Kako izgledaju IT studije na ETF-u?

Kako izgledaju IT studije na ETF-u? Pitali smo Dražena – prvog doktora softverskog inženjerstva u Srbiji

U novom izdanju našeg vodiča za upis na fakultete, prof. dr Dražen Drašković predstavio je studije Softverskog inženjerstva na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu ima dugu tradiciju u nastavi računarstva. Laboratorija za obradu podataka nastala je još davne 1971. godine, a krajem osamdesetih godina prošlog veka nastala su i prva usmerenja iz oblasti računarske tehnike i informatike. Odsek za računarsku tehniku i informatiku reformisao je svoje programe 2003. godine, a iz njega se 2004. godine izdvojio novi odsek – Softversko inženjerstvo, koji je ove godine upisao dvadesetu generaciju studenata.

Prva decenija 21. veka u Srbiji obeležila je dolazak velikih svetskih kompanija i osnivanje prvih razvojno-istraživačkih (R&D) centara u našoj zemlji, osnivanje prvih srpskih IT startap kompanija, ali i početak novih studijskih programa iz oblasti razvoja softvera. Elektrotehnički fakultet u Beogradu (ETF) je među prvim fakultetima koji je inspirisan Bolonjskom deklaracijom, nastalom u leto 1999. godine, počeo da radi na harmonizaciji jedinstvenog evropskog sistema obrazovanja u Srbiji.

Tako je reformom obrazovanja ETF formirao dva studijska programa na osnovnim akademskim studijama, “Elektrotehniku i računarstvo” (ER), i “Softversko inženjerstvo” (SI), ER program sa zajedničkom prvom godinom studija, i izborom jednog od šest odseka na početku druge godine studija, a SI program, koji studenti upisuju već od prvog semestra, na kome su predmeti iz klasične elektrotehnike svedeni na neophodni minimum i dovedeni u funkciju osnovne struke – softverskog inženjerstva.

O programu “Softversko inženjerstvo” i perspektivama koje nudi studentima, razgovarali smo sa dr Draženom Draškovićem, prvim studentom Softverskog inženjerstva i prvim doktorom nauka na ovom softverskom modulu u Srbiji, a sada profesorom na beogradskom ETF-u, angažovanom na Katedri za računarsku tehniku i informatiku.

Za početak, opišite nam računarske smerove na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Dražen: Prva generacija Odseka za softversko inženjerstvo imala je 44 upisana studenta, od kojih je 24 studenta završilo svoje studije, i oni su danas uspešni diplomirani inženjeri u velikim kompanijama kao što su Google, Meta i Microsoft, neki su osnovali sopstvene firme i postali IT preduzetnici, a ja sam ostao profesor na matičnoj katedri.

Softversko inženjerstvo je studijski program koji traje 4 godine (8 semestara) i studije vrede 240 “bolonjskih kredita” (ESPB). Po završetku studija, diplomci dobijaju zvanje diplomiranog inženjera softvera (eng. Bachelor of Science in Software Engineering, skr. Software Engineer). Danas program Softversko inženjerstvo ima upisnu kvotu od 180 studenata, od čega se 30 studenata finansira iz budžeta. U prethodnih deset godina, prema većini svetskih listi zanimanja (Forbes i druge), zvanje diplomiranog softverskog inženjera bilo je uvek među tri najpopularnija zanimanja.

Profesor dr Dražen Drašković, prvi je student Softverskog inženjerstva i prvi doktor nauka na ovom softverskom modulu u Srbiji.

Katedra za računarsku tehniku i informatiku, koja je realizuje nastavu u okviru ovog studijskog programa SI, realizuje nastavu i na Odseku za računarsku tehniku i informatiku (RTI), koji se bira na elektrotehničkim odsecima (program ER), nakon zajedničke prve godine studija na ETF-u.

Taj odsek je osim softverskih predmeta, orijentisan podjednako i ka temama iz oblasti hardvera, računarskih mreža i drugih oblasti elektrotehnike i računarstva. RTI isto predstavlja dobru osnovu za razvoj karijere u oblasti računarstva, ali sa nešto manjim brojem predmeta iz računarskih nauka, u prve dve godine studija, u kojima ima više predmeta iz oblasti klasične elektrotehnike, elektronike, telekomunikacija, i automatike.

Šta ETF izdvaja od ostalih fakulteta na kojima se izučavaju kompjuterske nauke?

Dražen: Za razliku od drugih srodnih fakulteta, ETF je potpuno inženjerski orijentisan i studije na ETF-u su za kreativne i vredne srednjoškolce, koji žele da uče i da se usavršavaju celog života. Struka je takva da se tehnologije brzo menjaju ili stvaraju potpuno nove. Prema anketi koja je sprovedena u martu 2023. godine, među 1200 diplomiranih inženjera koji su završili ETF, čak 96% je izjavilo da bi opet upisalo ETF, jer misle da je najbolji fakultet u zemlji u oblasti elektrotehnike i računarstva.

Studiranje u okviru studijskih programa iz oblasti elektrotehnike i računarstva i softverskog inženjerstva zahtevaju dobra teorijska znanja, koja im veoma stručan kadar nastavnika ETF prenosi, uz mnogo praktične nastave kroz izradu velikog broja domaćih zadataka, timskih i individualnih projekata.

U okviru diplomskog rada, najveći broj studenata ETF realizuje neki konkretan sistem, a na programu Softversko inženjerstvo završni diplomski radovi su najčešće poslovni web sistemi ili informacioni sistemi, razvijene mobilne aplikacije, manji kerneli operativnih sistema ili sistemski softver, softversko-hardverske infrastrukture, primena algoritama i optimizacija ili razvoj 3D igre, a najambiciozniji diplomci se upuštaju u svoje prve istraživačke radove u oblasti primene analize podataka, veštačke inteligencije, informacione bezbednosti ili virtuelne/proširene stvarnosti.

To što veliki broj IT kompanija koje studente Softverskog inženjerstva traži već tokom treće godine studija, pokazuje deficit ovog zanimanja u Srbiji i globalno, pa je siguran posao još jedan + da odaberete baš ovaj fakultet.

Koje se sve oblasti kompjuterskih nauka izučavaju na Softverskom inženjerstvu?

Dražen: Program softversko inženjerstvo stvoren je na temeljima bogate tradicije ETF-a, na kojem se računarski predmeti predaju već pet decenija, ali i preporuka za formiranje plana i programa osnovnih studija softverskog inženjerstva najuglednijih svetskih strukovnih organizacija IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), ACM (Association for Computing Machinery) i uglednih programa softverskog inženjerstva na najpoznatijim svetskim univerzitetima.

Svake godine ovaj studijski program ubacuje nove teme u okviru reforme postojećih predmeta, ali i formira nove izborne predmete, za trenutno aktuelne oblasti. Stručni računarski predmeti uče se na nižim godinama studija, a na višim godinama su uvedeni savremeni predmeti važni za stručni profil softverskog inženjera.

Tako se algoritmi i strukture podataka uče već u drugom, osnovne teme iz baza podataka u trećem, a operativni sistemi i računarske mreže u četvrtom semestru. Programi matematike i fizike, kao neophodnih nauka za svakog profesionalca koji se bavi inženjerskim disciplinama, pa tako i softverskim inženjerstvom, nisu redukovani, već su tematski prilagođeni potrebama budućeg softverskog inženjera.

Pored fundamentalnih predmeta, kojima se izgrađuje osnovna računarska pismenost, i konstruktivnih predmeta, koji razvijaju sposobnost projektovanja, prvenstveno softverskih, ali i hardverskih komponenata računara na logičkom nivou, kao i računarskih mreža i distribuiranih sistema, posebno je pojačan program primenjenih predmeta koji obezbeđuju znanja za rešavanje raznih konkretnih problema koji se javljaju u praksi.

U tekućoj akreditaciji formirali smo programe novih predmeta, kao što su tehnike dubokog mašinskog učenja, napredne teme iz oblasti cyber bezbednosti, upravljanje softverskim projektima sa tehnološkim preduzetništvom, i druge, koji će učiti od naredne generacije studenata softverskog inženjerstva.

Studijski program softverskog inženjerstva ne sadrži posebne module za stručno profilisanje inženjera, ali je broj izbornih predmeta pomoću kojih student sam može u značajnoj meri da utiče na svoje stručno profilisanje je izuzetno veliki. Postoji 14 izbornih predmeta koji se biraju sa liste od 38 izbornih predmeta, naspram 30 obaveznih predmeta. Svi predmeti u programu su jednosemestralni.

Na prvoj godini, prema obimu i vremenu koje student treba da im posveti, predmeti nose po 2, 3 ili 5 “kredita”, a od druge godine, svi predmeti (izuzev nekoliko praktikuma – manjih predmeta) nose po 6 “kredita” i obavezno uključuju dosta praktične nastave kroz domaće zadatke, projekte, ili veći broj laboratorijskih vežbi.

Da li se osim računarstva uče i druge oblasti, te da li je moguće slušati predmete i sa ostalih katedri?

Dražen: Upravo je spoj elektrotehnike i računarstva jedna od najvećih prednosti studiranja na Elektrotehničkom fakultetu, jer su osim predmeta iz oblasti programiranja i softverskog inženjerstva, baza podataka i informatike, računarskih mreža, distribuiranih i paralelnih sistema, na studijskom programu Softversko inženjerstvo obuhvaćeni i matematički predmeti, neophodni za znanje budućih softverskih inženjera, zatim predmeti iz oblasti fizike i elektrotehnike, predmeti iz elektronike i telekomunikacija, industrijske automatizacije i robotike.

Tako se studenti na prvoj godini susreću sa uvodom u elektroniku i elektrotehniku, matematičkom analizom i algebrom, temama poput kinematike, dinamike, optike i termodinamike u okviru grupe predmeta iz fizike, i programabilnim digitalnim kolima (FPGA).

U drugoj godini studenti mogu birati numeričku analizu, diskretnu matematiku, verovatnoću i statistiku, principe modernih telekomunikacija, signale i sisteme ili digitalnu elektroniku, a na trećoj godini mogu se upoznati sa naprednijim temama iz oblasti arhitekture i organizacije računara, programabilnim logičkim kontrolerima (PLC) i SCADA sistemima.

Izbor je veliki, a osim ovih predmeta iz programa, mogu se birati i bilo koji drugi fakultativni predmeti sa drugih katedri. Univerzitet u Beogradu najavljuje da će uskoro moći da se fakultativno izaberu i predmeti sa nekih drugih fakulteta, što je dobra praksa na mnogim svetskim univerzitetima.

ETF poseduje 6 računarskih laboratorija sa nešto više od 220 računara. Facebook (ETF)

A, da li je interdisciplinarnost zastupljena i u okviru samog studijskog programa?

Dražen: Za oblast razvoja softvera, veoma je važno da studenti budu kreativni, da imaju dobre prezentacione veštine i veštinu komunikacije. Kroz rad u malim grupama, do 50 studenata u učionici, i laboratorijske vežbe do 30 studenata, to možemo da negujemo na Softverskom inženjerstvu i možemo pratiti kontinuirani rad studenata tokom cele školske godine.

Rad sa ljudima je bitan u našoj struci, zato što će budući inženjeri analizirati klijentske zahteve i razgovarati sa krajnjim korisnicima iz različitih oblasti, od početka razvoja softvera, kroz sve faze razvojnog ciklusa – projektovanja, implementacije, testiranja, do predaje softvera u rad krajnjim korisnicima.

Da bi dobili novac za finansiranje svojih startap ideja, budući inženjeri će morati dobro prezentovati svoje ideje i izboriti se za sufinansiranje na različitim konkursima. Zato se trudimo da na svakom predmetu na trećoj i četvrtoj godini studija imamo usmene odbrane individualnih i timskih projekata i domaćih zadataka, prezentacije studenata, i da na taj način kod studenata razvijemo takozvane meke veštine (eng. Soft skills).

Između ostalog formirali smo i predmet koji se bavi upravljanjem projektima i tehnološkim preduzetništvom, za studente koji žele da svoja inženjerska znanja dopune znanjima iz oblasti razvoja poslovnih modela i marketinga. Želimo da naši studenti imaju široka znanja iz različitih oblasti.

Kako je realizovana nastava i polaganja i šta se sve uči na Softverskom inženjerstvu?

Dražen: Većina predmeta na studijskom program SI ima nedeljni fond od 2 časa predavanja i 3 časa vežbi u učionici i laboratoriji. Teorijski koncepti se proučavaju kroz predavanja, a na časovima vežbi studenti najčešće rade u laboratoriji, za računarom. Na SI je interesantan koncept provere znanja studenata, jer se nastava realizuje blokovski, poput nastave na američkim univerzitetima.

Nakon prvog bloka nastave, od 4 sedmice, sledi jedna kolokvijumska sedmica, za provere znanja (kolokvijume), zatim opet nakon drugog bloka nastave, od 4 sedmice, sledi druga kolokvijumska sedmica, i na kraju semestra je treći blok nastave, takođe u trajanju od 4 sedmice. Po završetku nastave, svaki semestar ima 2 ispitna roka, za polaganje završnih ispita. Na većini predmeta, najvredniji studenti imaju priliku da polažu parcijalne ispite, najčešće kroz jedan deo gradiva (30-50% gradiva), uz mogućnost da poprave loše urađene kolokvijume ili da polažu integralni ispit u celini.

Ovo studente motiviše da budu vredni tokom cele školske godine, da posećuju redovno časove i da polažu sve svoje obaveze na vreme. Najvredniji studenti tako mogu školsku godinu završiti već početkom jula, i leto da iskoriste korisno, za stručnu praksu u zemlji ili inostranstvu. Pre pandemije, tokom letnjeg raspusta, 28 studenata SI boravilo je širom sveta u kompanijama Google, Nvidia, Amazon, Twitter, Facebook/Meta, JaneStreet i drugim.

Na softverskom inženjerstvu spektar tehnologija i alata koji studenti nauče tokom studija je širok. Samo ću navesti deo tehnologija koje učimo kroz praktičnu nastavu. Studenti u prvoj godini uče algoritme i strukture podataka, te programske jezike Python i C, zatim u drugoj godini objektno orijentisano programiranje u jezicima C++, Java i C#, jezik za pisanje upita SQL, osnove Linux operativnog sistema i osnove veb dizajna kroz HTML i CSS tehnologije, skript jezike JavaScript i TypeScript.

Na trećoj godini se uči UML jezik za modelovanje i primena projektnih uzoraka u razvoju softvera, osnovi testiranja softvera u alatima Selenium, TestNG, JUnit, Cypress, Postman, zatim konkurentno programiranje u jeziku Java, veb tehnologije PHP, Django, Angular, React i NodeJS, a na četvrtoj godini Android tehnologija i programski jezik Kotlin, tehnologije u oblaku, .NET i veb servisi, VHDL jezik za opis digitalnih kola, i druge tehnologije i alati.

Studenti već na drugoj godini znaju da realizuju mali potpuno funkcionalni kernel operativnog sistema koji podržava niti sa deljenjem vremena, a na trećoj godini su već spremni da projektuju, implementiraju i testiraju veće poslovne informacione sisteme. Često volim da se našalim da moji studenti Softverskog inženjerstva već pre kraja studiranja mogu da se zaposle i da sa juniorskim znanjem, dostignu veće plate od nas profesora.

Tokom studija posebno je pojačan program primenjenih predmeta koji obezbeđuju znanja za rešavanje raznih konkretnih problema koji se javljaju u praksi. Facebook (ETF)

Kako je na fakultetu uspostavljen balans teorijske i praktične nastave?

Dražen: Teorijski koncepti su veoma važni u oblasti računarstva i softverskog inženjerstva, zato što se direktno oslikavaju na primenu u praksi. Studenti obično misle da je neko gradivo manje potrebno, ali po završetku studija, kada se zaposle i krenu da rade na konkretnim projektima u industriji, zaključe da su im i takve teme, koje su im bile manje interesantne tokom studija, tada u praksi i korisne i neophodne za rešavanje nekih novih zadataka koje dobiju.

Na većini kolokvijuma i ispita na studijskom programu SI, ne traže se konkretne definicije, već su to obično praktični zadaci, koji zahtevaju jako dobro poznavanje gradiva i povezivanje predavanog u različitim lekcijama, sa predavanja i sa vežbi, kao i kreativnost da se reši određeni problem na najefikasniji i najbolji način.

Po završetku studija, diplomirani inženjeri obično kažu da im je balans teorijskog i praktičnog znanja na ETF-u bio zadovoljavajući, što nije bio slučaj kod ranijih petogodišnjih studija po starom zakonu, a pre reforme obrazovanja. Nastavnici i saradnici na Katedri za RTI su veoma inovativni i “digitalni”, pa se tako čak 28 od 44 ispita na studijama, polaže na računarima.

Za praktično znanje koje nastavnici i saradnici prenose studentima, veoma je važna i dobra infrastruktura. ETF poseduje 6 računarskih laboratorija sa nešto više od 220 računara, što je i dalje nedovoljno za veliki broj aktivnih studenata ETF-a. Nažalost laboratorijske vežbe i odbrane projekata se često realizuju radnim danima do kasno uveče, ili subotom, zbog nedostatka prostora, što je hronični problem ETF-a.

Krajem decembra 2022. godine pisali smo na našem portalu Netokracija o novoj modernoj zgradi Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i proširenju kampusa tehničkih fakulteta.

Da li ETF sarađuje sa velikim tehnološkim kompanijama?

Dražen: ETF sarađuje sa više od 170 kompanija koje posluju u Srbiji i regionu. Od 2016. godine realizovan je partnerski program saradnje akademije i privrede, prvi takve vrste na državnim fakultetima u Srbiji, u okviru koga kompanije mogu donirati laboratorijsku opremu fakultetu, ili sponzorisati novčanim sredstvima unapređenje nastavnog i naučnog podmlatka fakulteta.

Kroz takav program, krajem 2022. godine, nekoliko srpskih IT kompanija, je opremilo najmodernijom opremom računarske laboratorije Katedre za RTI na ETF-u: kompanija Nordeus je donirala 3 računarske laboratorije sa 80 računara i najmodernijih monitora, za rad studenata Softverskog inženjerstva, a kompanije Endava i Zuehlke su zajedničkim sredstvima opremile jednu računarsku laboratoriju sa 30 računara.

Osim donacija, saradnja ETF-a sa tehnološkim kompanijama ogleda se u razvojno-istraživačkim i komercijalnim projektima, u kojima učestvuju nastavnici, asistenti i istraživači fakulteta. U oblasti razvoja softvera takav broj projekata je sve veći, a kompanije najčešće dolaze na fakultet da bi zajedničkim naporom rešili neke izazove i razvijali nove softverske sisteme.

Da li su stručnjaci iz kompanija uključeni u praktičnu nastavu?

Dražen: Tokom školske godine, realizujemo veći broj stručnih predavanja i tematskih radionica koje drže eksperti iz privrede, u okviru praktične nastave na stručnim predmetima ili kao vannastavne aktivnosti studenata. Takva predavanja najčešće drže naši bivši studenti, sada uspešni softverski inženjeri i elektroinženjeri.

Mi smo jako ponosni na naše uspešne bivše studente, i oni su, uz sadašnje studente, najveći brend Elektrotehničkog fakulteta. Kompanije koje su partneri fakulteta, osim predavanja, mogu ponuditi stručnu praksu svim studentima. Stručna praksa je obavezna tokom osnovnih studija, traje najmanje 80 radnih sati i vredi 2 kredita (3 po novim standardima).

Kompanije takođe mogu ponuditi studentima teme za diplomske ili master radove, koje moraju biti odobrene i koje mentoriše profesor fakulteta, uz inženjera iz kompanije. U poslednjim godinama, sve veći je broj studentskih projekata koje IT kompanije organizuju zajedno sa fakultetom i udruženjima studenata u vidu nekih seminara ili takmičenja/hakatona za studente.

Posebno bih istakao Udruženje studenata elektrotehnike Evrope EESTEC koje ima nekoliko veoma lepih projekata za studente – sajam poslova za tehničke fakultete JobFair, Soft Skills akademiju mekih veština, i seminar Postani potpuno novi inženjer.

Kako izgleda upis na ETF i prijemni ispit?

Dražen: Za upis na prvu godinu osnovnih akademskih studija mogu da konkurišu svi srednjoškolci koji su završili četvorogodišnju srednju školu. Studenti pri predaji dokumenata (prijavni formular, svedočanstva svih razreda, diploma o maturskom ispitu, druge diplome sa takmičenja), zaokružuju prvu od dve želje: Elektrotehniku i računarstvo ili Softversko inženjerstvo.

Rang liste za oba studijska programa se formiraju prema željama kandidata i broju ostvarenih bodova nakon prijemnog ispita. Kandidat može ostvariti maksimalnih 100 bodova, 40% od ukupnih bodova donosi uspeh u sva 4 razreda srednje škole (sve prosečne ocene sabrane i pomnožene sa 2, a 60% od ukupnih bodova predstavlja uspeh ostvaren na prijemnog ispitu.

Kandidati koji konkurišu za SI moraju polagati prijemni ispit iz matematike. Ukoliko žele, ovi kandidati mogu polagati i prijemni ispit iz fizike, kako bi na rang listi za ER program eventualno ostvarili bolji rezultat. U prijavnom listu kandidat navodi koje testove na prijemnom ispitu želi da polaže.

Kandidati koji su kao učenici 3. ili 4. razreda srednje škole osvojili jednu od prve tri nagrade na republičkom nivou višeetapnih takmičenja iz matematike ili informatike (ili sa zvanične olimpijade), u organizaciji Ministarstva prosvete i Društva matematičara Srbije, bivaju oslobođeni polaganja testa i priznaje im se maksimalan broj bodova iz matematike na prijemnom ispitu.

Sve informacije o prijemnom ispitu na ETF studenti mogu naći na web stranici fakulteta. Dan otvorenih vrata ETF za srednjoškolce nije realizovan uživo u prethodne tri godine, zbog epidemije virusa korona, ali su održavane virtuelne prezentacije i “ZOOM ćaskanja” sa potencijalnim kandidatima za upis na ETF, što je planirano i ove godine.

Ove školske godine za nekoliko srednjih škola koje su izrazile želju, organizovane su posete fakultetu, pa su srednjoškolci mogli da vide laboratorije i neke studentske projekte koje su im aktuelni studenti predstavili. ETF organizuje pripremnu nastavu iz matematike i fizike za upis na tehničke fakultete. Grupe su do najviše 20 polaznika, a nastava se održava vikendima na fakultetu.

Fond časova je 60 po predmetu (30 dvočasa), a kursevi se završavaju sredinom juna. Nastavu drže profesori i asistenti ETF-a sa Katedre za primenjenu matematiku i Katedre za mikroelektroniku i tehničku fiziku. Više informacija o pripremnoj nastavi dostupno je na veb stranici fakulteta (sekcija: Upis > Pripremna nastava).

U junu 2022. godine, na ETF je konkurisalo 1162 kandidata.

Prijemni ispit se održava krajem juna, a svi kandidati treba od maja redovno da prate veb sajt ETF i veb stranicu za prijemni ispit. Desetak dana pre pravog prijemnog ispita obično se organizuje probni prijemni ispit i on je dobar da kandidati vide celu proceduru polaganja i razbiju tremu, ukoliko je imaju.

Kakvo je do sada bilo interesovanje studenata za SI program i koja su vaša predviđanja za predstojeću školsku godinu?

Dražen: Interesovanje za upis na ETF je tokom prethodnih godina bilo u blagom porastu, a već u prvom junskom upisnom roku fakultet je popunjavao kompletnu kvotu. Ove godine ETF će raspisati konkurs: na studijski program “Elektrotehnika i računarstvo” za 400 kandidata čije se školovanje finansira iz budžeta i za 140 kandidata koji sami finansiraju školovanje; na studijski program “Softversko inženjerstvo” za 30 kandidata čije se školovanje finansira iz budžeta i za 150 kandidata koji sami finansiraju školovanje.

U junu 2022. godine, na ETF je konkurisalo 1162 kandidata. Na studijskom programu ER bilo je prijavljeno 716 kandidata na 540 slobodnih mesta, a na studijskom programu SI interesovanje je izrazilo 446 kandidata za 180 slobodnih mesta. Prosečna ocena kandidata koji su konkurisali te godine bila je 4.73.

Moja predviđanja interesovanja srednjoškolaca za ovu godinu su slična prethodnoj godini. ETF uvek privlači istu kategoriju đaka – srednjoškolce koji su vredni, kreativni i željni novih znanja. Naša struka je savremena i traži da svakodnevno učite nove stvari, alate i tehnologije. IT sektori i razvoj novih softverskih sistema postali su deo svake oblasti i svakog posla.

Većina srednjoškolaca me pita da li je ETF težak za studiranje. I na to pitanje ne postoji tačan odgovor. Ali znajte da ni jedan fakultet nije lak – ukoliko se ne uči i redovno radi, ali možemo reći da ni jedan nije težak – ako volite to što radite i uživate u učenju toga što ste izabrali.

Za sve one koji vole matematiku i nove izazove, za one koji su kreativni i žele da osmišljavaju nove inženjerske sisteme, za one koji su se igrali u detinjstvu sa raznim igračkama, koje su želeli da rasklope i vide kako rade iznutra, možemo da kažemo da je ETF pravi izbor. ETF je tokom 75 godina postojanja postao glavni brend srpskog visokog obrazovanja i inženjeri koji završe naš fakultet ne treba da brinu da će raditi u lepim uslovima i na kreativnim poslovima, poslovima sadašnjosti i budućnosti.

Siguran sam da će svi koji završe reformisani ETF, po novim nastavnim planovima i programima, biti rukovodioci velikih projekata i kompanija, pokretači srpske privrede i nosioci društva naše zemlje. I oni koji se odluče za odlazak van zemlje mogu biti sigurni da će sa ETF diplomom biti konkurentni na svetskom tržištu i kompetentni za nastavak master ili doktorskih studija na najboljim univerzitetima u Evropi i Americi.


Želiš da podeliš svoje mišljenje o ovoj temi? Komentari su otvoreni na našoj Facebook i LinkedIn stranici!

Popularno

Tehnologija

Neuralink moždani čip: Revolucija u medicini ili senzacionalizam?

Čip pod nazivom 'Telepatija' uspešno je ugrađen u ljudski mozak, saopštila je kompanija Elona Maska. Analizirali smo da li je reč o velikom naučnom dostignuću, ili tek eksperimentu u testnoj fazi.

Startapi i poslovanje

Vega IT ulaže €1.000.000 u osnivanje novog startapa Thrivea

Kao nastavak globalnog širenja poslovanja, kompanija Vega IT najavila je novi poslovni poduhvat. Ovog puta, rade na razvoju inovativnog HR SaaS rešenja pod imenom Thrivea.

Startapi i poslovanje

Anygo je novi servis za deljenje vozila u Beogradu putem aplikacije – čija se mreža širi

Na ulicama glavnog grada pojavili su se mali gradski Hyundai automobili sa natpisom 'Anygo car sharing'. Prestonica je konačno dobila jedan ovakav servis, a mi vam u intervjuu sa osnivačem startapa 'Anygo' otkrivamo kako on funkcioniše i na koji način je nastao.

Propustili ste

Startapi i poslovanje

Novi GapMinder Fond II s kapitalom od €80 miliona targetira i srpske startape!

GapMinder Ventures, VC fond koji je dosad primarno ulagao u tehnološke kompanije iz Rumunije, pokreće GapMinder Fond II, investicioni paket od 80 miliona evra koji će biti alociran i na širem istočnoevropskom regionu, pa tako i Srbiji i Hrvatskoj.

Tehnologija

SEO Spam: Kako su AI generisani advokati pokušali da prevare Netokraciju?

Razvojem veštačke inteligencije cyber kriminalci postaju sve veštiji, a napadi sve maliciozniji. Donosimo vam priču o tome kako smo uspeli da raskrinkamo jedan takav pokušaj ucene.

Office Talks Podcast

Da li će Bitcoin doći do $100.000?

Dolazak Bitcoin ETF-a izazvao je pažnju mnogih u Web3 svetu. Upravo o ovoj temi ali i o stanju na tržištu kriptovaluta, razgovarali smo u novoj epizodi podkasta sa Aleksandrom Matanovićem, direktorom i osnivačem kripto menjačnice ECD.rs.

Mobilno

Uživo praćenje prevoza u Beogradu od danas na Google mapama!

Google je u okviru svoje aplikacije mapa na pametnim telefonima omogućio praćenje javnog prevoza u realnom vremenu za našu prestonicu.

Digitalni mediji

Vladimir Kovač: Iz zajednice se regrutuje radna snaga, zato kompanije treba da budu deo događaja

Zrenjaninski hotel Vojvodina tradicionalno će krajem aprila ugostiti još jednu DigiTalk konferenciju i edukaciju posvećenu e-trgovini. O važnosti održavanja ovakvih događaja za kreativnu, digitalnu i IT zajednicu, razgovaramo sa jednim od osnivača i organizatora konferencije.

Sponzorisano

Bosch inženjerski centar u Srbiji zapošljava IT stručnjake koji razvijaju rešenja za auto industriju

Ubrzani razvoj 'automotive' industrije i okretanje u smeru sve veće integracije digitalnih rešenja, otvorile su jedno sasvim novo poglavlje za tehnološke i IT kompanije. Jedan od lidera u razvoju digitalnih rešenja za auto industriju je i kompanija Bosch, čiji IT sektor u Srbiji zapošljava više od 400 stručnjaka.