate i aktuelne trenutke u političkoj sceni Evrope i zato i on sam smatra da je ovaj film u nordijskim zemljama bio veoma popularan, a treba uzeti u obzir da će film na Netflixu biti dostupan još pet godina.

U skandinavskim državama, poput Norveške, film je zavredeo pažnju velikom broju gledalaca, a uskoro bi mogao da bude plasiran i publici van granica Starog kontinenta.

Ono što smo uspeli da saznamo razgovarajući sa Milošem, jeste da njegovog filma nema na srpskoj verziji Netflixa, što je svojevrstan paradoks. Naš sagovornik nam je otkrio da ova kompanija budžetiranjem ali ni ugovorom nije obuhvatila plasiranje filma u Srbiji:

Ja sam insistirao da oni to uključe, uz titlove i prateće fajlove koji bi bili neophodni u tom slučaju kako bi se film našao u Srbiji, makar sa hrvatskim titlom. Ja nisam tražio ni dodatnog centa za Srbiju, BiH, Crnu Goru, S. Makedoniju i Albaniju tj. za one teritorije u Evropi gde ovaj film jedino nije dostupan. Ono što bih napomenuo, jeste da je film bio u 14 zemalja među Top 10 ostvarenja, što je uspeh koji nisam mogao ni potajno da priželjkujem.

Novi projekat reditelja nas vraća u bivšu Jugoslaviju

Na pitanje Netokracije kako je i na koji način izgledao proces objave filma na Netflixu, ali i sama komunikacija sa ovim streaming servisom, Miloš kaže da producenti sa Netflixom kao kompanijom u principu ne komuniciraju. Zapravo, Netflix ima svoju politiku da se saradnja odvija preko posrednika (agregatora) koji inače sarađuju sa njima, pa je naš sagovornik morao da pronađe koje su to firme u pitanju koje bi mu pomogle u procesu prodaje filma.

Škundrić nam je otkrio da je imao kontakt sa više firmi kao i da je ostvario saradnju sa jednom od njih. Sa druge strane, s obzirom na to da je film bio namenjen za globalno tržište, Miloš sa zadovoljstvom ističe da se ovde radi o najvećoj distribuciji srpskog filma na Netflixu koji je sada dostupan u čak 30 država, a uskoro možda i mnogo šire. Ipak, kako bi se jedan film eksterne produkcije našao na Netflixu, potrebno je i da prođe neko vreme:

Zanimljivo je i to da sam od momenta potpisivanja ugovora sa ovom kompanijom, morao  da sačekam više od godinu dana da film i zvanično bude objavljen – još od potpisivanja ugovora i dostave traženih fajlova. Netflix ima svoje standarde koje je potrebno ispoštovati.

Kvalitet filma i naraciju koju isti prezentuje, prepoznao je veliki broj korisnika iz Evrope, a većina njih je veoma zadovoljna filmom, dok naš sagovornik dodaje da ni u snu nije mogao da zamisli da će brojke gledanosti biti toliko velike, uz pozitivne komentare i kritike. Popularnost ovog filma navela nas je da se zapitamo da li postoje i ekonomski benefiti za autora, gde nam je Miloš otkrio više detalja:

U ovom slučaju zarada nije naročita, jer verovatno ni Netflix nije očekivao ovakvu gledanost. Netflix inače unapred ugovara flat fee iliti paušalnu naknadu i isplaćuje je sve vreme tokom trajanja ugovora na svakih tri meseca. U ovom slučaju, za pet godina koliko će se film prikazivati, to je 20 rata.

Ovde nije reč o “pay per view” konceptu naplate, ali da je ovaj model u pitanju, onda bi bila neka druga, znatno povoljnija finansijska priča. Bez obzira na to, veoma mi je drago što je film “izašao iz fioke” i došao do velikog broja gledalaca.

Aktuelni projekat na kojem Miloš radi opisuje susret pilota avijacije SFRJ i NLO-a kroz priču o običnim ljudima iz bivše države.

Na samom kraju našeg razgovora, imali smo priliku da nešto detaljnije porazgovaramo o budućim Miloševim planovima kada je reč o kinematografiji, gde nam je on konkretno rekao da ono što sada pokušava jeste da film bude dostupan na Netflixu u Srbiji i da film ode van Evrope isto na ovoj platformi. Ipak, priprema se i novi projekat o kojem smo takođe saznali nešto više detalja:

Reč je o igranom filmu “Šifra Vuk” koji se takođe bavi jednim istorijskim događajem. Ovaj put, radi se je o jednom vrlo neobičnom, pomalo bizarnom događaju, tj. seriji događaja. Zapravo, jedan NLO koji je tako, lutajući iznad planete naišao na jedan neobičan entitet, koji se zvao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Dakle, film se bavi bliskim susretima pilota Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva sa NLO koji su se zaista i događali početkom 1975. godine.

Koncept filma nije da objasnih tehničke detalja susreta, već da prati priču o običnim ljudima u neobičnim okolnostima u jednom vremenu koje je bilo u potpunosti analogno.

U svakom slučaju, pred Milošem je novi rad i obaveza da oživi sećanja iz prošlosti i na taj način budućim generacijama ostavi u digitalnoj arhivi još jedan dokumentovan sadržaj i te kako zanimljive i burne prošlosti balkanskih država.


Autor naslovne fotografije je Marko Paljić


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Kultura 2.0

Da li ćemo zbog anglicizama u IT industriji zaboraviti maternji jezik? Razgovarali smo sa profesorkom engleskog jezika

Bojana Stanojević, profesorka engleskog jezika i književnosti u intervjuu za Netokraciju govori o upotrebi anglicizama u savremenom poslovanju, o tome koje su reči i izrazi neprevodivi, a za koje postoje adekvatni prevodi na srpski jezik.

Novost

Prevara, laži i romansa na radnom mestu: Šta znamo o SBF i propasti FTX-a?

Kripto kriza se neumoljivo nastavlja, a mi vam donosimo najnovije vesti o FTX kolapsu i potencijalnim posledicama koje on može ostaviti na svetsku ekonomiju.

Analiza

Da li je krah FTX-a ‘smrtni udarac’ za kripto ekosistem?

Dok se Web2 bavi akvizicijom Twittera, sa druge stranice svedoci smo jedne od najvećih kriza koje su pogodile Web3. U velikoj analizi otkrivamo kako će se propast druge najveće kripto menjačnice odraziti na čitavu industriju.

Propustili ste

Tehnologija

Srbija postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju

Na sastanku Ministarskog saveta Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Tokiju, Srbija je konsenzusom 26 država izabrana za članicu ove organizacije.

Kolumna

Investiciona prognoza: Evropski fond menadžeri predviđaju ‘zahlađenje’ u VC industriji

Venture kapitalisti (VC) obično su optimisti po prirodi. Veruju u preduzetnike, veruju da postoje rešenja koja menjaju svet i žele da - u šansama gde 10% portfolio kompanija uspeva - ostvare određen uspeh.

Startapi i poslovanje

TS Ventures investirao u domaće startape Anari AI, Bitebell i Brush Galaxy

TS Ventures Fond je nakon temeljnog procesa i detaljne analize idejnih rešenja, novu rundu sredstava dodelio za čak tri nova startapa i time nastavio da pomaže razvoj startap industrije u našoj zemlji.

Tehnologija

Unapredite svoje DevTools veštine na ‘masterclass’ radionici svetski poznatog developera

Sajt HelloWorld.rs 9. decembra u 17h organizuje veliku 'masterclass' radionicu u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu, gde će govoriti jedan od najboljih svetskih front-end developera Heri Roberts.

Startapi i poslovanje

Raising Stars: Do 20.000 švajcarskih franaka bespovratno za startape u ranim fazama razvoja

NTP Beograd raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak treći poziv za Raising Starts, prvi pre-seed akceleratorski program u Srbiji koji startap timovima obezbeđuje stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj.

Internet marketing

GOstudy — platforma koja uvodi ljude u svet digitalnog marketinga

Za ostvarivanje poslovnog uspeha na internetu ne treba da posedujete formalno obrazovanje, ali je važno da ste željni znanja i naoružani disciplinom, savetuje Vladimir Mladenov, osnivač GOstudy platforme. U okviru 20 emisija na nacionalnom servisu gledaoci će imati priliku se upoznaju s radom platforme.